DELA APOSTOLSKA: Fokus na centar Božije vatre

By Dr. Paul G. Caram

Dr. Paul Caram piše inspirativan komentar na knjigu Dela apostolskih, pokazajući da je to božanski izveštaj o novom Božjem pokretu. Gospod je došao da podari život onima koji su bili novi mehovi za vino i sagradio je Svoju crkvu na temelju apostola Jagnjeta. Dr. Caram takođe opisuje kako mi kao vernici treba da budemo deo Božjeg pokreta u uspostavljanju Njegovog Kraljevstva ovde na zemlji i kako će Hristova crkva činiti “veća dela “ zato što je On otišao Svom Ocu i poslao nam Svog Svetog Duha.

• Language: Српски језик
• Publisher: Zion Christian Publishers
• Release date: Jan 3, 2024
• ISBN: 9781596658059

Book preview

DELA APOSTOLSKA

Fokus na centar Božije vatre

Dr. Paul G. Caram

Naslov originala na engleskom jeziku:  Acts- a Focus on the Center of God’s Fire

© 1999 Paul G. Caram

Verzija 1.0 na engleskom jeziku

 „DELA APOSTOLSKA( Fokus na centar Božije vatre)"

 © 2023 Paul G. Caram

Verzija 1.0 na srpskom jeziku

Dizajner prednje korice:

© 2002 Paul G. Caram i izdavaoci licenci

Sva prava zadržana

Nijedan deo ove knjige ne sme se umnožavati na bilo koji način, bilo u elektronskom ili mehaničkom obliku bez prethodnog pisanog dopuštenja od strane izdavača, osim u slučaju kratkih citata u člancima i recenzijama.

Prevod: Emilija Kristina Mozor

Lektura i korektura: Danijela Arman

Ukoliko nije drugačije naznačeno, svi citati iz Svetog Pisma

preuzeti su iz verzije Novi Savremeni Prevod

Objavio Sion Christian Publishers

Objavljeno kao e-knjiga 2023

u Sjedinjenim Američkim Državama

ISBN  978-1-59665-805-9

Za više informacija, molimo vas kontaktirajte:

Zion Christian Publishers

A Zion Fellowship ® Ministry

P.O. Box 70

Waverly, New York 14892

Telefon: [phone]

Fax: [phone]

www.zcpublishers.com

Knjiga Dela apostolska – Uvod

Početak Crkve

Dela apostolska su istorijski izveštaj o početku Crkve. Kada je Hrist izjavio: sagradiću svoju Crkvu (Matej16:18), On je to počeo pripremajući dvanaest kamena temeljaca tokom svoje službe. Isus je izlio svoj život i poruku u dvanaest apostola. Ovi ljudi će postati uzori i pisci Novog Zaveta. Naša vera i zaista naši životi se baziraju na večnim Svetim Pismima koje su oni i proroci napisali. Apostol Pavle je potvrdio ovu istinu kada je rekao da smo nazidani na temelju apostola i proroka, a glavni ugaoni kamen je sam Hristos Isus (Efescima 2:20).

Nedostojno kamenje uklonjeno

Hrist ne gradi svoju Crkvu ni na čemu neispravnom. Kamenje za temelj je iskušano.  Pre novog pokreta Duha u Delima, Bog je iskorenio sve one koji su imali izdajnički duh. Gotovo polovina prvog poglavlja govori o zameni Jude izdajice. U Delima apostolskim 1:15-26 postoji zamena pozicija i funkcija. Danas vidimo da se isti proces odvija u Crkvi. Bog će se ponovo pokrenuti. Stoga, On otkriva ko je ko. Svi oni koji su izdajnici poput Jude, uzurpatori poput Avsaloma, Koraja i Adonije, i svi oni koji su nepokajani kao Kain bivaju razotkriveni i uklonjeni sa rukovodstva. Svi se danas proveravaju da li će biti dostojni da učestvuju u sledećem Božjem probuđenju.

Vreme tranzicije

Dela Apostolska su božanski izveštaj o novom Božjem delu. Braća nikada ranije nisu išla ovim putem. To nije izgledalo na išta slično u prošlosti. Stoga su na dan Pedesetnice svi bili zadivljeni i zbunjeni. Naglasak na Svetog Duha se promenio. Vetrovi Božiji su duvali u drugom pravcu. Za Izrael je to bilo vreme prelaska sa Starog zaveta na Novi. Bila je to jedna nova poruka i potpuno drugačiji poredak. Mnogi u starom režimu odbili su da teku u novom pokretu, budući da su bili „stari mehovi" koji su želeli da ostanu u svojim starim tradicijama. Najviše od svega su negodovali što su videli kako Bog blagosilja neznabošce koje su smatrali prilično inferiornim u odnosu na sebe. Uznemiren ljubomorom, Izrael je postao najveći protivnik onoga što je Bog radio u njihovoj generaciji.

