Sta Srbi moraju da urade da bi opstali, drugo izdanje

By Jovan Savic

Књига "Шта Срби морају да ураде да би опстали", друго издање, се бави практичним корацима и решењима које Срби морају да предузму да би опстали. Основна идеја књиге је да се рад у државној служби ограничи на 8 година током радног века за највећи број занимања.

Систем који је предложен у књизи елиминише системску корупцију и спречава стварање корупције у зачетку. Књига се бави економијом и утицајем ограничења од 8 година на поједина министарства у Влади Србије.

 

Друго издање књиге нуди додатна појашњења о предложеним системима.

• Language: Српски језик
• Publisher: Eleon Publishing
• Release date: Jan 6, 2022
• ISBN: 9781990546044

Book preview

Шта Срби морају да ураде да би опстали

Друго издање

Београд, 7529

Ауторска права © 2020 , 2021 Eleon Publishing

Сва права задржана. Ниједан део ове књиге не сме да се репродукује, чува у бази података, дели или преноси у било ком облику или на било који начин који постоји, укључујући фотокопирање, снимање или друге електронске или механичке методе, без претходног писменог одобрења издавача.

Прво штампање:   Април 2021

ИСБН:   978-1-990546-04-4

Слика на корици:  PHOTOCREO Michal Bednarek

Издавач:   Eleon Publishing

Уводне напомене

Књига „Шта Срби морају да ураде да би опстали је намењена Србима. Сама књига није заснована на жељи писца да промовише себе, већ да понуди решења која српски народ наводно тражи. Писац се често сретао са питањем „Како ћеш то да урадиш? и одговор је увек био: „не планирам да урадим апсолутно ништа преко овога што сам већ урадио. Ако се ова књига сведе на то да једна особа осмишљава системе за многе области, па да их потом и спроводи у дело док остали нагледају и пружају моралну подршку, онда ће ова књига да доживи судбину прогласа Арчибалда Рајса. Рајс је објаснио шта је проблем, није навео решења, али су други могли да трагају за решењима. Стотинак година касније и налазимо се у истој ситуацији. Изгледа чекамо тог Руског цара" да нас ослободи и да нам донесе срећу и слободу за коју нисмо сами у стању да се изборимо. Ако прихватимо чињеницу да смо робови, а дозволимо да нас неко ослободи из тог ропства, ми ћемо и даље да будемо робови с тим што ће робовласник да се замени. Ако се сами не ослободимо ропства, остајемо робови у својој држави.

Један политички активиста и наводно родољуб из срца Шумадије је послао занимљив коментар по читању књиге. Преносимо га у целости: „Поздрав, прочитао сам књигу. Има доста интересантних идеја и мислим да би могле још да се разрађују како би заиста и биле употребљене када буде нека нормална власт на челу државе. Добро је што се бавиш тиме и настави и даље, јер свака паметна идеја може бити од велике користи за обнову државе. Ради на томе и даље и слободно шаљи и убудуће своје идеје како би нам свима биле од користи. Велики поздрав!"

„Када буде нека нормална власт на челу државе".... рече млади господин. Па, ако се будемо ангажовали као и до сада, тешко да ће нека нормална власт да дође на чело државе.

Ова књига је можда најава неких бољих времена. И то из разлога што ово друго издање није резултат рада само једног романтичара, већ се у рад укључило још неколико ентузијаста.

Прво би ваљало да поменемо Милета Арнаута, малог привредника који живи и ради у Београду, а пореклом је из Врлике, Република Српска Крајина. Господин Арнаут је обрадио део око полиграфског испитивања у оквиру Министарства правде. Као и други механизми поменути у књизи и полиграфско испитивање представља препреку у стварању корупције у државним институцијама.

Потом, пар речи о издавачу и сараднику Ђорђу Теофиловићу. Господин Теофиловић је био кључни сарадник у дистрибуцији и промоцији првог издања књиге, а на себе је преузео и обавезу да комуницира са сарадницима на другом издању књиге. Обрадио је и допунио неколико делова књиге, а највећи део посла је обавио у уклапању делова у јединствену целину.

Део везан за индустријску конопљу су обрадили чланови удружења Национална Асоцијација Конопљара Србије (НАКС) и Хуманитарно Удружење Конопља (ХУК). Милош Симић је обрадио медицински део испред Социјалног Канабис Клуба Београда (СКК Београд).

О писцу

Писац ове књиге је један обичан Србин који се уморио од слушања примедби, досетки, аналитике и предлога на који начин да се реши сваки српски проблем.

