Dugme za sreću

By Susanna D. Stark

Alan je najsretniji dečak na svetu kada dobija priliku da se zaposli u Edinburghu kao odžačar. Iako je sa svojih devet godina još previše mali za taj težak i opasan posao on je črvsto rešen da svojom zaradom pomogne majci u izdržavanju porodice. Život za dečaka nije sasvim jednostavan od kako mu je otac pre nekoliko meseci preminuo ali mu činjenica da nije sam u toj nevolji daje snagu da izdrži. Osim njega ima mnogo sirotinjske dece izmedju tri i dvanaest godina koji su isto tako prinudjeni da rade taj težak i rizičan posao. Iako je za prolaznike malena trupa odžačara simbol sreće i blagostanja Alan se svakodnevno suočava sa činjenicom da su im bolest i smrt neprestani pratioci. Dok su odrasli odžačari u sukobu oko odluke da li treba povećati starosnu granicu do šesnaest godina deca prestravljeno prebrajaju  nove žrtve. Riskantna služba koju deca obavljaju a koja se od većine bagatelizira je sramna kapitulacija čitavog viktorijanskog društva. Deca se osećaju nemoćno i prepušteni svojoj teškoj sudbini jer pred činjenicama zatvara oči ne samo društvo u kojem žive već i njihove same porodice. Dok parlament već nedeljama raspravlja o novom zakonu po kojem će starosna granica podići na šesnaest godina za mnoge od njih će do tada već biti prekasno. Jedan od njih je Albert koji je imao samo tri godine. Razdiran izmedju golog opstanka i bezuslovnoj ljubavi prema svojoj porodici sa jedne strane i straha koji ga svaku noć izjeda u noćnim morama Alan se potajno nada nekom rešenju. Kao da ima svog andjela čuvara pomoć im pristiže baš za vreme božića a svi  zajedno moraju doneti jednu veliku odluku.

• Language: Српски језик
• Publisher: Susanna D. Stark
• Release date: Mar 20, 2024
• ISBN: 9798224734559

Susanna D. Stark

Susanna D. Stark is a Serbian author of children's books. She writes modern stories and fairy tales for children. In her early childhood she wrote only poetry, and in 2014 she finally started writing books for children. Her stories are very diverse, full of fantasy and unusual characters, and most of them are about nature conservation, especially endangered species, natural phenomena, mythical figures and legends. In her books, she skillfully combines real facts with legends and myths and fictional characters, so that reality and fantasy constantly merge. The reader is immersed in a fantastic world that seems more than real and brings imaginative and interesting characters very close to the reader.To date, she has published several children's books in different languages: The Tisa Flower Hatchi the Sock Monster Electric friends Peter goes to the village Bartolini Anka Birdee Galapagos is far away Baba Yaga - Malicious Travelers Baba Yaga - The Devil's Apprentice Magical Father Advent Calendar The King´s Letter Our Friend Alien Story collection for children  

Book preview

Danas deca odžačari više nisu uobičajeni prizor u Edinburghu kao za vreme viktorijanske ere ipak njihova sudbina ostaje dirljiv podsetnik na eksploataciju i zlostavljanje sa kojima su se suočavala mnoga deca tokom industrijske revolucije. Iako se ova priča bazira na podacima iz viktorijanskog doba ipak ni po najnovijim podacima dečiji rad još uvek nije iskorenjen. Naprotiv, cifre su više nego mračne i poražavajuće. Procenjuje se da je u 2020. godini 152 miliona dece širom sveta bilo uključeno u različite oblike rada koji su opasni po život, zdravlje i koji nepovoljno utiču na njihov razvoj. Ova romantizirana priča se osvrće na decu koja su za vreme viktorijanske ere radila kao odžačari. Gotovo do samog viktorijanskog doba ljudi su se pribojavali odžačara što nije bilo nikakvo čudo. Onako od glave do pete obučeni u crno, lica i ruku zamazanih od čadji podsećali su ih likom na samog djavola. Tom prilično mračnom prizoru je doprinosio i sam odžak, mesto koje im je ulivalo strah i teskobu. Vremenom su ljudi shvatili da je sreća što odžačari postoje jer su oslobadjali ta mračna mesta od prljavštine i zla. Zato je oslobodjenje za neuki puk značilo samo jedno, veliku sreću. Tako se mišljenje izazvano sujeverjem i neznanjem iz korena promenilo i to je do današnjeg dana tako ostalo. Medjutim ova priča nije posvećena odvažnim i spretnim odraslim odžačarima već deci koja su zbog svog gorkog siromaštva bila prinudjena da rade od najmanjih nogu. U tom zanatu je prednost bila što mladji i sitniji s'tim bolje. Tako je trupa malenih dečačića ne retko bila sastavljena od dece uzrasta od tri pa do nekih desetak godina. Pod teretom napornog i riskantnog posla i čadji koju su po čitav dan udisali brzo su se razboljevali a mnogi od njih i prerano umirali. Ova priča je posvećena njima, istinskim junacima tog neobičnog zanata, malenim čadjavim kreaturama andjeoski čistog srca.

