Krvožeđe: poezija

By Aria Roster

Aria Roster je pseudonim pesnikinje iz Srbije, Ree Sartori. Autor je brojnih naslova, što poetskih, što proznih. Piše na srpskom jeziku. Poezija je uglavnom ljubavna, lirska. U njenim delima se na emotivno topao i saosećajan način neposredno izražava čovekov doživljaj života i sveta, ali i samoga sebe u svetu. Ljubav je fokus njenog interesovanja, kao i uticaj okruženja i mentaliteta u kojem živi na duhovni život i razvoj čoveka. Metafizika, onostrano, telesno i vantelesno iskustvo, sve to ima svoje mesto u njenim pesmama i pričama. Ako volite dobru knjigu, poeziju ili prozu, ako vam je srpski jezik blizak, onda ste na pravom mestu. Uživajte!

• Language: Српски језик
• Publisher: Aria Roster
• Release date: Feb 28, 2023
• ISBN: 9798215804384

Book preview

Aria Roster

krvožedje

krvožedje

noćas sam te sanjala

krvi žedan

krv s mojih usana pio si

ne pitaj

da li sam te pustila

da li sam pristala

kad sam usnu zasekla

da te u njoj pronadjem

kad sve dovraga ode

jutros se opet nisam

iz tog prastarog sna probudila

obeskrvljena

zaražena vampiruša

lebdim svetom

zaostalih uzdaha

što me diraš

dok te sanjam

san u san utanjam

noćas mi opet pridji

samo s tobom dozivam svoju smrt

grizi moje meso

plazi mi kičmom

što čuvam je za tebe

jednom će taj ker u tebi

postati moja porozna kost u grlu

tad ću se probuditi

i zastideti se svoje slabosti

tvoje nagosti a moje propasti

pre nego me krvožedje

opet iznenadi

pre nego što te opet

kao i uvek poželim

kletva one koja voli

krenem tamo krenem vamo

udaram u zidove

u čežnju

nedostajanje

ostaviš me

zbog ratova na bliskom istoku

zbog novih mera vlade

ubistva na dorćolu

pijačne cene peršuna i kelerabe

ostaviš me namerno

da čekam strpljivo

trenutak kad izmolim očima

već na ivici suza i očaja

tvoj kratki zagrljaj

udeliš mi škrto bezobrazno

meku milost obraza

i pustiš me da odem željna tebe

da odem dovraga

posle

dok te gledam s grane

pretvorena u pticu

što od tebe nikad nikud

ne odleće

udeliš mi pregršt sreće

daš mi hleba da se najedem

vode da se napijem

sunca da se ogrejem

samu sebe da se sebi nasmejem

nošena tom strujom nemira

što mi se pod kožu zavukla

živim svoja ludila

drhtanje za tobom je

neizlečiva boljka

kao surova sudbina

sipaj mi još jednu

dozu sebe u vene

DABOGDA

NE MOGAO NI TI BEZ MENE

uvek i samo TI

izgriženo je nebo

nad prljavim gradom

smeje mi se u lice sunčanim danom

zgrčiću te u sebi

u polumraku

kliziće mi niz vrat

svaka tvoja

bezobrazno slatka reč

ikad izrečena

eh da nisam ukleta žena

da sam bar čemerna noć

što tiho potmulo

uvlači se u tvoju postelju

pa da ti zagorčam nju

što se uz tvoja ledja

umesto mene greje

eh da sam topla mesečina

da sam mlada i ponovo rodjena

pa da ti izrodim kćeri i sinove

da sam tajni uzdah

tvog grudnog koša

pa da te imam u vlasti

al nisam

samo ću cvileti za tobom

a onda iscrpljena pasti

eh da mi je

da nikad više ne ustanem

da se nikad ne probudim

iz zaborava

al bojim se da mi ti

i u zaboravu spavaš

da ćeš me i tamo

preobraziti

u ženu koja bez tebe ne može

na klupi za nepromišljene iskaze

mogu ti govoriti od svitanja do sumraka

od prve kafe do poslednjeg pića

od prvog nedodira do poslednjeg dodira

koliko zašto i kako sam te volela

šta bi ti imao od tolikih priča

kad jeftino kupiš čepiće za uši

kad sve spakuješ u foliju slučaja

kad ogrneš sopstvo izmišljenim normama

i uporno hoćeš da budeš uspravan i ispravan

šta je od svega toga deo putovanja

planova i poslova

sve moje staje u buket poljskih uzdaha

u trag na vrelom asfaltu

u sirotu četvrt gde ništa nikom ne daju

sve moje stane u jedno izlaženje sunca

u miris prve kafe i dim cigarete

sve moje staje

tamo gde drhtaj počinje i traje doveka

neću da ti govorim kako su 

rat politika novac ogorčenost i krv

rasipanja nepotrebna

neću da ti govorim kako je biti sopstvena žrtva

tek najstrašnija od svih iluzija

nekako znam da sve znaš

nekako znam da svesno propadaš

i da se kadgod mora dotaći dno

ne ljuti se ne duri se

doticala sam i ja svoja dna

svakome se njegovo dno ponekad da

ko kaže da ja u carstvu svog blata

nisam sebi carica

šta kažeš