Save Our Souls ili Sve o Srbima

By Dušan Miklja

Knjiga SOS (Save Our Souls ili Sve o Srbima) je jedinstven mozaik, sačinjen od stotinak samostalnih kratkih tekstova, brižljivo izbrušenih minijatura, koje ovako sklopljene u jedinstvenu i dobro strukturisanu celinu, predstavljaju odgovor mislećeg čoveka na novonastale probleme i teškoće svog prekretničkog vremena.
Svi Mikljini mini-eseji imaju svoju strogu, dobro promišljenu logičnu i složenu kompoziciju. Oni započinju nekim vešto odabranim detaljem, neobičnim, duhovitim poređenjem ili kakvom zanimljivom pričicom, s uvek istim ciljem: da zagolicaju radoznalost čitaoca i njegovu pažnju prikuju za dalji tekst. U središnjem delu ogleda razgovetno i jasno se iznosi osnovna teza, postavka, stav, a onda se koncizno i precizno, racionalnim i iskustvenim argumentima potkrepljuje izneto mišljenje. Najzad, u završnom delu, sledi efektan kraj, poenta u vidu duhovitog ironičnog zaključka ili dobro sročene poruke.

• Language: Српски језик
• Publisher: Agencija TEA BOOKS
• Release date: Dec 16, 2017
• ISBN: 9788663291478

Book preview

Dušan Miklja

SAVE OUR SOULS

ili

SVE O SRBIMA

Impresum

Copyright © 2010 Dušan Miklja

Copyright za srpsko izdanje © 2014 Agencija TEA BOOKS

Copyright za fotografiju na koricama © 2013 Borivoje Jovanović

Glavni i odgovorni urednik

Tea Jovanović

Recezenti

Prof. dr Žarko Trebješanin

Prof. dr Ratko Božović

Kompjuterski slog

Agencija TEA BOOKS

Dizajn korica

Agencija PROCES DIZAJN

Izdavač

Agencija TEA BOOKS

Por. Spasića i Mašere 94

11134 Beograd

Tel. [phone]

[e-mail]

www.teabooks.rs

Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umnožavati, preštampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdavača niti može biti na bilo koji drugi način ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umnožavana bez odobrenja izdavača. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadržavaju autor i izdavač po odredbama Zakona o autorskim pravima.

PREDGOVOR

DRUŠTVENA I MENTALNA TRANZICIJA: IZAZOVI I STRANPUTICE

Period tranzicije – epohalni, tegobni i protivrečni prelazak od demokratskog, socijalističkog društvenog i političkog sistema u demokratski, građanski – praćen je naglim promenama i krupnim potresima i lomovima u gotovo svim sferama društvenog i privatnog života.

U svim kulturama prelazak iz jednog vremenskog perioda u drugi (npr. iz stare u novu godinu, jednog milenijuma u drugi), iz jednog uzrasta u drugi (npr. iz detinjstva u mladost), doživljavan je kao kritičan, težak i opasan (izazivajući kod pojedinca osećanje uznemirenosti, nelagodnosti, straha, strepnje i smetenosti). Psihološki sasvim razumljivo, pred problemima i izazovima prelaska u novo stanje javljaju se zebnja i strah od novog, nepoznatog, jer novo uvek sadrži makar potencijalnu opasnost i zahteva povećani napor jedinke radi adaptacije. Čovek zazire od nekog radikalno novog stanja, koje mu može doneti niz problema za koje nije dovoljno pripremljen.

Period demokratske tranzicije podrazumeva temeljnu rekonstrukciju čitavog ekonomskog sistema, restrukturaciju privrede, radikalne izmene u domenu prava, politike, medija itd., ali zahteva i krupne promene u svesti, običajima i navikama ljudi. Zato je razumljivo i očekivano da će i ovaj prelazni period biti praćen mnogim psihološkim teškoćama, strahom i otporima prema novom stanju.

