Uticaj vetra na čoveka: poezija

By Aria Roster

Aria Roster je pseudonim pesnikinje iz Srbije, Ree Sartori. Autor je brojnih naslova, što poetskih, što proznih. Piše na srpskom jeziku. Poezija je uglavnom ljubavna, lirska. U njenim delima se na emotivno topao i saosećajan način neposredno izražava čovekov doživljaj života i sveta, ali i samoga sebe u svetu. Ljubav je fokus njenog interesovanja, kao i uticaj okruženja i mentaliteta u kojem živi na duhovni život i razvoj čoveka. Metafizika, onostrano, telesno i vantelesno iskustvo, sve to ima svoje mesto u njenim pesmama i pričama. Ako volite dobru knjigu, poeziju ili prozu, ako vam je srpski jezik blizak, onda ste na pravom mestu. Uživajte!

• Language: Српски језик
• Publisher: Aria Roster
• Release date: Feb 2, 2023
• ISBN: 9798215944486

Book preview

aria roster

––––––––

uticaj vetra na čoveka

zatvorenost

kako do zarobljenog srca stići

što uporno gradi oko sebe

ogradu od bodljikave žice

možda je bolje ne dirati

možda je bolje samo zaobići

jer šta ako se trgne

u strahu srce na žicu nabode

i iskrvari ti pred očima

ne možeš mu pomoći

žica je tu

i ne da ti prići

nigde nikog

svi otišli

iza žice odavno se zatvorili

ako ne znaš prijatelju

lepa reč nije dovoljna

ona traži delo

da je potvrdi

zakletva ništa ne znači

ako u srcu nije upisana

ako je samo

fraza izvikana

nije dovoljno obećati

valja kadgod obećanja

ispuniti

i ne može se voda

samo na svoju vodenicu

jer će i taj vodenični kamen

jednom pući

a onda nećeš imati

kome tajnu reći

ni kome džak svoj

nesamleven vući

i ne priča se baš o svemu

neke se tuge moraju nositi

u dostojanstvenoj tišini

neke se reči moraju

preskočiti

i u iskrenu ljubav

bez optužbi

bez krivica

bez glupih sitnica

jednostavno pretočiti

a ako je prkos sve što imaš

onda ništa i nemaš

i ako je glupi ponos sve što je ostalo

iskreno mi je žao

jer to je zaista zaista malo

pesma o psima i pesnicima

dakle -pesnik sam

i nebo plače

i nebo misli da je pesnik

polomilo mi je kišobran pevajući

rastočilo se jučerašnje pseće poverenje

na nedavno pokošenom travnjaku

vidi se samo trag suza ili zapišavanja

ko bi to sad znao

pas kojeg ne poznajem

zavija s komšijske terase

kao da zna sve pesme o psima i pesnicima

ali ja više ne znam i ne verujem

ništa

ni psima

ni pesnicima

kako stići

nikad nisam znala

da napravim tortu

ne idu mi one silne kore

oni šareni filovi

oni ukrasi

jedino što sam uvek razumela

je ušećerena trešnja na vrhu

sjajna

kao da je tek kišom umivena

i suncem ozarena

kako s trešnjom

kako do vrha tvojih usana stići

dragi

dragi

usudiću se tako da te zovem

jer poezija je svojevrsna ljubav

elem

dragi

ja u zadnje vreme ne slušam ništa

i nije me briga kakvo je vreme

pada li kiša

pada li sneg

padaju li sekire

padaju li poslednji samuraji

dragi

jebe mi se