U carstvu Hymenopterije

By Susanna D. Stark

Insekti su obične bezvredne gnjide bar je Laki u to čvrsto ubedjen. Nema ničeg što više prezire i mrzi od tih ružnih žohara. Ali njegova zlodela nisu mogla dugo proći nekažnjeno pa ga vila šalje u najčudniju prašumu, u carstvo Hymenopterije. Ta užasna sudbina nije mimoišla ni njegove prijatelje pa su se svi zajedno našli u nepoznatoj prašumi u telima insekata. Postoji jedan jedini izlaz iz tog zelenog pakla a to je čarobni nektar kraljice Anthophile. Kako bi stigli do njega potrebno je preći čitavih sedam regija putem na kojem ih očekuju bezbrojne opasnosti. Ali da sve bude teže Laki i dalje ostaje pri svom i radi sve kako on hoće. Neće mu trebati mnogo vremena pa da nadodje da je cena svojeglavosti vrlo visoka. Došlo je vreme da nauči da preuzme savet od onih koje prezire, da ispoštuje one kojima naredjuje i da pronadje najbolje prijatelje tamo gde je najmanje očekivao.

• Language: Српски језик
• Publisher: Susanna D. Stark
• Release date: Oct 15, 2023
• ISBN: 9798215706893

Susanna D. Stark

Susanna D. Stark is a Serbian author of children's books. She writes modern stories and fairy tales for children. In her early childhood she wrote only poetry, and in 2014 she finally started writing books for children. Her stories are very diverse, full of fantasy and unusual characters, and most of them are about nature conservation, especially endangered species, natural phenomena, mythical figures and legends. In her books, she skillfully combines real facts with legends and myths and fictional characters, so that reality and fantasy constantly merge. The reader is immersed in a fantastic world that seems more than real and brings imaginative and interesting characters very close to the reader.To date, she has published several children's books in different languages: The Tisa Flower Hatchi the Sock Monster Electric friends Peter goes to the village Bartolini Anka Birdee Galapagos is far away Baba Yaga - Malicious Travelers Baba Yaga - The Devil's Apprentice Magical Father Advent Calendar The King´s Letter Our Friend Alien Story collection for children  

Book preview

Na Kašparovoj livadi

Nema ništa lepše od proletnjeg sunca na rascvetanoj livadi., pomisli Salina, devojčica duge ridje kose dok je brala poljsko cveće i od njega pravila venčić.

Pogledaj Darja kako su lepi., pa uzdahne ushićena lepotom šarenih cvetića dok je sanjalačkim pogledom klizila po šarenoj livadi. Devojčica koja je takodje bila ridjokosa kao i ona posmatrala je zadovoljno oba buketića. Mnogi su u prvi mah pomislili da su sestre iako je Salina imala krupne smedje oči a Darja zelene.

Hoće li te mama pustiti na koncert u subotu uveče?, upita zainteresovano drugaricu.

Salina stisne usnice pa slegne ramenima.

Nemam pojma. Još nisam stigla da je pitam. Još uvek čekam pravi trenutak., reče pa se spusti usred livade i stade plesti venčić.

Mnogo su vremena provodile tu na Kašparovoj livadi iza njene kuće. Ali na svoju sopstvenu žalost nisu bile jedine koje su ovde provodile svoje slobodno vreme. Dolazila su tu i druga deca iz bliže okoline. Za sve njih je to mesto imalo neku posebnu draž. Neku neobjašnjivu, magičnu moć koja ih je mamila da tu dodju i zaborave na vreme. Zašto to nisu mogli ni sami sebi objasniti ali vreme provedeno na tom mestu je bilo za sve njih nešto posebno. To zemljište od jednog hektara je bio pravi raj za decu koja su rado maštala da su kule skleptane od visoke trave neosvojiva utvrdjenja na nekom magičnom mestu gde vreme nije imalo nikakvo značenje.  Tek na malom deliću zemljišta je Kašpar posadio povrtanjak iza kojeg je bujala raskošna lavanda koju je sušio ispod strehe ambara i od nje pravio jastučiće protiv moljaca. Odmah do tog ljubičastog polja rasla je menta u urednim kolonama. Ništa se nije moglo meriti sa eskplozijom mirisa koji su isparavali i komešali se na njegovom imanju. Sve se preplitalo i lelujalo u nekoj čudnoj kompoziciji dajući čitavom polju neku posebnu notu. Kako bi vetar dunuo, mešali bi se mirisi peršuna i oporog lišća paradajza sa mirisom breskvi i lavande. Na jednom manjem delu je ležala razbacana gvoždjurija sa kojom nije znao kuda će dok je većina oranice bila obrasla najobičnijim korovom. Široka stepa dokle oko doseže oivičena bagremovim šumarkom sa jedne i kućama na periferiji grada sa druge strane. Ono par voćki što je štrčalo bez ikakvog koncepta tu i tamo je prosto pozivalo da se po njima pentra i zasladjuje zrelim plodovima.

