Kad plaču divlje mačke: poezija

By Aria Roster

Aria Roster je pseudonim pesnikinje iz Srbije, Ree Sartori. Autor je brojnih naslova, što poetskih, što proznih. Piše na srpskom jeziku. Poezija je uglavnom ljubavna, lirska. U njenim delima se na emotivno topao i saosećajan način neposredno izražava čovekov doživljaj života i sveta, ali i samoga sebe u svetu. Ljubav je fokus njenog interesovanja, kao i uticaj okruženja i mentaliteta u kojem živi na duhovni život i razvoj čoveka. Metafizika, onostrano, telesno i vantelesno iskustvo, sve to ima svoje mesto u njenim pesmama i pričama. Ako volite dobru knjigu, poeziju ili prozu, ako vam je srpski jezik blizak, onda ste na pravom mestu. Uživajte!

• Language: Српски језик
• Publisher: Aria Roster
• Release date: Feb 10, 2023
• ISBN: 9798215960479

Book preview

*

posuta prašinom

spavam

na ovom suvom polju

gde uzdahe u nedogled

ponavljam

kao krugovi u žitu

iscrtavaju se snovi

u svakom si tačka u krugu

izgubljena medj modrim sećanjima

ne nalazim ljubav drugu

suzom te perem od kala

da mi zablistaš u mraku

da mi se čist

nikad ne ugasiš

ne zovem te više

jer oduvek si tu

da me postojanjem svojim

spasiš

*

ja sam te izgleda

na pogrešnim mestima tražila

jer gde god da sam otišla

uvidela bih da si svraćao

tek na kratko pa nestajao

sad te više ne tražim

sedim na kamenu

čekam da odlepša vreme

i gajim te u srcu

zato mi se nekad učini

da mi se srce širi

da nešto u njemu klija

to valjda dobro sakriven

puštaš korenje

to mi valjda cvetaš u očima

ne smem da pogledam

uvek me iz ogledala zaseni

luda želja da te dohvatim

iščupam i mirišem

zato samo ćutim i sedim

ne gledam

ne tražim

tu si gde te usamljenim dodirom

posle ponoći obgrlim

tu si gde te ne tražim

tu si

lagano se okreneš

da me u rame udeneš

da se nasmešiš

daleko je uvek jutro

kad sa mnom sanjan grešiš

kad znaš da će svanuti

da ću morati otići

da te u sebi iznova ne tražim

ja onaj kamen

pod glavu mećem

da me žulja i boli

da me kazni

što se nisam rodila

tamo gde te je druga

spotakla i uzela

tvoja nagost je danas

i zauvek

deo mog postojanja

ne daj da te laže

nije te kao ja nikad volela

*

nemam gde

sve moje šume i livade

sve moje kuće i moja dvorišta

oni su izdali i ostavili

zakorovili

dva groba

pod dva teška kamena

nikog da sveću upali

nemam gde

a on mi je ipak

sagradio postelju

pod nebom

i ja tu mirna spim

pokrije me kadgod

da ne nazebem

od straha me očisti

i zove me

moja mala od kala

kad ne slutim

dva groba

pod dva teška kamena

nikog da sveću upali

zapalim nekad

svetlo u očima

znam da delom si otud i ti

zatvorenih očiju

sve vidim

*

nisam više tu

ne kucaj tugo

ubrala sam dušu

i presadila u njegovu

sad gledam kako raste

nisam više tu

gde su me zaboravili

ime mi ukaljali

obeščastili godine

smejem se

iza osmeha pamtim sve

samo je on uvek bio tu

i slao mi petlove

kidao sebe

bio siguran u mene

samo je on odlazio i vraćao se

kao da odlasci ne postoje

moje godine samoće

godine saplitanja

skrivenih plakanja

uzaludnih nadanja

nije imao ko da razume

samo je on ušetao u moj život

provirio kroz prozor i znao sve

ne pitajte me

kako se ne voli više što volelo se

ni kako se zavoli do beskraja

što prvi put vidi se

samo duša zna sve te odgovore

*

ne razumem ljude

gde je to.mesto

na kojem mogu postojati

nesmetano

pa reč i ćutnju