Вика III

By Miloš Popadić

Трећи по реду есеј под називом ''Вика'' наставља даље у истом маниру с тим што су категорије које се анализирају у њему мало сложеније јер су и односи у којима сам улазио били такође запетљанији, а разумевање појава у природи и друштву све тежи за одгонетање. Поглавља су насловљена према појимовима које овога пута нису доминирајући у свим чланцима. Да би читалац разумео поједине сегменте мора да чита све као што сам већ у претхоној ''вици'' нагласио. Од читаоца очекујем да сам повеже покидане нити моје мисаоне структуре. То је когнитивна гимнастика која је корисна за сваког ко жели да мисаоно напредује. Откривање унутрашње повезаност доноси срећу радозналим бићима, а то се постиже стрпљењем и трудом. И као што раније написах прикривеност је неопходна као заштита од површних проучавалаца који не заслужују да разумеју тајне, јер се лењошћу огрешују о законе универзума. Разумети другог је огроман циљ којем треба да тежимо.

• Language: Српски језик
• Publisher: Miloš Popadić
• Release date: Jun 13, 2021
• ISBN: 9781005496647

Book preview

Пред вама је наставак књиге Вика II. У суштини нема неких битнијих одступања од курса предоченог првом књигом истоименог назива. Биће само разматране друге категорије које су се својом проблематиком наметнуле током времена. Корисно је погледати ствари из више углова. Укрстити аргументе супротстављених гледишта да би се екстраховало оно најбитни јер сувишне информације замагљују суштину.

Писац

ПОГЛАВЉЕ ПРВО

Сусрети

1) Недавно сам срео једну пријатељицу после 12 година. Како смо се упознали? Она је била ''окачила'' један свој текст на интернету коме је дала наслов ''десет година са адвентистима'', а ја сурфујући по Нету наиђох на поменути рад те се заинтересовах јер сам и ја у својим студентским данима одлазио у Хришћанску адвентистичку цркву као и она, али не у истом граду. И пошто је оставила своју адресу на крају тог чланка одлучих да јој се јавим и тако је почело наше дописивање путем имејла, а касније смо се и преко скајпа неколико пута чули. Сада 2019 поново се сусрећемо на једној скајп групи којој сам дао назив СКЛВИ. Њени ставови по питању вере се нису ни мало променили што ме је веома зачудило, јер се и камен мења протоком времена, а она остаде иста, онако јака, елоквентна, интелигентна и упорна. Једину промену од значаја коју сам код ње приметио је та да се пожалила како је због вере у Бога изгубила све у животу. Шта се дешава ако човек следи Бога, да ли су увек такве последице као код те моје пријатељице или је то индивидуално, то јест како код кога? Да ли је бити верник рискантно или је то још једна лепа забава? Сретао сам вернике и уживо и преко фејса који су успели у животу на свим пољима управо фурајући неки верски фазон. Као пример, пала ми је на памет једна госпођа родом из Србије која сада живи у Калифорнији, и када сам јој предложио да би требала да се врати кући, планула је на мене као лавица. Рече да то не долази у обзир, да говорим као њена стара мајка и томе слично. Који је прави мотив вере у Бога и у опште одлажења у неку цркву? Зар је могуће да само они који глуме верујућег човека успевају, а да они који искрено трагају за истином остају сами без игде икога на овоме свету? Покушавам да на сва ова питања нађем одговор преиспитујући своје властите побуде у погледу вере и одлажења у Заједницу. Нашао сам да је главни покретач то што је Бог човека начинио да буде друштвено биће. Ја, иако не подносим институционалност јер она лимитира човека, неда му да се размахне, ипак одлазим у извесну заједницу да би задовољио ту своју Богом дату димензију. Јер, шта је алтернатива томе? Социјална смрт.

2) Одакле ми стиже инспирација? Да ли је то из некаквог морфичког поља према теорији биолога Руперта Шелдреика или је она иницирана сусретима са другим

људима? Шта је морфичко поље? Да ли је то у ствари Бог од кога нам стижу све информације и сва знања? Нисам продро у ту тајну, али моје непосредно искуство говори ми да Неко преко других центара свести који су у људима врши пребацивање знања или покретање одређених радњи који доводе по већих спознаја. Потребна је изгледа критична маса да би се тај феномен догодио. Врло често се дешава да ми недостаје надахнуће па и сама жеља да се било чиме бавим, као да ми нека сила привремено одузима задовољство, усхићење које осећам када истражујем неку тајну природе. А онда се оно опет враћа са новом снагом и лепотом. Очито да и у тим појавама влада закон пуњења и пражњења као на пример у сексу, наиме, наш оргазам је тренутна сензација, после чега смо неко време испражњени. Да ли је тај губитак енергије трајан или је она отишла неком другом да би се опет вратила али од неке друге особе и тако у круг циклично?

