Kako nastaje crna

By Marija Kostić

U zbirci izrazito emotivnog naboja, Marija Kostić uspostavlja klaustrofobični ambijent u kom se lirski subjekt bori da izađe van okvira sopstvenog tela, te pronađe odgovarajući oblik. Takva potraga isijava u gotovo apolinerovskoj igri sa formom zahvaljujući kojoj žensko telo metamorfozira u reč i usvaja tekstualni oblik. Kao čest motiv zbirke izdvajaju se ruke, ne samo lirskog subjekta i ljudi koji su formirali isti poput plastelina, već i ruke čitaoca kog pesnikinja uvlači u sopstveni vrtlog, te čitalac okrećući stranice, svoje dlanove spaja sa grotesknom gomilom dlanova svih onih koji se provlače između pršljenova ove knjige.

Suzana Džuver

U zbirci Kako nastaje crna, prikazana su unutrašnja previranja lirskog subjekta koji pokušava da pronađe sopstveni identitet i razume svoje mesto u svetu, preispitujući svoje uloge i postavljajući sebe u odnosu na druge. Ta previranja, kroz sva svoja migriranja, lirski subjekt nosi kao teret kog želi da se otarasi i tako iz sebe oslobodi dečiji glas koji bi nadjačao (samo)nametnuta ograničenja. Pesme se tematski i hronološki nadovezuju jedna na drugu i u njima se prelipću sve boje životnog iskustva, koje se na početku i kraju, uvek stapaju u jednu – crnu. Iz nje izvru i ulivaju se glavni motivi zbirke – koreni i osnova od koje pojedinac polazi, način na koji ga oni oblikuju i određuju njegov put, motivi straha, usamljenosti, besmisla, smrti, tuge. Takođe, na crnoj se najbolje ističu i motivi suprotni pomenutim, ali od njih neodvojivi. Naslov prve pesme i poslednji stih poslednje pesme zbirci daju kružnu strukturu i simbolično, u isti mah, nude razrešenje na suštinska pitanja lirskog subjekta, ali i naglašavaju večan nemir unutar njega.

• Language: Српски језик
• Publisher: Književna radionica Rašić
• Release date: Sep 1, 2022
• ISBN: 8663510896

Book preview

Književna radionica Rašić

Marija Kostić

Kako nastaje crna

Beograd, 2022.

©Književna radionica Rašić

Ti hodaš pogrbljen, ali ne bole tebe leđa, vidio sam ja.

Hodaš tako jer nikada nisi sazno kako se do kraja izađe iz jame.

Kristian Novak, Ciganin, ali najljepši

ruke za koje se nismo držali

tatine

pričao mi je da je njima

zadavio medveda

smejali su mi se drugari

iz osnovne škole

smejao se i on

nije valjda sine

da u to i dalje veruješ

kvrgave su

isklesane iz kamena

velike kao kolevka

u koju želim da se sklupčam

na njima bubre vene

pune života pre nas

jedrog poput jabuke

koja puca pod zubima

život sa nama je

kuća u čijem je špajzu

istrulila jabuka

dva puta su hvatale poskoka

u njegovoj krvi je dovoljno protivotrova

da prevari smrt

sada su nagrižene ekcemom

nežnost proviruje kroz procepe

mamine

mama je pričala

pričala

pričala