Sama dvanaestorica apostola takođe su bila sputana tokom ove tranzicije. Čak su i glavne vođe probuđenja još uvek imali elemente predrasuda i netrpeljivosti u svojim srcima. Prošlo je deset godina od Pedesetnice, a oni su još uvek propovedali Hrista samo sunarodnicima Izraelcima i neznabožačkim prozelitima  koji su posećivali njihove sinagoge. Evangelizacija neznabožačkog sveta bila je u velikoj meri otežana zbog pristrasnosti. Nakon neverovatne vizije sa neba (Dela Apostolska 10:1 – 11:19), Petar i apostoli su jasno shvatili da je Bog bezrezervno primio sve neznabošce u Svoje carstvo. Kasnije, u 15. poglavlju, na saboru u Jerusalimu je dato javno saopštenje u kome je jasno naznačeno koje zakone nejevreji treba da poštuju, a koji su bili nepotrebni. To se dogodilo nakon „veće nesuglasice". Vidimo, dakle, da je novorođena Crkva bila nesavršena u svom detinjstvu dok je učila da hoda nepoznatim stazama Novog zaveta.

Fokus na centar ( središte) vatre

Dela apostolska se fokusiraju na centar vatre. Pod ovim podrazumevamo centar onoga što je Bog radio. Kada vatrogasci pokušavaju da utvrde izvor požara, oni traže najtoplije mesto. U Delima Apostolskim, požar je izbio na gori Sion u gornjoj prostoriji, posebno sa Petrom i jedanaestoricom apostola. Petar i jedanaestorica bili su centar vatre u poglavljima 1-12. Zatim se požar proširio na Pavla i crkvu u Antiohiji u 13-28 poglavljima. Mnogi su ubačeni u središte onoga što je Bog radio, dok su drugi ispali.

Nakon što se Varnava uvredio i odvojio od Pavla, vidimo da je potpuno nestao iz naracije Dela Apostolskih. On je napustio središte Božjeg delovanja da bi radio na ivici Božjeg vinograda. Sila je došao u središte vatre, kao i Timotej i Luka. Moramo veoma pažljivo da čuvamo svoja srca kako bismo uvek ostali usred onoga što Bog čini. Svako od nas će biti kušan uvredama. Hoćemo li se i mi takođe uvrediti i otići? Zapamtite, na Sionu uvek postoji kamen spoticanja i stena uvrede jer je Sion Božje najtoplije mesto (Isaija 4:4, 33:14). To je mesto svetog ognja koji proždire, prebivalište Božijeg prisustva (Psalam 132:13,14). Ko je u stanju da prebiva u središtu večnog ognja?

Dva glavna lidera

U poglavljima 1-12, Petar je bio na čelu novog Božjeg pokreta. On je prvenstveno služio Jevrejima (obrezanima). U poglavljima 13-28, Pavle se pojavio kao glavni vođa. On je doneo evanđelje neznabošcima (neobrezanima). Zanimljivo je primetiti da su oba lidera novog Božjeg pokreta imala velike neuspehe u svojoj prošlosti, što bi trebalo da nam bude uteha.

Ranije je Pavle progonio Crkvu. Za to vreme je on sebe smatrao „bezgrešnim u pogledu [ceremonijalnog] zakona (Filipljanima 3:6). Nikada nije prekršio subotu ili propustio praznik, a ipak mu je srce bilo puno tvrdoće i kontroverze. Pavle se oslanjao na sopstvenu pravednost, ali je potpuno pogrešio. Petar je takođe bio siguran u svoje telo i hvalio se: „Iako te svi ljudi napuste, ja to nikada neću. U stvari, Bog štiti od iskušenja ljude koji su zavisni od Njega. Ljudi se uklanjaju iz Božje zaštite kada daju ponosne, hvalisave izjave. Petar je ostao nezaštićen zbog svojih uzvišenih tvrdnji i postao je otvorena meta neprijatelja. Šta je bio rezultat njegovog ponosa? Strah ga je obuzeo i na kraju je proklinjao i psovao, i odrekao se Gospoda. Ipak, Bog je pružio milost i izvukao Petra i Pavla iz svojih neuspeha. Obojica su postali glavne vođe probuđenja.

