Zov Savane

By Susanna D. Stark

Divlji gusan Puki se još nije ni ispilio a već ga je snašla tužna sudbina. Ostavši sam bez roditelja u poslednji čas ga spašava paor sa Ludaša pa tako ovaj odrasta medju ostalim životinjama na njegovom salašu. Ali gusana svi smatraju neobičnim pa ovaj postaje sve tužniji i povučeniji. Na njegovu sreću Puki provodi najviše vremena sa dečakom Andrijom čime dodatno izaziva zavist medju gusanima koje smatra svojom rodjenom braćom. Što vreme dalje odmiče Puki je sve uvereniji da ga tu niko ne želi a istovremeno oseća čudnu želju da se otisne u daljinu sa divljim guskama i odleti sa njima u daleku Afriku. Tek druge jeseni slučajno saznaje da je čitav njegov život zasnovan na laži. Potpuno shrvan tim saznanjem Puki skuplja dovoljno hrabrosti da se otisne u visinu i poleti na drugi kraj sveta. Andrija ostaje tužan ne sluteći kakve avanture iščekuju njegovog drugara. U tom dalekom svetu svi izgledaju čudno i neobično što Pukija čini neizmerno sretnim. U savani upoznaje dečaka Badua koji će u tom delu sveta postati njegov nerazdvojni drug.  Ali Puki nema mnogo vremena da se opusti i uživa u novo stečenoj sreći jer Baduovom selu i životinjama u savani preti neizbežna opasnost. Opasnost pod imenom Duma što znači crni gepard. Ali Duma nije zver iz savane sa kojim se svako odvažan može obračunati već nešto mnogo užasnije. Duma je hladnokrvni, pritajeni krijumčar koji nema milosti kako prema životinjama tako ni prema ljudima. Najgore je što niko ne zna ko je taj omraženi čovek koji se vešto skriva iza tog omraženog imena. Krug se sve više sužava oko krijumčara a svi su ubedjeni da će Duma biti opasniji od ranjene zveri kada bude razotkriven. Započinje bitka u kojoj je neizvesno ko će izvući živu glavu. Hoće li se Puki vratiti nazad na svoj salaš na Ludašu ili će zauvek ostati u dalekoj savani, možete saznati u ovoj priči.

• Language: Српски језик
• Publisher: Susanna D. Stark
• Release date: Jul 9, 2023
• ISBN: 9798223253440

Susanna D. Stark

Susanna D. Stark is a Serbian author of children's books. She writes modern stories and fairy tales for children. In her early childhood she wrote only poetry, and in 2014 she finally started writing books for children. Her stories are very diverse, full of fantasy and unusual characters, and most of them are about nature conservation, especially endangered species, natural phenomena, mythical figures and legends. In her books, she skillfully combines real facts with legends and myths and fictional characters, so that reality and fantasy constantly merge. The reader is immersed in a fantastic world that seems more than real and brings imaginative and interesting characters very close to the reader.To date, she has published several children's books in different languages: The Tisa Flower Hatchi the Sock Monster Electric friends Peter goes to the village Bartolini Anka Birdee Galapagos is far away Baba Yaga - Malicious Travelers Baba Yaga - The Devil's Apprentice Magical Father Advent Calendar The King´s Letter Our Friend Alien Story collection for children  

Book preview

Kroz suvu trsku vijuga prolećni vetar a onda konačno oslobodjen šipražja jurne preko površine plitkog jezera. Trska još uvek treperi i poziva svojim zvucima na sanjarenje iako je vetar već stigao u vinograde na drugu stranu obale gde se poigrava sa čvornovatim čokotima. Na samoj obali Ludaša beli se kućerak od nabijanice ušuškan izmedju bagremovih stabala i žubnja zove. Već iz daljine sa uskog i vijugavog, makadamskog puta nazire se visoki djeram. Taj kućerak pokriven trskom sa Ludaša, okružen je poljima kukuruza i suncokreta sa tri strane i trščanom obalom sa četvrte. To je salaš koji nosi neobično ime Odonata. To ime je dobio vilinim konjićima kojih ovde ima u tušta i tma pa saleću svakog putnika namernika čim se približi. Na salašu Odonata nema baš nešto mnogo čeljadi ali zato ima mnogo stoke i živine. Iako se čini da je na kraju sveta, skriven od ljudi i gradske vreve, život na njemu nikada nije dosadan. Već sa prvim jutarnjim zracima ustaje gazda Ivan da nahrani svoju stoku a sa njime i njegova supruga Anica.

