Trojstvo univerzuma

By Slavica Čanak

Objedinjavanjem nauke, duhovnosti i filozofskog tumačenja sveta objašnjene su mnoge pojave i izneta nova tvrdjenja. Između ostalih da je svest, pored materije i energije, treći entitet univerzuma.

• Language: Српски језик
• Publisher: Slavica Čanak
• Release date: Jul 9, 2019
• ISBN: 9780463286265

Slavica Čanak

Živim u Australiji. Studirala sam na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Kroz dugogodišnje proučavanje egzistencijalnih pitanja došla sam do nekih uvida koje želim podeliti s ljudima sličnog interesovanja.

Book preview

Različita tumačenja postojanja

J.B.S. Haldane: Univerzum nije samo čudniji nego što zamišljamo - čudniji je nego što možemo da zamislimo.

*

Aldous Huxley: Većina ljudi ima skoro bezgraničan kapacitet da uzme stvari zdravo za gotovo.

*

Albert Einstein: „Vrhunski domet celokupne nauke je da što više empirijskih činjenica obuhvati logičkim rasudjivanjem iz što manjeg broja hipoteza i aksioma".

Sve religije, umetnost i nauka su grane istog drveta. Sve te aspiracije su usmerene da oplemene život čoveka, da ga izdignu iz puke fizičke egzistencije i da vode individualnost ka slobodi.

*

John A. Wheeler: Ni jedna teorija fizike koja se bavi samo fizikom nikada neće objasniti fiziku.

*

David Bohm: ...sve raspoložive interpretacije kvantne teorije, i zaista bilo koje teorije fizike, fundamentalno zavise od implicitne i eksplicitne filozofske pretpostavke, kao i od pretpostavki koje na bezbroj drugih načina izrastaju izvan polja fizike.

*

Paramahansa Yogananda: Nikad ne razmećući svoju sveprisutnost, Gospod se čuje samo u besprekornoj tišini. Odjekujući kroz univerzum kao Aum vibracija, Primarni Zvuk se instantno prevodi u inteligentne reči usaglašenom posvećeniku.

*

Isus: „Ištite i daće vam se; tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište prima, i koji traži nalazi, i koji kuca otvara mu se."

*

Lao Tzu: Kako to znam? Iz samog sebe.... „Ako se otvoriš za Tao jedno si s Taom otelotvoriš ga kompletno. Ako se otvoriš ka uvidu možeš ga kompletno koristiti."

*

Charles Robert Richet, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu: Današnja nauka je lagana... Zapanjujuće istine koje će naši potomci otkriti su čak i sada oko nas, gledaju nas u oči, da se tako kaže; ali mi ih ipak ne vidimo. Ali nije dovoljno reći da ih ne vidimo; ne želimo da ih vidimo – jer čim se neočekivana i nepoznata činjenica pojavi, pokušavamo je ugraditi u opštepoznato i prihvaćeno znanje i ljuti smo ako se iko usudi da istražuje dalje.

*

Charles P. Steinmetz: Mislim da će najveća otkrića biti u duhovnosti. To je moć za koju istorija uči da je bila najveća sila u razvoju ljudi. Ali, mi smo se jedva poigrali s njom i nismo je nikad ozbiljno proučavali pošto imamo fizičke sile. Jednoga dana ljudi će shvatiti da materijalne stvari ne donose sreću i da imaju mali uticaj da učine muškarca i ženu kreativnim i snažnim. Tada će naučnici u svetu preurediti njihove labaratorije da proučavaju Boga i molitvu i duhovne sile koje jedva da su načete. Kad taj dan dodje, svet će videti više napretka u jednoj generaciji nego što je video u četiri prošle.

„Više nego jednom, u pojavno kontinualnoj i nesalomivoj naučnoj strukturi, otkiveni su široki propusti koji su dopunjeni novim odeljcima znanja, odeljcima postojanja za koje se nikad nije sumnjalo da postoje.

Tako u Mendeljevom Periodičnom sistemu elemenata svi hemijski elementi su složeni bez praznine u kontinualnom redu (osim nekoliko propuštenih veza, koje su postepeno otktivene i dopunjene). Medjutim, cela grupa od šest plemenitih gasova, od helijuma do emanijuma je otkrivena i dopunjena u periodični sistem gde niko nije sumnjao na nedostatak.

Jedan od najinteresantnijih propusta na koji se nije sumnjalo da postoji u naučnoj strukturi je sledeći, pošto je podesan za temu diskusije. U proučavanju transformacije materije hemičari su je pisali u obliku jednačine: (1) 2H2 + O2 = 2H2O, što znači: Dva grama molekula hidrogena H2(2 X 2 = 4 grams) i 1 gram molekula kiseonika O2(1 X 32 grams), sjedinjemo s 2 grama molekula vodene pare H2O (2 X 18 = 36 grama).