Dve glavne baze misije

Jerusalim je bio glavno sedište jevrejske crkve. Jakov, brat našeg Gospoda bio je predsedavajući starešina jerusalimske crkve. Kao mladić, sam Jakov se pokolebao u svojoj veri i bio je dvoličan (Jovan 7:5, Jakovljeva 1:6-8). Nije verovao da je njegov stariji brat Mesija sve do vaskrsenja kada se Isus pojavio Jakovu što je izazvalo duboko obraćenje (1. Korinćanima 15:7).

Antiohija u Siriji bila je sedište paganske crkve. U to vreme u svetu je postojalo petnaest Antiohija, ali su se ovde u Antiohiji u Siriji vernici prvi put nazivali hrišćanima (11:26). Pre toga su se zvali „učenici". Antiohija je postala Pavlova matična baza, i odavde je Pavle krenuo na sva svoja misionarska putovanja, i tamo se uvek vraćao.

Sažetak knjige Dela apostolskih:

• Dela beleže početak Crkve (rođenje i  rani period Crkve).

• Isus je počeo da gradi svoju Crkvu pripremajući kamen temeljac tokom svoje službe.

• Kamen temeljac bili su njegovih dvanaest apostola. Sam Hrist je glavni kamen temeljac.

• Apostoli su nam dali Sveto Pismo Novog Zaveta na kome zasnivamo svoj život i veru.

• Bog je prvo uklonio nedostojno kamenje temeljce kao što je bio Juda pre nego što je sagradio svoju Crkvu.

• Gospod nije dozvolio izdajnicima da učestvuju u novom pokretu. Tako je i danas.

• Dela su izveštaj o novom Božjem pokretu. To je bilo skroz drugačije od bilo čega iz prošlosti.

• Svaki novi Božji pokret je nepredvidljiv. Zaprepašćuje um...kao na dan Pedesetnice.

• Mnogi ljudi nisu pristali na novi pokret zbog ljubavi prema tradiciji.

• Dela Apostolska su bila prelazno vreme iz starog zaveta u novi. Bilo je potrebno mnogo prilagođavanja.

• Mnogi Izraelci su mrzeli novu poruku; Njima je to smetalo da gledaju kako Bog blagosilja one koji su je primili.

• Ljubomora je prokletstvo koje zaražava one koji preziru Boga i odbijaju ono što On govori.

• Najveći protivnici novog pokreta često su oni koji su bili u centru prethodnog.

• Dvanaestorica apostola su još uvek imala predrasude i netrpeljivost u svojim srcima.

• Evangelizacija nejevreja je bila sprečena zbog pristrasnosti.

• Petrova vizija (Dela Apostolska 10:1-11:19) uverila je Jevreje da je Bog prihvatio neznabošce.

• Jevreji su imali brojne „sporove" o tome koja pravila neznabožci moraju da poštuju.

• Crkvi je bilo potrebno pojašnjenje u svom ranom dobu kada je počela da hoda u novom zavetu.

• Bilo je potrebno nekoliko godina nakon Pedesetnice da se pravilno razumeju istinska načela vere.

• Dela se fokusiraju na centar vatre. Apostoli su bili u centru — žarištu.

• Neki ljudi su ostali u središtu vatre, ali su ga neki poput Varnave napustili.

• Drugi su dovedeni u središte vatre kao što su Sila, Timotej i Luka.

• Sion je središte vatre koja proždire. Mnogo je kamenja spoticanja u Sionu.

• Imaćemo svaki izgovor da budemo uvređeni i da odustanemo ako smo u ili blizu središta požara.

 • U poglavljima 1-12, Petar je bio glavni vođa novog Božijeg pokreta među Jevrejima.

• U poglavljima 13-28, Pavle je bio glavni vođa Božijeg novog probuđenja među nejevrejima.

• Jerusalim je bio glavna misionarska baza Jevrejske crkve.

• Antiohija je bila glavna misionarska baza za crkvu neznabožaca.

• Dela Apostolska je knjiga kiše — izlivanja Duha.

• U Delima Apostolskim vidimo ranu kišu — blagu kišu za omekšavanje tla i sejanje. (Crkva je zasejana i proklijala u prvom veku.)

• U poslednjim danima biće kasna kiša — jaka kiša koja će Božju Crkvu dovesti do zrelosti.

• Čuda koja vidimo u Delima Apostolskim će se u našim danima znatno pojačati.

• Apostolska, proročka i poučavajuća služba biće veoma istaknuta, baš kao u Delima Apostolskim13:1-2.

