Hodale su sa Isusom

By Dolores Cannon

Nastavak bestselera
Isus i Eseni

Dolores Kenon je terapeut za regresiju prošlih života koja se u radu sa svojim klijentima povremeno susreće sa nekim od istorijskih ličnosti i situacija. U knjizi Hodale su sa Isusom opisuje kako su se dve njene klijentkinje, u prethodnim životima, srele sa Isusom tokom njegove misije u Palestini.

Sadržaj je duboko dirljiv, dajući opipljiv ukus Isusovog prisustva i uticaja, kao i živopisne izveštaje o njegovim aktivnostima, putovanjima, isceljenjima i ličnim razgovorima. Ovo je materijal koji nećete naći u Bibliji. Uključuje scene u Jerusalimskom hramu, posete domovima i kolonijama gubavaca, političke intrige koje vode do raspeća, kao i lična osećanja onih koji ga sretnu. Ovo je pogled insajdera direktno iz Isusovog vremena, duboko u tonovima osećanja i dubokim u implikacijama, dajući osećaj kakve su stvari zaista bile.

Hodale su sa Isusom doprinosi bogatom znanju datom u knjizi Isus i Eseni, jednom od najprodavanijih knjiga Gateway-a. Obe knjige pokazuju duboko osećanje ljubavlju ispunjene moći koju je Isus nosio. Ne morate biti hrišćanin da biste prepoznali i zagrejali njegovu sliku kao živog, posvećenog čoveka, koji radi u teškim vremenima za buđenje i promenu

Istraživanje „dalekog sećanja” Dolores Kenon dodaje novu dimenziju našem razumevanju ključnih likova i vremena tokom tog prosvećenog doba istorije, sa zapanjujućim i dubokim realizmom.

• Language: Српски језик
• Publisher: Ozark Mountain Publishing, Inc.
• Release date: May 17, 2022
• ISBN: 9781005730598

Dolores Cannon

Dolores Cannon is recognized as a pioneer in the field of past-life regression. She is a hypnotherapist who specializes in the recovery and cataloging of “Lost Knowledge”. Her roots in hypnosis go back to the 1960s, and she has been specializing in past-life therapy since the 1970s. She has developed her own technique and has founded the Quantum Healing Hypnosis Academy. Traveling all over the world teaching this unique healing method she has trained over 4000 students since 2002. This is her main focus now. However, she has been active in UFO and Crop Circle investigations for over 27 years since Lou Farish got her involved in the subject. She has been involved with the Ozark Mountain UFO Conference since its inception 27 years ago by Lou Farish and Ed Mazur. After Lou died she inherited the conference and has been putting it on the past two years.Dolores has written 17 books about her research in hypnosis and UFO cases. These books are translated into over 20 languages. She founded her publishing company, Ozark Mountain Publishing, 22 years ago in 1992, and currently has over 50 authors that she publishes. In addition to the UFO conference she also puts on another conference, the Transformation Conference, which is a showcase for her authors.She has appeared on numerous TV shows and documentaries on all the major networks, and also throughout the world. She has spoken on over 1000 radio shows, including Art Bell’s Dreamland, George Noory’s Coast to Coast, and Shirley MacLaine, plus speaking at innumerable conferences worldwide. In addition she has had her own weekly radio show, the Metaphysical Hour, on BBS Radio for nine years. She has received numerous awards from organizations and hypnosis schools, including Outstanding Service and Lifetime Achievement awards. She was the first foreigner to receive the Orpheus Award in Bulgaria for the highest achievement in the field of psychic research.Dolores made her transition on October 18, 2014. She touched many and will be deeply missed.

Book preview

Hodale su sa Isusom

Dolores Denon

Prevela: Vasilija Ida Juhas

© 1994 Dolores Cannon

Prvi prevod na srpski jezik – 2022

Prvobitno objavio Gateway Books, Ujedinjeno Kraljevstvo. Prvi put štampana 1994

Prvi američki tisak s Ozark Mountain Publishing, Inc. – 2001

Data dozvola za reprodukovanje crteža i fotografija iz knjge „Arheologija Irodovog hrama" autora F. Dž. Holis DD objavljene 1934, J. M. Dent and sons Ltd., London

Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige, delimično ili u celini, ne može se reprodukovati, preneti ili koristiti u bilo kom obliku ili na bilo koji način, elektronski, fotografski ili mehanički, uključujući fotokopiranje, snimanje ili pomoću bilo kog sistema za skladištenje i pronalaženje informacija bez pismenog odobrenja izdavača Ozark Mauntin izdavaštva, osim kratkih citata u okviru književnih članaka i kritika.

