Razgovori sa Nostradamusom: Objašnjenja njegovih proročanstava, Prvi tom

By Dolores Cannon

Komunikacija sa Nostradamusom putem nekoliko mediuma kroz hipnozu, nadgledanu od strane Dolores Kenon. Uključuje “Prophecies of Nostradamus”, na srednje francuskom sa prevodom na engleski.

• Language: Српски језик
• Publisher: Ozark Mountain Publishing, Inc.
• Release date: Oct 29, 2021
• ISBN: 9781005113926

Dolores Cannon

Dolores Cannon is recognized as a pioneer in the field of past-life regression. She is a hypnotherapist who specializes in the recovery and cataloging of “Lost Knowledge”. Her roots in hypnosis go back to the 1960s, and she has been specializing in past-life therapy since the 1970s. She has developed her own technique and has founded the Quantum Healing Hypnosis Academy. Traveling all over the world teaching this unique healing method she has trained over 4000 students since 2002. This is her main focus now. However, she has been active in UFO and Crop Circle investigations for over 27 years since Lou Farish got her involved in the subject. She has been involved with the Ozark Mountain UFO Conference since its inception 27 years ago by Lou Farish and Ed Mazur. After Lou died she inherited the conference and has been putting it on the past two years.Dolores has written 17 books about her research in hypnosis and UFO cases. These books are translated into over 20 languages. She founded her publishing company, Ozark Mountain Publishing, 22 years ago in 1992, and currently has over 50 authors that she publishes. In addition to the UFO conference she also puts on another conference, the Transformation Conference, which is a showcase for her authors.She has appeared on numerous TV shows and documentaries on all the major networks, and also throughout the world. She has spoken on over 1000 radio shows, including Art Bell’s Dreamland, George Noory’s Coast to Coast, and Shirley MacLaine, plus speaking at innumerable conferences worldwide. In addition she has had her own weekly radio show, the Metaphysical Hour, on BBS Radio for nine years. She has received numerous awards from organizations and hypnosis schools, including Outstanding Service and Lifetime Achievement awards. She was the first foreigner to receive the Orpheus Award in Bulgaria for the highest achievement in the field of psychic research.Dolores made her transition on October 18, 2014. She touched many and will be deeply missed.

Book preview

Razgovori sa Nostradamusom

Objašnjenja njegovih proročanstava

(Izmenjeno i dopunjeno izdanje: 1996)

Prvi tom

DOLORES KENON

Preveo sa engleskog jezika: Veljko Batinić

Originalni naslov na engleskom jeziku

Conversations with Nostradamus

His prophecies explained

(Revised with Addendum: 1996)

Volume 1

Dolores Cannon

Ozark Mountain Publishing

© 1989, Dolores Cannon

Izmenjeno izdanje © 1992, Dolores Cannon

Novo dopunjeno izdanje © 1997, 2001, 2009, 2011, 2012. Dolores Cannon

Delovi Prophecies of Nostradamus - Erika Cheetham © 1975 Erika Cheetam

Reizdanje odobreno od strane Putnam Publishing Group

Delovi izdvojeni iz Prophecies of Nostradamus, © 1973 - Erika Cheetam

Izdato od strane Corgi Books, odeljenja Transworld Publishers Ltd. Sva prava zadržana.

Sva prava zadržana. Niti deo niti celina ove knjige sme biti reizdata, emitovana ili korišćena u bilo kom obliku - elektronskom, fotografskom, fizičkom, uključujući fotokopije, snimci ili bilo koje sredstvo za skladištenje bez prethodnog pismenog odobrenja od strane Ozark Mountain Publishing Inc. osim za kratke citate u drugim literarnim člancima ili kritikama.

Za odobrenje, serijalizaciju, sažimanje, adaptaciju, ili naš katalog drugih publikacija, pišite Ozark Mountain Publishing, P.O. Box 754, Huntsville, AR 72740 Attn: Permission Department.

Podaci kataloga Kongresne biblioteke,

Cannon, Dolores, 1931 - 2014

Razgovori sa Nostradamusom, Dolores Cannon

Komunikacija sa Nostradamusom putem nekoliko mediuma kroz hipnozu, nadgledanu od strane Dolores Kenon. Uključuje Prophecies of Nostradamus, na srednje francuskom sa prevodom na engleski.

1. Nostradamus, 1503-1566. 2. Proročanstva. 3. Hipnoza. 4. Terapija reinkarnacije. 5. Astrologija.

I Cannon, Dolores 1931-2014 II Nostradamus, 1503-1566, Proročanstva na engleskom i francuskom. III naslov

Prvo izdanje štampao Amerikan West Publishers, 1989.

Izmenjeno izdajne izdato 1992; Novo dopunjeno izdanje, 1997

Preveo sa engleskog jezika: Veljko Batinić

Dizajn korica: Joe Alexander Kompjuterska obrada: Jenelle Johanes

Prelom: Times New Roman.

Dizajn Knjige: Kris Kleeberg.

Izdanje:

P.O. Box 754

Huntsville, AR 72740

www.ozarkmt.com

Štampano u Sjedinjenim Američkim Državama

Posveta

Eleni, Brendi i Džonu,

koji su mi pomogli da otkrijem vremenski portal

i odveli me u neverovatnu dimenziju

gde je Nostradamus još živ.

Portret Nostradamusa kakvog ga je videla Elena u transu.

Deo prvi

Kontakt

Glava 1

Poruka vodiča

NOSTRADAMUS. Samo njegovo ime nosi veliku auru misterije. Ko je on zapravo bio? Najveći prorok koji je ikada živeo ili najveći šarlatan? Da li je stvarno mogao da predvidi budučnost ili je samo pisao nerazumljivom formom kako bi nas zbunio i pustio da je tumačimo? Možda je bio sve ovo, ali jedna stvar je sigurna; bio je najveći pisac slagalica punih enigme koje su ikad postojale. Kako bi zainteresovao ljudski rod da reše njegove zagonetke već skoro 400 godina, nije lak posao. Možda da ih nije pisao u zagonetkama, njegov rad ne bi preživeo. Da je pisao svoja prorčanstva prostim i preciznim jezikom, možda bi ga proglasili za ludaka i đavoljeg slugu i spalili bi ga na lomači zajedno sa njegovim radovima. Ako je zaista bio veliki prorok, namerno je svoj rad pisao u šiframa kako bi ljudska radoznala priroda nastavila da pokušava da dešifruje značenja čak i kada vreme nekog događaja prođe. Naknadni uvid je neverovatan. Prevodioci njegovog rada su obično mogli da vide šta je pokušao da predvidi nakon događaja koji su se odvili.