• Sud će početi u domu Gospodnjem, kao što je to bilo sa Ananijom i Safirom.

• Ljudi će biti transportovani kao i Filip. Oni će biti odvedeni telom sa jednog mesta na drugo.

• Najveće protivljenje novom pokretu doći će od vernika koji citiraju Bibliju i koji nisu napredovali sa Bogom. Ljubomora će biti najveći problem, kao što je to bilo u prvom veku.

Luka – pisac Dela apostolska

Luka je bio saputnik apostola Pavla. Pavlovo pominjanje Luke kao „voljenog lekara" ukazuje na njegov drag karakter ( Kološanima 4:14). Bio je odan prijatelj do kraja ( 2 Timoteju 4:11). Luka je imao veliki kapacitet za istraživanje. Bio je tačan i sposoban istoričar, i posedovao je uglađen narodni jezik koji nijedan novozavetni pisac nije mogao da istakne. Pored medicinskog znanja, interesovao se za brodove, kao i za iskustva na moru. To se vidi u njegovim pričama u Delima Apostolskim. U Delima 16:10 pridružio se Pavlu na njegovim misionarskim putovanjima i ostao u bliskom kontaktu s njim sve do Pavlove smrti. On nikada ne otkriva svoje ime u narativu Dela Apostolskih, ali uključuje sebe neupadljivo, govoreći mi ili nas (16:10-17, 20:5, 21:18, 27:1 – 28:16). To pokazuje poniznost.

Dela — nastavak Lukinog evanđelja

Lukina dva književna remek-dela (evanđelje po Luki / Knjiga Dela apostolskih) mogu se smatrati prvim tomom i drugim tomom jednog dela. Knjiga Dela apostolskih se nastavlja tamo gde njegovo evanđelje staje (uporedi Luka 24:47-53 / Dela apostolska 1:1-14). Verovatno su Dela apostolska napisana ubrzo nakon njegovog evanđelja. (evanđelje je možda napisano u 62. Godine n.e., Dela u 63. godini). Obe knjige su napisane uticajnom grčkom plemiću po imenu Teofil i onima koji su ga okruživali. Luka mu se obratio sa: „Uvaženi Teofile" (Luka 1:3, Dela apostolska 1:1). Dakle, Luka je pisao kulturnom grčkom društvu. Njegovo predstavljanje evanđelja bilo je za obrazovane, mislioce i one koji su cenili lep govor i kompleksne detalje. Čini se da su Dela apostolska napisana po hronološkom redosledu od početka do kraja.

Datum

Knjiga Dela apostolskih počinje Hristovim vaskrsenjem i vaznesenjem (april/maj, 30. n.e.). Vaskrsenje je bilo u aprilu, Vaznesenje krajem maja, a dan Pedesetnice je bio deset dana kasnije početkom juna. Poslednje poglavlje se završava puštanjem Pavla iz zatvora u Rimu početkom 63. godine nove ere. Pavle je bio u kućnom pritvoru pune dve godine (61-63). Početkom 63. godine stao je pred cara Nerona i bio je oslobođen. Knjiga Dela apostolskih pokriva ukupno 33 godine— (od Vaskrsenja u aprilu, 30. nove ere do Pavlovog oslobođenja u rano proleće 63. godine). Voljeni lekar očigledno nije mogao da završi pisanje Dela pre proleća, 63. Pošto su Lukino evanđelje i Dela apostolska napisana jedno za drugim i verovatno blizu jedno drugom, naši datumi izgledaju da su tačni. (evanđelje po Luki u 62. i Dela apostolska kasnije u 63.). Dok je Pavle bio u zatvoru, njegov verni saputnik verovatno je imao vremena da prikupi svoj materijal i završi svoje evanđelje, i da ima resurse za svoju priču Dela apostolska.

Lukini izvori  pisanja

Luka je dugi niz godina imao bliske kontakte sa Pavlom i brojnim hrišćanskim vođama kao što su Filip, Timotej, Sila, Marko, Varnava, Jakov, bratom Gospodnjim, dvanaest apostola i mnoga od pet stotina braće koji su bili svedoci Hristovog vaskrsenja (1 Korinćanima 15:6). Kao rezultat toga što je bio u Jerusalimu (Dela apostolska 21:17), Kesariji i drugim mestima gde su Hrist i njegovi apostoli služili, Luka je imao sjajne prilike da stekne znanje iz prve ruke o našem Gospodu, njegovim učenjima, njegovim čudima i počecima Crkve .

cover.jpgimg1.pngimg2.png

Prvo poglavlje – DESET DANA

Prethodni zapis – Lukino evanđelje

1:1-3 U svojo prvoj knjzi, Teofile, pisao sam o svemu što je Isus činio i učio sve do dana kada je bio vaznet na nebo, pošto je kroz Svetoga Duha dao uputstva apostolima koje je izabrao. Pojavio im se posle svega stradanja i dao im mnoge  dokaze da je živ. Pokazivao im se četrdeset dana i govorio o Božijem carstvu.