Skoro nasred livade caklilo se trskom obraslo jezerce, neiscrpan izvor žaba i vilinih konjica dok su ga šareni leptiri i ptice neprestano prelatali željni da utole žedj i da se bar malo rashlade.

––––––––

Prokleta svraka

U isto to vreme nešto podalje od njih skriveni zelenilom žbunja skupljala su dva dečaka neumorno puževe iz vlažne trave. Po pesku im se vukla oveća vreća koju su skoro do četvrtine napunili.

Laki virne u nju pa reče: Pogledaj kako su ružni! Koliko se samo pene.

A šta je ono crno? Jedan se uneredio od straha., pokazuje mu drug prstom pa ga izvadi iz kese i zavitla ga iznad glave.

Vidi ga! Puž zna da leti!, viče on smejući se pa ga prati pogledom dok se nije sručio na pesak poput klade.

Ah, Pajo, bolje kaži da pada kao kamen., pa pogleda na puža koji je pao nedaleko od njih.

Ovaj ostade na zemlji polomljene kućice dok mu je izmedju smedjih krhotina nadirala bela pena. Ali dečak nije osećao nikakvo sažaljenje već ga naprotiv zgazi nogom pa ga potpuno smoždi. Kao da su to ostali puževi u vreći osetili, uvukoše rogove u glave pa se sasvim zavukoše u svoje kućice.

Hej, pogledaj tamo, mravinjak! To je mnogo interesantnije. Mravi nisu bar toliko ružni kao puževi., reče mu Laki.

Da, puževi su zaista ružni., potvrdi mu drugar pa zajedno sa njim čučne iznad mravinjaka.

U tom trenutku devojčice naidjoše iza žbunja pa ih ugledaše kako čuče u visokoj travi.

Pogledaj Salina, eno ona dva bezobraznika., pokaže Darja na njih prstom pa obe istovremeno potrčaše ka njima.

Oh, ne! Opet one dve dosade., namrgodi se Laki čuvši korake iza sebe. Nije uspeo redovno ni da završi rečenicu kad' ugleda njihove senke na zemlji.

Sram vas bilo! Opet mučite te jadne životinje!, podboči se Salina i izdere se na obojicu.

Mučimo? Nije to nikakvo mučenje. To su obična gamad, prljave gnjide. Bezvredna bića bez duše koja samo prljaju planetu. Njih se treba osloboditi i to u što većem broju a ja sam tu da u tome pomognem!, hvalisao se Laki.

Zato i kažem da kinjiš ta jadna stvorenja, ti bezdušni idiote! Oh, jadne životinje!, podboči se Salina ljutito pa se zagleda svadjalački  u njegovo lice.

Dečaci okrenuše glave od njih pa se opet posvetiše onom što su započeli.

Ne pričaj gluposti Salina. Mravi nisu životinje već ružni i beskorisni žohari. Gamad koju treba uništiti., ponovi Laki.

I insekti su životinje, neznalice jedna. Da si pazio malo u školi znao bi da su insekti vrlo korisni.

Ha, da se ne nasmejem!, pogleda značajno svog drugara pa istovremeno prasnuše u smeh.

Možda su tebi od koristi ti kraljice rugoba!, obrati joj se Pajo pa pokazuje sa obe ruke zamišljenu krunu na glavi.

Ne pričaj gluposti Pajo! Ti bi bar trebao da imaš više pameti od Lakija., a onda primeti vreću pored njegove noge.

