Putovanje

By Slavica Čanak

Davidovo dugogodišje traganje za odgovorima o nastanku života i univerzuma je dobilo neočekivani preokret kada je u voz, kojim je putovao, ušla zagonetna žena.

• Language: Српски језик
• Publisher: Slavica Čanak
• Release date: Mar 1, 2021
• ISBN: 9781005049836

Slavica Čanak

Živim u Australiji. Studirala sam na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Kroz dugogodišnje proučavanje egzistencijalnih pitanja došla sam do nekih uvida koje želim podeliti s ljudima sličnog interesovanja.

Book preview

Putovanje

by

Slavica Čanak

Copyright © 2021 Slavica Čanak

All rights reserved.

Smashwords Edition

Posmatrajući tamni nebeski svod, po kojem je veličanstveno iskrila svetlost razasutih zvezda, David je razmišljao o nastanku svemira. To nije bila slučajna uzgredna tema, već nešto što je godinama proučavao. Ponekad mu se dešavalo da ga misli prenesu u sferu čudnog, lucidnog stanja svesti.

Tada mu se činilo da oseća naviranje odgovora. Nije znao odakle dolaze, ali bili su tu. Tako blizo. Okruživali su ga kao senke koje se primiču i postaju sve jasnije. Uzbudjeno je očekivao da se pojave; da ekslplodiraju u svetlost spoznaje i u potpunosti otkriju misteriju života.

Ali, odgovori su uvek nestajali u trenutku objavljivanja. Isčezavali su poput nade. David je s uzdahom sklapao oči i pitao se čemu to traganje? Zašto ga oseća kao dužnost koju mora izvšiti u ovozemaljskom životu? Da li je uklet ili blagosloven?

Jer, iako je bilo naporno donosilo mu je i momente ogromne radosti i ushićenja kad god je uočio neku skrivenu vezu ili zakonitost koje do tada nije bio svestan. Sa novim, proširenim shvatanjem se budila i nova nada. Davala mu je podstreh, obnavljala snagu i vraćala entuzijazam za daljnjim istraživanjem. Udubljen u misli nije primetio da su se vrata kupea otvorila. Trgao se kada je čuo prijatan ženski glas.

-Dobro veče. Da li je slobodno?

- Dobro veče. Da. Udjite!

- Hvala.

Dok je žena, neodredjenih godina i nesvakidašnje lepote, ulazila izgledalo je kao da unosi blagu, prozračnu atmosferu koja je ispunila svaki kutak polumračnog kupea. David je obično bio zbunjen u prisustvu lepih žena, ali je ovoga puta ostao sabran. Mirno je sedeo oslonjen na rasklimani prozor voza koji je punom brzinom hrlio napred. Nije bilo potrebe da ustaje pošto žena nije imala prtljag. Elegantna torbica joj je bila prebačena preko ramena. U ruci je držala samo reciklažnu kesu sa nekoliko knjiga.

- Ja sam Sofija.

- David. Drago mi je.

Sofija se ljupko osmehnula i sela pored prozora naspram njega. Nonšalantno je skinula torbicu s ramena. Stavila je na sedište pored kese s knjigama i pogledala napolje. David je to iskoristio da je bolje razmotri. Imala je tako beo ten da je skoro blještao u kontrastu s crvenom haljinom koja joj je graciozno obavijala telo. Glatka, crna kosa se utapala u tamu noć i.

Iznenada se okrenula. Oči su joj zablistale posebnim sjajem. David nikada nije video takve oči. Prelivale su se u različe boje. Na trenutak su izgledale plave, a potom nekako zelenkaste ili čak svetlo smedje s dubokim tamnim senkama.

- I, šta ste zaključili?... Da li sam ostavila dobar utisak? - s osmehom je upitala Sofija.

- Ne razumem?

- Zar mislite da nisam primetila kako me posmatrate?

- Izvinjavam se. Nisam želeo da budem neprijatan. Naprosto, bilo je jače od mene. Sklon sam tome da sve analiziram.

