Postanje

By Dr. Brian J. Bailey

Kada su Hristu postavljali pitanja, On je često vraćao ljude na početak, na poreklo plana našeg Nebeskog Oca koji je imao za Svoju tvorevinu. U svom komentaru na Knjigu Postanja, dr Bejli pokazuje kako je važno razumeti Božje namere od početka da bi se razumeo Božji plan za čovečanstvo, kao i mnoge duhovne istine koje se odnose na život vernika danas.

• Language: Српски језик
• Publisher: Zion Christian Publishers
• Release date: Jan 12, 2023
• ISBN: 9781596659643

Book preview

POSTANJE

Knjiga početaka

Dr. Brian J. Bailey

Naslov originala na engleskom jeziku:  Genesis – the Book of Beginnings

© 1996 Brian J. Bailey

Verzija 2.1 na engleskom jeziku (2020)

Postanje: Knjiga početaka

 © 2022 Brian J. Bailey

Verzija 1.0 na srpskom jeziku

Dizajner prednje korice:

© 2000 Zion Fellowship, Inc.

Sva prava zadržana

Nijedan deo ove knjige ne sme se umnožavati na bilo koji način, bilo u elektronskom ili mehaničkom obliku bez prethodnog pisanog dopuštenja od strane izdavača, osim u slučaju kratkih citata u člancima i recenzijama.

Prevod: Emilija Kristina Mozor

Lektura i korektura: Danijela Arman

Citati iz Svetog Pisma koji se koriste u ovoj knjizi su iz Biblija Savremeni Srpski Prevod i Biblija Daničić- Karadžić

Objavio Sion Christian Publishers

Objavljeno kao e-knjiga  2022

u Sjedinjenim Američkim Državama

ISBN  1-59665-964-5

Za više informacija, molimo vas kontaktirajte:

Zion Christian Publishers

A Zion Fellowship ® Ministry

P.O. Box 70

Waverly, New York 14892

Telefon: [phone]

Besplatan telefonski broj: 1-877-768-7466

Fax: [phone]

www.zcpublishers.com

ZAHVALNICE:

Urednički tim: Carla Borges, Paul i Betsy Caram, Suzette Topper, Mary Humphreys, David Kropf, Justin Kropf, Lois Kropf, Hannah Schrock, Caroline Tham, i Paul Tham.

Želimo da se zahvalimo ovim dragim ljudima jer bez njihove mnogočasovne, neprocenjive pomoći ova knjiga ne bi bila moguća. Zaista smo zahvalni na njihovoj marljivosti, kreativnosti i izvrsnosti u sastavljanju ove knjige za Božiju slavu.

Uvod

Knjiga početaka

U jevrejskoj Bibliji, Postanje je nazvano 1 Knjiga Mojsijeva jer je Prorok Mojsije bio autor ove dragocene knjige. Reč geneza ili postanje zapravo znači poreklo. Nazvana je Postanje jer sadrži početne misli i istine svih biblijskih doktrina, kao i zapis o poreklu dobra i zla u ovom svetu. Postanje je knjiga početaka.

A. Početak neba i zemlje

B. Početak svakog živog i neživog  života (životinje, biljke, itd.)

C. Početak muškarca, žene i braka 

D. Početak greha u čoveku

E. Početak iskupljenja prolivanjem krvi, i obećanje o dolazećem Iskupitelju 

F. Početak rata i ubistva

G. Ponovni početak čoveka, nakon što je zemlja bila uništena poplavom

H. Početak rasa, nacionalnosti i jezika u Vavilonu

I. Početak posebnog svetog naroda – sa Avramom

J. Početak 12 izraelskih plemena sa 12 Jakovljevih sinova 

Gore navedeni počeci (i mnogi drugi) su početne misli sa brojnim drugim  mislima unutar njih. Vidimo početak stvaranja i prve porodice, nakon čega sledi ulazak greha u ovaj svet. Tada se otkriva Božiji slavni plan iskupljenja. Posle toga vidimo lozu Kaina i Seta, koje su formirale rodoslov sinova ljudskih i sinova Božijih. Tako vidimo podelu između dece pravednika i dece zlih.