Šta ti je ovo? Šta krijete tamo?, upita Salina pa trgne kesu pre no što je uspeo da je spreči u tome.

Ništa! Ne diraj ti radoznala žabo!, ali je ona već virnula unutra pa ostade zaprepaštena.

Darja, pogledaj! Koliko su samo puževa sakupili? Šta nameravate sa njima? Da ih ubijete?

Ne lupetaj gluposti i ne mešaj se u tudje poslove?, uzvrati joj Pajo drsko.

Nemoj ti meni u tudje poslove! Puževi ne pripadaju ni tebi, ni Lakiju već prirodi i nemaš nikakvo pravo da tako postupaš sa njima., uzavri devojčica od besa.

Šta se peniš ti ridjokosa veštice!, podsmehnu joj se Laki.

Veštice? Ja sam veštica?, podboči se Salina pa ga šutne u nogu.

Naravno. Nekada davno su sve ridjokose smatrali za veštice. Zato su ih spaljivali na lomači.

Dok su se oni raspravljali Darja zgrabi kesu sa puževima pa ih stade u trku rasipati po livadi.

Hej, kako se usudjuješ? Sakupljao sam ih satima., naljuti se na nju Pajo pa potrči za njom.

Ko ti je kriv kada praviš budalaštine i nepotrebne stvari., uzvrati mu Salina.

Laki se zagledao u njih pa nije ni primetio da je nogom zagazio u mravinjak. Tek kada se stadoše penjati po njegovim nogama ti crveni, živahni insekti primetio je da su mu listovi prepuni i da ga svuda peče i svrbi. On pokuša da ih otrese i očisti dole rukom ali su izvirali sa svih strana. Od besa stade gaziti svom silinom po mravinjaku kako bi ih uništio sve do jednog. Za tren je ostala gomila zgaženih, mrtvih mrava a njihova tvrdjava je bila potpuno uništena.

Ne! Prestani, ti bezosećajno čudovište!, vrišti na njega Salina pa se obe počeše sa njima gurkati.

Ali za mrave je već bilo prekasno. Onima što uginuše nisu više mogle pomoći. Dok su se gurkali Salini ispade parče papira iz džepa. Laki ga zgrabi munjevitom brzinom pa se grohotom nasmeja.

Pajo pogledaj! Ovo je njima aviončić!, pa se  stadoše smejati njenoj napravi.

Šta se smeješ? To jeste aviončić! Vrati mi ga!, pa skoči da ga preotme nazad iz njegove ruke.

Ovaj zgužvani papir nazivaš aviončićem? Nemaš ti pojma kako se pravi papirni avion. Siguran sam da ne može da poleti.

Može!, pa pokuša da ga zgrabi iz njegove ruke ali ga je on podigao visoko iznad svoje glave.

Ne može!, uzvrati joj Laki pa zavitla aviončić u vazduh ali se ovaj sruši kao klada.

Dečaci se stadoše smejati a ona pocrvene. Taman htede da ga podigne sa zemlje kada ga Laki šutne. Nju sasvim iznervira njegovo ponižavajuće ponašanje pa mu udari šamar.

Iznenadjen i još više povredjenog ponosa Laki se uhvati za obraz pa pozove drugara: Hajde Pajo, odemo dalje od ovih divljakuša.

Kada se udaljiše Salina vrisnu od ljutine: Mi smo glupe i divljakuše? A pogledaj samo njih šta rade?, reče pa se uputiše polako ka Salininoj kući.

––––––––

U carstvu Hymenopterije

Livada se prostirala odmah iza Salinine kuće a prva kuća ispred njene je bila Lakijeva. Pre no što je ušla u svoje dvorište spazi trojicu dečaka.

Ah, evo i onih bezobraznika! Braća Bognar!, došapne Darji pa pogleda na trojicu dečaka.

Ni oni nisu ništa bolji od ove dvojice čak mi se ponekad' čini da su još mnogo gori., nastavi ona.

Darja se nasmeje: Naravno da su Laki i Paja bolji. A posebno Laki jer ti se svidja.

Salina pocrvene pa joj odbrusi: Darja ne pričaj gluposti! Pre bih u zemlju propala nego da mi se svidja taj, taj, taj..., pa ne nadje odgovovarjuće reči za njega.

