Selevenjske Vile

By Susanna D. Stark

Retko ko je kročio u Selevenjsku šumu jer se zle i opake stvari dešavaju u toj začaranoj šumi. Ko god da je unutra zašao nikada se više iz nje nije vratio a ono malo kojima je to  ipak uspelo ili su izgubili svako sećanje ili su u potpunosti pomerili pameću. Niko iz obližnjeg sela se ne usudjuje da zucne ni reči jer vile koje tamo žive su moćne i opake. Posebno strepe od Ambrozije, najmoćnije od svih jer niko nije siguran od njene osvetničke ruke. Čak i same selevenjske vile strepe od nje jer se Ambrozija ne obazire na vilinski kodeks. Posebno je kivna na Rozu jer je ova začela dete sa seoskim šumarem i time zapečatila sudbinu vilinskog carstva. Iako je svesna svoje greške, Roza po svaku cenu nastoji da zaštiti svoje tek rodjeno čedo. Poslednjim snagama skriva bebu na salašu kod paora bez dece a onda namami Ambroziju kod Naprate i sunovrati ih obe u šumski zdenac. Ne sluteći da je devojčica vila, paori je odgajaju kao svoju sopstvenu kći a zbog nebo plavih očiju su joj nadenuli ime Cikorija, po divljem cvetu koji izdašno raste po njihovim poljima. Nakon petanest godina Ambrozija se konačno oslobadja iz zdenca i gnevnija nego ikada kreće u besomučnu poteru. Ona ima samo još jedan jedini cilj, da sprovede do kraja ono što je onomad davno započela. 
 

• Language: Српски језик
• Publisher: Susanna D. Stark
• Release date: May 27, 2023
• ISBN: 9798223651017

Susanna D. Stark

Susanna D. Stark is a Serbian author of children's books. She writes modern stories and fairy tales for children. In her early childhood she wrote only poetry, and in 2014 she finally started writing books for children. Her stories are very diverse, full of fantasy and unusual characters, and most of them are about nature conservation, especially endangered species, natural phenomena, mythical figures and legends. In her books, she skillfully combines real facts with legends and myths and fictional characters, so that reality and fantasy constantly merge. The reader is immersed in a fantastic world that seems more than real and brings imaginative and interesting characters very close to the reader.To date, she has published several children's books in different languages: The Tisa Flower Hatchi the Sock Monster Electric friends Peter goes to the village Bartolini Anka Birdee Galapagos is far away Baba Yaga - Malicious Travelers Baba Yaga - The Devil's Apprentice Magical Father Advent Calendar The King´s Letter Our Friend Alien Story collection for children  

Book preview

Susanna D. Stark

Autorska prava © 2023 Susanna D. Stark

Sva prava su zadržana.

Dizajn korica, ilustracije: Susanna D. Stark

Delo uključujući  i njegove delove je zaštićeno autorskim pravom. Bilo kakvo  koršićenje

je strogo  zabranjeno bez saglasnosti izdavača i autora. Ovo posebno važi za

elektronsku i  ostalu  reprodukciju, prevođenje, distribuciju i javnu

pristupačnost.

––––––––

Na krajnjem severu, skrivena od pogleda već dugo vremena buja jedna tajanstvena šuma. Medjutim njene čarolije i tajne niko do sada u potpunosti nije otkrio i saznao. Čak ni meštani koji su od celoga sveta od vajkada uspešno sakrivali ovu tajnu. Već odavno tamo ljudska noga nije zakoračila a oni koji  bi se ipak na tu ludost usudili nisu mogli odagnati loš osećaj koji ih je unutar nje obuzeo. Dok su lutali tom neobičnom šumom nešto im je govorilo da ih neko neprestano posmatra i prati. Neki su se žalili na teskobu i mučninu dok je bilo i onih koji su se vraćali sa neobjašnjivim opekotinama i ogrebotinama po telu.