Nakon kazne Potopom u kojem su Noje i njegova porodica jedini preživeli, Knjiga Postanja se fokusira na Avrama i Božiju želju za novim i odvojenim narodom. U ovoj knjizi opširno su obrađeni životi njegovih potomaka – Isaka, Jakova i Josifa.

Važno je razumeti poreklo. Na primer, kada lekar pokušava da leči bolest, on prvo pokušava da locira izvor problema u telu, zbog čega radi istoriju bolesti pacijenta. Slično tome, kada pokušavamo da rešimo nečiji duhovni problem, moramo da pronađemo koren njegovog problema.

Kao knjiga o poreklu, Postanje je izvor svega. Stoga je neophodno razumeti Postanje da bismo razumeli druge delove Reči Božije. Apsolutno je imperativ razumeti prvobitnu Božiju nameru za čoveka, za brak, za žrtvu, za kušnje i sve ostalo. Osim ako ne razumemo prvobitnu svrhu, ne možemo pravilno protumačiti nijednu temu iz Božije Reči.

Poruka od početka

U 1 Jovanovoj 3:11 jasno se kaže, "Ovo je poruka koju ste čuli od početka: da volimo jedan drugoga. O kakvom početku on govori? Da li misli na Mojsijev zakon, ili na Hristovo učenje? Apostol Jovan se vraća sve do prve porodice, jer u sledećem stihu kaže: Ne budite kao Kain (ovo je prva porodica), koji je pripadao Zlome…

Kain je odlučio da otvrdne svoje srce i posluša glas zloga. Stoga je postao poput zloga. Moramo paziti na sebe, jer ako slušamo pogrešne ljude i protivnika, postaćemo kao oni.

Ne budite kao Kain, koji je pripadao Zlome i ubio svoga brata. A zašto ga je ubio? Zato što su njegova dela bila zla, a dela njegovog brata pravedna. Ljudi koji ne žive ispravno su prokleti i izmučeni duhom ljubomore. Ovaj užasni duh uznemirava one čiji su motivi i životi pokvareni, kao što je to učinio Kainu.

Apostol Jovan se vraća na početak! Poruka koju smo čuli od početka seže sve do Rajskog vrta. U Mateju 22:36-40 vidimo da je Gospod sažeo svih 31102 stihova Biblije u samo dve fraze – Kako se odnosimo prema drugima i kako se odnosimo prema Bogu: Učitelju, koja je najveća zapovest u Zakonu? A Isus mu reče: Voli Gospoda, svoga Boga, svim svojim srcem, svom svojom dušom i svim svojim umom. To je prva i najveća zapovest. Sve proizilazi iz ova dva pitanja.

Način na koji se ophodimo prema drugima, stanje našeg srca i naš stav prema njima, kao i stanje našeg srca i naš stav prema Bogu – ovo je poruka koju smo čuli od početka. To je takođe poruka novog zaveta.

U Mateju 7:12 Gospod je rekao: Sve dakle, šta želite da ljudi čine vama, činite i vi njima, jer je to Zakon i Proroci. Svakako ćemo otkriti da je ovo najveća borba u životu. Održavanje naših srca mekim i naših odnosa otvorenim zahteva mnogo truda i mnogo milosti. Čak i kod pobožnih ljudi, najveća bitka je u praćenju svojih reči i odnosa prema drugima.

U svojim učenjima, Gospod Isus se uvek vraćao na početak jer je došao da izbavi čoveka od pada da bi ga vratio prvobitnoj nameri. Matej 19:3 kaže: „Tada mu priđoše neki fariseji s namerom da ga iskušavaju, pa ga upitaše: Da li sme čovek iz bilo kog razloga da se razvede od svoje žene?"

Da bi odgovorio na njihovo pitanje, Gospod im nije skrenuo pažnju na ono što je Mojsije rekao na Sinajskoj gori (kada je dao Zakon hiljadama godina nakon što su Adam i Eva stvoreni), već se vratio na početak u Rajski vrt, Božijoj prvobitnoj nameri za brak.