3) Дужан сам да дам коначно објашњење настанка акронима СКЛВИ. Како сам до њега дошао? Идеју за такав назив верске групе са скајпа дала ми је једна особа која је ју тјуберима веома позната, наиме ради се о једном проповеднику са Дрине из Србије који својим верским презентацијама оставља на мене утисак религиозног циркузанера. Она је својом изјавом да су неки од нас који пишемо по верским групама на фејсу ''пси луталице'', на неки начин иницирала да створим назив ''Скајп конференција луталица које воле истину.'' Јер, када сам то прочитао у његовом посту синули су ми неки од стихова из Писма као што су ови:

Lutam kao ovca izgubljena. Potraži slugu svoga, jer nisam zaboravio zapovesti (micva) tvoje.

Psalam 119:176

Luka 15,6 I došavši kući sazove prijatelje i susjede govoreći im: radujte se sa mnom: ja nađoh svoju ovcu izgubljenu.

(DK)

Matej 10,39 Koji čuva dušu svoju, izgubiće je; a koji izgubi dušu svoju mene radi, naći će je.

(DK)

Izaija 53,6 Poput ovaca svi smo lutali i svaki svojim putem je hodio. A Jahve je svalio na nj bezakonje nas sviju.

(JB)

Осим тога у самом акрониму СКЛВИ се крија и игра речи, јер имамо ЕсКаЕЛВеИ. Дакле, као што се види у њему се налази хебрејска реч ''ЕЛ'', што је веома заниљиво, јер она значи ''моћан'' и може да се односи на Бога, богове, људе... Познато је да многа Јеврејска имена садрже у себи ту реч. Ипак, једна особа са скајпа је на културан начин индиректно ставила примедбу на такав назив, упитавши се: ''а зашто сам ја луталица.'' Добила је искрен одговор од мене. Наиме, да је то намерно учињено са моје стране. Видите, многи воле да се назову лепим, узвишеним именима. Називима који говоре да је у питању група која нема никакву ману, да је она врх врхова. Међутим, боље је бити скромнији у томе, него истакнути бомастичан назив ''фирме'', а у њој морална трулеж.

4) 2003. године мајка ми је била јако болесна. Једно вече пала је у тешку хипогликемију. Била је у стању коме. Позвали смо хитну помоћ. Дали су јој интравенозну ињекцију глукозе. Болничар је након тога покушавао да је пробуди позивајући је по имену, али се није будила, затим ју је моја сестра позивала, али такође није било ефекта, све док ја нисам снажно викнуо мама, тада је отворила очи. Болничар се загледао у мене. Слава Богу. То је израз који је моја мајка волела да изговори рецимо након јела или нечех сличног. Амин.

5) Један мој пријатељ из Панчева пожалио ми се да има проблем сексуалне природе. Наиме, пати од преурањене ејакулације. У Суботици је упознао жену са којом је имао такве незгоде приликом односа са њом. Када би се она скунула и када би он угледао њена леђа, плећа, јер га тај део тела код жена највише узбуђује, дешавале би се превремене ејакулације. Помислио сам у себи да та његова веза са њом неће дуго потрајати, тако је и било. Да би му помогао, посаветовао сам га да пре односа са њом измастурбира нашта ми ми је одговорио да он тај метод већ од раније примењује. Није ми рекао отворено, али изгледа да то и није било паметно, јер је у том случају ишао код ње у стању истрошености. Но, можемо ли из проблема који мој другар има да извучемо неку духовну спознају? Мислим да можемо. Анализирајмо њу. Предпостављам да она

када је упознала функционални секс са неким другим човеком, тог тренутка мој друг за њу више није био интересантан. Пре тога, она није имала са киме да упореди дисфунционалан однос који је имала са панчевцем. Другим речима, она није знала ни шта је функционални ни дисфунквционалани секс, слично томе као што библијска Ева, пре него што је загризла плод са дрвета зла, није знала за дихотомију добра и зла, а када је окусила онда је схватила и једно и друго.

