Između dva rata

By Bojan Marjanović

Male ljudske drame uvijek se odvijaju u sobi, u nekom gradu, između dvoje ljudi koji pokušavaju sačuvati svoju ljubav od nezajažljivih, proždrljivih ekrana koji nas usisavaju u nepravdu.
O pokušaju da se sačuva čistota ljubavi, da je se oguli od naslaga diktatorskih nakana svakog pojedinca, od sebičnosti,
a sve to u svijetu koji se, tako se svakom poštenom biću čini, raspada po šavovima govore pjesme Bojana Marjanovića.
Ako ih budete čitali uz neku lijepu glazbu koja nam razotkriva tužnu dušu svijeta u kojem živimo, uvjeren sam da ćete proći kroz
melankolično čitateljsko iskustvo koje će vas, barem na trenutak, učiniti boljim ljudima.

Marko Tomaš

• Language: Српски језик
• Publisher: Književna radionica Rašić
• Release date: Oct 15, 2016
• ISBN: 9788665315172

Book preview

Književna radionica Rašić

Beograd, 2016.

©Bojan Marjanović

© Književna radionica Rašić

Urednik izdanja

Ivan Radosavljević

Bojan Marjanović

Između dva rata

Dok staro umire, a novo se ne može roditi,

nastupa doba čudovišta.

Antonio Gramši

Everything is falling, dear

Everything is wrong

It's just history repeating itself

And babe, you turn me on

Nick Cave

INTRO

UOČI TREĆEG SVETSKOG RATA SEDIMO I JEDEMO MANDARINE

pet hiljada policajaca je ovog jutra

poslato na francusku granicu

istoričar je zabrinut zbog revizionističkih procesa

u društvima istočne evrope

male su šanse da budete žrtva bombaškog napada

u velikom gradu ali uprkos tome strah raste

teško je živeti u državi koja svoje građane

progoni umesto da ih štiti

predsednik je ovim sporazumom nagrađen za

svoju antidemokratsku orijentaciju

evropa postaje neosvojiva tvrđava

za mnoge izbeglice

radnici očajni – ministri njihovim suzama

ne veruju

meštani kažu da pedeset godina čekaju

asfaltiranje starog puta

policija je upotrebila vodene topove i suzavce da

rastera okupljene demonstrante

ovo je samo jedan korak – imamo još dosta posla

u borbi protiv terorizma

zaslužujemo li i mi da budemo žaljeni ili smo

previše arapi za tako nešto

predsednik je otvorio studentski dom nazvan po

optuženiku za ratne zločine

opšta denacionalizacija!

skromna državna svojina!!

rigorozna štednja!!!

istoriju ne treba zaboraviti i ignorisati

ali se ne sme biti i njen zatočenik

gađam te novinskim citatima

kao što zaljubljeni dečak

papirnim aviončićima

gađa devojčicu

koja sedi u klupi do njegove

perverzno pokušavam da te zadivim

svojim političkim brigama

ljuštiš mandarine

kore padaju po podu

narandžaste krpice se lepe za grudve prašine

trebalo bi da usisam stan

trebalo bi da obrišem prašinu

trebalo bi da redovnije čistim cipele

trebalo bi da kupim neku sobnu biljku

otvaram prozor

treba mi hladnog vazduha

danas sam na ulici sreo devojku

mimoišla me je u polutrčećem koraku

jedva sam je opazio

ali sam video da ličite

ti se nikada ne bi obukla kao ona

verovatno ne čitate iste knjige

i nemate isti stav o predstojećim izborima

ali zamislio sam kako je pre tridesetak godina

                       kad si izašla iz utrobe svoje majke

iz tvog malenog tela izletelo

jato simpatičnih vrabaca

odletelo nekih trista ili

petsto kilometara istočno

i uselilo se u jedno drugo dete

dete koje će izrasti u devojku

što je danas zaiskrila u mom oku

možda bih i nju mogao da volim

isto kao što volim tebe

možda čak i više

možda bi trebalo da u njoj probudim

te davno zaspale vrapce

čujem te

kroz smeh mi govoriš

a možda si samo

bedan pokušaj ubice

mitraljezac govnjavog srca

ispaljuješ rafale samozaljubljenosti

na sve žene koje misliš da voliš

one padaju pokošene

masakrirane

uprkos tome

i dalje uspevaju da sede na stolici

ljušte mandarine

smeju se tvojoj zbunjenoj faci

        baš takvoj kakvu sad imaš

pružaš mi dlan na kome čuči mandarina

promrmljaš da bi bilo lepo

da ponekad pojedem nešto zdravo

prevrćem očima po navici

iako