Sve je laž: poezija

By Aria Roster

Aria Roster je pseudonim pesnikinje iz Srbije, Ree Sartori. Autor je brojnih naslova, što poetskih, što proznih. Piše na srpskom jeziku. Poezija je uglavnom ljubavna, lirska. U njenim delima se na emotivno topao i saosećajan način neposredno izražava čovekov doživljaj života i sveta, ali i samoga sebe u svetu. Ljubav je fokus njenog interesovanja, kao i uticaj okruženja i mentaliteta u kojem živi na duhovni život i razvoj čoveka. Metafizika, onostrano, telesno i vantelesno iskustvo, sve to ima svoje mesto u njenim pesmama i pričama. Ako volite dobru knjigu, poeziju ili prozu, ako vam je srpski jezik blizak, onda ste na pravom mestu. Uživajte!

• Language: Српски језик
• Publisher: Aria Roster
• Release date: Mar 3, 2023
• ISBN: 9798215698990

Book preview

ARIA ROSTER

––––––––

sve je laž

senke

gomila je pojela svaki trag moguće istine

gomila je gladna i sve proždire

tamo

daleko od neonskih sijalica

daleko od platna na kojem se prikazuje

izvitoperenost stvarnosti

na rubu šume u kojoj ću uskoro

kao zadnji tračak života nestati

sačekaću verovatno još koji tren

tek da vidim hoćeš li se pojaviti

ili ćeš zauvek ostati

iza ogledala zarobljen

ne plačeš ti

ne plačeš ti

to samo pada kiša

i ti žuriš kući da ne pokisneš

ne brineš za mene

ti si tako siguran u sebe

tako uveren da imam kišobran

za sve situacije

iza nas ostaju tvoji stražari

ljudi plaćeni da im ništa ne promakne

oni koji će te zvati baš onda

kad ja pomislim da je najlepše

da ćeš možda i pružiti ruku do moje

ne plačeš ti

to za tebe pada kiša

da te pokrije

to za mene pada noć

dovoljno duga da mi srce otkrije

da promrznem

tebi trebaju tajne

i zato ponekad slažeš da zbog mene plačeš

a onda iza ponoći kad utihne sve

kad ja s lica zemlje nestanem

ti skupljaš tudje reči razbacane

da te obgrle lažima

da te učine nekim čovekom

kog ne poznajem

skupljaš sličice na kojima se šepure

nage uličarke kurve vidjene gospodje

kažeš da lepiš moje oči nebom

a polepio si njihove grehe i pohote

ne plačeš ti

to si kišu prizvao i zadnji autobus

da te kući netaknutog odvede

to si ti mahnuo vojsci

da sam prošla i da mogu

na zasluženi odmor bez brige

kum ludacima

brat prosjacima

ljubavnik samo jedne žene

krotitelj zmajeva

onaj koji sabrana dela na trgu spaljuje

skuplja kamenje kojim ga rodbina gadja

da od njih dvore podzidjuje

uzjašeš konja samo kad zla kraljica

u ogledalo pogleda

da svog kerbera u krilo dozove

pa juriš preko sedam mora i sedam gora

da joj ptičje mleko kupuješ

o ne plačeš ti

to se razbijaju talasi o hridi

to sve nas nebo čistim očima vidi

bez suza nam presudjuje

na mesečini sudbu kuje

i opet padne neka kiša

za koju veliš da se od suza tvojih rodila

a po gustoj šumi košute se roje

da broje rogove tvoje

one o koje sam se spotakla

da skupa je ovo igra

u njoj se lako izgubi čast

zato sam tiho otišla

kad sam shvatila

da ni na tvom pustom ostrvu

nema nas

ne plačeš ti

to samo dobro zvuči na kraju priče

to plačem ja kad niko ne gleda

jer mi sve oči i sad na tvoje liče

ogledala

video je sebe u njenom ogledalu

i zaljubio se

meni se ona uopšte nije dopadala

bila je iskrivljena slika onoga što je trebala postati

patetična mala kukavica pred životom

neko ko bi ga lako mogao izdati

ljigavo

ne volim ništa ljigavo

ni kamenice

ni pihtije

ni ljude

da mi je ličila na čoveka vrednog reči

rekla bih joj:

ajd, razvedi se još jednom, pa da potvrdimo dijagnozu!

da sam ga

gledajući sve to sa strane

smatrala čovekom vrednim reči

rekla bih mu:

idi da se lečiš!

odlučila