Za dozvolu ili serijalizaciju, kondenzaciju, adaptacije ili za naš katalog drugih publikacija pišite Ozark Mauntin izdavaštvu, Poštanski fah 754, Hantsvil, Arkanzas 72740-0754

Napomena: Odeljenje za dozvole

Podaci katalogizacije u publikaciji Kongresne biblioteke

Kenon, Dolores, 1931‒2014

Hodale su sa Isusom, Dolores Kenon

Nastavak knjige Isus i Eseni. Još iskaza očevidaca o nedostajućim delovima Isusovog života. Informacije su dobijene putem regresivne hipnoze, koju je vodila Dolores Kenon.

1. Isus 2. Istorija: Sveta Zemlja 3. Hipnoza 4. Reinkarnacija

I. Kenon, Dolores, 1931‒2014 II. Naslov

Prevela: Vasilija Ida Juhas

Dizajn naslovne strane: Broadaway Printing & Travis Garrison

Dizajn knjige: Nancy Vernon

Objavio:

Poštanski fah 754, Hantsvil, AR 72740

WWW.OZARKMT.COM

Prvo poglavlje

Otkrivanje susreta sa Isusom

MOJ POSAO hipnoterapeuta specijalizovanog za reinkarnaciju i regresoterapiju vodi me u čudne situacije i na misteriozne puteve. Omogućio mi je da zavirim u uglove skrivene u podsvesnom umu gde nepoznato leži obavijeno maglom vremena. Otkrila sam da je čitava istorija čovečanstva zabeležena u glavama ljudi koji danas žive i, ostavljena neometana, ona bi i dalje ležala uspavana i neotkrivena.

Ipak, okolnosti koje je stvorio naš užurbani moderni svet dovela su do toga da ta sećanja izađu na površinu, često bez poziva, jer utiču na sadašnje živote, često na neobjašnjive načine. Sada, kada se terapija prošlih života koristi kao alat za pomoć u rešavanju problema, na videlo izlazi više tih sećanja nego ikada ranije. Ljudi su, možda po prvi put, dozvolili sebi da priznaju da tela u kojima žive i sećanja na njihov sadašnji život nisu sveukupnost ljudskog bića. Oni su mnogo više od onoga što vide kada se pogledaju u ogledalu i mnogo više od onoga čega se svesno sećaju. Postoje nedokučene dubine čije je ispitivanje tek započeto.

Otkad sam 1979. godine započela svoj rad, otkrila sam da očigledno svi mi imamo sećanja na mnoge prethodne živote koja leže uspavana u našoj podsvesti. Dokle god možemo neometano da funkcionišemo u normalnom budnom stanju, istraživanje ovih sećanja nije važno. Verujem da je najbitniji život svakog od nas upravo onaj u kome smo trenutno, i to je naša svrha postojanja u svetu u sadašnjem trenutku. Treba da nastojimo da živimo ovaj život na najbolji mogući način.

Mnogi ljudi insistiraju na tome da, ako je reinkarnacija istinita i ako su imali nebrojene druge živote, zašto ih se ne sećaju? Podsvest se može uporediti sa mašinom, magnetofonom, visoko naprednim kompjuterom. U svojim sadašnjim svakodnevnim životima konstantno smo bombardovani milionima beznačajnih i prizemnih informacija: prizorima, mirisima, zvukovima, čulnim podacima. Kada bi sve te informacije mogle da prođu u našu svest, ne bismo mogli da funkcionišemo ‒ bili bismo u potpunosti preplavljeni. Stoga podsvest deluje kao filter i čuvar. Dozvoljava nam da se fokusiramo na informacije koje su nam potrebne kako bismo živeli i funkcionisali u svom društvu.

Važno je, ipak, zapamtiti da su svi ostali podaci koji su prikupljeni i dalje tu u bankama memorije računara. Nikada se ne gube, čuvaju se u podsvesti koja deluje poput skupljača. Ko zna zašto je to tako? Sve je tu i svemu se može pristupiti. Ako bi osobu uveli u regresiju u dan proslave dvanaestog rođendana u ovom životu, mogla bi da se priseti i zapravo proživi čitavu epizodu. Znala bi imena sve prisutne dece i, ako bi joj bilo traženo, mogla bi čak da opiše hranu, poklone, nameštaj i tapete do detalja. To su neki od delova prizemnih informacija koje su pohranjene u zapisu o rođendanskoj zabavi. Kompletna biblioteka snimljenih filmova i traka postoji u umu kako bi se scena ponovo reprodukovala do najsitnijih detalja. Svaki pojedinačni dan i događaj u našem životu je na sličan način snimljen i može mu se pristupiti ako je potrebno.