Nostradamus je živeo u Francuskoj u XVI veku. Pisao je svoja proročanstva u katrenima tj. poemama u četiri stiha. Ima ih skoro hiljadu. Svaki katren je trebalo da opiše određeni događaj, ali su bili teški jer je ubacivao neke nepoznate latinske reči u starofrancuski jezik njegovog vremena. Takođe je voleo simboliku, anagrame i igre rečima. Anagram je reč koja nastane premeštanjem slova ili čak dodavanjem ili oduzimanjem slova. Jako je popularna kod ljubitelja enigmatike i opšte je prihvaćeno da je Nostradamus dosta koristio anagrame u svojim proročanstvima, pogotovo za lična imena.

Takođe postoje stručnjaci koji tvrde da su neki od njegovih katrena gluposti i da je nemoguće rešiti ih. Kažu da bilo kakva sličnost događajima koji su se odvili su samo slučajnost. Tvrde da je on samo pravio ogromnu prevaru koja je nastavila da zbunjuje čovečanstvo sve ove godine i da bi Nostradamus sve to gledao smejući se kako je dobro uspeo da vara ljude toliko drugo vremena. Bilo da je prorok ili šarlatan, i dalje budi interesovanje i nastaviće tako dokle god ljudi budu voleli izazov i misteriju.

Kada je moja avantura počela, verovatno sam znala o njemu kao i svaki drugi prosečan čovek. Zato što sam se interesovala za vidovite ljude godinama, čitala sam o njemu i gledala sam TV specijal Čovek koji je video sutrašnjicu, gde je narator bio Orson Vels. Nostradamus je prvenstveno bio doktor i bio je enigma u svoje vreme zbog njegovih sposobnosti da napravi lekove koje drugi doktori nisu mogli ni da zamisle. Nikada nisam izučavala njegove katrene. Ko bi to hteo? Previše su komplikovani. Od ograničenog znanja koje sam imala o njemu, bila sam mišljenja da je bio ispred svog vremena i da je verovatno mogao da predvidi događaje u budućnosti. Verujem da nije mogao da razume ono što vidi i zato je koristio simboliku kakva je korišćena u Bibliji (posebno u proročkoj viziji u Otkrovenju) kako bi opisao svoje vizije.

Takođe sam mu se uvek divila i nisam ni u najluđim snovima mogla da zamislim da ću ga sresti ili raditi kao njegov instrument za prevođenje njegovih misterioznih proročanstava. Kao regresoterapeut, imala sam dosta zanimljivih avantura kroz vreme i prostor putem hipnoze ponovo oživljavajući istoriju kroz prošle živote mojih klijenata. Ali ideja o radu sa Nostradamusom ili pronalaženje bilo čega o njemu mi nikad nije palo na pamet.

Avantura je počela varljivom naivnošću i jednostavnošću. Rutinski sam bila na sastanku ljudi koji se interesuju za parapsihološke fenomene i metafizičke teme. Idem na nekoliko takvih sastanaka mesečno i osećam da kada sam u takvom srodnom društvu da mi se napune baterije. Uvek je dobro biti sa ljudima koji dele slična interesovanja. Sloboda da se govori o tako neobičnim temama bez osude je fantastična.

Bila sam na jednom od tih sastanaka 1985 kada sam prvi put upoznala Elenu, vrlo privlačnu crnokosu ženu u četrdesetim. Još mogu da se setim prve večeri kada su ona i njena ćerka došle izgubljene kao guske u magli. Grupa je izučavala Seth materijale koji mogu da budu vrlo komplikovani. Elena je tiho sedela širom otvorenih očiju slušajući sve što smo pričali i očigledno nije razumela ništa. Kasnije je rekla da je došla samo iz radoznalosti i da se osećala kao da je iz obdaništa došla na fakultet. Nije mogla da razume čak ni najjednostavnije metafizičke termine koje smo koristili. Umesto da bude obeshrabrena, nastavila je da dolazi. Prijala joj je prijateljska i otvorena atmosfera koja je vladala i želela je da nauči više o ovim stvarima.

U to vreme, sve što sam znala o njoj je da je pomagala u vođenju lokalnog restorana i da je bila slikar portreta u slobodno vreme. Kasnije sam saznala da je majka desetoro dece od kojih je većina odrasla i samostalna. Udala se jako mlada i nije završila srednju školu. Jedna od njenih ćerki je bila gluvo-nema i Elena je naučila znakovni jezik kako bi komunicirala sa njom. Elena je vaspitana kao Katolkinja, ali u kasnijim godinama je uviđala da religija nema odgovore na pitanja koja je postavljala. U to vreme je počela da istražuje dogme različitih protestantskih crkava tražeći neku koja bi joj odgovarala. Rekla je da joj je mormonska religija bila najbliža onome što je verovala šta se dešava sa čovekom nakon smrti. Dosta je putovala i živela na mnogo mesta. Zajedno sa porodicom se tek preselila u komšiluk sa Aljaske. Imala je jako topao i mio karakter. Elena je radila dugo i naporno u restoranu i brinula se za svoju porodicu. Često je bila jako umorna kada je dolazila na sastanke. Verujem da je njeno interesovanje bilo istinsko inače bi otišla kući da se odmara. Ona je takođe bila vrlo radoznala i nije je bilo sramota da pita dosta pitanja pokušavajući da razume to novo interesovanje za parapsihološke fenomene. Grupa ju je ohrabrivala i želela da joj pomogne da uči.

