U talasima tela

By Željana Vukanac

Željana Vukanac već u naslovu U talasima tela – čak i nominalno – ukazuje na dva najčešće pominjana pojma u zbirci: telo se pominje čak dvadeset pet puta, a talas četrnaest puta! Ovi brojevi ipak ne mogu biti puki statistički slučajevi („brojevi koji ne znače nikome“), jer čulnost, seksipilnost, propadljivost, krhkost, nestalnost, materijalnost, fluidnost, fizička zakonitost... jasno i razgovetno prate asocijativnu liniju koja proizilazi iz ovog naslova. Stih: „tvoje telo su talasi“ jeste kvintesenca cele zbirke, koja se suštinski tiče intimnih, traumatičnih i prelomnih životnih trenutaka, odnosno, ljubavnih, porodičnih i istorijskih okolnosti u kojima se, najčešće nevoljno, zadesio lirski subjekt. Zbirka je izričito koherentna, pesme su grupisane motivski i podeljene u četiri tematske celine: na pesme koje na upečatljiv način govore o porodičnim odnosima i drami izbeglištva („u tuđoj kući u tuđoj zemlji“ ili „naša nevina postojanja / davala su snagu našim majkama / da se ne bace niz hladne velebitske vode“), na ljubavne pesme koje na ogoljen način govore o empatiji, seksualnosti, telesnosti i čulnosti („praviš talas čuđenja oko sebe“ ili „je li to ljubav / što blješti osmehom / u maglovitim mesecima tišine“) i na pesme o samopotrazi za identitetom („sve što smo mi, samo nečiji klinovi za ovaj svet“), na koje se nadovezuju pesme koje su motivski involvirane sa atributima mora, vode i talasa, koji, svakako, imaju i dublji simbolički značaj u ovoj zbirci („tu, u tišini pod talasima“ ili „volim te more / popiću te ako me ne primiš zauvek“).

Pesme u zbirci U talasima tela slede čvrst, unutrašnji, logični raspored, te je čitaocu lako da prati razvoj i razradu pesničkih ideja. „O nepoznatom“, uz signifikantne pesme „Ravnica“ i „Pravila kontracepcije“, čini okosnicu cele zbirke: u njoj je sadržana klica svih budućih pesama. Ono nedokučivo, unutrašnje, pesničko ja – kao nosilac suptilnih doživljaja, osećanja i raspoloženja – nalazi se između Scila i Haribdi: detinjstva i prekonoćnog sazrevanja („ćilibarski grad u kojem spavam javio se nedavno u pesmi / čudovišta iz detinjstva obojio u pank“), rodne grude i nomadstva („ubeđivala sam te da nema ništa lepše / od hodanja tuđom zemljom“), usamljenosti ili nemogućnosti života u dvoje ili u zajednici („ja sam usamljeni flamingo u zoo-vrtu“ ili „moja su osećanja zaključana ispod betonskih vrata“). Poseban korpus pesama čine one o izbegličkoj izolovanosti i odbačenosti. Željana Vukanac potresno svedoči o tome u opominjućim stihovima: „večnost je teška / i treba znati umirati / bog je daleko i nema uši / a pravda slepa i opasno vitla mačem“. Ipak, optimizam i nada se u svakoj od ovih pesama mogu nasluti. U talasima tela Željane Vukanac je nepatvoreni amalgam egzistencijalnih nemira, emocija i iskrenosti.

• Language: Српски језик
• Publisher: Književna radionica Rašić
• Release date: May 20, 2020
• ISBN: 8663510667

Book preview

Književna radionica Rašić

Beograd, 2020.

Željana Vukanac

U talasima tela

 Beograd, 2020.

©Željana Vukanac

© Književna radionica Rašić

Urednik:

Srđan V. Tešin

prizivana sam kroz dvanaest godina suza

gušenih novim komodama, zavesama, tepisima, posuđem,

suknjama i bluzama natopljenim isparenjima alkohola

odlascima belim prostorijama

i jednom kad sam stigla

darovala sam svojim roditeljima

strah

porodična

ne bih volela da odete u udaljene delove jave,

magnovenja i neki drugi dan, prisutan samo u mojoj misli,

pre nego što iskažem malo zahvalnosti što udišem dan

hvala vam što ste pružili ruke

i tako spojeni pridržali nas koje ćemo doći.

da ste nas držali naše misli bi bile bolnije.

štitili ste nas jer ste videli čudnovatost bića koja rastu,

a i da niste videli, štitili ste nas od života koji smo zajedno živeli.

mislili ste da ako ne izgovorite stvarnost,

da ćete tako zadržati malo detinjstva koje zaslužujemo.

izmicao vam je glas da će sve biti u redu

niste uspevali dovoljno da slažete sebe

da biste i nas u to ubedili.

odrastale smo sa vašim mislima u svojim glavama

pokušavale da im damo tok izletima u maštu.

suočenje sa smrću prvom prilikom,

i drugom i bilo kojom još mogućom,

dalo nam je svest o snazi života, o moći maštanja i ljubavi,

veri i razumevanju da je roditelj stvorenje koje štiti

na razne načine pa i povređivanjem.

crna deca putuju

na putu do posla moja mama tiho plače

naslonjena na prozorski ram

ona ne vidi crnu decu umornu od puta

leže blizu šina glavom na torbama

stoje u hodnicima voza i pevaju

nepoznate pesme iz nepoznatih zemalja

ona ne čuje konduktera

bolje da uđete u ovaj vagon, manje ih ima