Isus im reče: „Zar niste čitali, odgovori im on, da ih Stvoritelj u početku stvori muško i žensko? I da je rekao (On citira iz Postanja 2:24): Zato će čovek ostaviti oca i majku i sjediniti se sa svojom ženom, i dvoje će biti jedno telo?Tako više nisu dvoje, nego jedno telo. Neka, dakle, čovek ne rastavlja ono što je Bog sjedinio. Pa zašto je onda Mojsije zapovedio da muž ženi da potvrdu o razvodu i da se od nje razvede? Upitaše ga oni. A Isus im reče: Mojsije vam je zbog okorelosti vašeg srca dozvolio da se razvodite od svojih žena, ali u početku nije bilo tako (Matej 19:4-8). Hrist se vraćao na početak i govorio: „Došao sam da spasem palog čoveka da ga vratim Očevoj prvobitnoj nameri.

Nije bilo razvoda ili poligamije kada je Bog ustanovio brak, oni su rezultat pada. U ovom razgovoru sa farisejima, Gospod Isus Hrist, u Svom novom zavetu, zapravo zabranjuje razvod i poligamiju. On takođe zabranjuje tvrdoću srca i mržnju, što je uzrok svih razvoda.

Geografske i istorijske postavke Knjige Postanja

Postanje obuhvata period od oko 2300 godina, što je ukupno više od ostalih 65 knjiga u Bibliji zajedno. Postanje obuhvata prvih 25 generacija ljudi. Može se podeliti na geografska i istorijska sedišta koja se nalaze na sledećoj stranici.

Podele Postanja

1. Poglavlja 1 - 11

Doba pre i posle potopa

(4004 p.n.e. - 1996 p.n.e.)

Lokacija: Plodna Mesopotamija (što znači zemlja između dve reke – Tigra i Eufrata). To bi bilo na području modernog Iraka i Sirije.

2. Poglavlja 12 - 36

Životi Avrama, Isaka i Jakova 

(1996 p.n.e.– 1689 p.n.e.)

Lokacija: Hananska zemlja (današnji Izrael)

3. Poglavlja 37 - 50

Josifov život 

(1745 p.n.e. - 1635 p.n.e.)

Lokacija: Egipat

PRVI DEO – Stvaranje 1:1 - 2:25

Sedam dana ekvivalentno 7000 ljudskih godina

Sveto Pismo počinje sa sedam dana stvaranja. Mojsije i apostol Petar izjavljuju da je jedan dan kao 1000 godina sa Gospodom (2 Petrova 3:8, Psalam 90:4). Iz ovoga zaključujemo da je 7000 godina dodeljeno čoveku na zemlji.

Pogledajte grafikon sa 7000 ljudskih godina na sledećoj stranici. Bilo je 7000 ljudi koji nisu kleknuli pred Vaalom u Ilijino vreme (1 Carevima 19:18). Ova činjenica sugeriše da je Bog uvek sačuvao (i uvek će sačuvati) verni ostatak tokom svih godina ljudske istorije.

Bilo je 4000 godina (ili 4 dana) od Adama do prvog Hristovog dolaska. Ima 2000 godina (ili 2 dana) od vremena Hristovog prvog dolaska do njegovog drugog dolaska. Ovo je ukupno 6000 godina, odnosno šest dana. Zatim sledi dan odmora koji je 1000 godina Hristove vladavine na zemlji. Sotona i svi zli duhovi biće vezani i biće mir na zemlji. Takođe će Hristova Nevesta (Crkva) ući u počinak sa svojim Nebeskim Ženikom, Gospodom Isusom Hristom.

cover.jpgimg1.png

Sedam je ključni broj u Svetom Pismu 

Pored sedam dana iz prvog poglavlja, Knjiga Postanja je sama po sebi izveštaj o broju sedam kao što se vidi u životima sedmorice pravednika vere -Avelja, Enoha, Noja, Avrama, Isaka, Jakova i Josifa. Zanimljivo je da broj sedam, u ovom ili onom obliku, teče kroz Božiju Reč.

U Mojsijevom šatoru nalaze se sedam komada nameštaja, aludirajući na sedam iskustava u našem duhovnom životu. Štaviše, postoji sedam Gospodnjih praznika, koji se porede sa sedam božjih zakona Crkvenog doba. U Novom Zavetu je bilo sedam poređenja o Božijem carstvu kako ih je izložio sam naš Gospod u 13 poglavlju evanđelja po Mateju. Pored ovih i mnogih drugih, Sveto Pismo se završava sa više sedmica u knjizi Otkrivenja, uključujući i zadivljuće trostruke presude, sedam pečata, sedam truba i sedam čaša.

