Razmatranja ekonomskih poruka Starog i Novog zaveta

By Miloš Popadić

Ovaj traktat je među prvim delima koja sam uopšte napisao, a koji je sve do sada stajao neobljavljen. Spis razmatra pitanja iz oblasti ''biblijske ekonomije'' i svega onoga što ona podrazumeva. Kao diplomirani ekonomista po obrazovanju, želeo sam da skiciram sebi i drugima, kakav bi svet izgledao ako bi se primenili ekonomski principi predočeni u najvećoj knjizi svih vremena - Bibliji. Ne znam da li sam u tome uspeo, vi moji čitaoci prosudite sami.
Nastojao sam da sve glavne kategorije koje se odnose na privredni život obuhvatim i razmotrim u svetlosti poruka iz Božje Reči. Tamo gde se svetska ekonomija suproti biblijskoj, davao sam primat ovoj drugoj.
Vizija sveta koju nam Sveto Pismo prikazuje je veličanstvena. U tom svetu ne bi bilo ekoloških problema. Ni jedan faktor prirode i društva ne bi dovodio do pojave siromaštava i bolesti. Primena biblijske paradigme bi transformisala planetu u predivno mesto za život. Postojanje sreće svih bića bi bila normalna pojava, za razliku od današnjeg sveta gde se ono normalno smatra nepoželjnim i dekadentnim, jer se primat daje nasilju i izopačenosti. Današnja civilizacija forsira neprirodnost i zloupotrebu nauke, a blagostanje, obrazovanje i mogućnost lečanja ljudi je srazmerna novčanim moćima stanovnika sveta. To je zlo zbog kojeg će čovečanstvo platiti veliku cenu. Ideje koje sam otkrio u Bibliji bi preokrenule svet u pozitivnom pravcu i konačno ljudska bića bi osetila koliko je predivno što smo dobili od Boga priliku da budemo živi.

• Language: Српски језик
• Publisher: Miloš Popadić
• Release date: May 17, 2021
• ISBN: 9781005428150

Book preview

Da li je Vrhovni vlasnik svih univerzuma svojim konceptom stvaranja sveta pripremio okolnosti za pojavu ekonomskih odnosa i sistema u ljudskom društvu? Ima li Biblije u ekonomiji ili ekonomije u Bibliji? Izvesna osoba, u razgovoru sa mnom, upotrebila je sintagmu ''biblijska ekonomija'', a da bi pojasnila misao oličenu u navedenom izrazu, postavila je zatim pitanje, šta bi sve spadalo u ekonomiju kakvu Bog želi? Ja bih na to pitanje nadovezao nekoliko sledećih. Da li je Gospod uopšte želeo da zaživi ekonomska stvarnost ili je njena pojava bila nužno zlo? Jesu li i ekonomski zakoni poput moralnog i fizičkog, Božiji? Na ova i slična pitanja pokušaću da dam odgovor oslanjajući se pre svega na Sveto Pismo, a zatim i na ekonomske nauke.

U prva dva poglavlja Biblije, koja predstavljaju njezin temelj, ne nalazim ni nagoveštaj o tome da je Stvoritelj imao nameru da na Zemlji uspostavlja bilo kakve ekonomske odnose. Takav zaključak sam doneo polazeći od izveštaja da je Gospod, a to je veoma značajan podatak, i sa ekonomske tačke gledišta, zasadio vrt i u njemu smestio prvi ljudski par. (v. 1 Moj. 2, 8) Zašto je to značajan podatak? Evo zašto. Ekonomska nauka definišući društvenu proizvodnju, polazi od ljudskih potreba. Da bi opstao, čovek mora da ima dovoljno hrane, odeće, obuće, stambenih prostorija itd. A da bi zadovoljio sve te potrebe on mora da proizvodi. I upravo tu nailazimo na bitnu razliku između sadašnjeg stanja stvari i onog koje je postojalo pre pojave greha na Zemlji. Pojava zla je zapravo prva prelomna tačka u istoriji čovečanstva i polazeći od te informacije date u Svetoj reči možemo objasniti mnoge zbunjujuće stvari iz života. Adam i Eva, na primer, imali su potrebu da se hrane, ali da bi zadovoljili tu svoju potrebu nisu morali da se bave proizvodnjom hrane. Dok filozofi materijalisti, pak, opisujući stvarnost, ističu i pozivaju se na to, da čovek prisvaja prirodu i upodobljava je svojim potrebama. Oni time žele da kažu sledeće: prvo, da Bog , ne postoji, jer je priroda nesavršena, te čovek mora najpre da je prilagodi da bi je upotrebio, i drugo nastoje da opravdaju otimačinu, jer ako čovek mora da otima od prirode da bi preživeo, zašto ne bi otimao i od svog bližnjeg, koji je takođe deo prirode. A sada vratimo se u biblijski raj. Dakle smestio ih je u podesnim, a ne ekstremnim životnim uslovima, kakvi se mogu videti na našoj planeti, stoga nisu bili prinuđeni da se bore za preživljavanje i nikakav problem pred njima nije stajao ni kao izazov ni kao neophodnost opstanka.

Prema tome, oni su trebali da žive na otvorenom, u baštama i poljima; hrana im je bila na dohvat ruke; nikakva proizvodnja radi opstanka nije bila potrebna; njima čak nije bila potrebna ni odeća ni obuća. (v. 1 Moj. 2, 25) Pošto ni gradnja kuća za stanovanje nije bila predviđena u planu za njihovo življenje, kao ni uzgajanje useva za ishranu, niti izrada