Za sve je kriv Leopold

By Susanna D. Stark

Kako bi život mogao biti lep samo kada bi taj gramzivi kobold Leopold priznao gde je pradeda sakrio ćup sa zlatnim dukatima. Ali Joži njegova pomoć nije potrebna jer on je u stanju i sam pronaći zlatnike. I tako se potraga odužila dan za danom, godina za godinom preko čitavih šezdeset godina. Iako je Leopold zauzvrat tražio samo jedan jedini zlatnik za informaciju o mestu gde su skriveni dukati, Joža nije pristao na nagodbu. A zašto bi mu bilo šta poklanjao kada to ionako sve njemu pripada? Uz to Leopolda ne vidi niko osim Jože jer on je njegov kućni duh pa po komšiluku kruže svakakve priče o mrzovoljnom starcu. Ipak on nema vremena za dokone tračeve jer vreme prolazi a on je čvrsto rešio da pronadje detelinu sa četiri lista koja je jedini putokaz do skrivenog ćupa. Tako mu nije ništa drugo preostalo već da prekopava baštu uvek iznova i da trebi izraslu detelinu. Ali stvari će krenuti sasvim drugim tokom kada se unuka Ela doseli kod starca. Da li je devojčica mudrija od njenog dede i da li će prozreti mrgudnog kobolda stoji zapisano na detelini sa četiri lista negde na kraju šarene duge.

• Language: Српски језик
• Publisher: Susanna D. Stark
• Release date: Sep 18, 2023
• ISBN: 9798223819035

Susanna D. Stark

Susanna D. Stark is a Serbian author of children's books. She writes modern stories and fairy tales for children. In her early childhood she wrote only poetry, and in 2014 she finally started writing books for children. Her stories are very diverse, full of fantasy and unusual characters, and most of them are about nature conservation, especially endangered species, natural phenomena, mythical figures and legends. In her books, she skillfully combines real facts with legends and myths and fictional characters, so that reality and fantasy constantly merge. The reader is immersed in a fantastic world that seems more than real and brings imaginative and interesting characters very close to the reader.To date, she has published several children's books in different languages: The Tisa Flower Hatchi the Sock Monster Electric friends Peter goes to the village Bartolini Anka Birdee Galapagos is far away Baba Yaga - Malicious Travelers Baba Yaga - The Devil's Apprentice Magical Father Advent Calendar The King´s Letter Our Friend Alien Story collection for children  

Book preview

Posveta

Ova priča je posvećena mojoj baba Stani i njenom skrivenom ćupu sa dukatima.

Još jedan prekrasan dan. Proletnje jutro odiše svežinom i prosto mami da se lenčari na terasi. Duž aleje gmile auta ispod čvornovatih, platanovih krošnji. Sve kuće u nizu su sa ulične strane potpuno jednake. Iste fasade, krovovi i ograde. Čak su slični i poštanski sandučići. Samo jedna odskače od ostalih i mami znatiželjne poglede. U stvari ograda se samo nazire ispod bujnog zelenila pa se samo naslućuje da je po obliku i veličini ista kao i ostale. Svi su sigurni da je tamo negde skrivena ispod gustog brljšana koji se već decenijama upleo izmedju mašica žice. Neki kažu da je bršljan već toliko odrveneo da bi mogao sasvim samostalno stajati. Ko god prolazi ulicom baca letimični pogled pitajući se ko li to tamo stanuje? Ko se to tako ušuškao izmedju žbunja i visokih krošnji drveća i pre svega zašto? Neki čak pomišljaju da u toj kući već odavno više niko ne stanuje. Da stanuje valjda bi već malo upristojio ogradu.

Ali iz bašte dopiru tupi ujednačeni zvuci. Čuje se ubod ašova u zemlju a onda zvuk peska dok pada na gomilu. Odjednom crni kos zaleprša krilima, sleti na vrh hrastove krošnje i cvrkuće neku svoju tajanstvenu priču. Pri tome okreće svoj kljunčić sa leva na desno kako bi ga čuli što je moguće dalje.