Prema tome, ako je čitav naš sadašnji život dostupan podsvesti, svi naši prethodni životi su takođe tu, spremni da im se pristupi. Volim to da uporedim sa ogromnom bibliotekom video-kaseta: tražimo od podsvesti da izvuče odgovarajući prethodni život na video-kaseti i ubacimo ga u memorijsku mašinu. Ako pojmimo veličinu te memorijske banke, možemo da shvatimo zašto ne bi bilo mudro ‒ zapravo bi bilo pogubno ‒ da sva ta sećanja budu svesna u našem svakodnevnom budnom stanju. Bili bismo preplavljeni. Bilo bi izuzetno teško funkcionisati ako bi druge scene i bivše karmičke veze stalno krvarile i prekrivale naše sadašnje živote.

Stoga je podsvest selektivna u dopuštanju da se fokusiramo na ono što je najvažnije za život u našoj sadašnjoj situaciji i okruženju. Povremeno se pojave problemi kada bivši životi utiču na sadašnji život. Specifične okolnosti često mogu da deluju kao okidač da iznesu u strogi fokus sećanja na prošli život. To je uloga regresije prošlih života – da pomogne da se otkriju obrasci koji su ustanovljeni ili da se bavi nerazrešenom karmom koja izlazi na videlo i (često negativno) utiče na svakodnevne aktivnosti.

Mnogi ljudi sa kojima smo radili i drugi terapeuti prethodnih života i ja godinama su dobijali stručnu pomoć (fizički i mentalno), a da nisu pronašli odgovore koji su im bili potrebni. Uznemiravajući odnosi sa drugima, koji nemaju objašnjenje u ovom životu, često mogu da se isprate do napetih i traumatičnih događaja u drugim životima. Mnoge fobije i alergije imaju izvor u prethodnim životima. Na primer: odbojnosti prema prašini i psima ušlo se u trag u životu u siromaštvu, kada je subjekat, koji je živeo u pustinji, morao da rasteruje pse kako bi zaštitio oskudne zalihe hrane. Poreklo fizičkih bolesti koje istrajavaju i odupiru se konvencionalnom lečenju često može da se nađe u drugim životima. Duga istorija subjektovih snažnih bolova u vratu povezana je sa dve nasilne smrti ‒ jedna na giljotini i druga kada mu se indijanski tomahavk zabio u potiljak. Mladi student nije mogao da položi ispite jer su mu se svaki put u stresnim situacijama javljali grčevi u stomaku. Ovo je pronađeno u nekoliko života u kojima je smrt uključivala traumu tog dela tela: smrt od mača, kada je pregažen kočijom, kada je upucan i tako dalje. Kompulsivno prejedanje i prekomerno gojenje često mogu da budu posledica zadržanih sećanja na smrt od gladovanja ili dovođenja druge osobe do izgladnelosti. Potonje je stvorilo potrebu za otplaćivanjem karmičkih dugova.

Žena koja je želela da ima dete, ali je imala brojne pobačaje, otkrila je da je u prošlom životu umrla na porođaju. Kako podsvest ne prepoznaje koncept vremena, ona veruje da obavlja svoju dužnost da zaštiti, ne dozvoljavajući da se to ponovo dogodi. Njen metod, u slučaju žene koja je imala pobačaje, bio je da spreči eventualnu trudnoću. U takvim slučajevima terapija podrazumeva rad direktno sa podsvešću i uveravanje podsvesti da telo koje je imalo fizičke probleme više ne postoji, a da je trenutno telo savršeno zdravo. Kada jednom shvati razliku, i da osoba nije ugrožena, problemi se brzo rešavaju.

Nekada se odgovor može naći u samo jednom prošlom životu. U drugim slučajevima uzrok je komplikovaniji, jer je obrazac ustanovljen ponavljanjem koje se proteže kroz nekoliko života. Važno je naglasiti da, kao i kod svake terapije, rad na prošlim životima nije magični lek za sve. Kada se otkriju tragovi, sadašnja ličnost i dalje mora da ih upotrebi kao alate i ugradi informacije u svoj sadašnji život. Kada osoba primeni znanje i radi sa njim, rezultati mogu da budu istovremeno i zapanjujući i zadovoljavajući.

