Glupi i žedni Glupi i čedni: poezija

By Aria Roster

Aria Roster je pseudonim pesnikinje iz Srbije, Ree Sartori. Autor je brojnih naslova, što poetskih, što proznih. Piše na srpskom jeziku. Poezija je uglavnom ljubavna, lirska. U njenim delima se na emotivno topao i saosećajan način neposredno izražava čovekov doživljaj života i sveta, ali i samoga sebe u svetu. Ljubav je fokus njenog interesovanja, kao i uticaj okruženja i mentaliteta u kojem živi na duhovni život i razvoj čoveka. Metafizika, onostrano, telesno i vantelesno iskustvo, sve to ima svoje mesto u njenim pesmama i pričama. Ako volite dobru knjigu, poeziju ili prozu, ako vam je srpski jezik blizak, onda ste na pravom mestu. Uživajte!

• Language: Српски језик
• Publisher: Aria Roster
• Release date: Jan 31, 2023
• ISBN: 9798215423127

Book preview

Aria Roster

––––––––

glupi i žedni

glupi i čedni

ne plačeš ti

ne plačeš ti

to samo pada kiša

i ti žuriš kući da ne pokisneš

ne brineš za mene

ti si tako siguran u sebe

tako uveren da imam kišobran

za sve situacije

iza nas ostaju tvoji stražari

ljudi plaćeni da im ništa ne promakne

oni koji će te zvati baš onda

kad ja pomislim da je najlepše

da ćeš možda i pružiti ruku do moje

ne plačeš ti

to za tebe pada kiša

da te pokrije

to za mene pada noć

dovoljno duga da mi srce otkrije

da promrznem

tebi trebaju tajne

i zato ponekad slažeš da zbog mene plačeš

a onda iza ponoći kad utihne sve

kad ja s lica zemlje nestanem

ti skupljaš tudje reči razbacane

da te obgrle lažima

da te učine nekim čovekom

kog ne poznajem

skupljaš sličice na kojima se šepure

nage uličarke kurve vidjene gospodje

kažeš da lepiš moje oči nebom

a polepio si njihove grehe i pohote

ne plačeš ti

to si kišu prizvao

i zadnji autobus

da te kući netaknutog odvede

to si ti mahnuo vojsci

da sam prošla i da mogu

na zasluženi odmor bez brige

kum ludacima

brat prosjacima

ljubavnik samo jedne žene

krotitelj zmajeva

onaj koji sabrana dela na trgu spaljuje

skuplja kamenje kojim ga rodbina gadja

da od njih dvore podzidjuje

uzjašeš konja samo kad zla kraljica

u ogledalo pogleda

da svog kerbera u krilo dozove

pa juriš preko sedam mora i sedam gora

da joj ptičje mleko kupuješ

o ne plačeš ti

to se razbijaju talasi o hridi

to sve nas nebo čistim očima vidi

bez suza nam presudjuje

na mesečini sudbu kuje

i opet padne neka kiša

za koju veliš da se od suza tvojih rodila

a po gustoj šumi košute se roje

da broje rogove tvoje

one o koje sam se spotakla

da

skupa je ovo igra

u njoj se lako izgubi čast

zato sam tiho otišla

kad sam shvatila

da ni na tvom pustom ostrvu

nema nas

ne plačeš ti

to samo dobro zvuči na kraju priče

to plačem ja kad niko ne gleda

jer mi sve oči i sad na tvoje liče

mili moj

nije važna pesma koja će samu sebe utopiti u noć

nije važna nota koja se zaleće i zakucava u srce

nije važno brojati korake i dane koji ništa ne obećavaju

nije važno da li je ostala zapisana reč ili dve

nije važno gde sam se saplela

kad sam onomad pokušala da odem

nije važno da li će danas ili sutra ili prekosutra

da se zove kako sam poželela

nije važno da li vidimo ili ne oči jedno drugome

nije važno koliko je hladno na bregu a koliko pored reke

hladno je bez tebe

nije važno što uvek prećutimo ono što bi trebalo da boli

jer odlično znamo da je ono drugo bolnije

nije važno dragi moj ni ovo leto koje će mi pojesti

pojeli su mi toliko toga u životu

mi znamo kako to zvuči kad život zrelu travu sažvaće i ispljune

mi znamo kako je to kad brojimo sunca i mesečine

kad se odbljesak dogodi i poput rikošeta udari u grudi

mi znamo kako jedno drugome tepamo u tišini

mi znamo kako se budimo sami sebe ne