Dušan Miklja, književnik, publicista i novinar, odmah je uočio jedinstvenu i retku priliku da posmatra, analizira, tumači i kritički komentariše fenomene onog velikog i jedinstvenog istorijskog preokreta koji predstavlja neku vrstu prirodnog eksperimenta koji se odvija na makrosocijalnom planu kao korenita promena društvenog sistema, ali i na mikrosocijalnom i psihološkom planu kao drama pojedinih malih društvenih grupa, esnafa, porodica, a takođe i lična drama zbunjenog ili razočaranog pojedinca. Neki ljudi su primorani da menjaju svoju profesiju a neki drugi da se usavršavaju, da se prekvalifikuju ili doškoluju kako bi mogli da ostanu na svojim radnim mestima. Ali svi su naterani da menjaju svoju filozofiju rada, svoje radne navike, ponašanje i način mišljenja. Mnogi se ne snalaze u ovim promenama, plaše se „prelaznog doba" i onoga što ono nosi. Taj strah i nije potpuno izlišan i iracionalan jer postoji realna opasnost da cenu tranzicije plate upravo oni koji su najviše osiromašili u prethodnom režimu. Neki drugi se, opet, isuviše dobro snalaze i uspevaju da održe svoje privilegovane pozicije, koje su snishodljivim ponašanjem stekli upravo u tom bivšem režimu, kada su dobijali unosne poslove samo zato što su bili bliski sa vlastima. Sve ove i mnoge druge pojave i izazove tranzicije, Dušan Miklja razmatra kompetentno, razložno, mudro, ali često i veoma angažovano, strasno i kritički, ne ustežući se od izricanja sudova vrednosti.

Knjiga SOS (Save Our Souls ili Sve o Srbima) je jedinstven mozaik, sačinjen od stotinak samostalnih kratkih tekstova, brižljivo izbrušenih minijatura, koje ovako sklopljene u jedinstvenu i dobro strukturisanu celinu, predstavljaju odgovor mislećeg čoveka na novonastale probleme i teškoće svog prekretničkog vremena.

Jedan od najkrupnijih izazova perioda tranzicije jeste demontiranje autoritarnog sistema vlasti, ali i demaskiranje još uvek veoma živih vidova autoritarnog mišljenja, odnosno prevazilaženje različitih modaliteta nedemokratskog mentaliteta i ponašanja. Bez prepoznavanja i uklanjanja autoritarne svesti, koja kod nas ima duboke korene, nemoguće je izgraditi stabilno i snažno demokratsko društvo. U svojim mnogobrojnim ogledima Miklja se hvata u koštac s ovim krupnim problemom razgradnje nedemokratske i izgradnjom demokratske političke kulture, koja zahteva radikalno nove vidove ponašanja, novi sistem vrednosti, stavova, uverenja, navika i ponašanja. Ne može se građansko, demokratsko društvo graditi s političarima koji govore jezikom mržnje i koji seju netrpeljivost i stvaraju zlu krv u političkom životu, umesto da budu primer tolerancije, uljudnog ponašanja i uvažavanja stavova političkog neistomišljenika. „Neprijatelji demokratije mogu... da seire (...) zbog toga što se ’nosioci demokratskih promena’ glože među sobom jezikom koji je u suštini takođe zaostavština totalitarne svesti, piše Miklja u ogledu pod rečitim naslovom „Država građanska, jezik ulični u kojem razmatra način političkog obračuna među kandidatima za predsednika Srbije.

Da bi neko od podanika postao građanin on pre svega mora da izgradi drugačiji odnos prema vlasti, koja nije bogom dana, već izabrana da služi biračima. Svojim sjajnim, britkim, zajedljivim i ironičnim tekstovima Dušan Miklja pomaže taj tegobni porođaj samosvesnog građanina, koji više neće imati servilan, udvorički stav i osećanje strahopoštovanja prema svakom predstavniku vlasti (makar to bio i službenik iza šaltera), nego će, svestan svojih prava, zahtevati od činovnika da radi svoj posao efikasno i valjano, na dobrobit građana koji ga za to biraju i plaćaju. Tekst posvećen problemu nasleđenog podaničkog odnosa prema vlasti, naslovljen „Sluge ili gospodari Miklja završava razložnim upozorenjem da „uvođenje građanskog društva kod nas neće biti moguće bez radikalne promene ponašanja i, najzad, same svesti državnih službenika ili, ako to nije moguće, bez njihove zamene novim ljudima koji su spremni da društvu služe a ne da budu njegovi gospodari.

