Ne teraj mi pesmu na oči: poezija

By Aria Roster

Aria Roster je pseudonim pesnikinje iz Srbije, Ree Sartori. Autor je brojnih naslova, što poetskih, što proznih. Piše na srpskom jeziku. Poezija je uglavnom ljubavna, lirska. U njenim delima se na emotivno topao i saosećajan način neposredno izražava čovekov doživljaj života i sveta, ali i samoga sebe u svetu. Ljubav je fokus njenog interesovanja, kao i uticaj okruženja i mentaliteta u kojem živi na duhovni život i razvoj čoveka. Metafizika, onostrano, telesno i vantelesno iskustvo, sve to ima svoje mesto u njenim pesmama i pričama. Ako volite dobru knjigu, poeziju ili prozu, ako vam je srpski jezik blizak, onda ste na pravom mestu. Uživajte!

• Language: Српски језик
• Publisher: Aria Roster
• Release date: Mar 7, 2023
• ISBN: 9798215763315

Book preview

ARIA ROSTER

ne teraj mi pesmu na oči

ne teraj mi pesmu na oči

ne teraj mi pesmu na oči

da me ne boluje danima i noćima

da me ne jede kao koru hleba nasušna

da me ne proklinje ne psuje ne pokriva očajima

ne teraj mi pesmu na oči

ona je moja sudba prokletnica

moja jedina smrt koju posedujem

jedina moja imovina

ona koja me čuje kad ti ne slušaš

ona koja me kuje u kamen i zvezdu

u konja što mre na putu do istine

ne teraj mi pesmu na oči

ona previše pamti i previše zna

u njoj sam te volela

kao što se jednom voleti ume

samo u njoj me niko ne razume

a ti me ljubiš i kuneš

ne goni mi pesmu kasom na oči

ne zamahuj bičem da mi je u zenici satireš

ja sam u njoj gorčina kojom se opijem

da smrt prizovem

da prebolim

da izdržim ljubav kojom te i molim i volim

ne teraj mi pesmu na oči

u danima kad znam da bliži se odlazak

u noćima kad nemam duši počinak

već samo lažem i pravim se da spim

a u stvari ne umem da te prebolim

pobede i porazi

jednom je pao sneg na dlan promrzle devojčice

i tamo je zauvek ostao da spavaju zajedno

taj dan su nazvali majskim

i nije niko o tome na vreme govorio

kako se u maju može smrznuti nadomak pobede

jednom je zaškripalo u snegu nečije stopalo

i odvelo senku daleko najdalje

bilo je prekasno da se išta učini

da se sa senkom prozbori

da se trag u snegu sustigne

bilo je prekasno za breg

da po njemu svetlost osvane

prekasno za ljubičice kukurek i divlje ruže

prekasno za trešnju u cvatu

samo je tamjanika s jeseni dugo plakala

i kotrljala suze u blatu

predaja se dogodi s tim posebnim snegom u maju

onda kad izrekneš poslednju molitvu u jecaju

i kad zamuknu nebo i breg

pobeda dodje drugima kad se otopi sneg

ne kuni me

bele mi grudi sahnu

vetar mi topli medj suknje

ptice meće

omču mi želja oko vrata stišće

kožu mi plahu godine grizu

postelja mrazom me pokriva

a duša mi pusta ne prestaje

tebe da sniva

ne kuni me

u rukama samo grumen zemlje

samo reči što ih zoblje tama

gradovi reke mostovi ljudi

a ja sama

milovanja tvojih