Drugarica samo slegne ramenima: Kako ti kažeš!, ali je znala da se Salini Laszlo oduvek svidjao.

Samo da nije takav mučitelj životinja bio bi sasvim u redu. Taj idiot!, pomisli Salina pa obe izgubiše iza zavese na vratima.

Trojica pridošlica primetiše opustošeni mravinjak i mrave koji su se borili za život. Znali su odmah da je to Lakijevo delo a oni su voleli da se takmiče sa njime u okrutnosti. Zato stadoše gaziti nogom preostale mrave i izravnavati petama preostale uzvišice na mravinjaku.

Salina to primeti pre no što je ušla kroz kapiju pa se sva zadihana vrati: Hej, prestanite!

Ali oni nisu imali nameru da se zaustave. Još ih je više zabavljalo što su se devojčice ljutile pa su skakutali izmedju njih i nogom gazili sve pred sobom.

Odmah prestanite ili ću vas reći nastavniku biologije!, zapreti im Salina.

Oh, štreberka je postala i tužibaba., reče joj najstariji i najvišlji od braće pa je snažno gurne.

Ona se zaljulja, izgubi ravnotežu i sruši se dole u travu. Dok je sedela bespomoćno Darja je pokušavala da otera onu dvojicu ali se samo bezuspešno gurkala sa njima.

Najstariji od braće Bognar se sagne dole ka njoj pa se osloni na kolena i pripreti joj: Samo zucni bilo kome pa ćeš videti šta će te snaći.

Hej, ostavi je na miru i to smesta!, začu se iza njih Lakijev glas.

Braća jedva dočekaše da se imaju sa kime potući pa se stadoše sa njima gurkati i tući.

Što je braniš? I ti sam rušiš mravinjake i ptičja gnezda. Prošli put si vitlao mačku za rep i bacio je u vis. Za to se nisi bunio! Ako nas oda obojica ćemo imati isti problem. Ne razumem te! Trebalo bi da si na našoj a ne na njenoj strani, ubedjuje ga zajapureni dečak.

Ubijati bube je u redu ali tući devojčice nije. To može činiti samo jedna kukavica., drekne Laki na njega.

Povuci reč! Nisam kukavica!, reče pa mu obavije ruku oko vrata.

Laki se koprcao ispod njegovog pazuha pa ga mune iznenada šakom u rebra. Krupni dečak se savije u struku pa se hramljući odvuče sa braćom odatle.

Još ćemo se mi ponovo sresti!, pripreti mu ovaj pesnicom iz daljine.

Kad' god hoćeš! Ja sam spreman!, prsi se Laki dok se Pajo radzragano smejao.

Šta se smeješ? Ništa nije smešno., reče pa pruži Salini ruku.

Ona skoči na noge pa ga odgurne takvom snagom da se zateturao.

Ne treba mi pomoć od takvih kao što ti!

Hej, šta sam ti učinio?

Još pitaš? Ti ubico insekata. Ti bezdušni stvore. Kada se samo setim koliko si gnezda srušio, mravinjaka pogazio, mrzim te iz dna duše., reče ljutito pa krene ljutito sa drugaricom kući.

Dobro, kako hoćeš ti uobražena štreberko! Ali nemoj doći posle da tražiš od mene pomoć!, upozori je.

Budi uveren, radije ću umreti nego od tebe ikada zatražiti pomoć! Ubico!, ne odoli da mu još jednom dobaci.

Nije tako ružna ta Salina, samo da nije takva uobražena štreberka. To sve na njoj kvari., pomisli Laki ali ne dopusti sebi da to njegov drugar primeti.

Ali obojicu je prošla volja za bilo šta pa se snuždiše i uputiše njegovoj kući. Nisu valjano ni prošli kroz kapiju a Laki odmah primeti da nešto nije u redu. Njegova mama je stajala napolju i vikala na nešto što se nalazilo na vrhu oraha odmah pored kuće.

Vrati mi nazad moje stvari! Ti kradljivice!, vikala je na svraku na drvetu.

Dečaci dotrčaše do nje: Mama, šta je bilo?

Ona okrenu glavu na čas ka njima pa opet nastavi da posmatra crno belu pticu na grani.

