Gospođi X nema ko da piše: poezija

By Aria Roster

Aria Roster je pseudonim pesnikinje iz Srbije, Ree Sartori. Autor je brojnih naslova, što poetskih, što proznih. Piše na srpskom jeziku. Poezija je uglavnom ljubavna, lirska. U njenim delima se na emotivno topao i saosećajan način neposredno izražava čovekov doživljaj života i sveta, ali i samoga sebe u svetu. Ljubav je fokus njenog interesovanja, kao i uticaj okruženja i mentaliteta u kojem živi na duhovni život i razvoj čoveka. Metafizika, onostrano, telesno i vantelesno iskustvo, sve to ima svoje mesto u njenim pesmama i pričama. Ako volite dobru knjigu, poeziju ili prozu, ako vam je srpski jezik blizak, onda ste na pravom mestu. Uživajte!

• Language: Српски језик
• Publisher: Aria Roster
• Release date: Mar 2, 2023
• ISBN: 9798215156957

Book preview

Aria Roster

GOSPOĐI X

NEMA KO DA PIŠE

sanak

dodji milo moje

ne vredi glasno da ti kažem ko si

nećeš me čuti

dodji jagnje moje

ućebala se vuna na tvojim ledjima

užareno je tlo

trava sagorela

dodji po vodu i so

na horizontu grlim izranjanje jutra

kraj mene jagnje spava

nemiran san sanja

milo moje

zaspaćeš

zaspaćeš

pred san ćeš objasniti sebi

da je sutra stvarnost tu

da će te sačekati kao kamen za vratom

zaspaćeš

sanjaćeš kako ti umire majka

kako si očajan i kako ti

nepoznati pas liže stopalo

biće čudno

skroz čudno osećanje

slivaće se tople suze

kao pseće bale

niz obraze

niz nožne prste

jer  naravno ti si bos

i ispod stopala niče ti trava

krta zelena

oslušni

čuješ li kako voda izvire u blizini

e tu ti je život izmedju života

osmehni se i pridji

naši susreti

povučeš me za kosu

kao malu devojčicu

lupiš me prstom po nosu

uzmeš me za ruku i povedeš

do linije gde život i smrt postaju čisti

gde se ljubav u male kristale svetlosti

tako lako preobrati

tamo me jako zagrliš

bezobrazno

drsko

nadmoćno

uvek znaš

uvek osetiš

da sam samo pred tobom slaba

kao pero na vetru besmrtnosti

udeliš mi nadu kao bombonu

i onda me ostaviš

ne mogu da se pomerim

sednem na liniju i plačem za tobom

plačem kristale svetlosti

cvilim reči

cvilim

da li me voliš

kaži mi da li me voliš

mrtva sam

ciga je ustao

uzeo je violinu i zagudeo

reže po žicama moju ljubav i moju bol

žica je mesto gde se nalazimo

po našim venama kruni se noć

živa te volim

mrtva te volim

ti si sva moja sreća

i sav moj bol

*

i vidi sad kako se okrećem

da za sobom put pogledam

da tebe na tom putu sagledam

i vidi kako zabezeknuta pitam se

gde si

*

„evo ga

tu je

vidi slike

vidi ponoćne razgovore

vidi zagrljaje

ruku u ruci"

*

vidim

izjeli te dabogda vuci

kad si tu

kad te pozovem da prošetamo

ti me vodiš kroz livade do šume

ispred nas skače veliki crni skakavac

i mada je dan tek procvao osunčan

on uveliko peva pesmu koja šumom odjekuje

kad me uhvatiš za ruku

šuma se uznemiri i počne da govori

šuma priča o junacima i šumskim vilama

kako se nalaze u šumi

da se ljube do večnosti

šuma priča kako si mi najlepši

kad zavirimo na prve šumske staze

čekaju nas čerge i cigani

tamo