Kao i svakog jutra, Ivan je pripremio prekrupu iza čardaka pa se uputio sa prepunom limenom kantom ka štali. Nije redovno ni stigao do štale kada sa Ludaša odjekne pucanj. On zastade iznenadjen pa podiže šaku tik iznad očiju kako bi zaštitio pogled od jarkog izlazećeg sunca. Ubrzo se začu još jedan pucanj a onda krici na stotine ptica koje su se vinule iz svojih zaklona gore u nebo. Jato sitnih ptica se raspršilo iznad same vode pa tu kružiše poput roja insekata dok se velike vinuše nebu pod oblake.

Iz kuće istrči Andrija pa oblačeći svoj crni kaputić dovikne ocu: Tata, ko to puca tako rano?

Ne znam sine. Lov je zabranjen dok se ptice legu.

Nije to redovno ni izgovorio kad' odjekne treći pucanj a jedna od ptica se stropošta sa neba kao tane.

On se malo bolje zagleda u tom pravcu pa spazi tamnu priliku kako ganca po vodi sa lovačkom puškom u ruci. Lovac se približi gnezdu pa tu zatekne ženku koja se nije pomerala sa mesta. Čim ga je primetila, guska izvije svoj dugi smedji vrat pa zašišti ka njemu preteći otvorenog ždrela. Iako joj se strah oslikavao u očima ona ipak nije napuštala svoje mesto. U nadi da će oterati uljeza od svojih mladunčadi ona raširi svoja raskošna krila pa stade njima lepršati i gakati. Lovca nije nimalo dojmila njena odvažnost već hladnokrvno podigne pušku i bez razmišljanja povuče okidač. Prasak odjekne dolinom a tane pogodi pticu pravo u grudi. Uplašena četiri guščeta poskakaše iz gnezda pravo u vodu pa se za tili čas izgubiše iza guste trske. Ranjena guska ostade sama u gnezdu ne silazeći sa onog jednog neizlegnutog jajeta. Oči je uprla u gusana koji je ležao nepomično u vodi nadomak nje a iz grla joj izlaziše prigušeni krici koji su postajali sve tiši i tiši dok na posletku sasvim ne utihnuše. Lovac je još jednom snažno mune kundakom u grudi pa uveren da je mrtva izadje iz vode psujući i negodujući. Tri jazavičara omamljena krvlju ptice počeše skakati po vodi i lajati. Najradije bi izvukli obe ptice na obalu ali ih gazda dozove oštrim zviždukom koji nije trpio pogovora. Ovi behu potpuno zbunjeni pa skakutaše tamo amo u vodi do gležnjeva, razdraženi mirisom krvi i lovačkim instinktom ali na posletku ipak spustiše repove pa se okrenuše i potrčaše za njim.

Ovo je već prevršilo svaku meru. Idem da vidim šta se dešava a ti idi da naraniš stoku., reče paor Ivan pa pruži sinu kantu sa prekrupom.

On namesti šešir i zakopča prsluk pa zvizne tolikom jačinom da se zvižduk mogao čuti do sledećeg salaša. Iza kuće iskrsne čupavi madjarski pumi pa zalaja veselo sustigavši gazdu.

Bećar, idemo!, pa se potapša po butini da dozove psa k'sebi.

Dok su gazili preko preoranih njiva sustiže ih zadihani dečak.

A šta je derane sa stokom?, upita ga otac ne skidajući pogled sa šipražja.

Na brzinu sam ih sve naranio jer hoću i ja da vidim šta se desilo., odgovori mu dečak gazeći krupnim koracima u crnim gumenim bakandžama preko nedavno preorane oranice. Hodali su tako desetak minuta dok nisu stigli na ono isto mesto gde je Ivan pretpostavljao da će naći mrtve ptice. Nadaleko i naširoko nije bilo nigde žive duše. Čak se ni ptice nisu usudjivale da se vrate do svojih gnezda.

