Naš Drug Alien

By Susanna D. Stark

Svako leto protiče gotovo isto u uspavanom panonskom selu ali ove godine je nešto sasvim drugo zapisano u zvezdama. Taman su se dani pretvorili u dosadu jer od užasne žege nije moguće preduzeti baš ništa, kada je Zvezdanu, vodji dečačke družine Space cowboys pala na pamet jedna sasvim brilijantna ideja. Napraviti vanzemaljske tragove u žitu ne bi bilo nešto posebno samo da to nije  svima u selu okrenulo život naglavačke. Vanzemaljac iz daleke galaksije još te iste zvezdane noći sleće na njivu iza Tvrtkovog salaša, tačno izmedju Djurdjina i Mišićeva na mesto gde se drugari obično okupljaju. Haos u selu je time kao isprogramiran a i sami dečaci ostaju zatečeni. Da li je došljak iz svemira opasan i da li je došao sa miroljubivim namerama u tom trenutku to niko ne može ni naslutiti. Ali dolazak vanzemaljca ne promiče KOS-u, Kosmičkoj Organizaciji Srbije pa ubrzo oba sela zatvaraju u potpuni karantin. Niko ne zna koliko će dugo potrajati haos koji je družina naivno pokrenula ali jedno je sigurno, svima su živci sve tanji i tanji a situacija preti da se u potpunosti otme kontroli. Hoće li sve nedaće prebroditi jedna prva ljubav, jedan stari brak i jedno neobično prijateljstvo ostaje zapisano u zvezdama.
 

• Language: Српски језик
• Publisher: Susanna D. Stark
• Release date: Aug 20, 2022
• ISBN: 9798201142322

Susanna D. Stark

Susanna D. Stark is a Serbian author of children's books. She writes modern stories and fairy tales for children. In her early childhood she wrote only poetry, and in 2014 she finally started writing books for children. Her stories are very diverse, full of fantasy and unusual characters, and most of them are about nature conservation, especially endangered species, natural phenomena, mythical figures and legends. In her books, she skillfully combines real facts with legends and myths and fictional characters, so that reality and fantasy constantly merge. The reader is immersed in a fantastic world that seems more than real and brings imaginative and interesting characters very close to the reader.To date, she has published several children's books in different languages: The Tisa Flower Hatchi the Sock Monster Electric friends Peter goes to the village Bartolini Anka Birdee Galapagos is far away Baba Yaga - Malicious Travelers Baba Yaga - The Devil's Apprentice Magical Father Advent Calendar The King´s Letter Our Friend Alien Story collection for children  

Book preview

Susanna D. Stark

Copyright © 2022 Susanna D. Stark

Sva prava su zadržana.

Dizajn korica, ilustracije: Susanna D. Stark.

Delo, uključujući njegove delove, zaštićeno je autorskim pravom. Svaka eksploatacija

bez saglasnosti izdavača i autora je zabranjena. Ovo se posebno odnosi na

elektronsko ili drugo umnožavanje, prevođenje, distribuciju i javno objavljivanje

iza tvrtkovog salaša

Kroz

prozor udara neka čudna vrelina a iako je vetrić lagano pirkao kroz zavese nije se osećalo nikakvo olakšanje. Dečaka obuze dosada pa se maši za svoj telefon.

Halo, imaš li volju da se nadjemo kod jezerceta? Aha, ajde javi onda ostalima ja krećem za pet minuta., pa stade da navlači šorts preko kupaćih gaća.

Gde ćeš Zvezdane po toj vrućini?, viknu Dana iz kuhinje.

Idem da se nadjem sa svojim društvom. Dosadno mi je kod kuće.

"Dobro, idi ako te već mesto ne drži! Samo nemoj zaboraviti da poneseš kačket.

Dečak projuri pored nje ali se vrati da zgrabi jednu jabuku i ovlaš poljubi majku u obraz.

Njenim licem preleti blaženi osmeh pa nastavi da briše oprano posudje.

On zagrize u sočnu jabuku a pljuvačka mu od slasti jurne na usta.

Jednom rukom zgrabi par časopisa a drugom volan plave bicikle a jabuku zagrize zubima kako bi mogao otvoriti i proći kroz kapiju. Časopise ubaci u žičanu korpu koja je bila pričvršćena za volan pa zavrti pedalama.

Nije se redovno ni sjurio niz ulicu kada za njim jurne komšijsko pseto lajući.

Tri, dva, jedan!, broji dečak sekunde koliko je psu bilo potrebno da ga dostigne.