„Prva knjiga se odnosi na Lukino evanđelje. Malo ranije, Luka je Teofilu napisao detaljan izveštaj u vezi sa „svime što je Isus počeo, i činiti i poučavati, sve do dana kada je bio vaznet na nebo. Dela apostolska se nastavljaju tamo gde se završilo Lukino evanđelje. Luka 24:49-53 zaključeno je Hristovim vaznesenjem nazad na nebo nakon svečanog zaduženja da „borave u Jerusalimu dok ne budu obučeni silom sa visine".

Mnogi nepogrešivi dokazi  – Brojna pojavljivanja posle Svog vaskrsenja

Pojavio im se posle svoga stradanja i dao im mnoge dokaze da je živ. Hrist se mnogo puta pojavljivao posle svog vaskrsenja. Jednom prilikom se pojavio pred preko pet stotina braće  (1. Korinćanima 15:6). Postoji deset ili više pojavljivanja zabeleženih u Svetom Pismu:

Mariji Magdaleni (Jovan 20:14-18, Marko 16:9-11)

Drugim ženama (Matej 28:8-10)

Petru (Luka 24:34, 1. Korinćanima 15:5)

Dvojici apostola na putu za Emaus (Luka 24:13-33, Marko 16:12.13)

Apostolima, Toma nije bio prisutan (Marko 16:14, Luka 24:34-43, Jovan 20:19-25)

Apostolima, Toma je bio prisutan (Jovan 20:26-31)

Sedmorici apostola kraj Tiverijanskog mora (Jovan 21:1-23). Tada je Petar bio u službi.

Preko petsto braće i apostola(1. Korinćanima 15:6)

Jakovu, bratu Gospodnjem (1 Korinćanima 15:7). Nakon toga, Jakov se nikad nije pokolebao.

Učenicima da otvore Sveto Pismo (Luka 24:44-49)

Poslednje pojavljivanje, i vaznesenje (Dela Apostolska 1:9-12, Marko 16:19-20, Luka 24:50-53)

Pokazivao im se četrdeset dana i govorio o Božijem carstvu. Vaskrsli Hrist se pokazao živim četrdeset dana. Tokom tih četrdeset dana, Hrist je apostolima otvorio Sveto pismo (Luka 24,44-45) i objasnio im svoje namere za Crkvu. On je već gradio svoju Crkvu, ali se fokusirao na kamen temeljac — apostole.

Očevo obećanje — Krštenje Svetim Duhom

1:4 I dok je još bio zajedno sa njima, zapovedi im: Ne udaljavajte se iz Jerusalima, nego čekajte Očevo obećanje... Šta je to „ Očevo obećanje koje je učenicima zapoveđeno da čekaju u Jerusalimu? To je bilo i jeste krštenje Svetim Duhom, iskustvo koje su primili deset dana kasnije na Dan Pedesetnice. Ovo je nešto što je potpuno odvojeno od nanovog rođenja. Učenici su već primili nanovo rođenje od Hrista kada je on „udahnuo na njih nekoliko nedelja ranije (Jovan 20:22). Krštenje u Duhu Svetom je drugačije. To je još jedno iskustvo i apsolutno je neophodno za naš duhovni rast i savršenstvo. To je sastavni deo našeg iskupljenja. Uzmite u obzir sledeće.

Krštenje Duhom Svetim:

• Donosi veću snagu unutrašnjem čoveku da nam pomogne da izdržimo pod pritiskom.

• Daje dodatnu moć za prevazilaženje greha, navika i drugih sveza.

• Pomaže u savlađivanju kompleksa samosažaljenja i progona zbog radosti i snage.

• Izoštrava našu viziju onoga što Bog danas čini.

• Čini nas osetljivijim na duhovne stvari i duhovno carstvo.

• Otvara naše razumevanje Svetog Pisma.

• Pomaže nam da se efikasnije molimo.

• Daje veću moć nad Satanom.

• Ojačava plodove Duha u našim životima.

• Obdaruje nas sa devet darova Duha.

• Donosi mnoge druge blagoslove.