U to vreme smo shvatili da, iako Elena nije upoznata sa tehnikalijama parapsiholoških fenomena, je bila upoznata sa materijom. Kasnih šezdesetih je imala vantelesno iskustvo (kliničku smrt). Imlala je vanmateričnu (tubularnu) trudnoću gde je jajovod pukao i gde je imala unutrašnje krvarenje.

Opisala je to iskustvo kao: Sećam se da sam išla u operacionu salu i razmišlala sam ‘Bože, još sam budna!’ Mogla sam da čujem glasove doktora i sestara oko mene. Tada sam osetila užasnu bol i izdignula sam se iznad glasova. Čula sam sve što se dešavalo, ali nisam osećala ništa. Tada sam u daljini videla belo svetlo i krenula sam ka njemu. U tom momentu kao da me je velika ruka povukla nazad u telo. To je bio užasan osećaj, mislim ta bol kad sam povučena nazad koja se pojačavala kako sam se približavala telu.

Kada se probudila i kada je mogla da komunicira, zapanjila je doktora rečima: Znate, to je bilo jako ružno što je sestra rekla ‘Ne mislim da će preživeti’, a tada sam bila svesna.

To je zbunilo doktora koji ju je pitao kako zna za to. Da li joj je neko rekao šta joj je sestra rekla? Elena je saosećajno odgovorila da je je čula sestru da je to rekla u operacionoj sali. Doktor je odmahivao glavom i rekao Nema šanse da ste mogli da je čujete, bili ste u totalnoj anesteziji. Niste bili svesni ni pre nego što smo vas odneli u operacionu salu.

Zaista je bila blizu smrti jer joj je muž rekao da mu je doktor rekao da ima male šanse da preživi. To iskustvo je poljuljalo doktorova ubeđenja jer je bio besan i pokušavao je danima da opovrgne Eleninu priču. Čak je doveo sestru da je suoči. Pokušao je da je ubedi da je to nemoguće da je čula ono što je tvrdila da je čula. Elena se nije dala pokolebati. Nije razumela šta se desilo, ali niko nije mogao da je ubedi da se nije desilo.

Medicinsko osoblje je bilo začuđeno brzinom kojom se ona oporavljala, ali su verovali da više nikad neće moći da ima dece. Takve vesti nisu obeshrabrile Elenu. Ona i njen muž su se prijavili da usvoje gluvo dete kako bi ga gajili sa svojom hendikepiranom ćerkom. Pre nego što je završena papirologija, otkrila je svoje čudo. Zatrudnela je i nosila svoje deseto i poslednje dete.

Klinička smrt nije bila poznat fenomen sve dok 1970-ih dr Elizabet Kubler-Ros i dr Rejmond Mudi nisu istraživali ovaj fenomen i napisali knjigu Život nakon života. Za to vreme, Elena je čitala neke od ovih slučaja u tabloidima. Bila je uzbuđena da nije ona jedina koja je imala takvo iskustvo. Prisećala se kako je mahala novinama i vikala na svoju porodicu, Vidite, ovo se dogodilo još nekome. Nije joj bila potrebna potvrda svih tih godina, ali činjenica da se to dogodilo i drugima, joj je otvorilo vrata prema parapsihološkim fenomenima.

U to vreme bilo je nekoliko ljudi u grupi koji su hteli da iskuse regresivnu hipnozu u prošle živote i ja sam zakazivala seanse. Uvek sam osećala da će dobar klijent doći iz grupe, ali tada sam imala obične i prosečne seanse. Grupa je bila zainteresovana za metafiziku i nije povećala šanse ili promenila šablon koji sam doživljavala toliko puta u prošlosti.

Nikad nisam znala šta tražim dok ga ne nađem. Radila sam sa nekoliko kvalitetnih klijenata i dobijala mnogo informacija, ali sam uvek tragala za još jednim somnabulistom. Taj tip ličnosti je najkorisniji za moje istraživanje jer ima sposobnost da uđe u dublje nivoe transa gde se potpuno transformišu u drugu ličnost. Teško ih je naći, ali verujem da sam imala više šanse jer sam radila sa puno ljudi. Nisam imala pojma da će ta koja će se izdvojiti iz grupe i naglavačke me uvući u ovu novu avanturu biti zrela, tiha i radoznala Elena.

Znam da priča koju treba da ispričam kako sam se povezala sa Nostradamusom zvuči toliko neverovatno da će mnogi skeptici da je prevara jedino moguće objašnjenje. Ali sam ja znala da sa svim zahtevima vezano za njeno vreme vredne žene, majke koja izdržava porodicu, ona nije imala nikakvu nameru da pokuša da izmisli tako opsežnu prevaru. Grupni sastanci su postali retka mogućnost da se ona odmori od gustog rasporeda, ali joj je porodica bila na prvom mestu.

Kada je videla da ostali prave termine za seansu, pitala je da li može i ona. Njeni motivi su bili čista radoznalost; samo je htela sa vidi kako to izgleda biti u hipnozi. Dok se nije pridružila grupi, čitala je isključivo horor knjige, tipa Stivena Kinga. Nije se plašila da uči o parapsihološkim fenomenima, ali je znala jako malo o reinkarnaciji. Rekla je da joj nikad nije palo napamet da je možda imala prošli život.

U njenoj prvoj seansi sam se iznenadila lakoći kako je upala u duboki nivo somnabulističkog transa. Potpuno je rasturila teoriju da će klijent biti oprezan i otkriti život u području koje mu je poznato. Ušla je scenu sa vrlo čudnim okruženjem da ja nisam imala pojma gde se nalazi. Obično mogu da identifikujem okruženje kroz pitanja o zgradama, odeći, uslovima života i okruženju, ali zgrade je opisivala tako čudno da ja za to nikad nisam čula. Opisala je život kao trgovac u čudnoj zemlji gde su tela mrtvih monaha bila poređana na zidovima budističkog hrama. Čovek je umro kada je viseći most od kanapa pukao i srušio se u ambis. Kasnije kada se probudila, nacrtala mi je zgrade jer taj prvi momenat je bilo jedino čega se sećala. Izgledali su orjentalno, ali nije ličilo na Japan ili Kinu.