Neprospavana noć

Alice je promatrala svog rodjaka širom otvorenih očiju. Iako joj je težak život ostavio duboke tragove na ispijenom licu moglo se naslutiti da je kao devojka bila neobično lepa. Pri tome je večeras bila veoma uznemirena a to čak nije ni želela prikriti. Iako je već prošlo deset sati a noć se već odavno spustila činilo se da još ne misli na spavanje. Njena duga kosa boje žita je bila skupljena u pundju na temenu glave i pomalo razbarušena a jedan nestašni pramen joj je kao i obično skliznuo niz obraz. Rukom ga pokuša saviti iza uveta i pri tome se očeše prstima o visoke, blede jagodice.

„Samuele, jesi li siguran da će nam platiti? Ne bih želela da se uzalud muči!", upita svog rodjaka ne skidajući zabrinuti pogled sa njegovog lica.

Samuel je zgrabi za obe ruke pa ih nežno zadrži u svojim šakama.

„Ali kad' ti kažem Alice, ne moraš se ništa brinuti! Sve sam šefu potanko objasnio. Zna kakva je situacija u vašoj kući."

Ona duboko uzdahne na te reči pa spusti pogled na pod ne izvlačeći dlanove iz njegovih.

I sama je znala da je njihova „Situacija" od kako je James pre šest meseci preminuo bila nepodnošljiva. Ni pre nisu vodili bezbrižan život ali ovih zadnjih meseci su joj iscrpili i poslednju snagu. Njen pogled prepun tuge pade na vrata jedine dodatne prostorije koju su imali. U njoj su spavali njeno četvoro dece. To je bilo jedino istinsko blago koje je posedovala. Sve ostalo nije bilo vredno ni pišljivog boba. Nameštaja i nekih vrednosti gotovo da nije ni imala. Samo nešto stare garderobe koju je krpila i prekrajala iznova i iznova. Na sreću pa je bila vešta u tome tako da bi ponekad znala zaraditi čak i čitavu funtu nedeljno. Šivenje novih stvari je bilo skuplje ali je Alice uglavnom šila za sirotinju kakva je i sama bila. A sirotinja je uglavnom naručivala prepravljanje i prekrajanje što je bilo mnogo jeftinije iako je bilo mukotrpnije. Ipak zarada od jedne funte za nedelju dana je bilo više nego retko. Obično je to bilo pola funti iako je šila od jutra do mraka. Ne retko je znala sedeti za starom šivaćom mašinom čak i posle ponoći, sve dok su je oči u tome podržavale. Teško je bilo prepoznati bodove pri bledunjavoj svetlosti sveće jer su se oči od mraka i titranja sveće brže zamarale. Ali Alice je bila čvrsta i uporna žena uprkos svom krhkom izgledu.  Tih bednih pola funti koje je jedva skupila do kraja nedelje nisu bile dovoljne da prehrane sva usta pod njihovim krovom. Zato je morala pristati na ovu užasnu ponudu od Samuela. Srce joj se kidalo na paramparčad dok je razmišljala o tome ali znala je da nema drugog izbora.

Na tren je uhvati neka unutrašnja nervoza pa istrže ruke iz njegovih i zagleda mu se duboko u oči: „Dobro pristajem! Ali samo da znaš, to je samo privremeno!"

Samuel je to kao i uvek primio sa osmehom. To je neobično volela kod njega. Šta god da ga je u životu snašlo on je to primao sa velikom dozom lakoće i humora.