U proteklim decenijama vladavine autoritarne, nedemokratske i kriminogene vlasti, gotovo čitav sistem vrednosti je izokrenut, postavljen naglavačke i zato su neophodne temeljne reforme i sistema vrednosti, osnovnih uverenja, stavova i obrazaca ponašanja. Neophodno je da se samosvesni građani, ne čekajući da taj posao za njih uvek obavi neko drugi, obračunaju s primitivizmom, bahatošću, glupošću i nasiljem u svakodnevnom životu. Dosta je bilo da pametniji popušta i povlači se, vreme je da pametni uzmu stvar u svoje ruke i da odlučno i hrabro krenu u izgradnju demokratske političke kulture. Mnoge javne ličnosti ustežu se da oštro upozore na prostakluke, klevete i vulgarne kvalifikacije iznete u štampi, jer se plaše da će ih neko optužiti da su protivnici slobode štampe. Neumesna tolerancija i oportunizam širom otvaraju vrata „pticama rugalicama, odnosno beskrupuloznim i narcisoidnim siledžijama, koji se „svojski trude da opsene prostotu i verbalnim korovom uguše tek začeti civilizovani dijalog, što je za nezavisnu štampu isto tako opasno koliko i pritisci vlasti, s pravom opominje Miklja. Takođe, nezamisliva je popustljivost prema onima koji na svom sajtu otvoreno prete svima koji se razlikuju od većine (Jevreji, Hrvati, Muslimani, demokrate, narkomani, pervertiti itd.) i bestidno pozivaju na nacionalnu, rasnu i versku mržnju. Zar u jednoj uređenoj demokratskoj državi sme biti tolerancije prema onima koji propovedaju jednu primitivnu, balkansku verziju fašizma?

Aksiološki haos i mentalna pustoš u glavama ljudi takođe su teško breme prošlosti s kojim se valja suočiti, a zatim i preduzeti sistemske mere za uređivanje ove važne oblasti ljudskog života. Uspostavljanje kulturnih standarda i civilizacijskih vrednosti nije luksuz, već nasušna potreba, „jer je savršeno jasno da bez promenjene svesti neće biti moguće suštinske promene ni u policiji, ni u pravosuđu, ni u državnoj administraciji, ni u bilo kojoj drugoj oblasti, koja se, sa stanovišta vlasti, možda čini važnijom, sasvim tačno konstatuje Miklja u ogledu „Haos na javi i haos u glavi.

Mikljini mini-ogledi po vešto odabranim temama, dobrim zapažanjima, jasnim polaznim stavovima i pronicljivim zaključcima predstavljaju uzorne tekstove analitičke publicistike, a po lepoti i zanimljivosti kazivanja prave književne medaljone. Ovi ogledi, kratki novinski članci, često nastaju povodom nekih naizgled sitnih, banalnih i efemernih pojava, ali zato lucidno tumačenje ovih „sitnih znakova" vremena, autora uvek vodi do važnih otkrića i krupnih zaključaka i daje im univerzalno, paradigmatsko značenje.