Гледајући многе политичке емисије и читајући неисцрпне аналитичке текстове, писац је схватио да су сви свесни постојећих проблема, али да за њих немају решења. Они који нуде решења причају као да имају апослутну политичку власт у рукама. Иако никада нису били у власти или позицији да утичу на било шта у држави, махом нуде нека немогућа решења из позиције апсолутне моћи. Такви нуде решења са тачке гледишта да сам ја сада на власти, ја бих регулисао... поставио... сменио... изградио... удесио... Има и оних који су били на власти, а данас продају памет по друштвеним мрежама. Данас указују на проблеме српског друштва и државе које су требали да решавају док су били на власти. Пошто тада нису били способни да реше ни најмањи проблем, данас нам „подижу свест" и указују управо на проблеме које нису знали да реше. За разлику од њих, ова књига нуди и идеју и неопходне кораке како да се дође до власти и како да се потом управља државом. Овај систем није заснован на једном човеку, него на приступу у коме би вредни напредовали и радили за добробит народа, а неспособни били одстрањени са позиција на којима се одлучује.

Писац се потрудио, између два издања књиге, да проследи бесплатне примерке на адресе скоро свих политичких покрета који тврде да се боре за Србију и српски народ. Такође, књига је нуђена и прослеђена великом броју оних који за себе тврде да су интелектуалци. Понуда бесплатних примерака је послата на неколико хиљада имејл адреса професорима на српским вишим школама и факултетима. Књига је стигла на многе адресе, али су одјеци до изласка другог издања махом занемарљиви. Из тог разлога је аутор одлучио да на корици књиге објави коментаре српских мислилаца.

Крајем месеца јануара, 2021. године, писац је читајући вести на једном порталу наишао на цитат Арчибалда Рајса. Иако је било 1:30 ујутро, било је довољно да се коначно заинтересује за исту и пронађе је на интернету. Читао ју је до око 3:00 ујутро и схватио да се оно што је написао у својој књизи поклапа са оним што је Рајс приметио пре неких 90 година. Рајс нас је лепо опоменуо, али изгледа нисмо успели да направимо систем по његовим препорукама. Рекло би се да никада није касно да се направи систем који би могао да окрене српску будућност у правом смеру. У то име излази друго издање ове књиге којa се бави економијом, али која мора да помене и власт. Важно је да не заборавимо да свака власт опија. И зато књига нуди решење које никоме неће дозволити да буде опијен влашћу. По увођењу овог система, рад у државној администрацији ће да да се претвори у пролазну службу у интересу народа.

Увод

Чињеница је да смо ми, Срби, у немилости сопствене глупости и историјских и политичких околности, довели себе у ситуацију да ризикујемо свој биолошки опстанак. Писац ове књиге је последњих петнаестак година прочитао хиљаде чланака и предлога како да преокренемо ситуацију у своју корист. Нажалост, није прочитао ни један једини предлог како да нешто заиста променимо, којим би се механизмима обезбедило да се српски препород настави без обзира на то ко је на власти, ко на шалтеру као државни службеник, ко на улици као полицајац, ко у суду као судија, ко у влади као министар финансија, или министар пољопривреде, или председник. Сваки предлог је био заснован на најбољим намерама појединца, али без системског приступа решавању проблема у случају да тај појединац нестане са сцене. Е управо то је оно што нам треба: систем који би функционисао и после одласка сваког појединца из система.

Писац је покушао да понуди решење којим би људи од угледа могли да помогну народу и држави. Пре више година је осмислио план, разрадио детаље и почео да разговара са особама заинтересованим за озбиљне друштвене промене. На жалост, или срећу, иако су то били људи познати јавности, они који у медијима делују речито, одлучно, способно, на прво слушање или читање разложно и убедљиво, убрзо је постало јасно да ни те пажљиво пробране особе немају капацитета да покрену или ураде било шта једноставно, а камоли да нађу решење за наше проблеме библијских размера. Цео план се срушио као кула од карата: нада у људе који нису дорасли задатку и времену у коме живе је била узалудна. И даље се не сумња у родољубље већине и њихову спремност да раде за Србију, али су њихове способности за тако нешто веома ограничене, скоро безначајне. Много година касније је постало јасно и да су неки критиковали власт због себе, а не због Србије. Промену политичких странака на власти су брзо искористили и преко ноћи успели да уновче своју улогу у нападима на претходну власт. Тада су, са позиције сарадника нових власти, почели да хвале потезе нових властодржаца које су до јуче критиковали код старих властодржаца.