Ivanu se učinilo da je spazio nešto u trsci pa zagazi u vodu do kolena. Probijao se izmedju suvih i oštrih listova trske pokušavajući da sebi otvori prolaz. Glave mrkih bambusa su se već pomalo naherile u stranu, valjda ih je snežni teret posle duge zime iskrivio. Skoro na kraju šipražja Ivan spazi divlju gusku kako beživotno leži. Rukama raskrči visoku travu pa pohita kroz vodu koliko je to bilo moguće.

Prokletnik! Nije ih čak ni sklonio već ih je ostavio ovde da ih druge guske zateknu. Kakav je to gad!, mrmljao je ljutito sebi u bradu.

Ivan zgrabi ovećeg gusana za vrat pa krene napolje sa njim iz vode ali zastade na pola puta čim primeti još jednu gusku koja je nepomično ležala opružena preko gnezda. Nakon samo tri koraka propadne u vodu nešto više od pojasa. Gnezdo je bilo dobro skriveno i sa obale gotovo neprimetno. On podiže gusku sa namerom da je skloni dok se ostale ptice nisu vratile kad' ispod  nje u gnezdu ugleda pregršt raštrkanog perja, izlomljene ljuske i jedno čitavo jaje.

Hm, vidi ti ovo! Četiri guščeta se već izleglo samo je još ovo jedno ostalo., reče više sam za sebe pa osmotri belo jaje prepuno sivih i bež pegica a onda ga nakon kratkog razmišljanja strpa u džep. Bećar stade lajati ugledavši gazdu sa guskom u ruci ali ga ovaj odmah stade smirivati.

Tata ko je to bio? Ko je ubio te jadne guske?, prozbori dečak tihim gotovo preplašenim glasom.

Ivan se okrenu a pogled mu sklizne ka Šupljaku i njivama obraslim ozimom pšenicom.

To je mogao biti samo Djuro! Pretpostavljam da su se guske okomile na njegovo žito.

Ali on nema na to pravo? Jel' tako tata?

Naravno da nema! Ali takvi su ti sine svi imućni paori. Čim se uplaše da će im nešto ugroziti prinose, njima padne mrak na oči. Znao je on dobro da divlje guske nisko lete ranom zorom. Onda ih je najlakše uloviti. Došao je sa namerom da ustreli koju. , odgovori on sinu dok mu je ogorčenje izbijalo iz očiju.

A što ih bar nije uzeo i sklonio nego ih je ostavio ovde na nemilost lisicama?, upita ga dečak preskačući brežuljke na preoranoj oranici kako bi sustigao oca.

To je uradio namerno da zaplaši ostale ptice. Guske su pametna stvorenja, one razumeju više no što ti možeš i zamisliti.

Andrija se rastuži zbog tolike okrutnosti komšije Djure. I do sada ga nije posebno voleo ali ga od današanjeg dana nije mogao ni smisliti.

Odakle mu pravo da se tako okrutno ponaša? I guske su živa bića! I one moraju nešto da jedu. A šta ćemo sada sa tim jednim jajetom?, konačno ga Andrija sustiže pa ga poče vući za džep i viriti u njega.

Stavićemo ga pod našu gusku jer mu treba toplina da se izlegne. Njoj je baš svejedno hoće li sedeti na pet ili šest jaja a ako ga ostavimo ovde onda je to za gušče sigurna smrt. Majka mu je mrtva i nema više ko da se brine o njemu.

Dečak bi zadovoljan što će spasiti bar to jedno nerodjeno ptiče pa pomisli kako je sretan što njegov otac ima veliko srce za životinje. Za sve životinje a ne samo za one sa salaša.

Nisu valjano ni stigli kad' starica izadje pred vrata: Di ste bili Ivice? Kanda se čuo neki pucanj, jel' se šta desilo?, upita ga ona zabrinuto.

Ništa nije majko samo se Djuro izgleda opet mašio puške. Posle fruštuka ću svratiti da udivanim s'njim da to tako dalje ne idje.

Eh, sinko moj! I ti si našo' u kojoj ćeš se crkvi moliti. Ko' da sa tim djilkošem Djurom možeš bilo šta dogovoriti. Znaš dobro da je uvik nabaždaren, još ćeš ti ni kriv ni dužan izvuć' deblji kraj., pokuša majka Marija da ga odvrati od nakane.

