Sloboda: poezija

By Aria Roster

Aria Roster je pseudonim pesnikinje iz Srbije, Ree Sartori. Autor je brojnih naslova, što poetskih, što proznih. Piše na srpskom jeziku. Poezija je uglavnom ljubavna, lirska. U njenim delima se na emotivno topao i saosećajan način neposredno izražava čovekov doživljaj života i sveta, ali i samoga sebe u svetu. Ljubav je fokus njenog interesovanja, kao i uticaj okruženja i mentaliteta u kojem živi na duhovni život i razvoj čoveka. Metafizika, onostrano, telesno i vantelesno iskustvo, sve to ima svoje mesto u njenim pesmama i pričama. Ako volite dobru knjigu, poeziju ili prozu, ako vam je srpski jezik blizak, onda ste na pravom mestu. Uživajte!

• Language: Српски језик
• Publisher: Aria Roster
• Release date: Apr 14, 2023
• ISBN: 9798215751633

Book preview

Aria Roster

sloboda

drmanje kosmosa

u nekom trenutku

ja ću uspeti

i prodrmaću kosmos

zbog tebe

iako

ponekad čovek nema izbora

i svoju sreću

može samo da sanja

do drmanja

do drmanja

dok se nebo ne rascepi na neba dva

da se rodimo opet ti i ja

ta vatra

ta vatra

što se nikad ugasila ne bi

jer je dah tvoj razgoreva

jer uz tvoje oko plamti

i na usni ti žar svoj čuva

ta vatra

taj oganj

što bukne

na običan nagoveštaj

tvoje blizine

to sam ja

to nema veze s olimpom

zevsom ili mitskim bićima

to sam ja

u tebe beznadežno

zaljubljena

i danas

kad me je vatra opekla

kad suzama opekotine vidam

opet se s vatrom igram

opraštanje

gomila ljudi

života i priča

nezadovoljstava

kao sito ih propuštam

ostalo melje vreme

samo od sebe

dok ne prodje

lečim se

namerno

ne misleći na tebe

nada već poduže

maše iz daleka

kao da se zauvek sa mnom

oprašta

ćutim da se s nadom

opraštam i ja

nemoć

nemoćna sam

da dosegnem oblak

u koji duneš čim se primaknem

možda i nisam ničim začinjena

bljutava neosoljena

zaboravljena

možda si rešio

da sam niko

da mi ništa ne pripada

da sam razbaštinjena

nedostojna

pravo da mojim nebom

gospodariš

sama sam ti darivala

pravo da me ima ili nema

medj tvojim prstima

meni i ne pripada

cvetam rumenim se i mirišem

svim što imam

ja te dozivam

još ovaj put

još ovaj put

ali nema više vremena

za nove ljubavi

i nova cvetanja

već sam klonula

od napora

da postanem taman

tvojim rukama

meka i topla

u tvojim mislima

ako sam grešila

i te greške su ja

možda nisam dovoljna

a možda se ti samo

premišljaš

klackalica je tu

da se malo klackamo

nemoćna sam i kad ustanemo

možda se samo pogrešno zovem

možda to nikad nije bila istina

tek koincidencija

tebi nebitna

bilo je mlađih i lepših

bilo ih je mnogo

nijedna od njih nisam ja

nemoćna

da išta promenim

u svetu slepoće i zla

oprosti

malo mi je dosadilo

da budem nevoljena

život i ožiljci

-znam taj put

omađijan pričaš o njemu druže

koliko dugo si sanjao

kad si sebe uverio da je san život

znam taj put prijatelju

jednom sam ga i ja sanjao

-ne mogu da ne sanjam

ako ne sanjam nisam ni živeo

-sanjaj druže

sanjaj dok se ne budeš jednom

oznojan i prestar probudio

-ako je tako

šta da činim tada

kad shvatim da me je san pojeo

-ko i svi što nauče lekciju prijatelju

ako shvatiš da si je naučio

umri pre smrti da bi bar tren živeo

-ne znam da li sam te razumeo

-znaćeš kad se budeš probudio

potraga za smislom

hodala sam i tražila tebe

uvek sam nekako sebi sebe izmicala

toplo ćebe

krov što ne propušta

mnogo lepe i zdrave dece

neka čarobna kuća

od pruća

i ptice gnezdo prave

pa odu

jer krila su tu da bi letela

a ne da bi smetala

uzalud

potragu za smislom nisi pratio

ti si se samo novoj utakmici vratio

i zaspao na fotelji bez ijednog sna o meni

život i ljubav

-voliš li je

ili rane vidaš

voliš li je

ili kožu kidaš

-grizem srce da krvari

udaram jače da manje boli

silom živim

silom volim

-voliš li me

ili rane vidaš

voliš li me

il mi kožu skidaš

-grizem srce da krvari

udaram jače da manje boli

živim a ne znam

da li još uvek umem da volim

-lagao si me

potraga za odgovorima

na stanici stojim

i ne kupujem kartu

prolaze vozovi

ljudi i napušteni psi

klupa je mokra od kiše

odjednom

prazan peron

sa mnom diše

silaziš s oblaka

dim guta bat nečijih koraka

pišti voz što nikad proći neće

plačem od sreće

kiša pljušti

mokri do kože

gledamo klizave šine

pas koji nema odavno ime

ide uz prugu

osvrće se i smeši

da li nas zove

da li nam se podsmeva

ili nas teši

kupi kartu za dvoje

evo ti dukat na mom dlanu

kap kiše na dlan kanu

ruža ubrana

krvava

lije bol

kroz modro nebo