Jazavičar je imao krakte noge ali je bio hitar pa ga je skoro sasvim dostigao.

On ustade na obe noge i tako stojećki nastavi da vergla staru, zardjanu biciklu pa uspe nekako da mu izmakne.

Zbog vreline ulica beše sasvim pusta pa osim njega napolju nije bilo ni žive duše.

On zaokrenu iza ugla u treću ulicu pa poče ponovo da broji.

Nije redovno ni izrekao broj pet kada iz kapije izlete vučjak raskošnog i negovanog krzna pa se dade za njim u poteru.

Dečak stade da vergla pedale koliko god je imao sange pa ali se svo vreme okretao za sobom. Vučjak ga sustiže pa ga ovlaš zgrabi za nogu a ovaj je otrese i udari njome psa u čeljust. Od straha ga nacilja ogriženom jabukom pa ga pogodi u butinu a pseto ciknu pa se zaustavi. Potpuno zadihan nastavi vožnju neprestano se osvrćući. Od uzbudjenja mu je sve tutnjalo u ušima a srce mu je kucalo kao da će iz grudi iskočiti. Pošto je poprilično odmaknuo od svoje kuće pseto se zaustavi i ne krene dalje za njim već se sa onih predjenih par stotina metara vrati u svoje dvorište.

Na širokoj raskrsnici dečak zastade na čas i spusti levu nogu na asfalt na čije rubove je vetar naneo srebrni pesak.

Postojala je realna opasnost da krupni rotvajler krene za njim iz ulice sa leve strane ali po tom vremenu nije imao ni volje ni snage da se suoči sa njim pa se odluči za ulicu desno koja je bila zaobilazni put do njegovog cilja ali ipak i bezbedniji.

Usput naidje na dečaka koji je vodio psa na uzici a da je pri tome i sam polako vozio biciklu.

Hej, Šuga! Jel' i tebi vruće?, upita drugara koji se zaustavio da ga sačeka.

Ne pitaj! I ne samo meni. Buva se ceo dan prevrće od vrućine i ne zna šta će sa sobom., reče pokazujući glavom na šarenog baseta.

Ovom je visio dugački jezik niz usta od vrućine pa pogleda dečake nekako ispod oka  kao da ih optužuje što mora po ovoj vrućini da se šeta. Podsećao je na kakvo tužno dete sa onim svojim okruglim smedjim očima i naboranim podočnjacima. Čim je video da su dečaci zastali koji sekund on se spusti na zadnje dve noge pa krene da se češe.

Šuga ga cimne za povodac pa tako krenuše svi zajedno u istom pravcu.

Pas je trčkarao za njima stinim koracima vidno zadihan dok su mu dugačke uši poskakivale pri svakom koraku.

U sledećoj ulici ih sustiže još jedan dečak pa uz glasnu škripu zakoči ispred njih.

On se ispravi na zadnjem točku i stade da poskakuje na njemu i balansira neko vreme a onda se spusti spretno na zemlju. Fotoaparat koji je visio okačen o njegov vrat, poskoči pa mu pade na grudi.

Ćao, Jojo! Jednom ćeš slomiti taj tvoj foto aparat. Čudi me da još uvek nisi!, pozdravi Zvezdan dečaka sa fotoaparatom.

Ne boj se ti ništa za moj aparat. To je antički primerak kojem ništa ne može da fali.

Ne znam zašto već ne kupiš jedan novi kada već toliko voliš da fotografišeš? Noviji aparati su jeftiniji i lakši za upotrebu., upita ga Zvezdan sa čudjenjem.

Ah, vi to ne razumete. Ovo je umetnost a ne obična fotografija. Rekao sam vam već stotinu puta da ovi stariji imaju bolji kvalitet slike nego ovi današnji a to mi je izuzetno bitno. Nije sve dobro što je moderno., oodgovori im on odmahujući rukom.

Tako lagano izadjoše iz sela pa se uputiše seoskim putićem kroz visoku travu. Iz livade je prosto isparavala vrelina i sa sobom je uznosila opojne mirise kamilice, hajdučke trave i palamide u nebo.

Nije prošlo mnogo vremena a iza sebe začuju drndanje točkova. Sva trojica se okrenuše pa ugledaše dečaka na trotinetu.

I Krofni je vrućina, vidi ga sav se zacrveneo!, pokaže Jojo na dečaka koji je bio sasvim crven u licu.