Svi Mikljini mini-eseji imaju svoju strogu, dobro promišljenu logičnu i složenu kompoziciju. Oni započinju nekim vešto odabranim detaljem, neobičnim, duhovitim poređenjem ili kakvom zanimljivom pričicom, s uvek istim ciljem: da zagolicaju radoznalost čitaoca i njegovu pažnju prikuju za dalji tekst. U središnjem delu ogleda razgovetno i jasno se iznosi osnovna teza, postavka, stav, a onda se koncizno i precizno, racionalnim i iskustvenim argumentima potkrepljuje izneto mišljenje. Najzad, u završnom delu, sledi efektan kraj, poenta u vidu duhovitog ironičnog zaključka ili dobro sročene poruke. Evo jednog primera te savršeno skladne i dobro osmišljene strukture Mikljinih mini-ogleda. „Da li je ulaganje u kulturu takođe politička investicija?, ovim neobičnim pitanjem otpočinje tekst, da bi se pozitivan odgovor odmah potkrepio snažnim empirijskim argumentom, a to je nesporna činjenica da autoritarne, nedemokratske političke orijentacije imaju najviše uspeha tamo gde je stanovništvo nepismeno i neobrazovano, te otud i podložno političkoj manipulaciji. Investiranje u kulturu je, dakle, isplativa politička investicija „jer knjige i pozorište ne služe samo za zabavu i razonodu već i za sticanje političkog obrazovanja i negovanje kritičkog mišljenja. Na samom kraju teksta „Kultura kao politička investicija sledi zaključak autora u vidu jasne poruke i pouke upućene našoj političkoj eliti: „Novac dat za kulturu neće biti ’ludo bačen’ jer ćemo zauzvrat dobiti ne samo kulturnije već i demokratski prosvećene građane koji se neće povoditi za vođama već jedino za sopstvenim kritičkim mišljenjem.

Prethodna Mikljina knjiga ogleda Oslobađanje uma, nastala je od duhovitih, ironičnih i zajedljivih kritičkih tekstova koji su predstavljali permanentni otpor apsolutističkoj vladavini Miloševića i koji su odigrali važnu ulogu u procesu oslobađanja od straha očajnog podanika, kao i u buđenju nade i osvešćenog bunta kod građana Srbije. A ova nova knjiga Dušana Miklje predstavlja odgovor kritičkog intelektualca, angažovanog publiciste i pisca, na krupne moralne, intelektualne i društvene izazove koje donosi jedno drugo, mutno, prelazničko vreme, doba pometnje nesnalaženja, velikih dilema, krupnih očekivanja, posrnuća i razočaranja, ali i vreme otvaranja novih mogućnosti i perspektiva.

Prof. dr Žarko Trebješanin

PRELAZNO DOBA

LUDILO

Antički mislioci su govorili da se „u ludim vremenima javljaju ludi bogovi i njihovi još luđi proroci". Kada se zna koliko je ovde takvih, domaći prilog antologiji poremećenosti mogao bi da glasi: ko još nije poludeo, taj nije normalan.

UZALUDNOST PREPRAVKI

Malo je naroda koji su istrpeli tako mnogobrojne reforme, za kojima vlasti najčešće posežu kada nešto treba „popraviti ili „preinačiti. U proteklih pola veka ovde je bilo toliko reformi – zakonodavstva, agrara, privrede, školstva – da je pravo čudo kako smo, posle tako mnogo „prepravki i „preinačavanja, još uvek čitavi i u jednom komadu. Ako nam učestale reforme nisu, ipak, pomogle da se odmaknemo od početka, tada smo mi živa potvrda paradoksa da „što se nešto više menja, to više ostaje isto".

ORVEL

S likovanjem, ili bar sa zadovoljstvom, zaključuje se kako se Orvelova zloslutna proročanstva nisu ostvarila. Bar ne u roku koji je on predvideo. Previđa se, nažalost, da se – mada ne u celosti oživotvorena – uporno svuda javljaju. Ne postoje, drugim rečima, društva za koje bi se u celini moglo reći da su orvelovska ali gotovo nema nijednog u kome, bar delom, nisu već prisutne njegove mračne vizije. Ma koliko skretali pogled, one su tu, među nama.

BOLJE ILI GORE

Ne postoji nijedan naraštaj koga mimoilazi rasprava o tome da li je ranije bilo bolje ili gore. Odgovori su, naravno, različiti, kao što su različite i životne vrednosti na koje se ljudi pozivaju. Jedna od retkih koja nema nikakvih sumnji je nobelovka Doris Lesing. Sve zavisi od toga, ko govori. Sa stanovišta jedne domaćice, kaže ona, ne može se porediti današnje vreme, u kome je stan opremljen mašinom za pranje veša i mnogim drugim korisnim aparatima, s vremenom kada se veš prao u potoku.

SAVET