Koji hvalisavac!, mrmlja čovek u bašti pa podiže glavu ka nebu brišući znoj sa čela zasukanim rukavom.

Iako je još bilo prilično rano on se već valjano umorio pa reši da napravi pauzu. Jednim jakim zamahom zabode ašov u zemlju odmah pored iskopane jame a zatim je prekorkači i odgega se u pravcu kuće. Dok je polako hodao osećao je neprekidne poglede na sebi. Nije okretao glavu ali je znao da ga komšije netremice promatraju. Najradije bi sa obe strane bašte podigao visoke zidove ali su mu urbanisti to isključivo zabranili. Tako je morao trpeti svakodnevne ispitivačke poglede komšija koji su ga špijunirali protekle četiri decenije.

Dokoni penzioneri!, pomisli Joža u sebi mrzovoljno.

Iako je i sam bio već preko sedamdeset godina Joža nije imao vremena za dokolicu. Za razliku od ostalih učmalih staraca kako ih je često nazivao on je imao jednu vrlo važnu misiju. Ali za tu misiju je retko ko znao. On je bio poslednji u svojoj porodici koji je trebao da reši jednu veliku misteriju. A ko bi to drugi i mogao osim njega? Njegov sin ili možda unuka? Nikoga od njih to nije ni najmanje zanimalo. A što je bilo još gore svi su mislili da deda samo priča gluposti i uzaludno gubi energiju na besmislice. Niko ga nije u njegovoj nakani sprečavao ali mu niko nije ni verovao.

Pre nego što je zakoračio unutra on s'jednom nogom skine čizmu sa druge pa zakorači na uglancani parket. Nije još redovno ni nestao iza zavese a jedan komšija dovikne drugom prigušenim glasom.

Jel' si video nešto? Jel' ima šta novo kod Jože?, upita ga znatiželjno.

Onaj drugi sa duguljastim licem se stade osvrtati kako bi bio siguran da ih Joža ne čuje dok ga ogovaraju pa se uhvati obema rukama za letve na ogradi: Nema! Isto kao i juče. Il' kopa, il' čeprka.

Eh, moj Šime! Nema tu ničega već šezdeset godina! Toliko dugo on već čeprka i kopa! Šta je onda jedan novi dan?, primeti opet onaj prvi sa širokim licem.

Ah, baš šteta! Joža je u suštini dobar čovek, samo je malo šašav.

Šašav? Ma, idi, begaj! To je blago rečeno. Njemu kanda nešto fali u glavi?, odgovori mu Albe praveći koluteve prstom ispred slepoočnice.

Iako su pokušavali da budu tihi Joža je uvek čuo svaku reč koju bi prozborili. A kako i ne bi kada se njegova parcela nalazila tačno u sredini izmedju njihovih dvorišta. Šta god da su hteli saopštiti jedan drugom mogli su to činiti jedino ovako preko njegove bašte. Joža nije mario za njihove tračeve ali nije bio gluv pa mu ne bi promakla niti jedna jedina njihova reč. Ali više od svega ga je nerviralo kada bi  ga ometali u njegovom poslu.

A nigde tog njegovog ćupa što ga traži?, uzdahnu Šime i sam sanjareći o zakopanom blagu.

Ma nemoj se i ti time zanositi! Ta ne veruješ valjda u tvojim godinama u takve bajke?, ismeva ga Albe.

Pff! Šta znam? Ko još ne bi voleo da mu je pradeda ostavio pun ćup zlata pa da ga još onda i sakrio negde u bašti?

Šime, nemoj biti deran! Da ga je sakrio već bi ga za tolike godine pronašao. Za šezdeset godina koliko je puta prekopao celu baštu? Bar pedeset puta, jel'tako?

Minimum!, potvrdi komšija.

Al' ajd' što veruje da mu je pradeda tu negde zakopao ćup pun dukata, reče pa raširi ruke pokazujući na celu baštu, "al' što veruje u