Hemičari su skoro sto godina pisali i prihvatali tu jednačinu; nebrojeno puta je bilo eksperimenatalno dokazano da se sjedinjava 4 dela hidrogena i 32 dela kiseonika sa 36 delova vodene pare; ta hemijska jednačina je izgledala tačna i van svake sumnje. Ali, ona je pogrešna ili bolje, nepotpuna. Ne opisuje ceo proces, već propušta glavni deo, koji ćemo sad napisati: (2) 2H2 + O2 = 2H2O + 293,000 J., što znači: Materija i energija 2 grama molekula hidrogena i materija i energija 1 grama molekula kiseonika sjedinjena s materijom i energijom 2 grama molekula vodene pare i 293,000 džula slobodne energije.

Sto godina hemičari su videli samo materijalnu transformaciju koja je predstavljena jednačinom (1), ali su prevideli i nisu prepoznali transformaciju energije koja se dešavala zajedno s transformacijom materije, iako se svaki put prilikom eksperimenta, 293,000 džula energije u jednačini (2) osetilo kao plamen, toplota i fizička snaga, koja je ponekad dovela do eksplozije posude, u kojoj je vršen eksperiment.

Ali, plamen i eksplozija su izgledali samo kao uzgredne pojave bez značaja, pošto nisu predstavljale i sadržavale materiju, jer je jednačina (1) dala kompletan balans materije u transformaciji. Tek mnogo kasnije naučnici su postali svesni značaja plamena koji je pratio transformaciju materije, da nije slučajna pojava, već manifestacija energetskog entiteta koji je stalan i neuništiv, kao i materija, pa je nastala kompletna jednačina (2) dajući balans energije i materije. Istovremeno s transformacijom materije dešava se i transformacija energije. Ne mogu se razdvojiti pošto se uključuju, i oboje se mogu nazvati drugačijim aspektom istog fenomena."

**** **** ****

Otkud potičemo? Šta je život? Kako je sve nastalo? Pitanja su na koja se od pamtiveka traže odgovori. Najranija objašnjenja su imala obeležja spontanih, duhovnih uvida koja su se usmeno prenosila. Kasnije su sakupljeni u religiozne spise. Potom je sledila filozofska i naučna interpretacija. Nauka je brzo potisnula prethodna shvatanja i dobila neprikosnoveni autoritet.

Da li je ekskluzivnost naučnog mišljenja, zaista, opravdana i korisna? Da li se samo kroz nauku može shvatiti život i univerzum ili je za to potreban pun kapacitet ljudske svesti i razumevanja, odnosno duhovna, religiozna i filozofska zapažanja?

U svakom slučaju da naučno gledište treba imati značajno mesto pošto se eksperimenatalno potvrdjuje. Ali, ne treba zapostaviti ni činjenicu da se površna shvatanja brzo zaboravljaju i prevazilaze. S obzirom da duhovna, religiozna i filozofska i dalje koegzistiraju s naučnim može se zaključiti da imaju vrednost. Pored toga, neprestano se razvijaju i postaju popularnija.

Razlog za to su nepotpuni naučni odgovori. Da nauka ima konačno objašnjenje ne bi postojala potreba za filozofijom i religijom. Nauka istražuje samo materijalno - energetske pojave. Medjutim, univerzum je kompleksniji. Sadrži i svest ili nefizičku komponentu koja izlazi izvan okvira fizičkih zakonitosti. Nju proučava duhovnost.

Mada nauka i duhovnost imaju različit pristup i metod istraživanja cilj im je isti. Svaka, na svoj način, nastoji shvatiti suštinu života i postojanja. To je ono što ih povezuje i što omogućava da se povremeno dopunjavaju i inspirišu. Na primer, ni Njutn ni, Kepler nisu pošli od naučnih, već od teoloških (duhovnih) postavki univerzuma.

Ajnštajn je izjavio: „Nije čudo da čovečanstvo može da shvati svet, već da je svet shvatljiv." Ako je svet shvatljiv onda u osnovi mora imati red i smisao, a ne haos. Pored toga, inteligencija ljudi je prihvaćena kao nešto što se samo po sebi podrazumeva. Ništa manje nije čudna ni činjenica da čovečanstvo može da shvati svet i da ima inteligenciju.

Da li bi tvrđenje da je kompjuter nastao iz haotične, besmislene i neorganizovane aktivnosti zvučalo uverljivo? Koliko je pretpostavka o slučajnom, besplanskom i besmislenom formiranju i nastanku ljudskog organizma i mozga (čija kompleksnost daleko prevazilazi svaki kompjuter) osnovana? Da li je takvo mišljenje, zaista, logično? Ne zasniva li se na površnom i olako prihvaćenom verovanju?

Ne samo što je čudo da je svet shvatljiv, već je čudo da ljudi mogu da ga shvate. Ali, najčudnije od svega je da su takva čuda nastala slučajem. Toliki broj čuda ne može biti rezultat