Ovaj sidje sa svog trotineta pa krene da ga gura pokraj sebe.

Dobro da se uopšte neko dosetio da izadje iz kuće, već sam se ošugavio sedeći unutra., požali se Donat kojem je isto tako bilo dosadno kod kuće.

Dok su prolazili pokraj obradjenih njiva kukuruza i suncokreta jedini zvuk koji je prekidao tišinu su bili njihovi glasovi i neprekidna svirka cvrčkova.

Vilini konjici su ih saletali sa visine ali oni na to nisu obraćali pažnju. Već su hiljadama puta prolazili tom stazom pa im više tamo ništa nije bilo čudno i nepoznato.

Čim se približiše jednom salašu oni postaše tiši i oprezniji. Zvezdan stavi prst na usta pa se okrene ka njima da ih upozori. Ali dečaci behu već na to spremni jer nije bilo prvi put da se šunjaju pokraj Tvrtkovog salaša.

Pognuti protrčaše pored kuće, sretni što je žbunje svuda oko salaša bujalo pa se ništa nije videlo iz dvorišta.

Čim su stigli iza štale tu se ponovo ispraviše ali bicikle i dalje guraše u što većoj tišini.

Iz malenih i prljavih prozora štale se čula neobična muzika.

Je li to Mocart ili samo sanjam?, upita Jojo.

Ne sanjaš! To je Mala noćna muzika., potvrdi mu Zvezdan.

I do sada nije bio baš sasvim normalan a sada je potpuno poludeo., pridruži im se i Šuga.

Zar niste čuli najnoviju novost!, obrati im se Krofna jer je on večito imao najnovije informacije iz nekog njima nepoznatog izvora.

Šta?, upitaše ga svi istovremeno radoznalo.

Kum moga tate ima strinu koja opet ima komšinicu koja radi na otkupu mleka. Ona kaže da se Tvrtko hvalio čoveku koji kod njega dolazi svako jutro da preuzme mleko kako pušta klasičnu muziku kravama jer su onda opuštenije i daju bolji kvalitet mleka. Navodno je o tome čitao negde u nakom magazinu pa je poželeo i sam da isproba.

Baš je otkačenjak!, uzvikne Jojo.

Ali to još nije sve! Navodno su uzimali uzorke mleka za laboratoriju i znatno su bolji od onih iz vremena kada im još nije puštao muziku. Tvrtko se hvališe kako uz malu investiciju sada dobija mnogo više para.

Samo otkačeni ljudi imaju sreće. To ti je tako u životu. Neko uči, radi pa ništa., komentariše na to Šuga.

Ma nije sve u radu i učenju. U današnje vreme ima taj ko je domišljat i snalažljiv., reče Zvezdan.

Uz podsmeh i cerekanje stigoše napokon i do samog jezerceta koje se prostiralo odmah iza štale. Tu Tvrtko skoro da nikada nije zalazio osim ako bi primetio da se neko smuca oko njegove kuće. E to Tvrtko uopšte nije podnosio pa ih je znao čak i vilama terati odatle. Kako su se samo brzo znali spremiti i pokupiti stvari i pobeći svojim krntijama odatle. Mogla bi im i vojska pozavideti na brzini. A kako da se i ne žure? Sa Tvrtkom se nije moglo šaliti. Naočigled miran i staložen znao je da  vrišti i poludi kada bi ih uhvatio na svom imanju.

Dečaci bi uvek u povratku gurali žurno svoje bicikle koje su poskakivale po kamenju a udaranje lanaca bi ih svojim zveckanjem odavalo. Onako mokri od vode su znali često gundjati: Šta mu smeta što se tamo družimo? I onako nikada ne koristi taj deo imanja. Kao da ima neke štete od toga!

Bicikle nasloniše u hladovinu ispod velikog oraha koji je nadaleko i naširoko bio jedino drvo. Osim nekoliko žbunova zove iza štale nije bilo ničega osim kukuruza, suncokreta i žita dokle god pogled doseže.

Svi poskakaše u vodu a Zvezdan privuče rukom debeli konop na čijem kraju je bila privezana stara traktorska guma. Stane jednom nogom na nju pa se zaljulja iznad vode i uskoči u vodu.

Svežina mlake vode ga za čas rashladi pa se odmah oseti opuštenije i vedrije.

Nije prošlo dugo vremena a svi se krenuše kupati i skakati u vodu jedan za drugim pa im se čak i pseto pridružilo da se bar malo rashladi. Tek posle sat vremena se skloniše u debelu hladovinu ispod oraha i tu posedaše jedan do drugog po travi.

