Ruzmarin za janje moje: poezija

By Aria Roster

poezija 

ne priča se o jutru koje te nikad nije videlo

to se ćuti

kako

ne znam nekako

kad ćutiš o pesniku

ćutiš valjda pesmom

• Language: Српски језик
• Publisher: Aria Roster
• Release date: Mar 25, 2022
• ISBN: 9798201393946

Book preview

***

nisam ništa dok klizim niz mračnu ulicu

dok me gutaju prilazi prolazi kaldrme u sećanju

spotakla sam se mnogo puta

da bih umela da opišem ovo jutro

u kojem kao stranac lutam

dani su se nanizali kao noćne svetiljke

ne mogu biti sigurna da li je bulevar ulica park

ili groblje

umiru pesnici.

znam. umirem i ja, a nisam čak ni pesnik.

ne priča se o jutru koje te nikad nije videlo

to se ćuti

kako?

ne znam, nekako. kad ćutiš o pesniku, ćutiš valjda pesmom.

i tako ućutasmo

jutro dan veče noć...

proleće leto jesen zima...

ućutasmo dok nas ima

***

jednom sam toliko bila ponižena

da je svako sledeće poniženje

bilo samo prilika da išta osetim

osim prezira

ne verujem

nikom ništa ne verujem još od svojih petnaest godina

kad broju 15 premetneš cifre dobiješ 51

izmedju ti ostane strašna praznina

jednog života koji se dešavao

ženi koju ne poznajem

ipak bila je toliko spremna za taj život

da sam je odmah usvojila i prisvojila

lepo smo se snalazile u tom cirkusu

ništa nam se nije videlo na licu

ni trun od onog već pomenutog prezira

a bio je tu

uvek tiho prisutan

***

nije zanimljivo biti tek mrtva slika na zidu

preparirana ptica u smešnom kavezu od trske

nikad pročitano pismo

nikad ljubljene usne

smešno je biti nekome ništa

i kao ništa ispunjavati vakuum

u kojem najpre stanu suze

gledam s prozora drugog sprata

vidi se u daljini dunav kako mirno teče

osećam u sebi kako tuga raste

osećam kako me guši nadolazeće veče

čemu sve

nema te

***

život će proći

on je sebični gad koji prolazi

možeš kraj njega umirati u mukama

on ima svoja posla

neće se ni osvrnuti

tako su me jednom pratili

povratnici iz daleke rusije

ogrnuli me sivim grubim ćebetom

i rekli

samo pravo hodaj, dete!

i evo me!

pravo hodam od kad znam za sebe

i još me za vratom grebe sivi grubi strah

nikad nije svanulo

nikad nije prestao taj mrak

znaš bol mi je otac

on me je s puno ljubavi pravio

a opet ljutim se na njega

kad je već znao...

što me nije tebi bolnom dao

da bol delimo

***

tebi je svejedno

više ti ne zameram svejednoću

znam da si veliki lažov

i da tiho ridaš noću

kamen se prevrnuo

i ispod njega je izmilela zmija otrovnica

znao si za nju

bila je dugo tvoja