Reč Božija je napisana sa izuzetnom matematičkom preciznošću, što bi bilo moguće samo ako postoji jedan Pisac, naš blaženi Sveti Duh. Delujući tokom dugog  vremenskog perioda, Sveti Duh je pokrenuo preko 40 pisaca da zabeleže sve u Svetom Pismu koje nazivamo Biblijom. Ipak, postoji čudesno jedinstvo. Poštujmo ove stranice koje su nam date da čitamo i proučavamo, i tako sa psalmistom zavapimo: Oči mi otvori, da vidim čudesna dela u Tvom Zakonu (Psalam 119:18).

Priča o stvaranju mora biti prihvaćena verom 

1:1 – U početku stvori Bog nebo i zemlju. Ovo je Gospodnji izveštaj o Svom stvaranju. Prihvatimo verom da je Gospod učinio upravo ono što je rekao.

Ateizam, agnosticizam i evolucija

 Čin stvaranja je bio žestoko osporavan od strane mnogih tokom godina. Ovo poricanje biblijskog izveštaja o stvaranju bilo je pojačano posebno od devetnaestog veka, od strane takvih grešnih duša kao što je Čarls Darvin, koji je pokrenuo teoriju evolucije.

Zašto su ljudi obuzeti ateizmom, agnosticizmom i evolucijom? Sve to proizilazi iz razvratnog uma. Čovek se ne rađa takav. To je rezultat otvrdnjavanja srca i života grehom. U Rimljanima 1:21-24 se jasno kaže: Iako su upoznali Boga, nisu ga kao Boga slavili ni zahvaljivali mu, nego su im misli postale jalove, a nerazumno srce im se pomračilo. Praveći se mudri, postali su ludi, pa su slavu besmrtnoga Boga zamenili slikom i obličjem smrtnoga čoveka, ptica, četvoronožaca i gmizavaca. Zato ih je Bog u požudama njihovog srca prepustio nečistoti, da međusobno obeščašćuju svoja tela.

Ovo je plod srca koje je otvrdnulo nemoralom, gordošću i neposlušnošću. Da bi otupili um od krivice, oni racionalizuju govoreći da Boga nema; stoga nema osude. Tada on ili ona postaju izuzetni intelektualci. Homoseksualnost i lezbejstvo nisu zbog gena ili dominantne majke. Božija Reč kaže da je to zbog svojevoljnog odbacivanja Boga i tame koja ulazi u dušu koja vodi ka pokvarenom umu (Rimljanima 1:18-32). Homoseksualnost je protiv prirode. Čak i životinjsko carstvo zna bolje.

Još jedan ogorčeni protivnik Božijeg izveštaja o stvaranju bio je plodni autor H. G. Wells. Njegova prva dela, po kojima je najpoznatiji, bile su „naučne romanse". One su bile prepoznate kao pionirska dela naučne fantastike. On je proučavao vreme i svemir i stvorio vanzemaljska društva kako bi stvorio novo naučno mišljenje – na primer, Darvinovu teoriju evolucije (iako je na kraju svog života Darvin odbacio sopstvenu teoriju).

Zatim na prelazu vekova imamo pisanja Karla Marksa i Fridriha Engelsa sa njihovim manifestom Komunističke partije, koji takođe zagovaraju evoluciju i ateizam tog diaboličkog društva i političkog sistema.

Brojni su ugledni radovi koji su za nas naveli činjenicu da je evolucija nemoguća, čak i sa naučne tačke gledišta, jer da bi evolucija bila validna istina, mora imati stalno stanje. Ne postoji takav dokaz koji bi dokazao teoriju evolucije, pošto sam život dokazuje da ne postoji takva transmutacija vrste, što znači da vrsta ljudi i zveri ne prolaze kroz takvu transformaciju. Dakle, pred našim očima imamo odbacivanje te hipoteze.