Elena je dokazala tokom ove prve seanse da je odličan somnabulistički klijent, tako da sam joj dala ključnu reč kako bi skratila dugo uvođenje u hipnozu, ako nam se ikad pruži prilika za novom seansom. Radila sam uspešno sa ključnim rečima čak i godinu dana nakon što je ključna reč data. Podsvest ih lako prihvata kao da su date juče.

Sve do te prve seanse, Elena nije imala nikakvo iskustvo sa izmenjenim stanjem svesti i bila je vrlo uzbuđena rezultatima seanse.

Pošto sam uvek tragala sa uspešnim somnabulistima, želela sam da radim sa njom pored ostalih od kojih sam sakupljala informacije. Bila je voljna ako mogu da se uklopim u njen gust raspored. U narednim mesecima to je postao veliki problem jer joj je porodica jako važna, često je otkazivala seanse u poslednji minut zbog stvari koje je imala u ličnom životu. To je pokazalo da joj metafizička grupa i regresivna hipnoza nisu bili kompulzivni deo života. Naprotiv, bili su slučajnost. Osećala je da je našla nov i važan sistem verovanja, ali nije htela da joj on preuzme primat u životu. Njena porodica i posao su joj oduzimali najviše vremena.

Na dan naše druge seanse, došla sam u restoran u vreme zatvaranja. Pošto nije vozila, ja sam se trudila da je odvezem kući na seansu pre nego što joj dođu deca i muž. Restoran je još bio pun ljudi. Objasnila mi je da je iznenadan dolazak turista zahtevao da restoran bude otvoren još sat-dva što bi bilo kasno za seansu. Pošto mi nikad ne manjka ljudi za regresiju, mislila sam da odem i da zovem neke druge koji su hteli seansu.

Međutim, jako mi je stegla ruku i odvojila na stranu Molim te, ostani još malo, molila me je. Nešto jako čudno mi se desilo. Moram da razgovaram sa tobom. Samo sačekaj da poslužim neke ljude. Izraz njenog lica i ton njenog glasa mi je bio jako ozbiljan, tako da sam pristala. Oko pola sata kasnije sam pijuckala koka-kolu i gledala kako je zujala tamo-vamo i s vremena na vreme mi se nasmejala kako bi mi pokazala da je bilo nešto važno.

Konačno je ugrabila momenat i brzo obrisala ruke o kecelju i sela prekoputa mene. Obema rukama me je uhvatila za ruku i rekla sa velikim uzbuđenjem, Drago mi je što si sačekala. Ne mogu više ovo da držim u sebi. Imala sam tako čudno iskustvo. Nikad mi se tako nešto nije dogodilo u životu.

Objasnila mi je incident koji se dogodio par dana ranije dok se spremala da zaspi. Znala je da je bila budna kada je spazila siluetu čoveka koji stoji kraj njenog kreveta. Situacija koja bi većinu uplašila, nju nije. Silueta se predstavila kao Endi, njen vodič.

Moraš da razumeš, rekla je, da mi se nikad ništa slično nije desilo. Čak ni ne znam šta je vodić i sigurna sam da ne znam nikoga ko se zove Endi.

Strpljivo sam joj objasnila da sam kroz moj rad otkrila da svako ima vodiča i nekada više od jednog koji mu je dodeljen pre rođenja. Oni se nekada zovu anđeli čuvari i njihova uloga je da nam pomognu na našem putovanju kroz život. Ona je to prihvatila jer joj je to bilo razumno objašnjenje, pogotovo što je to bilo u saglasnosti sa njenim katoličkim vaspitanjem. Međutim ono što je najviše zbunilo je ono što joj je rekao.

Rekao je da je najvažnije da nastavim da radim sa tobom. Onda mi je dao poruku za tebe. Za mene? To je baš bilo iznenađenje. Meni nema nikakvog smisla, ali je rekao da ćeš ti razumeti. Rekao je da tvoje knjige moraju da se izdaju i da ne smeš da odustaneš. Rekao je da postoje drugi u duhovnoj sferi koji su zabrinuti da gubiš nadu i što se obeshrabruješ. Žele da znaš da su knjige ekstremno važne.

Ovo mi je bilo čudno iskustvo jer nisam poznavala Elenu dobro u to vreme i nisam razgovarala sa njom o mojim knjigama. Nije znala ništa o mojim knjigama, o čemu su niti o problemima koje sam imala dok ne uspem da ih izdam. Takođe nije znala za nedavni niz obeshrabrujućih događaja zbog kojih sam očajavala da ću ih ikad izdati. Znala sam da ne bih digla ruke, ali u tom momentu sam se osećala toliko usamljeno i da sam se nadala za bar jedan mali znak ohrabrenja da moj rad nije uzaludan. Možda je to bio znak. Moralo je da bude validno jer je Elena samo prenela poruku koju nije razumela. To je ono što ju je zbunjivalo jer nije zaista znala značaj poruke, ali je osećala da je važno da mi je prenese. Da je bila za bilo kog drugog, verovatno bi se kolebala da li da je prenese da bi izbegla ismevanje.

Izdahnula je sa takvim olakšanjem kada sam joj rekla da razumem. Razumem da su knjige važne i da želim da se izdaju, ali nisam ja problem. Problem je pronalazak izdavača i mislim da sam u ćorsokaku.

Nije ništa rekla na to jer rešenje nije bilo deo poruke. Samo je trebalo da me ohrabri i da nadu. To je bilo moje prvo iskustvo sa nečim takvim. Možda joj je prva hipnoza otvorila svest više nego što smo mislili. Rekla je da je ozbiljno htela da proširi svoje parapsihološke sposobnosti i da je vežbala meditaciju što nikad ranije nije radila. Možda je imala prirodnu receptivnost koja je počela da se ispoljava. Šta god da je izazvalo ovo čudno iskustvo, bilo mi je drago da je nije uplašilo. Da se to desilo, verovatno bi se odmah zatvorila i ne bi imala više izlete u nepoznato i naša avantura bi se najverovatnije prekinula.

