Manush i 52 pevanja: poezija

By Aria Roster

poezija na srpskom jeziku

dragi da li te je iko ovako voleo

noćas ću se kradom u zrno graha pretvoriti

pa se pod tvoj jastuk tajno smestiti

oprosti ako žulja

to se ja otud nemirna meškoljim

dok slušam kako dišeš u postelji

o brodovlje

daleko i mirno plovite

al ovu buru u meni ne lovite

da se ne podavimo od siline ljubavi

dok on mirno diše ja bolom uzdišem

dragi da li te je iko ovako voleo

• Language: Српски језик
• Publisher: Aria Roster
• Release date: Mar 10, 2022
• ISBN: 9798201629076

Book preview

*

dragi da li te je iko ovako voleo

noćas ću se kradom u zrno graha pretvoriti

pa se pod tvoj jastuk tajno smestiti

oprosti ako žulja

to se ja otud nemirna meškoljim

dok slušam kako dišeš u postelji

o brodovlje

daleko i mirno plovite

al ovu buru u meni ne lovite

da se ne podavimo od siline ljubavi

dok on mirno diše ja bolom uzdišem

dragi da li te je iko ovako voleo

*

vodićemo ljubav

dugo polako

držaćemo je za ruke i šetaćemo je mrakom

počećemo tako

da bi odoleli običnim razgovorima

kurtoaznim pitanjima i neodredjenim odgovorima

brojaćemo nijanse koraka

1... 2... ovaj put do... 52

nekom drugom prilikom do 112 možda

jer

reče mi jednom jedan mnogo lep čovek

da će biti sa mnom do 112 a možda i dovek

i ja mu verujem

toj vrsti lepote se mora verovati

ona u sebi čuva tajnu vodjenja ljubavi kroz mrak

uostalom

upoznaj ga

on živi u tvom ogledalu i mojim očima

bestidno vodićemo pred tobom ljubav rečima

*

prvo što mi padne na pamet su tvoje oči

izvini ali pre svega

pre bilo čega

moram da ih poljubim

u njima je nešto starostavno

ispod trepavica kriju znanje

što ga nikad nećeš naći u knjigama

tu su misli kao ćilim tkane

zamotane

suzom preplitane

i sve one tišine što nežnosti zbore

a usnama ne daju da ih izgovore

ljubim ti oči graoraste

jer tama u njima samo je čist put do svetlosti

i svaka žudnja u njima počiva

s njima sve počinje

s njima sve završava

u njima je tačka u koju se konačno ulivam

prvo što mi padne na pamet su tvoje oči

biće mi one i zadnja misao s ovoga sveta

neko bi rekao da je sve počelo od reči

a nije

u njima samo

sve što oduvek postoji

kao akvarelom slikano

oživljava

zato

ljubim ti oko graorasto

prvo desno pa levo

potom levo pa desno

pa u strahu da kakav greh nekom oku ne načinim

rukama ti stišćem obraze

da ih oba nekako poljubim

*

sklapamo oči i to traje beskrajno dugo

sve dok se u pupoljke ne pretvorimo

tako ničem izmedju tvoja oka dva

ko ruža za tebe ispupela

nevina i čista

jer sve to što pred tobom i gospodom

tako zablista

samo je ljubav besmrtna

šapćem ti na uho četvrtu nežnost

ona je važna jer se dešava tamo gde nema nikoga i ničega

tamo gde je mrak

i tek u mraku sve iscvetava kao što cvetaš ti u meni

kao što znamo da svet oko nas ne postoji

da smo jedno u drugom zanavek zarobljeni i zanavek voljeni

šapat je kao daleki šum mora

kao šuštanje vetra u granama

polako ti dišem za uhom

u strahu da nas ko ne sluša

imaginarni strah

teramo ga smeškom