Ljudi u Starom Zavetu poput Ilije i Jovana Krstitelja su pali pod pritiskom jer nisu imali snage u unutrašnjem čoveku. Drugi poput Davida i Samsona nisu mogli da vladaju svojim strastima zbog nedostatka unutrašnje snage. Danas nam je ova sila za unutrašnju snagu stavljena na raspolaganje. Mnogi ljudi ne mogu da slome moć alkohola ili droge bez krštenja u Duhu Svetom. Veoma je retko da ljudi imaju viziju probuđenja u poslednje vreme, a da nisu kršteni Svetim Duhom. Za mnoge ljude, opseg njihove vizije je samo da će svet biti sve gori i gori do vaznesenja. U stvari, tragedija je odbaciti krštenje Duhom Svetim jer se time usporava nečiji duhovni rast u svakoj oblasti. Kako je to tragično, kada je Bog obezbedio sredstvo za pobedu, da se to ignoriše ili odbaci.

Duh Sveti je bio obećan:

• Od Oca Sinu: „Svoga Duha ću ti izliti na potomstvo"  (Isaija 44:3).

• Od Joila: „…izliću svoga Duha na sve ljude… (Joilj 2:28, Dela apostolska 2:16-17).

• Od Isaije: „usnama stranaca i tuđim jezikom…ali oni ne htedoše da čuju" (Isaija 28:11,12).

• Od Jovana Krstitelja: „On će vas krstiti Svetim Duhu i ognjem" (Matej 3:11-12).

• Od Hrista više puta: „Moliću se Ocu, i daće vam drugog Utešitelja" (Jn.14:16).

• „On će vam dati drugog Pomagača, da bude s vama doveka" (Jovan14:17).

• „A ja ću vam poslati ono što je moj Otac obećao…" (Luka 24:49) (Jovan 14:26, 15:26, 16:7, 16:12-15).

• „A vi ćete za nekoliko dana biti kršteni Svetim Duhom" (Dela apostolska 1:4,5, 1:8).

• Kada je obećanje konačno stiglo na Dan Pedesetnice — svi su govorili u jezicima.

1:5 „Jer, Jovan je krstio vodom, a vi ćete za nekoliko dana biti kršteni Svetim Duhom."Hrist im nije tačno rekao koliko dana bi morali da čekaju, samo da će to biti za nekoliko dana. Stoga je to bio test. Ako se ova zapovest da čekaju u Jerusalimu proširila na 500 braće (1 Kor.15: 6), onda je samo 120 u potpunosti poslušalo. Samo je jedan od svakog četvrtog čekao Duha da dođe. Obećanje je stiglo deset dana kasnije na dan Duhova. Deset dana označava period kušnje (CF. Dan.1: 12, Otk. 2:10, Jer. 42: 7). Svi su bili iskušani. Oni koji su čekali do kraja primili su snažnije krštenje. Bog iskušava i naša srca i danas. Da li pripremamo naša srca za novo izliće? Mnogi veruju da smo sada u to vreme deset dana čekanja.

Deset dana

Kako sa sigurnošću znamo da su učenici čekali deset dana? To se eksplicitno ne kaže. Jedini način na koji možemo da odredimo broj dana je po praznicima. Hajde da razmotrimo grafikon ispod:

img3.png

• Na praznik Pashe – Hrist je bio raspet. On je bio savršeno Jagnje Božje.

• Na praznik prvina – Hrist je vaskrsnuo iz mrtvih. On je bio prvina onih koji su usnuli.

• Na praznik Pedesetnice – Hrist je poslao obećanog Svetoga Duha. Poslat je neko drugi da ga zameni.

• Hrist se uzneo na nebo 40 dana posle praznika prvina, 10 dana pre Pedesetnice.

• Učenici su ostali u Jerusalimu deset dana dok im nije dat Obećani Sveti Duh.

Kada, Gospode?

1:6 „Tada ga okupljeni upitaše: Gospode, hoćeš li sada ponovo uspostaviti Izraelovo carstvo?" Ceo Izrael je priželjkivao obnovu fizičkog carstva. Čak je i u mislima učenika još uvek postojala obnova Izraela koja se još nije dogodila. Gospod nije ukorio učenike što su pitali. On je jednostavno rekao da je vreme za obnovu Izraela bilo poznato samo Ocu. (To će se desiti u milenijumu, na Hristov drugi dolazak.)