PROŠLO JE PAR NEDELJA pre nego što je Elena napokon uspela da nađe vreme za seansu. Seansa se održala u njenoj kući gde je bila prisutna jedna od njenih ćerki. Koristila sam ključnu reč i gledala kako je brzo i lako ušla u duboki trans. Tada sam je usmerila da ide u život koji je bio bitan za nju. Često ovo radim kada klijent nema određenu želju da sazna izvor fobija, problema ili karmičkih veza sa drugima u svom životu. Umesto čekanja da dođe nešto nasumice, usmerim ih da otvore fasciklu života koji je na neki način bitan za ovaj sadašnji život. Često se neverovatne stvari saznaju tim putem.

Kada sam završila odbrojavanje, Elena se našla kao čovek koji gleda u veliki kameni zid koji okružuje veliki grad. Tada je je hodala gradskom ulicom. Po njenom izrazu lica mogla sam da vidim da je nešto uznemiravalo. Pitala sam da li joj nešto smeta i odgovorila mi je, Moram da idem kod učitelja. Kada sam pitala za više informacija, postajala je još uznemirenija i oklevala je da priča o tome. Tiha borba se odvijala kroz nju. Znajući da je ovo bilo nešto o čemu ne može da govori, a ipak želi to da podeli sa mnom. Bilo je dugih pauza. Njeni odgovori su bili kratki i sa osećajem nelagodne sumnje kao da nije bila sigurna da li uopšte sme da govori o svemu tome.

Pokušala sam da je umirim. Nalazila sam se u takvim situacijama ranije. Često se desi kada se radi o nekim tajnama. Ili osoba pripada nekoji tajnoj misterioznoj organizaciji ili su umešani u nešto ezoterično ili je prosto nešto o čemu ne mogu da pričaju. Često, kao i tokom rada sa učiteljem Esena u mojoj knjizi Isus i Eseni, i mom radu sa drevnim druidima, zakleli su se na tajnost i ne mogu da otkrivaju ništa nikome čak ni pod pretnjom mučenja i smrti. Nije važno koliko žele da odgovaraju na moja pitanja, u takvoj situaciji, tražim od njih da idu protiv svoje osnovne moralne strukture tog života. Često mogu da to zaobiđem taktičnim pitanjima ili uspostavljanjem poverenja. Ipak, bilo je i života gde ništa nije moglo da probije tu opnu. Sumnjala sam da bi takav slučaj mogao da bude kod Elene sudeći po pomeranju očiju, izraza lica i izbegavanja odgovora.

Kada sam pitala za učitelja, sve što je mogla da mi kaže je bilo to da je vrlo učen čovek koji je morao da ga podučava u tajnosti. Ton njenog glasa mi je pokazao da se kolebala da li uopšte da mi bilo šta kaže i da bi to mogla da bude izdaja. Pokušala sam da je ohrabrim da razumem njene razloge da bude oprezna i pokušala sam da dobijem više informacija. Bila je dugačka pauza dok sam je pitala da li će biti u nekoj opasnosti ako bude govorila o njemu. Probala je da odluči da li da mi kaže ili ne. Ova procedura je bila vrlo zamorna za mene. Iako je definitivno u somnabulističnom stanju, njeni odgovori su bili jako spori i oprezno odmereni. Njen glas je bio jako mio i opušten. To je učinilo da ono što će tek da dođe bude još više iznenađujuće.

Bila je pauza posle mog poslednjeg pitanja, a onda otresit, snažan glas se javio izgovarajući moje ime, Dolores! Ja sam Endi. Ja sam Elenin vodič. Ona nije još spremna za ovo! Bila sam toliko zaprepašćena da sam zamalo ispustila mikrofon.

U najmanju ruku mogu da kažem da sam bila iznenađena. Navikla sam na neočekivano kada radim, ali ovo me je baš zateklo. Sećam se da je Elena rekla da se silueta pojavila kraj njenog kreveta kako bi mi prenela poruku i da se zove Endi. Bilo da sam razgovarala stvarno sa njenim vodičem, čuvarem ili njenom podsvešću, ton njenog glasa je bio tako autoritativan da sam mislila da je najbolje da se ne raspravljam sa njim. Taj entitet je govorio normalnom brzinom sa velikim samopouzdanjem. Čak i da je to bila njena podsvest, očigledno je da da je njena dobrobit bila na prvom mestu tako da sam bila sigurna da nikakva opasnost ne postoji da razgovaram sa njim jer sam sigrna da ako Elena nije spremna, lako možemo da odstupimo iako nisam videla ništa problematično u onome o čemu smo pričali.

Nastavio je: Zbunjena je. Iako se taj život sa Nostradamusom dogodio, ona nije spremna da joj se prikaže.

Nostradamus? Kako to misliš? Da li je Elena imala prošli život sa velikim prorokom?

Pogled na njenu ćerku mi je pokazao da je ona još više zbunjenija od mene da čuje tako čudne priče koje izlaze iz usta njene majke. Sve što sam mogla da uradim je da slegnem ramenima. Na kraju, ja je trebalo da kontrolišem seansu iako nisam imala pojma šta se desilo. Uvek koristim belu svetlost zaštite, ali sam htela da budem sigurna da ovaj entitet želi samo da joj pomogne.

D: Želim da razumeš da je njena dobrobit moja glavna namera. Jako mi je važno da bude zaštićena.

E: O, da! Znam to. Počastvovani smo kako tretiraš svoje klijente. Zato i želimo da radimo sa tobom jer vodiš računa. Probao sam da to uradim ranije. Jako je tvrdoglava, ali…. ona će biti dobro. (Glas je zvučao kao kad majka grdi dete)

D: Možda kasnije, kada bude spremna, možemo da istražimo taj život koji smo započeli.

