Neispričiva: poezija

By Aria Roster

Aria Roster je pseudonim pesnikinje iz Srbije, Ree Sartori. Autor je brojnih naslova, što poetskih, što proznih. Piše na srpskom jeziku. Poezija je uglavnom ljubavna, lirska. U njenim delima se na emotivno topao i saosećajan način neposredno izražava čovekov doživljaj života i sveta, ali i samoga sebe u svetu. Ljubav je fokus njenog interesovanja, kao i uticaj okruženja i mentaliteta u kojem živi na duhovni život i razvoj čoveka. Metafizika, onostrano, telesno i vantelesno iskustvo, sve to ima svoje mesto u njenim pesmama i pričama. Ako volite dobru knjigu, poeziju ili prozu, ako vam je srpski jezik blizak, onda ste na pravom mestu. Uživajte!

• Language: Српски језик
• Publisher: Aria Roster
• Release date: Apr 16, 2023
• ISBN: 9798215796436

Book preview

Aria Roster

NEISPRIČIVA

voli li te iko tako

izvadila sam moždane ćelije

i otvaram ih jednu po jednu

za tebe

prebiram po koštanoj srži

pitajući se

da li bih mogla nekako

da ti je dam

ako ti zatreba

ili bar ovu prokletu krv

da otplati tako svoje postojanje

i svo ono beskorisno izlivanje

srce mi kuca prateći tvoj ritam

u želji da te čuva

da se baci ispred tvoga

ako ustreba

kodeks samuraja

ceo bušido napamet uči

uvežbava

dušu ti dajem sebično

zbog sopstvenog užitka

zbog dugih noći

u kojima te nemilice sanjam

nežno bezobrazni snovi

duša medj grudima

medj nogama

puteno i krasno

tajno darivanje

nisam za druge stvorena

nekako uvek tvoja

pod tvojom kožom skrivena

migoljim se nemirna

ne mogu a da te ne diram

ne volim dan

on mi te carskim rezom

iz utrobe otima

voli li te iko tako ili sam jedina

voliš li ti ikog tako

ko je tebi jedina

p.s.

ah

kako ćeš me lako slagati

to je priča neispričiva

pod kapom nebeskom

ja ponekad nacrtam sunce i livadu

jednu ovčicu i jedno drvo u kraj livade

tamo gde šuma počinje

kraj izvora čeka testija

u hladu onog drveta pita i ljuta rakija

tamo je bog tepih zelen rasprostro

sitnim cvećem ga nakitio

valjda se setio da bi nam postelja

pod kapom nebeskom valjala

ne ostavljaj me dragi

ne ostavljaj me noćnim strahovima

mojoj neizlečivoj bojazni

da bih te mogla izgubiti

da bi mi mogao nestati negde u šumi

dok se probijam kroz borove iglice 

dok veje po meni požutelo jesenje lišće

i kopa mi po mozgu hiljadugodišnje

strašno sećanje

ne ostavljaj me sebi samoj

kad mi je duša ko dubok zdenac

a na rubu zdenca klimav kamenac

kad bih se prvo isplakala na tvom ramenu

pa se predala sećanju

samo ako me čvrsto držiš za ruku

ne ostavljaj me dragi

kad bih izvadila iz sebe dušu

kad bih odstranila srce

kad bih iskopala vene

samo da si tu

i da si samo za mene

da mi je iskopati kanal do tebe

kanal kroz želju i nemoć

kanal kroz nepremostive prepreke

pa da te dodirnem

da te imam za sebe

kao lek za sve moje krvave rovove

za sve bolove

da se svijem i dušom tvojom mijem

da dam što samo tebi umem dati

da mi se sasvim predati

u tebe utonuti

u tebi zauvek ostati

deo tebe postati

o ne ostavljaj me noćas dragi...

možda ću baš noćas u tvoju iskrenost posumnjati

ti

ti si moj život

ti si moja hrabrost

ti si ono ludo i bolesno

što me čini ratnicom svetlosti

što mi razgrće mrak

dok jašem u jurišu

na strah

ti si ljubav i njena suština

sva moja sreća

i sva moja bol

i ako sam ikad volela

s ove i s one strane

to si ti

to su ove rane

po kojima kopam

držeći te za ruku

nema reči za večnost

koju živim s tobom