Evolucija je u stvari jedna filozofija i verovanje koje nema naučnu osnovu, ali je utočište onih koji ne žele da razmišljaju o konačnoj odgovornosti pred Božanskim Sudijom. Tomas Henri Haksli (1825-1963) je bio poznati biolog i zagovornik darvinizma. Njegov unuk Oldus Haksli (1894-1963), izjavio je u svojim Ciljevima i sredstvima, da je filozofija evolucije u suštini bila instrument oslobađanja (seksualnog i političkog). Njegov deda je izabrao i prihvatio ovu filozofiju jer mu je olakšala savest i omogućila mu da živi u grehu.

Evolucija je dogma Unesko (Organizacija ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu), koju je uveo prvi generalni direktor, ser Julan Huxley. U stvari, Wendell Bird, autor knjige Poreklo vrsta, primećuje: "Veći deo visokog obrazovanja je dogmatsko i iracionalno posvećeno afirmaciji evolucije. Dr A. E. Wilder Smith, Dr W.R. Thompson, pa čak i ruski naučnik Dr Dimitri Kouznetsov su rekli da je teorija evolucije, u izvesnoj meri, ometala napredak nauke. Dakle, daleko od naučnog dokazivanja, to je filozofija koja je bila štetna za istinska naučna istraživanja u nizu disciplina.

Međutim, Božija Reč kaže: „Verom shvatamo da su svetovi sazdani Božijom rečju, i to tako da ono što se vidi nije nastalo od nečeg vidljivog (Jevrejima 11:3). Zapamtite, kroz veru razumemo. Mudrost ovog sveta je namamila mnoge pisce da postanu budale, kao što Pavle kaže u Rimljanima 1:22: „Praveći se mudri, postali su ludi.

Svet nije stvoren eksplozijom

Verovatno ste čuli za „teoriju velikog praska". Potrebno je više vere da se veruje u ovo nego da se veruje u biblijski izveštaj o stvaranju. Prema teoriji velikog praska, iznenada je došlo do ogromne eksplozije i Zemlja je nastala. Ova teorija ima toliko logike kao kad čovek koji nosi kutiju slagalice od 10.000 delova, iznenada se spotakne i nakon što svi delovi odlete u vazduh, padnu na zemlju u savršenom sklopu.

Eksplozija ne stvara red i pravi lep dizajn. Šalje sve u svim pravcima, donoseći haos i uništenje. Pa ipak, univerzum je stvoren sa izuzetnom preciznošću i savršenim dizajnom koji je zahtevao genijalnost vrhovnog bića. Možete li zamisliti automobil koji nastaje kao rezultat eksplozije? Naravno da ne! Svaki deo motora pažljivo je osmišljen i dizajniran od strane inteligentnog uma. Čak i za neverujući um, teorija o „velikom prasku" koja pokreće ovaj svet je smešna.

Naša zemlja je tako postavljena da je u savršenoj blizini Sunca. Severni deo zemlje naginje bliže suncu da bi nam dao leto, a zatim se naginje od sunca da bi dao zimu. Zemlja se okreće oko svoje ose da bi nam dala dan i noć. O, kako je divan naš Gospod! On sve čini u veličanstvenoj mudrosti (Psalam 104:24). Niko pri zdravoj pameti ne bi mogao pripisati ovu dobro uređenu kreaciju slučajnosti.

Pavle opominje svog ljubljenog sina u veri: „Timoteje, čuvaj to što ti je povereno. Kloni se bezbožnog naklapanja i protivljenja lažnog znanja" (1 Timoteju 6:30).  Sada moramo skrenuti pažnju na veoma važnu činjenicu stvaranja dok razmatramo sledeći stih.

Teorija jaza znanja

Teorija jaza znanja (kako je nazvana) kaže da postoji veliki vremenski jaz između Postanka 1:1, U početku stvori Bog nebo i zemlju i Postanka 1:2 „Zemlja je bila bezoblična i prazna. Tama se prostirala nad bezdanom i Božiji Duh lebdeo je nad vodama". Na samom početku Gospod je stvorio nebo i zemlju. Zatim, tokom dugog vremenskog perioda, Zemlja je postala (kako to piše na hebrejskom) bezoblična i prazna, a tama je prekrila zemlju. Pređašnja Božija civilizacija i tvorevina se pokvarila i Bog ju je uništio. Zatim, u određenom trenutku, pre oko 6.000 godina, Gospod je obnovio ovu zemlju i stvorio stvorenja koje poznajemo danas.