Niko od meštana nije sa strancima progovorio ni reči o misterijama te šume od straha da će se posetioci sjatiti sa svih strana. Prevelik je bio njihov strah da će ljudi vodjeni neobuzdanom znatiželjom uništiti šumu a tek tada bi osetili gnev na svojoj koži od zagonetnih šumskih stanovnika. Svako u selu je dobro znao za svaki nemio slučaj koji je ponekad ponekog od njih zadesio. Šuškalo bi se potajno o tome po kutcima kuća, bašta i ulica pri čemu bi se posle svake rečenice plašljivo osvrtali. Znali su da sa time nema šale i da je bolje kloniti se od te nevolje. A i ko bi im u današnje vreme poverovao da u šumi sve vrvi od vila. Najsigurnije je bilo ćutati pa se vremenom ta šutnja pretvorila u zaveru sela protiv čitavog sveta.

Njihov strah od šume je bio toliki da se ni sami nisu usudjivali u nju kročiti. Okružena močvarama, slatinom i peskovitim dinama a nasred Selevenjske pustare u ovoj šumi su rasla drveća najneobičnijih oblika i formi. Svako ko bi prvi put u nju zašao odmah bi uočio da je ova šuma potpuno drugačija od ostalih a da pri tome to ničim nije mogao objasniti. Jedino su starosedeoci znali da je šuma začarana pa su je nazvali po dolini u kojoj se nalazila, Selevenjskom šumom.

––––––––

Proleće je već odavno obuklo svoje ruho i polako je pristizalo vreme za žetvu. Topli talas koje su doneli južni vetrovi pržili su sve pod sobom. Voda u potoku je već odavno presušila a vreli vazduh se poigravao sa bujnim klasjem žita. Ništa nije bilo lepše od rascvetanog maja u kojem je sve pupilo i razlistalo se nakon duge i hladne zime. Ispod smrznutog tepiha od snega izvirivale su u rano proleće prve visibabe da bi za vrlo kratko vreme sve počelo na očigled da raste. Nije bilo dugine boje kojom priroda nije podarila raskošne cvetove u Selevenjskoj pustari. Ko god bi prošao tuda morao je bar na čas zastati kako bi uživao u toj simfoniji lepote koja je izazivala na sanjarenje.

Antun je stajao zbunjeno i češkao se ispod paorskog šešira gledajući u svoju od vreline požutelu njivu. Oslonjen jednom rukom o ašov zaboden u zemlju zurio je u svoje  polje želeći da shvati zašto je njegova zemlja lošija od svih okolnih.

Vidiš li ti Pišta šta mi je ova vrućina naradila? I ovako nije baš rodna godina pa sad još i ova žega. Sve će mi spržiti!, požali se on prvom komšiji.

Kako nije rodna godina? Možda ko' uvek samo kod tebe. Samo na tvom polju uvek jedva nešto raste. Pogledaj ostale njive! Sve raste kao ludo., pa pokaže rukom na svoju i ostale njive.

Doduše i moj rod ove godine nije baš najizdašniji ali još uvek nije tako poražavajući kao kod tebe., reče posmatrajući sprženu zemlju.

Antun se zagleda pa uzdahne tužno. Na svim poljima žito je rodilo da ne može roditi više, samo na njegovom ima više cikorije i bulke od klasova žita.

Šta ćeš kada ti njiva leži na slatini. Zemlja je previše slana pa izjeda koren iz dubine., pokuša on da mu objasni to što je već i sam odavno znao.

A kako ne izjede korov, bulke i cikorije? Samo žito izjeda., požali se on da olakša duši.

E, to ni meni nikada neće biti jasno. Možda si štogod vilama naradio pa ti sad' tako vraćaju., pokuša da nadje logično objašnjenje.

Ma šta vile? Kakve crne vile? Šta ja imam sa njima? Ja moju njivu ko' i uvek do ruba šume obradim i tamo se zaustavim. Ma šta tamo, dva metra podalje od ivice šume. Nikada dalje ne orem!