Samo na tren sam spustila prsten na prozor, tek toliko da operem ruke i eto. Toliko je bilo dovoljno da doleti svraka i ukrade mi burmu.

Lakiju to bi dovoljno da se pokrene pa se stade verati uz drvo. I zaista, u njenom kljunu ugleda zlatni prsten koji je blještao na odsjaju sunca.

Pazi da je ne oteraš!, dovikne mu mati ali bi prekasno.

Kao da se na tu njenu rečenicu pokrenula iz obamrlosti, kradljivica zaleprša krilima pa odleti ka livadi iza Salinine kuće. Dečaci jurnuše za njom kako je ne bi izgubili iz vida pa je zatekoše na krovu Salinine kuće, odmah iznad oluka.

Pssst, budi tih! Da se ne uplaši i ne odleti još negde dalje., pripreti Laki svom drugaru.

Neće ona daleko. Mora da tu negde u blizini ima gnezdo., uzvrati mu Paja šapatom.

Laki nije znao kako da dodje do nje jer nije bilo ničega u blizini što bi mu poslužilo da se popne na krov. Ugledavši ih iz daljine pritrčaše im ona tri ista dečaka što su došla na livadu nakon što su oni otišli pa zgrabiše kamenje i počeše da gadjaju svraku.

Hej, ostavi svraku na miru! To je moja svraka! Ako se uplaši pobeći će!, pripreti im Laki.

Tvoja svraka?, smeje se najviši i najkrupniji medju njima.

Od kada svrake pripadaju tebi?, ismevaju ga dečaci.

Ta glupa ptičurina je ukrala maminu burmu ako je uplašite ispustiće je negde i neću je više nikada naći., pokuša on da ih ubedi.

Ali oni su bili isto tako bezobzirni kao i on ako ne još i više pa se ne dadoše tako lako ubediti. Činilo se da ih sve to neobično zabavlja pa uz inat nastaviše da je gadjaju kamenjem.

Uzalud su njih dvojica skakali oko njih i pokušavali im oteti kamenje iz ruke, kamenčići su pljuštali po krovu kao kiša. I zaista, svraka se uplaši, krikne a prsten joj ispade iz kljuna. Videvši to Laki se sasvim razljuti pa se uhvati u koštac sa najvećim dečakom. Za čas nastade tuča, počeše se gurkati i hrvati a svraka se izgubi u jednoj od krošnji. Čuvši buku koja je dolazila sa krova devojčice istrčaše napolje pa ih zatekoše kako se tuku.

Čim je videla da su trojica protiv dvojice Salina vikne: Tata!, iako je znala da on trenutno radi i da nije kod kuće.

Ona trojica popustiše, pokunjiše se pa uhvatiše štraftu dok je onaj najkrupniji dovikivao: Još nisam završio sa tobom Laki! Čuvaj me se! Ovaj put si se izvukao ali sledeći put nećeš!

Laki poskoči da krene za njim ali ga Pajo i Salina silom zadržaše.

Pusti ga, neka ide!

I šta ću sada? Ova glupa ptičurina je ispustila iz kljuna mamin prsten. Gde sada da ga nadjem?, žali se dečak.

Pajo ukratko ispriča devojčicama šta se dogodilo dok je Laki pogledom pretraživao krov. Tu ugleda jedno lastavičije gnezdo i pticu koja je donosila crviće i njima punila tri otvorena kljunčića a zatim bi ponovo zalepršala krilima i vinula se u visinu. On se sasvim razljuti na te glupe ptice jer su po njemu samo pravile bespotrebne nevolje. Ni one nisu bile ništa bolje od ostale gamadi i žohara. Ljutit zgrabi par kamenčića pa stade njima gadjati bespomoćne ptiće u gnezdu.

Laki! Jesi li sasvim poludeo?, vrisne Salina zaprepašteno na njega.

Šta su ti jadni ptići krivi?, gura ga Darja pokušavajući da mu otme kamenje iz ruke.

Ali Laki je bio toliko obuzet svojom ljutnjom da je samo želeo nekome da vrati milo za drago. Pošto nije mogao da dohvati svraku, svoju ljutnju je iskaljivao na nedužnim lastama.

Šta te briga? Jesi li ti ptica ili si možda njihov advokat?, uzvrati joj zajedljivo.