Ако покушамо да систем направимо од људи, можемо да очекујемо да ће исти ти људи да започну са његовим рушењем. Примера је много. Када на власт дође политичар који обећава, од првог дана почне да ради супротно од онога што је обећао. Они који су том политичару помогли да дође на власт, задржавају контролу над њим, али преузимају и контролу над целом државом. Ако се народ узда у једну особу, рушењем те особе се руше и власт и држава. Они који се данас представљају као паметни на српској политичкој и економској сцени предлажу апсолутно исту ствар: неограничену веру у њих и њихове способности. Траже подршку у походу на власт и обећавају да ће да буду бољи, паметнији и поштенији од оних који су сада на власти. Нуде систем који се своди на њихово устоличење и безрезервну подршку у нади да ће њихов рад да нам донесе оно што су обећали. Они, нажалост, не нуде промену система, него се нуде да замене оне који су у систему. Баш зато је за спровођење њихових замисли неопходно да управо они буду на власти, пошто оно што су замислили и нуде народу не може нико други да спроведе. Њихове замисли не може нико други да спроведе у дело, a нажалост не могу ни они сами. Разлика између баратања познатим информацијама и постављању новог система је огромна. Свако може да научи постојеће информације и да их рецитује у политичким емисијама. Али, не може свако да постави систем који би могао да функционише без оних који су га осмислили. 

На Западу је то решено мало другачије: када би се, неким случајем, десило да у  некој несрећи настрада комплетна власт од, рецимо, 500 водећих људи, или да та група изгуби ауторитет, већ после два дана би дошли други људи на њихова места и живот би се наставио као да се ништа пре тога није десило. Зато што на Западу постоји систем који није заснован на појединцу, већ је појединац део система.

Неко би рекао да ми нисмо Запад, али постоји пример и на Истоку, у Авганистану. Талибани су организовани релативно добро и еластично: погибија талибанског вође је само једна обична вест - на његово место долази неко други, можда до тада и непознат широј јавности, и све се наставља у истом смеру, без икакве невоље, ни административне, ни идеолошке. Можда је срећа да друго издање књиге мало касни. Управо из разлога што су поменути Талибани за неколико августовских недеља 2021-е године поново васпоставили власт на територији Авганистана.

Ми нисмо Запад, а нисмо ни Талибани, али бар можемо да препознамо истину да су људи кварљива роба и да држава боље функционише на систему него држава са вођама. Сетимо се да су само Срби мислили да је смрт Јосипа Броза Тита крај света.... Они мудрији су његову смрт видели као шансу коју су искористили.

Тренутно стање

Акумулација политичке и економске моћи од стране државе неизбежно подрива политичку и економску слободу појединца.

Фридрих Хајек је повезаност политичке и економске моћи објаснио на следећи начин: док власт користи политички систем да одржава поделу на леве, десне и оне између, у исто време се труди да централизује политичку и економску моћ у својим рукама. Сам политички живот служи за одвраћање пажње народу док се плодови народног рада преливају у руке оних који имају политичку моћ. Сама економска слобода сваког појединца је неодвојива од његове политичке слободе. Када политички систем преузме контролу и над економским слободама, тада појединац поред економске губи и политичку слободу. Политичка слобода се своди на борбу за личну позицију у оквиру корумпираног политичког система, а могућност да појединац или група ишта промени у том систему се своди на минимум.

Преливање економских добара политичким полугама моћи се остварује различитим темпом у зависности од датих околности, али увек на крају доводи до јачања оних који су при врху власти, а на штету оних који су ван политичких структура. И како се временом та политичка и економска моћ акумулира, они на власти и при власти почињу да губе осећај реалности и труде се да постојећи систем одрже што је дуже могуће. Систем у коме би власт требала да служи грађанима постаје систем у коме грађани служе властима.

Овакав систем који воде појединци без животног и радног искуства доводи до економске неефикасности која се често покрива већим упливом државе у економију. И већи уплив државе доводи до још веће неефикасности и већих проблема. Као легендарна изјава о лудости и понављању исте грешке у ишчекивању другачијих резултата (изјава приписана Алберту Ајнштајну иако он то никада није изјавио). И тако, корак по корак, долазимо у ситуацију у којој се данас налазимо. Живимо у систему који има фабричку грешку, а нисмо у стању да га поправимо без уласка у сам систем. А уласком у систем постајемо део проблема.