Jedan od razloga za ovu teoriju je jednostavno taj što Gospod sve čini lepim (Propovednik 3:11) i savršenim. Nije u skladu sa Gospodnjim karakterom i prirodom stvarati nešto što je bez oblika i prazno. Zašto je, dakle, zemlja bila bezoblična i prazna? Razlog je taj što je ovde na zemlji postojala prethodna civilizacija, koja se pobunila sa Sotonom protiv Veličanstva na visini. Zemlja je bila pokvarena. Sada nalazimo da Bog obnavlja zemlju iz Postanja 1:2b do 2:3.

Postoje i drugi dokazi koji potkrepljuju da je postojala nekadašnja tvorevina. Gospod je zapovedio čoveku u Postanju 1:28 da napuni zemlju. Može se napuniti samo nešto što je ranije bilo naseljeno. Hebrejska reč za „napuniti" je ista reč koju je Gospod upotrebio nakon uništenja svih stanovnika sveta Potopom. Gospod je rekao Noju i njegovim sinovima da napune zemlju koja je ranije bila naseljena (Postanje 9:1).

Druga stvar koja je veoma interesantna je razlika između palih anđela i demona. Anđeli, znamo, imaju krila i mogu da lete. Demoni su, s druge strane, vezani za zemlju. Pored toga, oni uvek traže da se nastanjuju i poseduju telo, a anđeli ne. Razlog za to je što su demoni bestelesni duhovi nekadašnje civilizacije. (Molimo pogledajte našu knjigu pod naslovom Anđeli za dalje proučavanje).

img2.png

SEDAM DANA STVARANJA  (1:2b - 2:3)

1:2a – Zemlja je bila bezoblična i prazna. Tama se prostirala nad bezdanom. Zemlja je stara mnogo hiljada, možda miliona godina. Dok Postanje 1:1 seže sve do samog početka, Postanje 1:2 otkriva da je Zemlja postala mrtva planeta zbog Božije osude.

Sledeći stihovi se mogu odnositi na osudu koja se desila u davnini: Psalam 104:29 kaže: Svoje lice sakriješ, i oni se uplaše, dah im oduzmeš, i oni ugibaju i u prah se vraćaju. Jov 9:5-7 kaže: On planine pomera, a one i ne znaju, i u svom gnevu ih prevrće. On zemlju pokreće s mesta i trese joj stubove. On govori suncu, i ono ne izađe, pečatom svojim pečati zvezde. Psalam 104:30 može se odnositi na ponovno stvaranje: „Ti svoj dah pošalješ, i drugi se stvaraju, i tako obnavljaš lice zemlje."

1:2b – "I Božiji Duh lebdeo je nad vodama". Ovaj stih i dalje je obnova nečega što je već bilo tu. Koliko je vremena proteklo između 1:1 i 1:2b nije poznato, ali je to verovatno bio nezamisliv vremenski raspon. Sve što je živelo pre Adama je umrlo. Zemlja je postala mračna, pusta planeta. Veruje se da su fosili ostaci nekadašnjeg životinjskog i biljnog sveta. Demoni su bestelesni duhovi bivše civilizacije. Oni nisu bili ljudi, iako su možda bili slični. Adam je bio prvi čovek. Stvoren je šestog dana, pre oko 6.000 godina. Priču o stvaranju treba prihvatiti sa potpunom verom. Bez vere je nemoguće ugoditi Bogu (Jevrejima 11:6).

Prvi dan stvaranja

1:3 – Tada Bog reče: Neka bude svetlost. I bi svetlost. Prvog dana Bog je stvorio svetlost. U stvari to je bila obnova svetlosti. Svetlost otkriva jednu od unutrašnjih osobina Gospoda. Bog je svetlost! Hrist je rekao u Jovanu 8:12: „…Ja sam svetlost sveta. Ko ide za mnom, neće hodati u tami, nego će imati svetlost života". Zaista, Hrist je Svetlost sveta koja daje svetlost svakome ko dolazi na svet (Jovan 1,9).