Nisam ničiji advokat ali kako možeš napadati ta bespomoćna bića! Neko im mora pomoći!, podboči se Salina.

Eh, baš ću raditi onako kako ja hoću!, pa zgrabi oveći kamen i zavitla ga ka gnezdu.

Bube, ptice! Sve su to bezvredne gnjide! Njih treba zgnječiti nogom kao pikavac. Koga je briga?

Salina htede da ga zaustavi ali je Paja zgrabi i stisne joj ruke na ledjima. Koliko god da se opirala ipak je dečak bio jači od nje. Kao da je osetila da su njeni ptići u opasnosti lastavica se vrati pa stade sletati na njih kao borbeni avion. Laki prekrije rukom lice pokušavajući da se zaštiti ali ptica nije nikako odustajala. Udarala ga je svojim krilima pa osetio oštru bol na dlanovima. Krv mu šikne iz ruke na mestu gde ga je lasta kljucala. On se još više razljuti pa dohvati drugi kamen i njime pogodi pravo u gnezdo. Jedan ptić izgubi ravnotežu pa ispade iz gnezda a preostali udariše u paničnu

dreku. Lastavica poče još više da ih saleće ispuštajući visoke piskave tonove. Očajanje se ogledalo u njenim očima. Koliko god da je bila borbena protiv ljudi nje mogla ništa. Nije mogla od njih zaštititi svoje ptiće.

Kako bi se ti osećao da si na njihovom mestu?, uperi Salina dlanove o njegove grudi pa ga stade gurati.

Volela bih da si i ti sam insekt pa da se ovako ophode prema tebi!, uzvikne devojčica van sebe od besa.

Nije to redovno ni izgovorila a lastavičin cvrkut se pretvori u nepodnošljivo pištanje visokog tona. Svo četvoro se zguriše ne bi li izbegli njene nalete ali se ptica obruči nekoliko puta na njih. U očima joj se ogledao strahoviti bes, bes očajne majke koja je branila svoj podmladak.

Nisu bili sasvim sigurni ali im se svima odjednom činilo da im lastavica govori: Ko drugome zlo želi, nek' ga sa njim podeli.

Ko to govori?, osvrće se dečak osluškujući nepoznati glas.

Nadeleko i naširoko osim njih četvoro nije bilo nigde nikoga u blizini pa se samo osvrtaše unezvereno oko sebe.

A onda se lasta iznova ustremi na njih pa začuše taj isti glas: Kad' sedmi put izletim svoj let, snaći će vas užasan svet!

Njihove oči su prestrašeno brojale krugove koje je lastavica pravila preko neba. Čim je sedmi put preletela iznad njihovih glava lasta odlete u svoje gnezdo. Ali pri zadnjem letu joj se iz krila poče osipati sitna zvezdana prašina. Iako je bilo proleće sa neba se sručiše pravi smetovi nečega što je ličilo na sneg.

Šta? Ko to govori? Da li se samo meni učinilo da lastavica priča ili me je sunce udarilo u glavu?, upita ih Laki.

Kako je lepo!, divi se Salina ne obraćajući na njega pažnju.

Sneg krajem maja?, smeje se Paja pa raširi ruke kako bi uhvatio koju pahuljicu.

Darja se sagne iznad njegovog dlana pa stade pomno da osmatra pahulje. Ali to nije bio sneg. Behu to neke čudne sitne, bele zvezdice.

Još nikada nisam videla ništa slično ovome. Šta je to?, čudi se Salina pa dotakne vrhom prsta belu zvezdicu na njegovom dlanu.

Ali ova se nije topila. I dalje je bila čvrsta i postojana kao da je bila sazdana od neke čudne bele prašine.

Odakle padaju ove prekrasne bele zvezdice?, čudi se njena drugarica.

A onda joj Salina htede odgovoriti na pitanje: Nemam pojma odakle., ali ne uspe do kraja završiti rečenicu jer začuše gromoglasni prasak a blještavilo ih sve zaslepi. Zvezdana prašina ih zaspe i napuni im oči i sluznice pa im se strahovito zavrti u glavi. Počeše kašljati i trljati oči od prašine ali sve je bilo uzalud. Podiže se iznenadna nezapamćena oluja. Vetar kovitla belinu i bacaka je sa neba u smetovima. Jedva su se zadržavali na nogama pa se zgrabiše svi za ruke kako ih vetar ne bio odneo sa sobom.