Na tren se Alice nasmeši pa ga pomiluje po obrazu. Bio je to šarmantan mladić od nekih tridesetak godina, tamno plave kose sa razdeljkom sa strane. Uvek je bio pristojan i ugladjen pa je bilo pravo čudo što još uvek nije bio oženjen. Ali Sam je oduvek bio takav, svojeglav i radio je sve onako kako je zamislio bez obzira na mrke poglede i zle komentare dokonih ljudi. Samuel je znao kako se živi. I živeo je život punim plućima i onako kako je to on sam zamislio. Stoga je i razumela lakoću sa kojom se odnosio prema životu jer on nije imao nikoga zbog koga bi morao danonoćno razbijati glavu šta i kako dalje. Nije se morao brinuti ni o kome više osim o samom sebi. Mnoge devojke su ga potajno odmeravale u nadi da će se možda odlučiti upravu za jednu od njih jer Samuel je za njih bio dobra partija. Ipak on je u njegovim godinama važio za večitog neženju i bio je više nego sretan tako.

Sam joj skine ruku sa svog obraza pa je nežno poljubi u dlan.

„Znam Alice ali to ne smemo reći nikome. Najbolje je za svaki slučaj da svi misle da mu treba stalno nameštenje. Tako će osigurati radno mesto bar na neko vreme. Par penija u kasi vam neće biti na odmet a vremenom ćete se već snaći. Ne brini se, biće sve u najboljem redu."

Alice uzdahne. Kako je samo u tom trenu poželela da deli sa njim njegov optimizam. Ali sama pomisao na to šta Alana sutra očekuje joj je ledila krv u žilama.

„Samo privremeno!", odzvanjale su joj reči u glavi pokušavajući njima da ubedi samu sebe.

„I kažeš taj majstor koji će ga obučavati, gospodin Johnson je sasvim u redu?", imala je potrebu da joj po ko zna koji put potvrdi jednu te istu stvar.

Samuelovo lice obasja osmeh: „Prestani da se brineš! Johnson zna biti strog i nije čovek od mnogo reči ali veruj mi na reč da je veoma korektan. On neće dozvoliti da se Alanu bilo šta dogodi."

Alice se na kratko zamisli a onda podigne dlanove kao da se predaje.

„Dobro, ako ostaješ pri tome neka ti bude! Probudiću Alana u pola pet. Možeš doći po njega."

„Oh, jeah!", začu se dečiji glas iza odškrinutih vrata.

I Alice i Samuel istog trena trgnuše poglede ka vratima.

„Hej, moj veliki dečače! Ti još ne spavaš? Dodji ovamo!", reče Samuel sa osmehom na licu pa ispruži ruke.

Iz sobe istrči dečak u platnenoj pidžami pa se zaleti u rodjakove ruke. Ovaj ga podiže lagano kao perce pa ga stade ogledati.

„Šta je ne možeš spavati? Nisi valjda uzbudjen? Ništa se ne brini to je sasvim normalno! Ja kada sam prvi put rano ujutro kretao na posao gotovo da sam otišao u noćnoj košulji."

Dečak se stade na te reči glasno cerekati.

„Zar u noćnoj košulji Sam? Meni se to sigurno neće dogoditi!", uveravao ga je dečak.

Samuel ga je promatrao vedrim pogledom. Nije mogao a da ne primeti da je dečak ispod lanene košulje nosio vuneni džemper i vunene čarape koje su dosezale do kolena. To nije ni bilo nikakvo čudo jer je Alice prestajala sa loženjem male gvozdene peći već negde kasno poslepodne. Peć je bila samo u toj jednoj prostoriji odakle se zagrevala i ona dodatna. Toplina se osećala još samo nekih sat vremena nakon što bi poslednji plamičak utrnuo a onda je čitavom kućom ovladala surova hladnoća. To nije ni bilo čudo jer Alice nije mogla sebi priuštiti izdašnu kupovinu ogreva za zimu tako su se više smrzavali nego što su se ogrejali.

Na tren Samovim očima predje tračak gorke realnosti u kojoj su živeli ali ga brzo odagna. Sada je bio još više siguran da je ovo bio najbolji potez koji su mogli preduzeti.

„Sam, kažeš da me taj Johnson neće grditi?", ispitivao ga je znatiželjni dečak.

Sam mu kažiprstom dotakne vrh hladnog nosića: „Ako budeš pazio na sve što ti bude govorio i toga se budeš pridržavao onda neće biti potrebe za tim."

Dok mu je to govorio nije mu izlazila pomisao iz glave koliko je sirotih porodica u Edinburghu bilo prisiljeno da pošalje svoju decu da rade kao odžačari. Nije da nisu bili svesni da je taj neobičan zanat izuzetno zahtevan i prepun rizika ali gorka sirotinja je bila najubedljiviji savetnik.

„I šta ću sve tamo raditi, ujače Sam?", nastavi radoznalo dečak da ga ispituje.

