Mali princ

By Antoan de Sent-Egziperi

Mali princ – čuvena Egziperijeva alegorija i neka vrsta njegove duhovne autobiografije – najprevođenija je knjiga napisana na francuskom jeziku. Bezvremen je i neodoljiv šarm ove priče o dečaku koji napušta sigurnost sopstvene majušne planete kako bi proputovao svemirom i naučio ponešto o neobičnom ponašanju odraslih. U toj samotnoj odiseji mali princ sreće niz neobičnih ličnosti, a njen vrhunac je kad se nađe na planeti Zemlji, i sretne pilota čiji se avion srušio u pustinji.
Najpoznatiji cvet, najpoznatija lisica i najpoznatija nacrtana ovca na svetu nikada nisu ostarili niti izgubili svoju publiku.

• Language: Српски језик
• Publisher: Agencija TEA BOOKS
• Release date: Aug 13, 2020
• ISBN: 9788835878360

Book preview

Antoan de Sent-Egziperi

MALI PRINC

S francuskog preveo

Vladimir D. Janković

Impresum

Translation copyright © 2019 Vladimir D. Janković

Copyright © 2020 Agencija TEA BOOKS

All rights reserved.

Naslov originala

Antoine de Saint-Exupéry

Le Petit Prince

Glavni i odgovorni urednik

Tea Jovanović

Lektura

Agencija Tekstogradnja

Kompjuterski slog

Agencija TEA BOOKS

Dizajn korica

Agencija PROCES DIZAJN

Izdavač

Agencija TEA BOOKS

Por. Spasića i Mašere 94

11134 Beograd

Tel. [phone]

[e-mail]

www.teabooks.rs

Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umnožavati, preštampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdavača niti može biti na bilo koji drugi način ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umnožavana bez odobrenja izdavača. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadržavaju autor i izdavač po odredbama Zakona o autorskim pravima.

Posveta

Leonu Vertu

Molim decu da mi oproste što sam ovu knjigu posvetio jednoj odrasloj osobi. Imam za to ozbiljno opravdanje: ta odrasla osoba je najbolji prijatelj kog imam na svetu. Još jedno opravdanje imam: ta odrasla osoba sve može da shvati, čak i knjige za decu. Imam i treće opravdanje: ta odrasla osoba živi u Francuskoj, gde gladuje, i hladno joj je. Toj odrasloj osobi potrebna je uteha. Ako ni sva ova opravdanja nisu dovoljna, rado ću ovu knjigu posvetiti detetu koje je ta odrasla osoba nekada bila. Sve odrasle osobe prvo su bile deca. (Ali malo njih se toga seća.) Ispravljam, stoga, posvetu:

Leonu Vertu, kad je bio mali dečak

Prvo poglavlje

Jednom, kad sam imao šest godina, video sam prelepu sliku u knjizi o prašumi čiji je naslov bio Priče iz stvarnog života. Na slici je bila prikazana zmija boa kako guta neku divlju životinju. Evo kopije tog crteža.

U knjizi je pisalo: „Zmije boe gutaju svoj plen ceo, ne žvaćući ga. Posle toga ne mogu da se pomere i spavaju šest meseci, dok traje varenje."

Posle toga sam mnogo razmišljao o pustolovinama u džungli, da bih naposletku i sâm uspeo, olovkom u boji, da napravim svoj prvi crtež. Bio je to moj crtež broj 1. Ovako je izgledao:

Pokazivao sam svoje remek-delo odraslim osobama i pitao ih da li se mog crteža plaše.

Odgovorile bi: „A što bismo se plašili jednog šešira?"

Na mom crtežu nije bio šešir. Bila je to boa koja vari slona. Zato sam nacrtao unutrašnjost zmije boe, da bi odrasli razumeli. Njima su uvek potrebna objašnjenja. Moj crtež broj 2 izgledao je ovako:

Odrasli su me onda savetovali da dignem ruke od crtanja boâ, bilo otvorenih bilo zatvorenih, i da se zainteresujem za geografiju, istoriju, aritmetiku i gramatiku. Tako sam ja, sa svojih šest godina, odustao od jedne lepe slikarske karijere. Obeshrabrio me je neuspeh prvo mog crteža broj 1, a potom i mog crteža broj 2. Odrasli nikad ništa ne mogu da razumeju sami, a za decu je zamorno da im stalno, iznova, sve objašnjavaju.

Morao sam, dakle, da se opredelim za drugi poziv, pa sam počeo da upravljam avionima. Leteo sam, manje-više, po celom svetu. U tome mi je, to stoji, geografija dobro poslužila. Umeo sam na prvi pogled da raspoznam Kinu od Arizone. To je vrlo korisno ako zalutate u toku noći.

U životu sam, sem toga, često sretao mnoge ozbiljne ljude. Mnogo sam i stanovao sa odraslima. Posmatrao sam ih izbliza. To nije bogzna koliko popravilo moje mišljenje o njima.

Kad sam upoznao jednu odraslu osobu koja mi se učinila nešto pronicljivijom, izveo sam eksperiment: pokazao sam joj svoj crtež broj 1, koji sam sve vreme čuvao. Želeo sam da vidim da li ta osoba zaista razume stvari. Ali ona bi mi uvek odgovorila: „To je šešir." Nisam joj pričao ni o boama ni o prašumama ni o zvezdama. Spuštao sam se na njen nivo. Razgovarali smo o bridžu, o golfu, o politici i o kravatama. I ta odrasla osoba bila je vrlo zadovoljna što je upoznala jednog tako razboritog čoveka.

Drugo poglavlje

I tako sam živeo sâm, bez igde ikoga s kim bih mogao stvarno da popričam, sve dok mi se jednom avion nije pokvario u pustinji Sahari, ima tome sad šest godina. Nešto mi s motorom nije bilo u redu. A kako sa sobom nisam imao ni mehaničara ni putnike, počeo sam da se pripremam da, sasvim sâm, obavim jednu tešku popravku. Za mene je to bilo pitanje života ili smrti. Vode sam imao jedva za osam dana.

Prvog dana sam, tako, zaspao na pesku, hiljadu kilometara daleko od prvog naseljenog mesta. Bio sam još usamljeniji nego brodolomnik na splavu usred okeana. Možete, stoga, zamisliti koliko sam se iznenadio kad me je u zoru probudio