- Ne morate se izvinjavati. Razumem vas. I sama sam takva.

- Stvarno?

- Stvarno.

- Drago mi je zbog toga. Izgleda da će ovo biti zanimljivo i neobično putovanje.

- Zašto neobič no?

- Neobič no se od običnog razlikuje po učestalosti pojavljivanja. Ne dešava se često da srećem tako zagonetnog i interesantnog sagovornika. N isam mislio da ću sresti nekog kao vi i voditi ovakav razgovor kada sam krenuo na put.

- Susreti nisu slučajni. Univerzum nam uvek šalje ono što nam treba ili kao lekciju ili kao nagradu za istrajnost.

- Univerzum?

- Da. Univerzum.

- Šta podrazumevate pod tim pojmom?

- Sve što postoji.

- A, šta to postoji?

- Vidljivo i nevidljivo.

- Šta je vidljivo, šta nevidljivo?

- Vidljivo je ogromno mnoštvo različith materijalnih tela i pojava. Nevidljiva je njihova zajednička suština.

- Hm... Šta je ta suš tina?

- Svest.

- Nije li svest raznolika? Dovoljno je poći od naše svesti. Svaki čovek ima subjektivno ili različito razumevanje.

- Nesumnjivo. Medjutim, pored subjektivnih svesti postoji i objektivna. Ona je viši, zajednički smisao koji spaja subjektivnosti. Omogućava im i individualni, i kolektivni razvoj. Bez objektivnosti ne bi moglo biti sporazuma izmedju subjektivnih svesti kao ni njihovog razvoja.

- Va še objašnjenje objektivne svesti ima dosta sličnosti s logosom. Stoička filozofija ga je definisala kao univerzalni božanski razum koji daleko nadmašuje inteligenciju ljudi ili sposobnost njihovog razumevanja.

- Inteligencija ljudi je posebna samo na planeti Zemlji, ali ne i u univerzumu. Šta znamo o ostalim planetama u Mlečnom putu? A tek o životu na planetama u drugim galaksijama?

- Ne mnogo. Gotovo niš ta.

- Šta to govori?

- Da mi šljenje o superiornosti naše inteligencije nije zasnovamo na dokazima i činjenicama.

- Zato i jeste krajnje vreme da se preispita validnost toga tvrdjenja.

- Problem je što nemamo ni dokaz da postoje inteligentnija bića od nas.

- Ne u potpunosti. Imamo zakon verovatnoće. Da li je realno očekivati da u nepreglednom, neistraženom prostranstvu univerzuma, s nezamislivim brojem galaksija, ne postoje planete s pogodnim položajem za razvoj života i inteligencije?

- Mislim da ne.

- Shvatanje kojim se Zemlja proglašava jedinom planetom sa životom, nije samo neosnovano, već je i nekompetentno.

- Kako?

- Ako je Zemlja jedina planeta sa životom znači da je izuzetak i da njene zakonitosti odudaraju od opšteg pravila. Na osnovu njih se ne mogu donositi opšti zaklučci o funkcionisanju univerzuma. Za to je potrebno znati opšte pravilo.

- A mo žda Zemlja nije izuzetak? Možda se njene zakonitosti uklapaju u opšte pravilo koje mi još uvek ne razumemo?... Hm... U tom slučaju je, takodje, pogrešno tvrditi da u univerzumu ne postoje planete s inteligentnim bićima. Mož da čak i inteligentnijim od nas?

- Po nekima, život je moguć i na zvezdama.

- Zvezdama!? Smatrate da je moguć život na zvezdama?

- Smatram da ništa ne treba u potpunosti odbaciti dok se sa sigurnošću ne dokaže nemogućim. Mnoge stvari su do sada izgledale nemoguće, pa su se ipak obistinile. Da je neko pre dvesta godina tvrdio da će se iz Evrope razgovarati sa Australijom tako da se ljudi vide, šta bi mu rekli?

- Rekli bi mu da je to nemoguće. Da