U maloj kući od slatkih kolača: poezija

By Aria Roster

Aria Roster je pseudonim pesnikinje iz Srbije, Ree Sartori. Autor je brojnih naslova, što poetskih, što proznih. Piše na srpskom jeziku. Poezija je uglavnom ljubavna, lirska. U njenim delima se na emotivno topao i saosećajan način neposredno izražava čovekov doživljaj života i sveta, ali i samoga sebe u svetu. Ljubav je fokus njenog interesovanja, kao i uticaj okruženja i mentaliteta u kojem živi na duhovni život i razvoj čoveka. Metafizika, onostrano, telesno i vantelesno iskustvo, sve to ima svoje mesto u njenim pesmama i pričama. Ako volite dobru knjigu, poeziju ili prozu, ako vam je srpski jezik blizak, onda ste na pravom mestu. Uživajte!

• Language: Српски језик
• Publisher: Aria Roster
• Release date: Mar 29, 2023
• ISBN: 9798215168639

Book preview

Aria Roster

––––––––

U MALOJ KUĆI

OD SLATKIH KOLAČA

pogled s bolničkog prozora

––––––––

okrenula sam se

naglo

da na prepad ulovim istinu

i gle

po krošnjama zakačeni

beli oblaci pevaju

ptice su poranile

da ti ime iskljucaju

da u kori drveta ostave tvoju sliku

ne okreći se naglo

možeš me videti kako je grlim

možeš me uhvatiti u tom svetom činu

kradem zubima tvoju sliku

da je nosim u novčaniku

dok traju ovi bolnički dani

dok neko drugi

s bolničkog prozora ne pogleda

i ugleda samo istinu

tvoje oči

tvoje oči

prošapću na svim jezicima sveta

one govore sa mnom kad nikog nema

namiguju mi

šalju poljupce

tvoje oči me vole najnežnije

i putuju sa mnom kroz nemire

uhvate me pod ruku

pridržavaju

sa mnom ležu i spavaju

tvoje oči prokrijumčare za me

tvoje usne od meda pored preteće tame

i grlimo se zajedno

skriveni pod jorganom

tad mi zamirišeš

tad si mi pod rukama topao

tad se silna želja i ja

za tvoje žile lepimo

s tvojom kožom jezikom tihim

progovorimo

tvoje oči i ja...

mi se volimo

u školjci

kad krenem na nezgodan put

uzmem veliku morsku školjku

u nju pred polazak

snažno uduvam tvoju dušu

posle se zavučem unutra i

tako ušuškana

samo izvirujem povremeno

talas sam dodje da nas ponese

daleko od obale

tu si

ne plašim se

znam da me čeka jedno od tvojih

rajskih ostrva

zamišljam kako je toplo

kako je plaža bela peskovita

kako me grli bestidno tvoja golotinja

i zavlači mi se u gaćice

kao topao pesak

kad plima nadodje

...ali sve tako brzo prodje

groždje

nekako je uvek izmedju redova vinove loze

trčkaralo to malo crno pseto

i znalo je da se obraduje i zalaje

kad pred njega padne grozd

kad ga sunce iznenada ogreje

ali čuvar vinograda

poluslepi lovac na pseće kevtanje

bez puške nigde ne ide

i kad iz nje opaljuje

pršte groždjice rumene

kroz redove vinove lozice

i ja plačem i molim se

da pašče i ja preživimo

fijuk metka kroz redove

i za inat opet ukrademo groždje

pokušaću da vidim kroz spuštene kapke...

i videću nevericu

čudnu senku u tvojim očima

videću kako ne razumeš

šta sam to prećutala

šapnuću ti na gluvo uvo

da nisam ništa

da sam ti samo suviše slična

i da jednako nosim poneki bol

ali to više nije ni važno

jer kroz bolnički prozor

prizor je isti i kad zatvorim oči

šta god ja mislila o tom

pred operaciju

ovo je noć u kojoj ćemo spavati na preskoke

kao