Pomiluj ga jutro: poezija

By Aria Roster

Aria Roster je pseudonim pesnikinje iz Srbije, Ree Sartori. Autor je brojnih naslova, što poetskih, što proznih. Piše na srpskom jeziku. Poezija je uglavnom ljubavna, lirska. U njenim delima se na emotivno topao i saosećajan način neposredno izražava čovekov doživljaj života i sveta, ali i samoga sebe u svetu. Ljubav je fokus njenog interesovanja, kao i uticaj okruženja i mentaliteta u kojem živi na duhovni život i razvoj čoveka. Metafizika, onostrano, telesno i vantelesno iskustvo, sve to ima svoje mesto u njenim pesmama i pričama. Ako volite dobru knjigu, poeziju ili prozu, ako vam je srpski jezik blizak, onda ste na pravom mestu. Uživajte!

• Language: Српски језик
• Publisher: Aria Roster
• Release date: Jan 17, 2023
• ISBN: 9798215505953

Book preview

Aria Roster

POMILUJ GA JUTRO

––––––––

ništa ne bi prestalo

samo bi se razlistalo

zašuštalo

u nebesa zarilo nokte ljubavi

život koji sanjam

***

volim kišu. kiša je leti posebno lepa. kiša je čarobna kad s nekim kog volite kisnete ispod malog kišobrana ili nečije strehe. kiša je tako mirna i ne zna kad je zajedno gledate s prozora dok na stolu mirišu tek skuvana kafa i kolač od jabuka. kiša je kao tihi plač neba nad samoćom, kad si sam.

***

sutra je divan dan. sutra nije stiglo da nas povredi kao juče ili danas.

***

hajde da jednom prodjemo ispod duge. napravićemo joj sačekušu i onda je na prepad osvojiti. hajde, budi drug! možda s one strane otkrijemo šta smo zaista od sebe samih sakrili.

***

hoćeš da ti napišem pesmu o kiši, o parizu, o maloj sobi nad kafićem? hoćeš da ti skuvam kafu i da te ljubim na terasi dok se ježimo od prskanja s neba? hoćeš da ti napišem pesmu o ušuškavanju pod meko ćebe, o duvanju u promrzle prste? hoćeš da ti napišem pesmu o avgustu i kišama, o nama? kaži, napisaću ti život koji sanjam. ali pazi se, to boli.

samo za vaše oči dragi

nemojte me odati

ne recite nikom

da vam u tajnosti

pišem pisma

ne recite nikom

da sam se selila

u prošle živote

da sam vas opet srela

opet zavolela

samo za vaše oči dragi

otiske usana šaljem

samo za vaše srce dragi

uvelu ružu trunim

kao što mi  duša od ljubavi

od pritiska

krca

puca

taj kamen me steže

stena na kojoj vi prekrštate noge

i cigar svoj palite svakog jutra

kroz mene tada protiču valovi i pene

u koje umorni i mirni gledate dugo

pocepajte pismo

zaboravite ga

nemojte me odati

nisam smela

nisam htela

ali me je duša tu dovela

u taj život 

gde vas ne gledam samo

nego i ljubim

u taj život gde mirišem

vaše košulje

i sahranjuju me s njima

nakon što vas

prerano gubim

ćutite

ćutati se danas mora

nek misle šta hoće

nek po kuloarima

dokoni nagađaju

znate vi

i znam ja

da je ljubav važna

a ne vreme i mesto

znate vi

i znam ja

da ne postoji jedan život

i jedna istina

dodirni mi dlan danas

na kamenu piše tvoje i moje ime

ja sam utisnula dlan

vide se moje linije

i ona na kojoj se spajaju

naše sudbine

na kamenu piše tvoj i moj život

i utisnut je žig

točak sudbine

dodirni mi dlan danas

dok budeš sunčao na molu

umorne kosti

krišom

da te niko ne vidi

spusti ruku na moj otisak

biću tu

proći ću ti kroz krvotok

i pustiću kroz njega

svu svoju ljubav

iz kože mi ne izlaziš

noćas sam malo spavala

ostatak sam provela

sećajući