Zvezdan zatvori oči pa okrene glavu ka suncu. Blještavi zraci su se probijali izmedju grana i pekli mu zatvorene kapke.

Ovo je baš uživancija!, uzdahne Šuga zadovoljno pa pogleda ka Krofni koji se ispružio na travi sa rukama ispod glave.

Tišinu odjednom prekinuše nečiji žurni koraci. Svi se ispraviše, spremni za beg ako to bude bilo potrebno. Ali prilika koju ugledaše im je dočarala osmeh na licima.

Putem je trčala jedna sitna prilika koju sve glave pomno pratiše.

Eno ga zec!, pokaza Jojo prstom na dečaka koji im je prilazio zadihan.

Pa dobro gde si ti? Tebe sam prvog zvao a poslednji si došao!, upita ga Zvezdan.

Ah, probušila mi se guma na bicikli. Taman sam krenuo niz ulicu kada mi je jedan veliki trn gledičije probušio gumu. Vratio sam se ali je potrajalo dok sam je rastavio i zalepio gumu ali je previše toplo pa lepak ne hvata. Moram pokušati opet čim se smrkne i malo zahladi.

Nisi valjda čak iz Mišićeva dolazio peške?, začudi se Zvezdan.

A šta ću? Bolje i to nego da sedim ceo dan u kući. Ne mogu da podnesem više gundjanje svojih roditelja.

Drugari su ga u potpunosti razumeli jer su i oni imali isti problem.

Bilo bi najbolje kada biste se ti i Donat preselili u Djurdjin. Onda biste nam obojica bili bliže.

A što se vi ne preselite u Mišićevo? Nama je tamo dobro. Uostalom i onako se uvek nalazimo ovde kod Tvrtka na pola puta., pa pokaže na Tvrtkovu kuću.

Tako je! Bilo bi glupo da se sele kada se uglavnom ovde nalazimo., potvrdi Jojo.

Ovo je najbolje mesto na svetu i okolini!, potvrdi i Zvezdan pa se ponovo nasloni na ruku i zatvori oči.

Jesi li poneo sa sobom najnovije Ufo časopise i stripove?, upita ga Jojo.

On mu pokaže prstom na biciklu a da pri tome nije ni oka otvorio.

Jojo skoči pa zgrabi novine koje je ovaj poneo sa sobom pa stade da ih prelistava.

Donat izvadi domaći hleb koji je njegova mama umesila i nešto sira i šunke pa im svima naseče po parče.

Šuga skoči do njegove torbice pa se vrati sa nekoliko paradajza koje opere u jezerskoj vodi.

Jeli su tako šakama kao ogladneli vukovi dok su mrve padale svuda oko njih ali ništa nije bilo sladje no jesti tu napolju u prirodi sa društvom koje voliš.

Ljudi, slušajte šta ovde piše!, uzvikne Jojo pa stade glasno da čita.

Dečaci ućutaše pa se svi okrenuše ka njemu jer su svi podjednako voleli sve novosti i zanimljivosti koje se tiču svemira.

Na hiljade ljudi dolazi na imanje poljoprivrednika Kristofa Scholza u južnoj Bavarskoj a razlog su oznake u žitu koje su kako on tvrdi ostavili vanzemaljci. Ne zna se sa sigurnošću da li je to tačno ali je činjenica da se Kristof ovih dana ne može osloboditi od nepoželjnih turista koji gaze po njegovom žitu., čita Jojo.

Ima li možda i neka fotografija?, upita Zvezdan znatiželjno.

Naravno da ima!, pa izvrne stranicu ka njima da je svi dobro vide.

Vau! Kako fantastično izgleda!

I šta piše dalje? Čitaj!, podstakne ga Zvezdan zainteresovano.

Kaže ovako! Pitali smo gospodina Scholza, šta kažete na sve ovo? Kako šta kažem? Svu će mi njivu izgaziti! Ono što nisu vanzemaljci uništili to će turisti dokrajčiti. Ove godine mogu da se oprostim od prihoda! Kaže taj seljak!

Dobro, nastavi dalje da čitaš!, kaže mu Donat.

A zašto ste tako sigurni da su to učinili baš vanzemaljci? Zato što sam prokletu gamad lično video! Pa odmahne ljutito rukom i ostavi novinara samog sa mikrofonom. To je bio izveštaj iz južne Bavarske gde smo sinoć imali posetu iz druge Galaksije.