Pa sad' šta je tu je. To si od oca nasledio i taj stari mlin., pa pokaže rukom na kuću koja je nekada bila vetrenjača u kojoj je bio smešten seoski mlin. Već davno su sa vetrenjače poskidali sva četiri krila pa je služila samo za stanovanje.

Kako god usevi će biti jako mršavi i ove godine. Ne znam ni sam kako ću izvući ulog i kupiti seme za sledeću godinu.

Pišta mahnu rukom jednoj od žena ispod vetrenjače a ova se pozdravi i krene ka njemu.

Dobar dan Katice! Kako ste?, upita je Antun učtivo.

Eto komšija dobro. Bila sam malo do vaše Vite pa se pohvalila da ima zelene prste., pa se na to zakikoće i ode sa svojim Pištom.

Antun stisnu usne pa zavrti glavom. Iz peskovite zemlje jednim potezom izvuče ašov pa se vrne nazad ka kući.

Antune, sad' ode Katica. Pokazivala sam joj šta sam ovih dana posadila.

Znam čuo sam. Ne možeš se manit' od tih tvojih zelenih prstiju? Samo izazivaš smeh i pometnju. Kad' si ti imala zelene prste? Samo kad si zubaču čupala pa ti se omazala o ruke. Bolje se ostavi ćoravog posla., pa se okrene i ode u štalu.

Vita ostade začudjena ne znajući šta mu je. Pa šta ako se malo pohvalila da joj se sve primi što zabode u zemlju. To je ionako tačno. I suvu grančicu da zabode ona će pustiti listove i zazeleniti se.

Duboko u duši Vita je znala da to što govori nije tačno. Mnogo muke i truda joj je trebalo dok se bilo šta primilo i pustilo koren. Ali za to nije krivila sebe već ovu neplodnu zemlju a možda je blizina ove šume proklete šume imala sa tim nekakve veze. Ali i ona je samo žena ko' i svaka druga. I ona poželi ponekad da se pohvali sa nečim iako u poslednjih godina baš i nije imala mnogo razloga za to.

Ona baci pogled preko zelene rascvetane poljane pa ugleda srnu koja je izašla iz šume i ostala tamo da pase.

Nju uhvati neko nežno osećanje pa duboko uzdahne. Već je davno prošla leto trideseto a još uvek joj bog nije ispunio jednu jedinu želju. Želju za sopstvenim detetom. Ali Vita nije bila žena koja se olako predaje i po čitave dane plače i kuka. Potajno se još uvek nadala da će sve već jednom doći na svoje mesto.

Iznad šume udari grom, nebo se za tili čas zacrni a gusti olujni oblaci se nadviše nad  Selevenjskom pustarom.

Ona pohita da utera stoku i pozva Antuna da se sklone u kuću od oluje.

––––––––

––––––––

Pre no što je oluja počela kroz šumu se začuše hitri koraci. Oni behu sve brži i brži kao da su hteli da uteknu od nekoga.

Iza čvornovatog i pogrbljenog stabla iskoči mlada devojka hitro i lagano poput srne u begu. Njene bose noge preskakaše spretno čvornovato korenje dok je glavom vešto izbegavala debele i izvijene grane stabala. Duga, crvena kosa joj je prekrivala ledja do pojasa a u ruci je nosila maleni smotuljak. Neprestano se mahnito okretala za sobom znajući da joj je gonič za petama. Zadihana, šćućuri se ispod širokog stabla pa stade da obilazi oko njega na kolenima kako bi izmakla poteri. Sa krošnje se spusti nekoliko crnih paukova pa stadoše plesti oko nje prozirne niti. Za tili čas opletoše joj prekrivač preko haljine pa ostade sakrivena od svih pogleda.

Začu se krckanje grana i nečiji dah. Žena uskog lica i opakog pogleda zastade zadihana na korak od nje pa se stade osvrtati oko sebe. Podiže glavu pa stade uvlačiti miris u