Aaaa! Upomoć, viče Salina ali joj se glas gubio u oluji.

Vazduh zatreperi pa se sve oko njih pretvorilo u krupne čestice. Kao da se razložilo na sopstvene atome. I zemlja. I nebo. I vazduh. Sve osim njih samih. Čestice zatreperiše pa se pretvoriše u srebrne loptice nalik balončićima od sapunice. Bio je to užasan osećaj. Bili su svesni svega a nisu mogli pobeći iz tog užasnog košmara. Balončići stadoše kružiti i vrtiti se vrtoglavom brzinom komešajući se medjusobno bez ikakvog reda. Neko neobično šuštanje poput uzavrelih talasa zagluši sve ostale zvuke pa im se uši začepiše a pogled im postade mutan. Ništa osim njih samih se nije moglo raspoznati.

Ah, šta se dešava sa mnom?, zapomaže Laki.

Sve mi se vrti i strašno mi je muka.

I meni! Zašto je drveće tako džinovski poraslo?, žali se Pajo.

Ali pre no što je iko od njih mogao dodati ijednu jedinu reč, njima toliko pozli da se saviše od mučnine pa se konačno srušiše bez svesti na tlo. Sve utihne, oluja prestade kao da je nikada nije ni bilo. Zvezdana prašina ispari a svet ponovo živne u svojim veselim i živahnim bojama. Čulo se zujanje bubica iz visoke trave dok ih je sunce mazilo svojim žutim zrakom. Činilo se da je sve kao i inače osim što su svo četvoro ležali nepomično na tlu u dubokom snu iz kojeg se nisu mogli probuditi. Neko vreme su ležali bez svesti a onda se počeše jedan po jedan buditi.

Dok su ležali na zemlji ošamućeni nisu ni slutili šta ih je snašlo a onda se Laki uhvati za glavu pa poče kukati.

Auh, što mi se vrti. Pući će mi glava. Šta se desilo?

Nemam pojma! Skini noge sa mene i onako me sve boli još me i ti stiskaš., uzvrati mu Paja pokušavajući da se raspetlja ali nije imao snage ni da se pomeri a kamoli da gurne Lakija sa sebe.

Salina skine Darjinu ruku sa lica pa se ispravi i sedne. Darji bi čudno što ova mirno sedi i ćuti toliko vremena pa stade i sama da se raspetljava od one dvojice. Kad' se konačno svo troje oslobodiše i posedaše a pogled im se dovoljno razbistri i oni zanemeš. Nekoliko minuta nisu prozborili ni jednu jedinu reč. Srce im je ludački tuklo u grudima. Iako su želeli da vrište i viču ni najmanji zvuk nisu mogli iscediti iz grla. Sve se oko njih promenilo. Ništa više nije bilo kao do maločas. Sedeli su na zemlji u nekoj nepoznatoj šumi ispod krošnji koje su završavale u nebu. Nisu imali pojma gde se nalaze pa su uplašeno osmatrali sve oko sebe. Još do maločas su bili na

Kašparovoj livadi iza Salinine kuće a sada su negde u ovoj mračnoj i neopisivo visokoj prašumi. Laki je još uvek zabezeknuto zverao oko sebe pa potrlja ponovo oči šakama misleći da mu se prividja. Mislio je valjda ako ih dovoljno dugo trlja da će slika koju je imao pred očima jednostavno nestati. Ali užasavajući prizor je i dalje bio ovde.

Salina upita plašljivo: Gde smo? Kakva je ovo šuma?

Ne znam!, promuca Paja posmatrajući neobična drveća koja su bila bar stotinu metara visoka.

Njihove glave su skoro dodirivale ledja koliko su morali podići pogled u potrazi za nebom koje je tek ponekad provirivalo izmedju gustog granja. Ali onda Laki ugleda devojčice kako stoje i zure u ogromne insekte koji su im preletali preko glava. Insekti veličine konja i krava a poneki i mnogo veći su leteli jedan za drugim. Zujanje je bilo toliko glasno da im se činilo da su helikopteri direktno iznad njih. Na sekundu pomisli da su se našli negde u vremenu dinosaurusa ali onda Paja htede da se pomeri ali mu to nije polazilo za rukom.