6) Недавно сам на Алеји срео једног човека са којим сам пре више година неколико пута попричао на улици. Ишао је седајући са клупе на клупу. Када је стигао до клупе где сам ја седео, пожалио се да га јако боле леђа, на шта сам ја рекао да би можда добро дошла каква бања. Одмахнуо је на то руком објаснивши да је старост у питању, а онда је додао да се прошле године није сунчао јер су били јаки вулкани на сунцу. На те његове речи уследиле су моје које су потврђивале да сунчева активност утиче на људе. Потом је пљунуо је на траву, рекавши да он те ствари зна, јер се тиме бави. Као да је хтео да каже да то што се дешава на сунцу утиче само на неке, а не на целокупно човечанство и да је небеско тело кривац што има болове. У описаном примеру се показује исконска склоност већине људи да нађу дежурног кривца за све што им се дешава у животу. Свашта ћемо исконструисати само да скинемо са себе одговорност. Свемир је крив, звезде су криве, планете су криве, природа је крива, при томе нам ни на памет не пада да смо и ми део те природе. Понекад мислим да човек не користи мозак ни 1%.

7) Када сам био дечак од око 7 година, волео сам да одлазим код једне бабе по имену Славна која је живела у нашем комшилуку. Она је знала да лепо прича о српским јунацима из народних песама, о Милошу Обилићу и Краљевићу Марку, а ја сам све то упијао као сунђер. Једном приликом она је седела на кревету, а ја на поду собе и када сам хтео да пођем кући, одједном сам осетио снажан бол у стопалу те сам пао у предсобљу собе. Али срећом наишла је извесна циганка по имену Јуланка за коју су моја мајка и други у селу причали да је поштена жена и да је некада вила веома богата, али се нешто издешавало у њеном животу те је постала сиромашна. Елем, та жена ме је ставила на лећа и однела кући. Мама, се запрепастила видевши да њеног сина носи циганка на леђима. Вероватно је то био и мало смешан призор, али живот уме да изрежира и трагикомичне ситуације. Народи за Роме каже да су то најгори људи,

лопови, преваранти, убице и остало што са тим иде, али ето има и светлих примера као што је био тај случај са мном. За цигане кажу да су они једно од 10 изгубљених племена Израела и да потичу од племена Манеша. истина је да се Ретко срећу такви примерци њихове расе као што је била та жена Јуланка. Вероватно је она била у себи сачувала древна учења која је Бог да свом изабраном народу о моралном понашању. Кажу: нема поштеног циганина. Богу хвала што то није сасвим тачно.

8) Овај параграф је намењен најпосвећенијим читаоцима мога сајта и блога и форума. Желим да им помогнем одређеним упутствима у њиховом трагању за одговорима на различита питања из области науке и религије о којима овде пишем. Они који посећују мој сајт су сигурно запазили да он није организован тако да се поједине ствари олако проналазе него су одговори намерно дисперговани по разним књигама и чланцима које сам написао. Нисам хтео да непосвећени читалац онако са ногу набрзаке добије на готово оно што тражи, зато нема класификације према областима. Код мене нема ништа на изволте и то многе злонамерне одбија од мог саста. Циљ ми је да такви карактери доживе слом живаца у свом тражењу истине да би јој се наругали (исмејали). Ја као власник блога имам Срч, а корисницима стоји на располагању Фине у Прегледачу. Даље, често се оријентишем и према сликама које сам десно поставио на матичној страни. Читалац нека сам открије кључ. Тај систем има мане, али има и предности. Предност је рецимо у томе што, ако неко жели, а не може да пронађе тему коју проучава, принуђен је да ми се обрати на адресу коју сам оставио на почетној страни. Тако на пример један мој друг из Београда ми се обратио преко скајпа питајући ме да ли имам нешто у вези ''Јованове запете''? Одговорио сам да, и одмах сам му послао линк. Реакције на мој рад су мешане. Јавила ми се једна Јеврејска из Новог Сада која је рекла да јој се концепт сајте веома свиђа. Криво ми је што сам се са њом касније поречкао па ме је ибрисала са листе фејзбук пријатеља. Јавила се и једна мушка особа са веома неугодним коментарима. Ево да је цитирам: ''Nije lepo lagati, i izvrtati tuđe izjave i događaje vađenjem iz konteksta. Bog se ne koristi lažima i napadima na druge, pa to ne treba da bude ni posao čoveka, već da sa ljubavlju i zalaganjem za spasenje sveta propoveda jevanđelje. Svako ko čini suprotno, on je lažov i đavo, jer je đavo nazvan otac laži, i opadač braće.''

Такође ми се јавио један господин