Prizivajući svetlost, Gospod je najavio da Njegova sopstvena priroda prodire u tamu zemlje, koja je bila obuhvaćena tamom koja je na nju došla zbog pobune njenih bivših stanovnika. Bog je rekao: „Neka bude svetlost", i odjednom je bila svetlost. On je to hteo, i to se dogodilo. Izgovorena Božija reč je stvaralačka (Psalam 33:6,9). Dovođenje svetlosti u postojanje bio je prvi čin stvaranja.

Pavle kaže u 2 Korinćanima 4:6: Bog, koji je rekao: Neka svetlost zasvetli iz tame, zasvetleo je u našem srcu…" Pri nanovom rođenju, Bog unosi svetlost u unutrašnjost naših duša, koje su pomračene od greha, i postajemo nova stvorenja u Hristu (2 Korinćanima 5:17). Svetlost je prvi čin obnove naše duše. Blaženi Sveti Duh deluje na volju i osećanja prosvetljujući naše razumevanje. Tama bi uvek pokrivala čoveka da Sin Božiji nije došao i prosvetlio (1 Jovanova 5:20).

1:4-5 – „Bog vide da je svetlost dobra i razdvoji svetlost od tame. Bog nazva svetlost dan, a tamu noć. I bi veče, i bi jutro – dan prvi."Bog je video da je svetlost dobra. Odvojio je svetlost od tame i napravio razliku između njih.

Kakvo zajedništvo svetlost može imati sa tamom? Očigledno nikakvo! Na nebu je savršena svetlost i nema nikakve tame. U paklu je potpuna tama. Tamo nema ni odsjaj svetlosti. Ovo ima duhovnu primenu u našim životima. Apostol Pavle je rekao u 2 Korinćanima 6:14: „Ne uprežite se u isti jaram sa nevernicima. Jer šta ima pravednost sa bezakonjem? Ili, kakva je zajednica svetlosti i tame?"

Trebamo biti odvojeni od Kneza tame, dela tame i onih koji hodaju u tami. Mora se primetiti da je Gospod Bog koji razdvaja dobro od zla, svetlost od tame i čisto od oskrnavljenog. Mi samo moramo biti odvojeni od tame i bezakonja (2 Korinćanima 6:17).

Bog nas je pozvao „iz tame u svoju čudesnu svetlost (1 Petrova 2:9). Pavle je rekao u 1 Solunjanima 5:5: „Jer, svi ste vi deca svetlosti i deca dana. Mi ne pripadamo noći i tame. Mi smo nazvani decom svetlosti i decom dana. Neiskupljeni se zovu deca tame, deca neposlušnosti i deca gneva.

Treba da hodamo u svetlosti, što znači da živimo u poslušnosti Božijim zapovestima (1 Jovanova 1:7). Pavlovo upozorenje u Efescima 5:8 glasilo je: „Jer, nekada ste bili tama, a sada ste svetlost u Gospodu". Dan i noć pripadaju Gospodu. Koristimo svoje vreme mudro, radeći za Njega svaki dan, i odmarajući se u Njemu svake noći, razmišljajući o Njegovom Zakonu i danju i noću (Psalam 1:2).

Drugi dan stvaranja

1:6-8 – Tada Bog reče: neka bude svod između voda, da razdvaja vode od voda. I Bog načini svod i razdvoji vode pod svodom od voda nad svodom. I bi tako. Bog nazva svod nebo. I bi veče, i bi jutro – dan drugi.Drugog dana stvaranja, Bog je odvojio zemlju od voda nad svodom. Bog je prilagodio Zemljinu atmosferu i gravitaciju tako da je voda ostala na zemlju, a vodena para iznad zemlje.

Opet, imamo razdvajanje u činu stvaranja. Ovoga puta ono što je nebesko (ili duhovno) bilo je odvojeno od zemaljskog (ili telesnog). Setimo se saveta apostola Pavla u 1 Korinćanima 15:50: „A ovo vam tvrdim, braćo: telo i krv ne mogu da naslede božije carstvo, niti raspadljivost nasleđuje neraspadljivost."

Treći dan stvaranja 

1:9-13 – "Tada Bog reče: Neka se vode pod nebom saberu na jedno mesto i neka se pojavi kopno. I bi tako. Bog nazva kopno zemlja, a sabrane vode nazvane more. I Bog vide da je to dobro. Tada Bog reče: Neka zemlja iznedri rastinje: biljke koje daju seme i plodonosno drveće koje rađa plod