Ne!, vrisne dečak a svo troje okrenuše glave ka njemu.

"Oh ne, Pajo! Šta se zaboga sa tobom desilo pa ga svo troje opkoliše i stadoše oko njega obilaziti.

Zamisli, ti si postao puž!, stade mu se Laki podsmevati.

Spor, ljigavi puž!, cereka se ovaj dalje.

Hej! Što se vredjaš?

Što?, čudi se dečak.

Još do malopre si se igrao sa njima kao da su bezvredno kamenje.

Do malopre nisam i sam bio puž!, uzjoguni se Paja.

Laki mu pridje pa mu podigne kačket sa očiju i virne mu u lice.

Uživao si da ih bacaš visoko pa da ih posmatraš kako padaju i kotrljaju se po zemlji. Kako su samo uvlačili svoje mesnato, sluzavo telo u kućicu. Prvo rogove pa onda telo!

Ćuti! Od same pomisli na to me boli čitavo telo!

Salina mu pridje sa ledja pa nasloni uvo na ljušturu kućice i stade da osluškuje.

Čuje se svaki šum iznutra. Kao da ti krče creva., pa kucne pesnicom po kućici.

Jao, prestani! To mi stvara košmar u glavi. Odzvanja mi u ušima kao eho.

Oh, izvini, nisam htela., povuče se Salina postidjeno.

Laki se drži za stomak pa se i dalje presavija od smeha.

A šta se ti smeješ?, upita ga Paja plačljivim glasom.

Kako da se ne smejem kada izledaš kao da nosiš ceo kiosk na ledjima!

Paja se još više snuždi: Tako se i osećam. Ledja mi pucaju. Hoću da ovo smesta prestane! Smesta! Ne mogu ovo da izdržim. a onda i sam odmeri Lakija.

A ti baš imaš mnogo razloga da se smeješ. Bar nisam tako ružan kao ti. Bolje da sam puž nego gnjida sa tom ružnom facom.

Hej! Kako se usudjuješ da tako razgovaraš sa mnom. Nemoj da se vredjaš jer ako te raspalim., pripreti mu pa pokuša da zgužva ruku u pesnicu.

Nije te vredjao., uze Salina Paju u zaštitu, Samo ti je rekao onako kako jeste.

Tek tada Laki ispruži ruke pa shvati da su neobičnog oblika i zelene boje. Na čas zastade pa se stade ogledati od glave do pete.

Šta se sa mnom dogodilo? Ličim na neku ružnu gnjidu., promuca panično.

Salina zavrti glavom: Ne ličiš! Ti jesi ružna gnjida.

Stvarno si ružna bogomoljka., pridruži joj se i Darja.

Lakijeve oči se udvostručiše. On baci pogled na svoje ruke koje behu duge i zelene a isto kao i noge. Grozničavo opipa glavu pa oseti pod rukom da je velika pa se slučajno žagne šiljkom u oko. Unezvereno se stade osvrtati oko sebe pa odjuri do prve barice. Tu se sruši na kolena pa baci pogled na svoj odraz u vodi.

Ah, ne! Ružan sam kao štakor!, prolomi se vazduhom njegov krik.

U gustom šipražju se trglo nekoliko grana sa kojih je nešto odskočilo.

Šta nam se dogodilo? Gde smo? I zašto svi izgledamo kao insekti?

Zašto postavljaš deset pitanja odjednom?, čudi mu se Salina.

Ionako nemam odgovor ni na jedno jedino tvoje pitanje., pa se i sama stade ogledati.

Oh, izgleda da sam i ja neki insekt!, primeti Darja tek sada da se i ona sasvim promenila.

Salina iskrivi glavu ka svojim ledjima što je najviše mogla pa zadigne jedno stopalo.

Ja sam leptir?, upita više samu sebe zaključujući ono što je i sama videla pa naglim pokretom rastrese i razvije dva prekrasna plava krila.

Vau, što si lepa., divi joj se drugarica.

A šta sam ja Salina?, upita je strepeći od onoga što će