Ta nije valjda pijan ranom zorom? Nije još ni jutro redovno svanilo., odgovori Ivan kao i obično tražeći u ljudima dobro.

Ha, ko' da doba dana njemu štogod znači. Il' bilo jutro ranom zorom il' podne, on uvik ima pored sebe svoju pletenu flašu sa rakijom. A kad' mu se čaša isprazni a on uvik nanovo nalije. Tako se bar divani po selu., uzvrati mu ona pa slegne ramenima dok je pritezala krajeve crne marame ispod brade.

Volio bi samo znati kad' si ti zadnji put bila u selu? Ima valjda već nekih deset godina ili više. A opet uvik sve znadeš, pitam se samo otkalen?, zavrti Ivan glavu s'nevericom.

Ma zna ti ona uvik sve Ivice moj. Ti i ja još nismo ni ustali a ona već ima sve informacije. Naidju tu ova i ona komšinica dok mi radimo na njivi a od kada su u upotrebi ovi mobilni telefoni! Bože mi oprosti, divanidu još i noćom., stade snaja ismevati svekrvu.

Andrija udje unutra za ocem pa sedne za sto na koji je ovaj spustio gusku.

Šta ćeš sada sa tim guskama?, upita ga žena.

Šta ću? Pokopaću ih čim popijem kafu. A ovo jaje eto ti ga pa ga metni ispod Jule, nek' se legu svi zajedno.

Anica, okrugla i rumena ženica prihvati oveće jaje iz njegove od rada ogrubele ruke pa ga odnese direktno u kokošarnik. Dečak navuče šešir na glavu pa potrči za njom da se uveri šta će biti sa jajetom. U kokošarniku je bilo neobično toplo i zagušljivo. Svuda je bila razbacana slama a u istoj prostoriji su imali svoje mesto guske, kokoške, morke i po koja ćurka.

Sa namerom da odvara gusku iz gnezda ona prospe nešto kukuruza pred nju pa poviče: Biri biri Jule naša! Biri biri!

Guska izvi svoj dugi beli vrat pa se stade gegati ka razbacanom kukuruzu. Dok je ova čeprkala po zrnevlju Anica ugrabi priliku pa ugura ono veliko jaje izmedju ostalih. Prebaci preko njega nekoliko perceta pa otare ruke o kecelju a onda se udalji za svojim poslom. Andrija se povuče u najdalji kut pa odatle stade da posmatrati šta će se dalje desiti.

Da li je mama uspela da zavara Julu?, pitao se pa nije hteo ni da mrdne dok se ne uveri da će guščetu biti dobro.

Čim se najela i napila, guska se dogega nazad do svog gnezda. Kao da je osetila podvalu ona kljunom pogura jaje pa ga prevrne nekoliko puta. Zureći svojim okruglim očima u njega činilo se kao da se koleba ali se ipak naposletku popne i sede na sva jaja kao da je sve u najboljem redu.

Andrija joj pridje zadovoljan pa poče da je češka po glavi: Dobra moja Jule! Ti si dobra mama, eto ti još jednog guščeta!

Dečak zatvori za sobom teška, daščana vrata pa virne još jednom kroz rupu na godovima, tek za svaki slučaj.

––––––––

Čim je seo za pripremljen sto on otpije gutljaj gustog mleka pa upita: Tata a šta je sa ona četiri preostala guščeta što su se već izlegla?

Ivica odseče parče šunke i crvenog luka pa odgovori sinu dok je mazao kajmak na crni hleb: Oni su sigurno preživeli. Već nakon par dana guščići mogu samostalno da plivaju i traže sebi hranu. Jedna od odraslih gusaka je zasigurno preuzela brigu o njima. Divlje guske su društvena bića i odlično su organizovane.

Mogo bi i ti štogod od njih naučit' pa da si bolje organizovan. Neki dan sam zapela i skoro ruku izlomila jer si sve ostavio razbacano u šupi., požali se majka Marija dok je pokušavala da izgrize čvarak sa onih par preostalih zuba. Anica se zakikoće pa dolije sebi u šolju još mirisne crne kafe.

"A šta si ti majko radila