Bolna tačka: poezija

By Rea Sartori and Aria Roster

Aria Roster je pseudonim pesnikinje iz srbije, Ree Sartori. Autor je brojnih naslova, što poetskih, što proznih. Piše na srpskom jeziku. Poezija je uglavnom ljubavna, lirska. U njenim delima se na emotivno topao i saosećajan način neposredno izražava čovekov doživljaj života i sveta, ali i samoga sebe u svetu. Ljubav je fokus njenog interesovanja, kao i uticaj okruženja i mentaliteta u kojem živi na duhovni život i razvoj čoveka. Metafizika, onostrano, telesno i vantelesno iskustvo, sve to ima svoje mesto u njenim pesmama i pričama. Ako volite dobru knjigu, poeziju ili prozu, ako vam je srpski jezik blizak, onda ste na pravom mestu. Uživajte!

• Language: Српски језик
• Publisher: Aria Roster
• Release date: Dec 23, 2022
• ISBN: 9798215734421

Book preview

ARIA ROSTER

BOLNA TAČKA

I ZATO ĆU DA TE ZABORAVIM

nisi me voleo

neka druga je krala tvoje sate

tri po ponoći

možda poslednji petlovi na kraju grada

koji petlove odavno nema

kao ulično pseto vukla sam za tobom

zalud korake

s nekom drugom si delio nežnosti

u satima setne osame

i zato ću da te zaboravim

nikad na mojim leđima neće pisati

tvoje reči u koje sam slepo verovala

nikad na mojim bedrima neće osvanuti mesec

u koji sam zaljubljeno gledala

traćila sam godine i drumove

rasprodala veru i drugove

grejala se na spaljenim knjigama

gušila se žudnjom i brigama

neka druga je tebe imala

ja sam bila starica na okrutnom moru

ona što se konačno utapa u suzama

suze i more u drhtavim šakama

tvore smrt ljubavi u čađi zaborava

zaboraviću te

baš kao da sam poster nekog zgodnog rokera

u mašti u svoj jadni život uvodila

tek da ne dišem bez razloga

nisi me voleo

to sam samo sanjala

buđenje je kao umiranje za života

hodam kao duh

njušim prašnjavim drumom

gde je poslednja kiša

u kojoj bih nestala

pa da ti nikada više ne pređe put

ova ukleta keruša

što je za tobom cvilela

dan i noć dan i noć

NEUZVRAĆENA LJUBAV

preporučila bih vam gospodine

da se i nadalje držite sebe i svojih potreba i prohteva

obavezno izbacite iz kuće (ako ste je ikad i imali)

onu vagu za odmeravanje postupaka

meni nikad ništa nije bilo potrebno

osim vaše iskrenosti

meni nikad ništa nije bilo potrebno

osim vaše ljubavi

imate vi to dragi gospodine

sasvim sam sigurna da imate na pretek

i da nekoj nesebično poklanjate

složićete se

da to nikad nisam bila ja

tako je kako je

nekom sreća nekom nesreća

ja svoju tugu ne delim ni sa kim

pogotovo ne s nekim kog neuzvratno zavolim

tome se samo naklonim sa scene

zahvalna što je bar svratio

a onda nestanem u mraku pozorišta

tamo gde me ni sam bog bez maske ne bi našao

imam svoje razloge

moram inkognito da ih odbolujem

NIJE VAŽNO

čuj

zaboravi

nije važno

možda je komšija sa šestog sprata

odveo ženu na par dana u banju

rođendanski dar valjda

možda mu je i preminuo neko iz familije

pa u sobi danima tihuje

šta znam

nismo jedno drugom na vrata kucali

nismo poruke razmenjivali

nismo se možda ni poznavali ko ljudi

možda je samo odlučio naprasno

da se od sveta skloni i zaboravi...

nije važno

pa nismo se komšija i ja tolike godine

kroz prozore gledali i voleli

neko drugi je bio to

neko daleko bolniji i otrovniji

neko što nikad nije umeo da obećano ispuni

i nikad nije priznao

da je išta obećavao baš meni

ZABORAVI

kad sam ti dodirnula lice...

kad sam ti dodirnula lice

gusta magla je progutala moju ruku

zauvek

klekla sam na zelenu mokru travu

da je zalivam dok ne umrem

neka je

nek bude sočna i ukusna za mog dragana

što kao zalutali već sedi ovnić

tek prolazi livadama

kao da se nikad sreli nismo

tamo gde sve počinje i počiva

SVE JE PLAĆENO

ne treba meni plata

za svaku suzu što je izlivam

navikla sam na sirotinju i trpnju

ne bih znala šta ću s tolikim parama

bolje ćeš ti to

kad dođe vreme da ih na astal poređaš

i po njima prebiraš

tvoji su to spomeni na mene lepu

da ih imaš

da me se sećaš

ŽIG SRAMA

moje su suze staklenci

što se njima igraš po ponoći

kad ispuniš obavezu s papira

a ne možeš da spavaš

nit igde smeš poći

moja je bol za tobom

tebi tek kobila na kojoj

bregovima vetrove loviš

kresnica kojom vatru pališ

kad ribu šakama loviš

moje su godine tebi pokrivač

kad zazimi samoća il severac dune

moju ljubav kao bolesnu kučku kuneš

o kako samo slasno kleti umeš

došla sam ti kao dugo tražena igračka

da se u časima dosade zabaviš i zaigraš

vazda spreman na još jednu partiju

u kojoj me ogoljevaš

sebi ćeš reći na kraju da sam luda

od odbijanja

da sam ko sve druge kad ih se slepo ne sluša

potvrdiću sve što budeš mislio il rekao

biću sluga pokoran što je na kolena klekao

sam sebi oko vrata namakao omču srama

ne sudi meni ni zemlja ni nebo

ni sin njihov

sudim sebi sama

nosim na duši prkosno ovaj žig srama

UPS!

u međuvremenu sam gorela

u kavezu punom slame gara i pepela

u usta sam gurala pokidane listove knjige pesama

hranila sam žeđ a plamen razbuktavala

iz grudi su mi izletale slike

prepune užarenih očiju usta obraza

jednog jedinog čoveka

u međuvremenu je gospod kidao kalendare

mahao mi njima pred nosom i kleo me

svega sam se odrekla

što živom stvoru pripada

i vrištala iz ognja ko na lomači veštica

da ga jebeno trebam da bih se iz pepela

k nebu uzdigla

bacao mi je vreo krompir u šake

da ne crknem od gladi

gurao mi je limun u usta

da se ne ugušim od čađi

i govorio da samo još malo pričekam

da samo još malo ne prhnem mrtva iz kaveza

da... samo još malo

ali je tutnuo kradom u kavez mog bola

ogledalo

da se slomim s njim

u sedmogodišnje prokletstvo