Sva petorica gledaju u sliku bez reči opčinjeni onim što vide.

Do sada su nalazili označena polja u Engleskoj i Americi a sada tako blizu. Što nisam bio tamo? Napravio bih bar hiljadu slika!, uzdahnu Jojo čežnjivo.

E to ti baš verujemo! Nigde se ne odvajaš od tog tvog aparata. Od svakog našeg pokreta napraviš bar deset slika. Nekada mi se čini da smo najslikaniji ljudi na ovoj planeti., požali se Zvezdan.

Ali onda se zavali na stablo pa ućuta i stade da prebira po svojim mislima. Nije prošlo mnogo vremena a Zvezdan se trgne i skoči na noge kao oparen.

Ako hoćeš ja ću ti omogućiti da napraviš milion fotografija od krugova u polju., obrati se Jojou.

Svi ućutaše pa sa čudjenjem gledaše u njega ne znajući šta je time hteo da kaže.

Moj džeparac neće doteći za kartu do Bavarske., požali se Šuga pa se stade češati po gustoj kosi.

Zvezdan odmahne rukom.

Neće vam trebati ni para. Moći ćete da posmatrate sve ovde ispred sebe.

Kako ovde?, gleda Jojo tupo u njega tek sada ne razumejući šta ovaj hoće da kaže.

"Kako me ne razumete? Kao da ne govorimo istim jezikom! No, ovde na Tvrtkovoj njivi.

Uzećemo kanape i štapove i sami iscrtati polje. Jel' vam je sada malo jasnije?"

Nekoliko sekundi im nije ništa dopiralo do mozga a onda kao da im je neko istovremeno pritisnuo na dugme oni poskakaše ozarenih lica.

Pa kako se toga nisi pre setio? Odlična ideja!

Ti si Zvezdane genijalac! Nisi ti džabe naš vodja. Jer mi smo Space Cowboys!"

A onda se stadoše dogovarati šta im sve treba kako bi napravili mustre u žitu i na koji način će to sprovesti.

Zvezdan sedne na zemlju pa stade štapom crtati mustru u pesku a ostali posedaše do njega.

Nije prošlo mnogo vremena a oni se dogovoriše kako će mustra izgledati pa krenuše krišom u Tvrtkovo dvorište da pozajme kanap i štapove.

Šuga tiho preskoči drvenu ogradu a Buva ostade sa ove strane da ga sačeka. Ubrzo se vrati pa im stade dodavati sve što je pronašao u njegovoj šupi a njima bi moglo biti od nekakve koristi.

Čim je sve prebacio preko, sa lakoćom se uzvere kao veverica i u skoku se nadje pored svog pseta.

Psst! Budite tiši!, pokuša Zvezdan da ih stiša pa usput zgrabi jedno oguljeno tanko deblo.

Sunce je zarumenilo nebom kada su počeli praviti znakove u žitu a bi već potpuni mrak kada to i završiše.

Oznojeni i prašnjavi popadaše po travi.

Nisam znao da je ovo tako naporno? , reče Zec pa nosom pokuša da podigne naočari na oči. Lice mu beše crno od prljavštine a komarci mu počeše gristi oznojeno telo.

Zvezdan stade prikupljati drvca da potpali vatru a još dvojica krenuše za njim.

Voleo bih da sam ujutro ovde da vidim Tvrtkovo lice kada ugleda njivu., nasmeja se Šuga.

Oh, nisi jedini!, prigovori mu Donat.

Nije redovno ni završio rečenicu kad nebom propara munja i završi negde iza njih u kukuruzu.

Dečaci pogledaše uvis pa spaziše vedro nebo i zvezde koje su stidljivo treperile.

Kakva je to munja iz vedroga neba?, upita Zvezdan a onda kao da je neko lenjirom povukao liniju na nebu zaspe od gore kiša meteora.

Od kada seva a da nema ni oblačka?, začudi se Šuga pa se počeša iza uveta a Buva isto tako za njim.

Kako je bilo lepo! Šteta što tako kratko traje!, promuca Jojo misleći na kišu meteora.

Pogledajte gore ka nebu, šta je ono? Izgleda kao mesec!, pokaže Zvezdan prstom na osvetljeno nebesko telo.

Dečaci ostaše bez daha.

Na nebu sasvim blizu meseca se pojavilo nešto što je ličilo na manju kopiju meseca.

Odakle se sada ovo pojavilo?, začudi se Jojo pa odmah zgrabi kameru da