Nije bilo vreme da se dotičemo bilo čega u tom životu jer su me posavetovali da je odvedem na drugo mesto za sada. Ovo je bio prvi put da se nešto tako desilo od kad se bavim hipnozom. Kada sam se složila, entitet je bio više nego voljan da sarađuje.

D: Da li želiš da je odvedeš negde gde može da joj bude udobno?

E: Radije bih želeo da to ti uradiš. Mislim da bi jedan od kasnijih života bio udobniji za nju. (pauza) XIX vek.

Spremala sam se da je usmerim u taj život, ali me je glas sprečio. Očigledno nije završio razgovor sa mnom. Opet sam se zbunila. Ništa od ovoga nije bilo uobičajeno u seansi.

E: Rekla ti je šta sam ti poručio? Da želim da nastaviš sa onim što radiš? Svi to želimo.

D: Da, ali ste verovatno upoznati sa poteškoćama sa kojima se suočavam.

E: Da, ali će to proći. To ti je iskušenje.

D: Ponekad mislim da je to preveliko iskušenje.

E: Nemoj tako da govoriš i nemoj da se obeshrabruješ. Ono što radiš je jako važno. Znaš, svi mi posmatramo i neki od nas budemo frustrirani što ne možemo da govorimo.

D: Da li poznaješ mog vodiča?

E: Ne. Niko od nas ne poznajemo jedan drugog, individualno ili lično pošto smo svi na različitim nivoima. Neki su na višem nivou nego ja, ali mi smo… oprosti mi, koristim reči koje ona poznaje. Postoje neki koje poznajemo. To je kao kad si ti svesna da je vazduh tu, ali ne možeš da ga vidiš. Pronaći ćemo zajednički jezik. Čak i vodič može da bude uzbuđen kada se krene pravim putem; samo nečiji putevi imaju više krivina. Svi vi ćete biti na pravom putu; Samo se strpi; biće jako dobro ljudima koji budu imali priliku da čitaju tvoje knjige. Postoje i negativne sile koje takođe rade protiv ovoga. To je...oh, najjednostavniji način na koji mogu da objasnim je, ja ih zovem mala deca. Oni ne žele da vide razvoj koji može da se dogodi među ljudima bez potrebe za toliko različitih života. Mi smo došli do tačke gde prosvetljenje za sve može da se dogodi. Protiv toga su se borili i suzbijali, moram da kažem. Naravno, represija nekad nastane kod neobaveštenih, ali sada se to događa na više nivoa. Reakcija javnosti će biti povoljna. Dobićeš potvrdu javnosti da je ovo istina i da će takođe postojati mala grupa koja će se tome suprostavljati. Ne smeš da skreneš sa koloseka. Mogu da osetim, kao i drugi, da postaješ obeshrabrena. To je jako važno da znaš da treba da se držiš.

Entitet je nastavio da mi daje savete kome da šaljem rukopise i koji je vremenski okvir. Sve se dogodilo tako kako je rekao tog dana. Takođe me je savetovao da ne dozvolim nikome da uskrati knjigu o Isusu koju sam poslala u dve firme, o čemu Elena ne zna ništa. Onda je dao Eleni savet kako da meditira i kako da se više otvori kako bi mogao da komunicira sa njom i da je savetuje. Rekao je da je delić života koji smo videli u početku je važan i da ćemo moći kasnije da ga istražimo. Onda me je ponovo zamolio da je odvedem u XIX vek gde će naći život koji će lakše da podnese.

Nakon što sam se oprostila sa tim neverovatnim entitetom, usmerila sam je da ode u vremenski period koji je rekao. Otišla je odmah u prosečan život gde je bila žena koja je bila udata za vrednog farmera u Kanzasu u XIX veku. Nakon neočekivanog smera kojim je seansa pošla, bilo je dosadno slušati kako opisuje taj život. Detalji su nevažni, ali to pokazuje period prilagođavanja njene podsvesti.

Da li se zaista javio njen vodič ili njena podsvest da joj da smernice, to je samo učvrstilo moje uverenje da obično, u početku mog rada sa novim klijentima; ne žele da prikažu neki život koji klijent ne može da podnese. Zato su ti životi često dosadni i obični. To je šablon koji mi se uvek događa. Ono što je ovu seansu činilo toliko neobičnom je to što nikad ranije nisam imala direktnu intervenciju ni od koga, a kamoli od nekoga ko se identifikuje kao posebni entitet. Ovo je jako neobično iskustvo, ali se uvek podsećam da u ovom poslu uvek treba očekivati neobično.

Nakon buđenja, Elena je bila oduševljena životom kao žena sa farme iako sam ja mislila da je jako dosadan. Bila je iznenađena kada sam joj rekla da je Endi prekinuo seansu. Nije se ničeg sećala, ali se sećala osećaja nelagode na početku seanse.

Ne sećam se skoro ničega što se desilo, ali sam se osetila nelagodno, kao da sam nekako narušila poverenje. Osećam snažno da je to bio život koji se zaista dogodio. To je bilo nešto o učitelju, a njegova učenja su bila jako tajna u to vreme. Osetila sam se vrlo neprijatno čak i da pričam o tome. Zaista sam imala jake emocije, kao da sam narušavala neko pravilo ili tako nešto. Da li razumeš na šta mislim?

Pitala sam je da li zna išta o proroku iz XVI veka - Nostradamusu. Nikad nije čula za njega, a čak nije ni mogla da mu izgovori ime.

Možda je to bio razlog zašto se njen vodič umešao; mogao je da oseti emotivnu buru koja se događala u njoj. Ono što sam ja mogla da vidim jeste da je bila uznemirena. Obično klijent može da postane objektivan ili da iskoči iz scene ako mu nešto smeta. Takođe mogu da se probude ako to iskustvo postane vrlo upitno. Očigledno je Eleni bila potrebna intervencija njenog vodiča. Ko zna? Nisam bila sigurna šta da mislim o svemu tome. Ja sam poslednja koja može da zna šta se i zašto se desilo. Cela situacija je zbunjivala i Elenu. Ja sam znala da je bila dovoljno duboko u transu i da nema svesnu kontrolu nad onim što se desilo. Njen čuvar je takođe pričao o stvarima o kojima Elena nije imala pojma. Šta god da se dogodilo, ja sam bila u redu sa tim. Moja radoznalost se razbuktala i mislila sam da život u koji smo samo malo zavirili mogao biti vredan istraživanja da je Endi dozvolio.