Istog trenutka iza odškrinutih vrata izviriše tri dečije glave. Dve su bile prepune lokni boje lešnika dok je treća imala ravnu kratku frizuru sa razdeljkom sa strane.

„Da, ujače Sam šta će Alan tamo raditi?", upita ga starija devojčica.

Samuel se nasmejao na pitanja koja su pljuštala jedna za drugim pa ih pozove prstima.

„Zar u ovoj kući večeras niko ne spava? Dodjite ovde kod mene!", reče pa se spusti na prvu drvenu stolicu.

Na jedno koleno je spustio dečaka a na drugo su sele Molly i Sally.

Najmladji od svih, Freddy pritrči svojoj majci pa je obgrli oko bedara. Čak i on onako malen je osećao da se dešava nešto veliko i nesvakidašnje. Alice osmotri svoju decu zabrinutim pogledom. Bilo je čudno što je svo četvoro dece još uvek bilo budno pa je bila uverena da su veoma uzbudjeni zbog Alanovog posla.

„Evo, da vam ujak Sam sve lepo objasni. Alan će isprva biti šegrt što znači da će učiti taj zanat kao i svaki drugi. Naučiće kao prvo kako da se popne do odžaka jer ako to ne uspe neće ga moći ni očistiti. To je bar razumljivo.", reče dok su ga detinje oči radoznalo promatrale.

„Odžačari imaju različite četke i šipke sa kojima čiste dimnjake zato mora naučiti kako da rukuje sa njima. Mora znati kako da ih koristi a da mu pri tome ne padnu dole u dubinu. Ali budite bez brige, ionako se sve najbrže uči na greškama. Bilo je verujte mi ne jedanput da se moralo sići dole u kuću kako bi se četka izvadila iz kamina."

Na te reči se svo petoro nasmejaše. Sama zamisao da će Alan ići od vrata do vrata i moljakati da mu vrate njegovu četku im se činila prilično smešnom.

„Osim toga ponekad će se morati spustiti i u sam odžak kako bi ga detaljno očistio jer se ne može uvek sa visine sve lepo očistiti. To se obično dešava ako se odžak već duže vreme nije čistio pa se čadj nakupi na jednom mestu. Uvek imate gradjane koji ne zovu odžačare svake godine iako je to strogo kažnjivo. Nekom je to mrsko a neko jednostavno samo zaboravi. To je deci obično najteži i najstrašniji posao jer je unutra mračno, usko i prašnjavo."

Samuel se na tren i sam zamislio o tome. Nije hteo dalje ulaziti u detalje jer je znao koliko se to deci moralo činiti strašnim. Gotovo da nije bilo ni jednog kojeg nije hvatala panika ili bar neizmeran strah od skučenog i mračnog prostora sa malo ventilacije. U tom trenu se samo mogao ponadati da će se Alice pružiti neka bolja prilika pa će to zaista biti samo prelazno rešenje. Dečija pluća su bila osetljiva pa je gotovo čitava trupa sastavljena od dečaka odžačara neprestano kašljala. O opekotinama i povredama zbog padova sa visine nije želeo u tom trenutku ni razmišljati. Bio je to zanat koji je bio veliki izazov i za same odrasle muškarce a kamoli za neiskusnu i nespretnu decu.

„Sutra ću rano doći po tebe. Odvešću te prvo u firmu da te upoznam sa majstorom i ostalim ljudima a posle ćeš već i sam znati šta i kako treba."

„Ujače Sam, Alan će ubrzo biti bogat?", upita ga manja devojčica Molly.

Na te reči su se i Alice i Samuel morali nasmejati.

„Bogat? Pa naravno! Od sutra će Alan biti pravi muškarac koji je u stanju da sam sebi zaradi za hleb. Ponosim se tobom nećače!", reče pa ga protrlja dlanom po kosi.

Alan je ćutao dok su mu se oči sijale od ponosa i radosti. Ništa nije moglo opisati sreću koju je u tom trenutku osećao. Konačno je mogao pomoći svojoj majci jer nakon očeve smrti je on bio jedini muškarac u kući. Ne računajući naravno Freddya koji je imao tek pet godina. Zbog sreće i ponosa koji je u tom trenutku osećao nije ni primetio kako ga majka posmatra pogledom prepunim tuge. A koja majka se ne bi osećala tako da je slala svog sina od devet godina da radi tako težak posao doličan jednom odraslom muškarcu.

Odžačarska trupa

„Sine, probudi se! Već je četiri sata. Ustani, Samuel samo što nije došao."

Iako mu je duša još spavala Alan se odmah ispravi i