1:7 „A on im reče: Nije vaše da znate vremena ili rokove koje je svojom vlašću odredio Otac." Bog nije želeo da oni znaju kada će se to desiti. Pitanje „kada" predstavlja problem za mnoge hrišćane. Datumi i detalji su informacije koje Bog često ne želi da otkrije. Toliko je ljudski želeti sve unapred znati. Međutim, postoji velika mudrost kada nam Bog ne kaže buduće datume. Vera se ne bi mogla razviti kada bismo znali ishod svega. Poznavanje tačnog datuma Hristovog dolaska moglo bi potpuno poremetiti i imobilisati naše živote. Kakav bi efekat to imalo na učenike da im je Hrist rekao da će obnova Izraela biti dve hiljade godina kasnije? Razmišljali su o ponovnom povratku Izraela kao veliku svetsku silu. Umesto toga, za sada, Hrist je mislio o unutrašnjem, duhovnom carstvu. 1:8 „Ali, primićete silu kada nas vas siđe Sveti Duh i bićete moji svedoci …"

1:8 Ali, primićete silu kada na vas siđe Sveti Duh i bićete moji svedoci u Jerusalimu, u celoj Judeji i Samariji i sve do kraja zemlje. Ovo obećanje sile dato je pobožnim muškarcima i ženama. Neka krštenja danas su veoma plitka i sadrže vrlo malo snage. Ako je nečija posuda devedeset procenata ispunjena smećem, samo deset procenata svog kapaciteta može primiti Božiji udeo. Ponekad Bog čeka da se ljudi isprazne od mnogo telesnih stvari pre nego što ih ispuni. Tada će biti u mogućnosti da prime više.

„i bićete moji svedoci u Jerusalimu, u celoj Judeji i Samariji, i sve do kraja zemlje." Probuđenje je počelo u Jerusalimu. Širilo se po Judeji, zatim Samariji, i do kraja sveta. Stih 8 nam pomaže da podelimo ovu knjigu.

• Poglavlja 1-7 - Jerusalim / Judeja (To je bilo središte, matična baza.)

• Poglavlja 8-10 – Samarija (Obližnja Samarija je bila mešavina pobožnosti i paganstva.)

• Poglavlja 11-28 – Kraj zemlje (pagani koji nisu imali znanja o Bogu.)

1:9 I kada je to rekao, bi vaznet na nebo pred njihovim očima, a oblak ga sakri od njihovih pogleda. Posle oproštajne reči, Hrist se uzneo na nebo sa Maslinske gore ( 1:12). Ovo je važna činjenica jer se Hrist nije samo uzneo na nebo sa Maslinske gore, nego će se tamo i vratiti ( Zaharija 14:4). To je potvrđeno u stihovima 10,11. On će sići na Maslinsku goru na isti način na koji se popeo na nebo.

1:10-11 „Dok su oni netremice gledali ka nebu kako on odlazi, dva čoveka u beloj odeći stadoše kraj njih. Galilejci, rekoše im ovi, zašto stojite i gledate ka nebu? Ovaj Isus, koji je od vas vaznet na nebo, vratiće se isto tako kako ste ga videli da odlazi na nebo." Dva čoveka u beloj odeći  pojavila su se učenicima dok se Hrist uzneo na nebo. Prema opisu njihove odeće oni su bili nebeski glasnici. Verovatno su to bili Mojsije i Ilija, obojica su bili sa Hristom na gori Preobraženja. Pošto su to „dvojica koji su pomazani da služe Gospodaru sve zemlje" (Zaharija 4:14, Otkrivenje 11:4), izgledalo bi prihvatljivo da ga oni prate u takvim prilikama. Oni su takođe mogli biti isti oni glasnici koji su se pojavili na Hristovom praznom grobu ( Luka 24:4-7).

Galilejci. Hristovi učenici nisu bili iz Judeje, nego iz Galileje (2:7). Bili su osamdeset milja od kuće. Galileja je bila na severu, Judeja na jugu (vidi kartu – str. 6). Bog je zaobišao mnoge koji su rođeni i odrasli u Judeji, verovatno zato što su bili toliko ukorenjeni u tradiciji. Hrist je imao novu poruku i novi poredak da objavi. On bi birao samo pouzdane ljude da ga zastupaju. Stoga je izabrao Galilejce koji su bili poznati po tome što su bili inovativni. Galilejci su posedovali veliku otvorenost duha, kvalitet koji je uvek bio potreban za novi Božji pokret. Žalosno je što Bog danas mora da zaobiđe tolike ljude jer žele da ostanu u svojim tradicijama. Budimo novi mehovi.

