Nisam na potezu: poezija

By Aria Roster

Aria Roster je pseudonim pesnikinje iz srbije, Ree Sartori. Autor je brojnih naslova, što poetskih, što proznih. Piše na srpskom jeziku. Poezija je uglavnom ljubavna, lirska. U njenim delima se na emotivno topao i saosećajan način neposredno izražava čovekov doživljaj života i sveta, ali i samoga sebe u svetu. Ljubav je fokus njenog interesovanja, kao i uticaj okruženja i mentaliteta u kojem živi na duhovni život i razvoj čoveka. Metafizika, onostrano, telesno i vantelesno iskustvo, sve to ima svoje mesto u njenim pesmama i pričama. Ako volite dobru knjigu, poeziju ili prozu, ako vam je srpski jezik blizak, onda ste na pravom mestu. Uživajte!

• Language: Српски језик
• Publisher: Aria Roster
• Release date: Dec 23, 2022
• ISBN: 9798215221570

Book preview

Aria Roster

––––––––

NISAM NA POTEZU

LJUBAV

rodih ti ovo pašče

da me slepu kroz život voda

još koju godinu

otac si mu

dođosmo na tvoj prag

da buve trebimo

oprosti ako smetamo

nećemo dugo

tek da te još jednom vidimo

možda glas čujemo

pa idemo

evo ih konji vrani i jarani

a mi umiremo sami

ubi ti mene

za te konje vrane

što će da njište niz brdo

što ćeš pod starost da ih gledaš

ubi ti mene

da tu ranu krpaš

da tu krastu raskopanu nikom ne daš

ubi me za prezriv pogled

za plastične jahače do plastičnog neba

za rubac kojim ćeš mahati na odlasku anđelu

za psovku što te čeka čim zamaknu

ubi ti mene

za ljubav veštačku

za par zrna soli

kojima ćeš zemlju za mnom da osoliš

za sigurnu starost

koja ti sigurnu zamku sprema

ubi me da bi opet gledao oca i mater

nakon njihove smrti

da bi video sebe

kako njihovim putem

očinji gnev na grbu prtiš

ubi me da sačuvaš laž

da ne prekineš nit ponavljanja sudbe

ubi me prvo rečju pa delom

neka

ubij me mrtvu

nek me zemlja uzme celu

POSLEDNJA ŽELJA

kad mi se smiluje gospod

tad mi se smilujte sinovi

setite se da vam je mater bila

luda krv u pustinji

ne slušajte nikoga

za dušu moju zatvorite oči i uši

sve ih oterajte dovraga

ja nisam živela za ovaj svet

nit mi je ikad njihova potvrda trebala

samo je gospod bio moj saputnik

samo sam s njim dogovore imala

zato skupite sve moje

sav taj odurni prtljag života

na gomilu stavite

i moje knjige i robu i slike i sećanja

sve što na mene ikad bi moglo da podseća

zapalite veliki oganj

nek gori vatra celu noć

tako me ispratite na jedini svet

koji je oduvek bio moj

nek vas ruže

nek o vama zbore svakojake laži

terajte ih dovraga

recite

to mater naša jedino traži

nek pucketa iver

nek do neba sukne plamen

nek izgori sve

tek pred jutro kad se zagasi zadnji grumen

ja ću na nebo a vi ko zna gde

živite

volite

radujte se

al grob mi ne posećujte

za nikog ga ne beležite

ja bila jesam i bila nisam

tek kad odem biću sve

UZMI ME

golim te rukama kopam

prezir u tebe sadim

da dva kubika iskopam

da prestanem da puzim

govorim

mislim

bilo šta životvorno radim

bose noge ti u grudi guram

uzmi me

prokletniče

uzmi me

nek mi neko otkine ovo srce

nek se osuši ko grana mrtvog bora

nije za mrtvog da zemljom hoda

NE ZNAŠ TI

ja sam čovek koji je umro pre smrti

onaj čovek koji je u tišini odustao od života

i sad hodam po ovoj zemlji

moleć je da me uzme

moleć je da joj sve što želi

za svoj grob prodam

ne znaš ti

ne znaš ti ništa o ovoj ljubavi

ti imaš svoje planove

svoja brda i dolove

svoje za diku volove

ja molim travu da me pokrije

i nisam više od krvi i mesa

nisam više ništa sem bola

i nekog besa

što me korov ne pokrije

dame i gospodo

vi ste večeras sigurno vodili ljubav

pili vino

palili sveće

slušali muziku

smejali se il plakali

nekom pisali

uz nekog živog disali

ja sam čovek koji je umro pre smrti

i više ljubav ne vodim

žudim samo svega da se oslobodim

ZNAM DA TE NIJE BRIGA

NE KRIVIM TE ZBOG TOG

tužno je u mraku pronaći sebe

prokleti dokaz da još nisam mrtva

kleo me je odozdo

htedoh da se posvađam s njim

da smirim duhove tame

samo je tvoj lik

goreo za me

što više ne mogu kao nekad

da preskočim sopstveno srce

što ne mogu da budem kučka

i porodim to bolno kljakavo kuče

tužno je u mraku pronaći sebe

poželeti pa odustati

od snova koji nemaju živo seme

znam da sam obećala za tebe

gospodu i život svoj

sad znam i da ga je bestidno uzeo

bićeš ti dobro

znam da te nije briga

ne krivim te zbog tog

DOĆI ĆEŠ

doći ćeš

onda kad vragovi na prag od kamena dolaze

da kao crni leptir lupaš krilima o moje prozore

doći ćeš

kad umorna zaspim na svojoj strani kreveta

da mi se na usne spustiš

da ostanem nevina

a ja ću da te teram

da te molim da mi odeš iz snova

ne može više duša da podnese bol

ne mogu više pluća da mi dišu ovaj vazduh

ovde gde nisi moj

opet će mukom dani i noći da me časte

opet će nada u meni

zbog tebe da živi i gasne

kud ću s istinom o jedinoj pravoj ljubavi

kojoj nisi dao da se dogodi

kud ću s istinom da smo se stvarno voleli

a voleti se stvarno nismo umeli

SRCU PTICE BELE

ne žali ptico za ehom svoje pesme

eho nikad nauman bio nije za kakvo drugojačije bivanje

do za fini zuj u uhu ptice

do za fino nestajanje

ako si se umorila ptico od pevanja

ako te plaši i boli eho nestajanja

ćuti dugo ćuti da niko ne nasluti

strah i tugu u nedrima

jednom će to ćutanje

što sad kao vatra žarka srce peče

baš kao eho tvoje divne pesme

nestati u finoj prašini vremena

tek tad lagano se iz oblaka izvuci

tek tad tiho najtiše na svetu

prigrli zaborav i oprosti svemu

nemoj ništa nemoj nikad ništa reći njemu

reč je ta bol što ne jenjava neg odzvanja

reč je kao eho pesme što te proganja

idi polako jer se polako najdalje odlazi

idi idi ptico bela da sve zaboraviš

HODAČ

nemi hodač nebom hoda

dušu ne da

a ti se prodaj

hodam kao duh

iza koraka koji nekud žure

hodam kao smrt

ko psa me gladnog siti svega jure

neću da ti kažem šta vidi oko moje s neba

ti si se izdigao bitan iznad svega

tvoje su vile zloduha u srca svile

tvoje su

ne vidiš belog goluba

s ramena teraš gugut bogova