Tokom godina rada sa stotinama i stotinama subjekata na bezbrojnim temama, povremeno su se pojavljivali interesantni slučajevi koji su tražili više proučavanja. Međutim, većina slučajeva odnosila se na živote koje bismo verovatno smatrali svakodnevnim i dosadnim. Činilo bi se da se u njima nije dogodilo ništa interesantno. Ali oni su upravo tip slučajeva koji doprinose validnosti regresije prošlih života. Ako bi u nekom momentu u budućnosti bilo ko od nas bio regresovan u ovaj sadašnji život, verovatno bismo se vratili dosadnim i uobičajenim scenama, jer to jeste život. Nekolicina nas je dovoljno značajna ili uradila nešto dovoljno senzacionalno da bi nam se imena pojavila u novinama ili u televizijskim vestima. U svetu je mnogo veći broj običnih ljudi nego poznatih.

Iako bih možda smatrala da je regresija bez događaja, važna stvar je da pomaže subjektu da pronađe ono što traži. Često sam nakon takvih seansi pomislila da će osoba biti razočarana. Iznenadila bih se kada bi mi rekli da je za njih sećanje bilo od izuzetnog značaja i objasnilo nešto o čemu su oduvek želeli više da saznaju. Prema tome, nisam ja ta koja treba da sudi o tome koja su sećanja važna i korisna kao terapijski alati. Ova vrsta bezbrojnih svakodnevnih regresija je standard i o njima se nikada ne bi pisalo osim ukoliko se ne radi o akumulaciji tipova života ili o sažetoj verziji istorije koju priča nekoliko ljudi koji su živeli u istim vremenskim periodima.

Moje knjige potiču iz nekoliko odabranih slučajeva kada sam imala sreću da radim sa subjektom koji je slučajno živeo u važnom periodu istorije ili je bio povezan sa važnom osobom. Nikada do sada nisam naišla na Napoleona ili Kleopatru i to i ne očekujem. Veća je verovatnoća da nađem život u kom je subjekat bio povezan sa Napoleonom ili Kleopatrom. U tom slučaju biste morali da se fokusirate na njihova sećanja o toj poznatoj ličnosti i možda nikada ne biste dobili podatke koji su ličniji od toga. Čak i ako je osoba živela tokom nekog značajnog istorijskog događaja, rekla bi vam samo ono što je ona lično znala. Na primer, seljak ne bi bio upoznat sa detaljima koji su bili poznati kralju države i obrnuto. Priča bi uvek bila ispričana iz njihove jedinstvene perspektive. Sve drugo bi odmah bilo prepoznato kao fantazija.

Kada sam pisala knjigu Isus i Eseni, nije mi palo na pamet da ću ikada naići na još nekog subjekta koji je imao saznanje o toliko ličnim detaljima o Hristovom životu. Ta knjiga je priča koju je ispričao jedan od Isusovih učitelja Esena iz Kumrana. Pojavila se kada sam uvela mladu devojku u regresiju u taj vremenski period i došla do zapanjujućeg otkrića. Devojka čak nije ni završila srednju školu, što je jevrejske istorijske i teološke podatke učinilo još važnijim, jer nije imala način da prikupi ove podatke iz sopstvenog obrazovanja. Ali taj slučaj je bio jedinstvena prilika. Zbog toga sam pokušala da dođem do što je bilo moguće većeg broja detalja. Ideja o tome da ću ikada ponovo naići na subjekta koji je živeo u istom vremenskom periodu i koji je takođe bio povezan sa Isusom bila mi je daleka.

Vodila sam subjekte u regresiju u to vreme i oblast, ali su oni opisivali normalne živote rimskog vojnika, osobe koja je živela u Jerusalimu, ili nekoga ko je prodavao robu na pijaci. Nisu spominjali Hrista, iako su verovatno živeli u njegovoj neposrednoj blizini. Ovo dodaje važnost mojim nalazima jer pokazuje da ljudi nisu skloni maštanju da su bili povezani sa Isusom. Kada im je data prilika, pričali su svoje jedinstvene priče. Verovatno je istina da je veliki broj ljudi širom sveta imao neki prošli život sa Isusom i koji ovo sećanje nose zaključano u podsvesti. Ali kolike su bile šanse da naiđem na još nekog od njih u svom radu sa regresivnom hipnozom? Rekla bih da su šanse bile skoro nikakve i to s razlogom. Svakako nisam očekivala da se to dogodi ponovo nakon mog iskustva sa Kejti i pisanja te knjige 1985. godine.