Glava 2

Upoznajem Dionisa

DVA MESECA JE PROŠLO dok je Elena mogla da nađe vremena za iduću seansu. Turistička sezona je bila u punom jeku u tom gradu i restorani su bili prepuni. Elena je takođe bila zauzeta slikanjem portreta koje je trebalo da završi za kupca. Pokušavala je da odvoji malo vremena da vežba meditaciju jer je primetila da joj to umiruje misli i pomaže joj da se opusti. Nekoliko puta je bila sigurna da je njen vodič, Endi, došao da je ohrabri i da joj da savet za probleme. Ja sam bila zauzeta drugim klijentima i na raznim projektima i samo sam je viđala na grupnim sastancima. Konačno, mogli smo da se nađemo i uradimo seansu kada je dobila slobodan dan.

Nakon ključne reči, upala je u duboki trans i ja sam počela seansu moleći je da ode u vreme koje je bilo važno za nju. Nadala sam se da ćemo opet doći u život sa učiteljem, ali to sve zavisi od njene zaštitničke podsvesti. Stvarno nisam imala pojma gde ćemo završiti, ali sam znala da šta god da bude, sigurno je važno za Elenu, ako ne za mene.

Kada je došla u scenu, opet je bila čovek koji je išao putem kod učitelja koji je imao kuću na obodu sela. Činilo mi se da smo opet u tom životu. Međutim, ovaj put njeni odgovori su bili mnogo spontaniji. Nije izgledala uznemireno, iako je ponekad oklevala da odgovori. Ohrabrivala sam je da zaobiđe tajnovitost koja je postojala u prethodnoj seansi. Iako se osećala mnogo opuštenije u razgovoru sa mnom, ipak je bila oprezna. Rekla je da je ona jedan od šest studenata koji su učili kod učitelja. Povremeno bi se svi okupili sa njim u grupi, ali im je takođe davao privatne časove. Rekla je glasom prepunim oduševljenja, On me uči nauku života. Kako da zacelim telo. Kako da zacelim um. Kako da vidim budučnost. Mnogo više zna od mnogih ljudi na Zemlji.

D: Meni su to divne stvari. Zašto to mora da se drži u tajnosti?

E: Zato što su ljudi sumnjičavi. Ljudi iz crkve… katoličke crkve.

D: Da li mora da se krije zbog svojih uverenja?

E: Ne. On je dobar doktor, ali doktor svih stvari. Neke stvari u koje veruje drži u tajnosti.

Pokušavala sam da otkrijem ko je bio taj učitelj bez da sugerišem išta. Ne bi li mogla da dobijem ime grada ili godinu, ali to nije neuobičajeno. Naučne studije su pokazale da tokom mog rada, klijenti koriste desnu stranu mozga gde se nalazi mašta i vizuelizacija. Otkrila sam da su imena i datumi u levoj hemisferi mozga, odnosno analatičko-logičkog dela. Eksperti takođe kažu da podsvesti ne razumeju vreme i brojeve. Nakon rada sa klijentom u određenom prošlom životu duže vreme, svi detalji tog života postaju dostupni. Ali u početku, se samo zagrebe površina i greške sa imenima i datumima su česte i mogu se zanemariti. Priča i emocije su važne i obično mogu da odredim gde se nalazimo kroz pitanja. Kao kad detektiv traži tragove, ovi odgovori se mogu iskoristiti da se odredi mesto i vremenski okvir. Ona je opisivala svoju odeću. Imam hulahopke, cipele, košulju sa pufnastim pantalonama. Imam ogrtač sa kapuljačom. Bila je sredovečni čovek po imenu Dionis. Pošto je to bilo čudno i strano ime, znala sam da će biti problema da ga izgovori.

Odlučila sam da ga pomerim u momenat kada je u učiteljevoj kući i uči sa njim. Otišla je tamo momentalno i počela da opisuje scenu.

E: Soba je velika. Vidim sto, knjige. Stepenice vode gore do ulaza u kuću, glavni deo kuće.

D: Znači da si u donjem delu?

E: Da. Kamin je uza zid. Ima izdignuto ognjište ispred nas, a mi sedimo na jastucima i gledamo u vatru. Učitelj kaže da tako možemo da očistimo misli.

D: Da li ima još nekoga osim tebe i učitelja?

E: Ima još dvojica.

D: Muškarci ili žene?

E: Muškarci su. Nema žena!

D: Da li postoji razlog zašto ženama nije dozvoljeno?

E: Takva je kultura našeg vremena. Samo je muškarcima dozvoljeno da uče. Razumem potrebu da i žene uče, ali društvo to ne dozvoljava zbog staleža.

D: Hoćeš da kažeš da postoje staleži u vašem društvu?

E: Da. Postoji bogati i radnički stalež u koji spadaju doktori, trgovci i zanatlije, a sirotinja radi obične poslove. Ljudi koji imaju porodice u nekom zanatu bi hteli da nauče da čitaju i pišu i ostale potrebne stvari kako bi bolje radili svoj zanat. Ja imam sreću što je moja porodica bogata i ima dovoljno novca gde mogu da nastavim da učim više od onoga što je potrebno za porodični zanat.

Dionis je imao oko 30 godina u tom momentu i nije se nikad ženio.

D: Onda samo imaš želju da učiš od majstora?

E: Da, izgleda da ima dosta toga da se nauči.

D: Koliko još misliš da će ti trebati da odeš na fakultet da postaneš doktor?

E: Vreme koje sam već proveo je dovoljno, ali želim da naučim još jer mislim da je potrebno da nastavim. Radije bih radio sa Nostradamusom jer mislim da on ima znanje koje mi treba. Ne samo da pomažem ljudima kao lekar, nego da pomognem i sebi.