1:12 Tada se oni vratiše u Jerusalim sa gore koja se zove Maslinska, a od Jerusalima je udaljena jedan subotnji dan. Hrist se uzneo na nebo sa Maslinske gore, upravo naspram Vitanije (Luka 24:50). Nakon vaznesenja, učenici su se vratili u obližnji Jerusalim koji je bio „udaljen jedan subotnji dan". Putovanje u subotu, prema jevrejskoj tradiciji, bilo je oko 5/8 milja.

1:13-14 Kada su stigli, popeše se u sobu na spratu u kojoj su boravili: Petar, Jovan Jakov, Andreja, Filip, Toma, Vartolomej, Matej, Jakov Alfejev, Simon Zilot i Juda Jakovljev. Svi su se oni istrajno i jednodušno molili zajedno sa ženama i Marijom, Isusovom majkom,i njegovom braćom..

Posle Hristovog vaznesenja na nebo, učenici su otišli sa Maslinske gore, ispunjeni velikom radošću (Luka 24: 51-52), i pešačili do Jerusalima. Ovde su jedanaest apostola ušli u gornju sobu. Veruje se da je gornja soba na gori Sion, istoj zgradi u kojoj je Hrist služio poslednju večeru. Tokom određenih molitvenih sati (9:00, 12:00 podne, 15:00), apostoli i učenici su se klanjali u hramu (Luka 24:53, Dela apostolska 3:1). Jedanaest apostola su tih dana napravili gornju sobu za svoje prebivalište. Takođe, u molitvi su im se pridružili Marija, Isusova majka, njegova braća i neke pobožne žene. U gornjoj prostoriji pominje se veliki broj pobožnih žena koje su bile važne ličnosti u uspostavljanju rane Crkve. Gospodnja braća bi svakako uključivala njegovu braću, Jakova i Judu.

Petar ponovo ustaje

1:15 Tih dana ustade Petar među braćom – a okupljenog Naroda je bilo oko 120 duša – pa reče… Petar je od početka uvek bio prirodni glasnogovornik dvanaestorice apostola. Onda je Petar pretrpeo ozbiljan neuspeh kada se odrekao Gospoda uz zaklinjanja. Bio je to gorak neuspeh za Petra, ali se Hrist molio da njegova vera ne oslabi (Luka. 22:32). Petar je trebao da se obrati. Istine koje je naučio dok je bio sa Hristom morale su biti više od samog znanja i informacija. Obično je potrebno mnogo plača i bola da bi to postala naša poruka. Nakon što je Hrist javno obnovio Petra u prisustvu svoje braće (Jovan 21:14-17), Petar se ohrabrio i počeo da se oporavlja od sramote svog neuspeha. Kada mu je Hrist tri puta rekao: „Pasi moje ovce", on ga je uveravao da će se Božji poziv sigurno ispuniti u njegovom životu. Stoga, samo sedam nedelja nakon svog neuspeha, Petar je ponovo ustao među svojom braćom u gornjoj sobi i izdao proročansko uputstvo i savet 120 ljudi koji su bili prisutni.

Zamena Jude

Gotovo polovina prvog poglavlja posvećena je zameni Jude (1:15-26). Pre novog pokreta Duha, Bog mora da izbaci izdajnike poput Jude iz grupa koje će koristiti u probuđenju. Bog pokušava da nam kaže nešto u uvodu Dela apostolskih. Tokom tih deset dana u gornjoj sobi, svi su bili iskušani pred novim izlićem Duha Svetoga. Moralo je doći do sređivanja. Preko 500 braće je znalo da će Obećani Sveti Duh biti poslan sa neba, ali Sveto Pismo beleži da je samo njih 120 koji su bili prisutni i željno iščekivali Njegov dolazak.

Bog ne samo da odvaja osrednje od vrednih, On takođe odvaja neverne od vernih pre nego što počne da radi. Nikada ne može biti jedinstva sve dok je Juda u grupi. Juda je izazvao mnogo nevolja među braćom. Kada su učenici imali negodovanje na Mariju iz Vitanije što je izlila skupi miris na Isusa, Juda je bio taj koji je zarazio ostale (Marko 14:4,5, Jovan 12:3-6). Žalio se da se miris mogao prodati za trista dinara i dati siromasima. Tada su i ostali počeli da gunđaju protiv ove dobre žene. Juda je bio kao ćelija raka koja se širila po celom telu. Takođe je zanimljivo primetiti da Hrist nije propovedao o jedinstvu i ljubavi jednih prema drugima sve dok Juda nije napustio grupu. Kasnije je Juda izdao ne samo Gospoda nego i svoju braću (Jovan