Radila sam sa ženom koja je bila toliko uverena da je živela u to vreme da je u hipnozi pokušala da izmisli to sećanje. Ne verujem da je želela da vara ili da je imala neke skrivene motive. Ona je prosto snažno verovala da je bila Jelisaveta, majka Jovana Krstitelja, i niko nije mogao da je uveri u suprotno. Želela je regresiju da to dokaže sebi i svojoj sumnjičavoj porodici. Složila sam se sa tim da uradim regresiju prošlih života sa njom, ali se nisam osećala prijatno, tako da sam bila još pažljivija i pomnije posmatrala subjekta. Čim je ušla u trans, počela je da opisuje okruženje Svete zemlje i svoju povezanost sa Jovanom i Isusom. Postala je vrlo emotivna dok je pričala o Jovanovom hapšenju i predstojećem pogubljenju. Bilo je nekoliko stvari koje su odmah okrile da je ovo bila fantazija. Kada sam počela da postavljam potpitanja, nije mogla da odgovori na njih. Strogo se držala biblijske verzije i nije ni na koji način odstupala. Drugim rečima, nije mogla da odgovori ni na šta što nije u vezi sa onim što je bilo dostupno čitanjem Biblije.

Druga indicija bila je telesno ponašanje. U normalnom transu osoba će ležati gotovo nepomično, dok se njeno disanje i tonus mišića menjaju i REM (faza sna brzih pokreta očiju) povećava. To su znaci koje hipnoterapeut primećuje i prati kako bi odredio dubinu transa, ali i uočio bilo kakve tragove traume. Ova žena nije ležala mirno. Njeno telo je pokazivalo uznemirenost. Konstantno je stiskala ruke, disanje joj je bilo nepravilno, a pokreti njenih očiju nisu bili pravilni. Čitavo njeno ponašanje je ukazivalo na uznemirenost. Nakon pola sata ovoga, tokom kojih sam ja neprekidno koristila tehnike za produbljivanje transa, iznenada je načinila ono što ja nazivam „preskok". Skočila je iz scene koju je opisivala u scenu koja se odnosila na drugi život. Ovaj put je bila italijanski sveštenik u maloj i siromašnoj crkvi. Njeno telo se opustilo i usledila je normalna svakodnevna regresija. Ispričala je priču o neprimerenom svešteniku koji je bio veoma nesrećan životom koji mu je sudbina dodelila. I ja sam se opustila jer sam znala da smo opet na čvrstom tlu. Bilo je očigledno šta se dogodilo. Njena podsvest je pokušavala da ispuni njenu želju i izmisli život sa Jovanom i Isusom, ali kako se trans produbljivao, više nije mogla da nastavi da se pretvara i na videlo je izašla normalna regresija.

Tokom ove regresije dogodila se još jedna stvar, koja se retko dešava. Osećala sam ogromnu količinu energije koju je njeno telo oslobađalo. Kada se to dogodi, oseća se toplota i stvara osećaj privlačenja, hvatanja na moje telo. Izuzetno je neprijatno i može da poremeti moje posmatranje i koncentrisanje na pitanja. Često se, ako mogu, udaljim od subjekta (nekoliko koraka je dovoljno) sve dok se taj osećaj ne povuče. Tokom vremena u kom se pojavljivao taj negativni fluks energije ove žene, primetila sam da je magnetofon prestao da radi. I dok sam nastavljala da postavljam pitanja subjektu, istovremeno sam pokušavala da se pozabavim ovom tehničkom, za moj posao, neophodnošću. Kada sam ga otvorila, otkrila sam da se traka zapetljala oko glave. Izvukla sam dugu nit upropaštene uvrnute trake. Potom sam stavila drugu traku i nastavila sa seansom. Kako je ušla u normalnu regresiju italijanskog sveštenika, magnetofon je radio bez problema. Kao što sam rekla, ovo se retko dešava, i to je obično bilo u slučajevima koji uključuju mnogo napetosti i uznemirenosti subjekta. Da li je energetsko polje, koje sam zapravo mogla da osetim, na neki način uticalo na magnetofon? Isto tako sam imala slučajeve kada su statički šum ili buka izbrisali glasove sa trake. Verujem da to govori da se tokom regresije prošlih života događa više od onoga što mislimo. Čini se da su prisutne nevidljive energije koje izviru iz ljudi koji su uključeni i koje zapravo mogu da utiču na mašine, posebno na nešto toliko osetljivo kao što je magnetofon.