Kada je pomenuo Nostradamusa, bila sam ushićena. Sumnjala sam da je to bio učitelj zbog onoga što je Endi, vodič, rekao. Međutim, sada sam bila zbunjena šta mogu da pitam u vezi sa njim. Pokušala sam da se setim svega što sam pročitala o njemu i pitala sam se koliko jedan njegov đak može da zna o njemu.

D: Da li znaš koliko ćeš učiti kod njega?

E: Nadam se da neću nikad prestati.

D: To bi bilo dobro ako bi mogao i jedno i drugo. Da budeš lekar i da nastaviš da radiš sa njim. Da li su svi njegovi đaci na istom nivou učenja?

E: Ne, ima trojica koji su kod njega došli u isto vreme kad i ja, a dvojica su počeli kasnije. Ja sam počeo sa ovom trojicom.

D: Da li vas zajedno podučava ili imate posebne časove?

E: Što se tiče zdravlja tela, tu radimo zajedno. Što se tiče uma, tu radimo odvojeno.

Pitala sam za opis Nostradamusa. Rekao je da ima dugu smeđu kosu, bradu i velike oči. Nije bio star u to vreme i bio je doktor oko 10 godina. Dionis je rekao da je radio sa njim svaki dan kao šegrt pomažući mu i učeći od njega.

D: Šta te je učio što je bilo posebno od pomoći?

E: Da vidim. Da otvorim um. Da čujem.

D: To je jako važno. Da li je Nostradamus zapisivao nešto?

E: Da. Kaže da će biti ljudi koji će učiti od njega mnogo godina unapred.

D: Takođe sam čula da piše u rimi ili u rebusima koji su teški za razumevanje. Da li je to tačno?

E: Radi on to. Oni koji će razmeti neće imati problema. Oni koji ne mogu ili nisu spremni da razumeju, neće moći da shvate.

D: Zar ne bi bilo lakše da piše normalnim jezikom?

E: Za one koji nisu spremni, to bi bilo zastrašujuće. Ne mogu da razumeju.

D: Da li ti je ikad rekao kako dobija te informacije o kojima piše? (Odgovorio je sa divljenjem: Da!) Da li možeš to da podeliš sa mnom?

E: Toliko toga ima da se kaže.

D: Od nekud moramo da počnemo.

Izgleda da se zbunio odakle da počne. Nesigurno je počeo.

E: Vatra… otvara put.

D: Misliš tako što gledaš u vatru?

E: Da! Oko u glavi vidi vatru. Glasovi ti dolaze i pomažu ti i vode te. Uđeš unutra… u sebe. Moraš da se pripremiš. Da opustiš i telo i um. Korišćenje elemenata ti pomaže. Četiri elemenata.

D: Da li vam je dao neke vežbe ili nešto što vam pomaže da se opustite?

E: Glasovi ti govore vežbe koje su najbolje za tebe. Naš učitelj nam pomaže da iskoristite najveći potencijal. Gledanje u vatru pomaže da kontrolišeš lutanje misli.

Ovo je zvučalo kao osnovna meditacija. Kako bi imalo efekta, mora da postoji nešto na šta možeš da se skoncentrišeš. Ponekad može da se koristi predmet umesto vatre za fokusiranje.

D: Da li mora to da bude vatra ili može da bude bilo šta?

E: Vatra je simbol svetlosti. On koristi više načina. Vatra je jedan od načina kojima nas uči.

Htela sam da saznam za neke od ostalih metoda, ali je opet postala zbunjena i uznemirena.

E: Čujem...čujem mnogo glasova sada.

Pitala sam je da li bi mogla da mi kaže šta joj govore, ali izgleda da joj je to bila velika zbrka i da se plašila da će izgubiti moj glas u hrpi ostalih. Dala sam joj sugestiju da će uvek mene moći da čuje i da razlikuje moj glas od svih ostalih, ali je ipak bila zbunjena.

E: Nisu… to su delovi glasova… Pokušavaju da mi kažu nešto što ne mogu da razmem.

Očigledno je bila u meditativnom stanju i koncentrisala se na još nešto osim mog glasa. Bilo bi beskorisno da pokušavam da ga ispitujem u takvim okolnostima koji mu odvlače pažnju, tako da sam ga sklonila iz te scene. Pitala sam ga da ode do mesta gde živi, gde je jeo i spavao i gde je vodio svakodnevni život. Kada sam završila odbrojavanje, glasovi su očigledno otišli. Rekao je da ne živi sa porodicom, ali je delio stan sa ostalim Nostradamusovim studentima, Telvini (fonetski). Pitala sam da mi opiše kuću. Rekao je, Lepo je, ali nemam potrebu za materijalnim stvarima.

Dva studenta su imali domaćicu koja je živela sa njima i kuvala za njih. Dionis je voleo da jede ribu i hleb koji je žena spremala. Kuhinja je bila u prostoru blizu spoljnjeg zida gde su bili stolovi i ognjište za kuvanje. Pitala sam se kako je mogao da priušti sve to, a on mi je odgovorio da je novac dobijao od porodice. To je bilo očigledno zašto nije morao da radi.

Dok sam razgovarala sa njim on je sedeo za stolom i čitao. To ne bi bilo toliko neočekivano da mi nije rekao da čita Izgubljene knjige… knjigu o Bogu. Izgleda da je to bila Biblija.

D: Da, čula sam da su neke od tih knjiga izgubljene. Niko ne zna šta je u njima.

E: Ima onih u crkvi koji pokušavaju da izdvoje i uklone neke delove.

Knjiga je pisana na francuskom, ali je on znao i latinski, tako da je izgleda visoko obrazovan.

D: Kako si našao te knjige?

E: Od učitelja. Rekao je da je važno da znam sve to.

D: Slažem se. Koji deo knjige sada čitaš?

E: Hristovo detinjstvo.

Naravno da sam bila zainteresovana jer u to vreme sam pripremala svoju knjigu Isus i Eseni koja je bila o Hristovom životu. To je tad bilo jako važno za mene, tako da mi je bilo teško da radim sa