Kada se žena probudila iz transa, bila je u potpunosti zaokupljena svojim (navodnim) sećanjem na život sa Isusom. Mislila je da je to bio dokaz i odbacila je drugi život, život sveštenika. Bila je gotovo izbezumljena kad sam joj rekla da je audio-zapis tog dela bio uništen. Osim upropaštene trake, zaglavili su se točkići i traka se čak nije mogla ni premotati. Preklinjala me je da je nekako popravim, jer mora da je ima. To je bila najvažnija stvar u njenom životu. To je bio još jedan znak da sećanje nije bilo stvarno, jer validna regresija ne povlači sa sobom takvu reakciju. Subjekti obično poriču da je iskustvo stvarno, govorivši da su verovatno to negde pročitali ili videli u filmu ili na TV-u. Negiranje je primarna reakcija i za njih je sasvim uobičajeno da kažu: „Verovatno sam izmislila celu priču." Verujem da je to metod svesnog uma za nošenje sa nečim toliko stranim i dalekim za njihov način razmišljanja. A prošli životi su svakako strani načinu razmišljanja prosečnog čoveka. Tako sam doživela nevini pokušaj subjekta da izmašta život koji bi nekako ispunio njenu želju da živi sa ovim važnim istorijskim ličnostima. Meni je to takođe bio dodatni dokaz da se ovi slučajevi ne mogu odglumiti.

Dakle, nisam očekivala da ću naići na druge subjekte koji su živeli u vreme Hrista, a i ako jesam, prethodno iskustvo bi me učinilo krajnje sumnjičavom. Čini se ipak da su ove stvari u rukama još nekog osim nas pukih smrtnika. Čini se da slučajevi koje sam vođena da istražim potiču iz viših izvora koji su svakako van moje kontrole. Tokom 1986. i 1987. godine, dok sam bila ozbiljno angažovana na materijalu o Nostradamusu (naveden u mojoj trilogiji Razgovori sa Nostradamusom), imala sam dva subjekta koji su spontano regresovali u taj vremenski period i moje interesovanje je ponovo bilo pobuđeno. Često sam se pitala kolika je verovatnoća takvog nečega, ali sam naučila da ne preispitujem razloge jer deluje kao da sam neobjašnjivo vođena ka slučajevima o kojima treba da pišem.

Ova knjiga je priča o odvojenim susretima dveju žena sa Isusom u prošlom životu. Njihova sećanja dodaju dragocene delove zaboravljenoj i iskrivljenoj priči koja je kroz vreme došla do nas. Pomaže nam da bolje razumemo i vrednujemo tog Isusa, koji je pre svega bio muškarac i ljudsko biće sa složenim i vrlo stvarnim osećanjima i emocijama. On je svakako bio majstor učitelj koji je razumeo misterije univerzuma i nastojao da ih otkrije smrtnicima svog vremena. Kao što je rekao: „Ove stvari ćete raditi i još više." Ali je isto tako bio i čovek, i ovo je deo njegove priče koja je nekako previđena. U ovoj knjizi, kao i u Isus i Eseni, imamo tu retku priliku da ga vidimo onako kako su ga videli ljudi iz njegovog vremena. Ona dočarava sliku njega koja je duboko lična i stvarna. Možda konačno možemo da vidimo i cenimo pravog Isusa kao čudesno ljudsko biće.

Zakoračite u svet nepoznatog. Svet regresivne hipnoze.

Galileja u Isusovo vreme

Drugo poglavlje

Susret sa Isusom

POSTOJE razni razlozi za traženje seanse regresije prošlih života. Mnogi ljudi imaju neki određen problem koji nastoje da reše, bilo da je fizički ili emocionalni. Karmičke veze sa članovima porodice, ili drugim važnim osobama iz njihovih života, često uzrokuju probleme koji zahtevaju pomoć. Ovi ljudi su često iscrpeli sve konvencionalne izvore, i medicinske i psihijatrijske, i okreću se terapiji prošlih života kao mogućem rešenju. Tu su, potom, uvek i oni koji traže hipnozu u prošle živote iz puke radoznalosti, samo da vide da li su zaista živeli prethodni život.

Kada je Meri pozvala da zakaže susret, nije bilo sigurno u koju je kategoriju ona spadala. Bila je vrlo privlačna žena u kasnim tridesetim godinama. Bila je razvedena i trudila se da sama podigne svoja dva sina. Kako bi uspela u tome, pokrenula je sopstveni posao, mali rasadnik biljaka sa pejzažnom