Putovanje izraelskog naroda

By Dr. Brian J. Bailey

Proučavanje putovanja Izraela od Egipta do Obećane zemlje je u stvarnosti slika duhovnog napredovanja vernika od novorođenih beba u Hristu do zrelih očeva i majki u veri. Dr. Bejli će vas povesti na jedno putovanje, gde će vam biti dati ključevi za dostizanje sve većih visina u vašem odnosu sa Hristom, sve dok ne stignete na duhovnu goru Sion, i ne budete mogli da kažete sa apostolom Pavlom: „ Hitam ka cilju, da dobijem nagradu radi koje me je Bog u Hristu Isusu pozvao na nebo“.

• Language: Српски језик
• Publisher: Zion Christian Publishers
• Release date: Mar 1, 2023
• ISBN: 9781596659421

Book preview

Putovanje izraelskog naroda

Proučavanje o duhovnom putu vernika od spasenja do zrelosti i slave u Hristu

Dr. Brian J. Bailey

Naslov originala na engleskom jeziku:  The Journey of Israel- A Study of the Spiritual Journey of Believers from Salvation to Maturity and Glory in Christ

© 1993 Brian J. Bailey

Verzija 3.1 na engleskom jeziku

Revidirano 2020

„Putovanje izraelskog naroda Proučavanje o duhovnom putu vernika od spasenja do zrelosti I

slave u Hristu"

 © 2023 Brian J. Bailey

Verzija 1.0 na srpskom jeziku

Dizajner prednje korice:

© 2002 Zion Fellowship, Inc.

Sva prava zadržana

Nijedan deo ove knjige ne sme se umnožavati na bilo koji način, bilo u elektronskom ili mehaničkom obliku bez prethodnog pisanog dopuštenja od strane izdavača, osim u slučaju kratkih citata u člancima i recenzijama.

Prevod: Emilija Kristina Mozor

Lektura i korektura: Danijela Arman

Ukoliko nije drugačije naznačeno, svi citati iz Svetog Pisma

preuzeti su iz verzije Novi Savremeni Prevod

Objavio Sion Christian Publishers

Objavljeno kao e-knjiga 2023

u Sjedinjenim Američkim Državama

ISBN  978-1-59665-942-1

Za više informacija, molimo vas kontaktirajte:

Zion Christian Publishers

A Zion Fellowship ® Ministry

P.O. Box 70

Waverly, New York 14892

Telefon: [phone]

Fax: [phone]

www.zcpublishers.com

Posvećeno

Ljubljenom našem Gospodu Isusu Hristu, koji kao ognjeni stub noću i oblak danju, vodi svoj narod iz Egipta u Obećanu zemlju.

I mojoj dragoj ženi, Odri, koja je bila verni saputnik hodočasnika na našem posebnom duhovnom putovanju ka Sionu.

ZAHVALNICE

Glavnim urednicima: Paul i Betsy Caram

Uredničkom timu: Joyce Aw, Carla Borges, Barbara Fuller, Daniel Humphreys, Elizabeth Humphreys, Mary Humphreys, Sarah Humphreys, David Kropf, Justin Kropf, Caroline Tham, Paul Tham, i Suzanne Ying.

Želimo da se zahvalimo ovim dragim ljudima jer bez njihove mnogočasovne neprocenjljive pomoći ova knjiga ne bi postojala. Zaista smo zahvalni na njihovoj marljivosti, kreativnosti i izvrsnosti u sastavljanju ove knjige na slavu Božiju.

PREDGOVOR

Vizija, smer, uputstva i dobro vođstvo su uvek bili neophodni za jednu zdravu crkvu. Ovo je posebno tačno danas kada se vreme Crkvenog doba bliži kraju. U „Putovanju izraelskog naroda", autor nudi sve gore navedeno dok na nov način prikazuje plan za Crkvu u ovim poslednjim danima.

Putovanje dece Izraela bilo je bukvalno, istorijski događaj. Potomci Avrama, Isaka i Jakova napustili su Egipatsku zemlju u kojoj su bili zatočeni 430 godina. Bog ih je oslobodio preko proroka Mojsija, koji ih je potom vodio pod Božjom zaštitom od Egipta do Moavskih ravnica  - u periodu od 40 godina.

Nakon Mojsijeve smrti, dobili su novog vođu – Isusa Navina, koji ih je odveo preko reke Jordan u Obećanu Zemlju. Međutim, oni nisu osvojili celu zemlju sve dok Bog nije podigao Davida  mnogo godina kasnije. David je pokorio sve neprijatelje u zemlji i doveo sinove Izraela na njihovo poslednje počivalište – Sion, svetu goru Gospodnju.

Ovo putovanje koje se desilo pre više hiljada godina je vrsta našeg duhovnog putovanja kao vernika od zemlje do neba, od nanovorođenih beba u Hristu do zrelih očeva i majki u veri. Otkrivajući tajne putovanja Izraelove dece od Egipta do Siona, autor pokazuje čitaocu mapu puta za svoj život. Pokazuje nam odakle smo došli, gde smo sada i kuda idemo.

U „Putovanju izraelskog naroda" razmatraće se tri glavne teme:

(1) Izveštaj, korak po korak, o putovanju dece Izraela;

(2) prikaz iz Mojsijevog života, priprema koja je potrebna u životu vođe kojeg Bog koristi da vodi svoj narod na njihovom putovanju;

(3) i na kraju, sedam Gospodnjih praznika, koji su utkani u putovanje, i njihov značaj za Crkvu Isusa Hrista danas.

Ova knjiga je predstavljena uz molitvu da isti Gospod koji je doveo sinove Izraela iz egipatske zemlje u Sion, dovede i vas, dragi čitaoče, iz duhovnog Egipta u Sion – gore  Njegovog stalnog prisustva.

Dr. Brian J. Bailey

UVOD

Putovanje izraelske dece (koje je odvelo Izraelce iz Egipta do njihovog konačnog odredišta, Sionske gore), po rečima apostola Pavla, „zapisano je za opomenu nama, kojima su stigla poslednja vremena" (1 Korinćanima 10:1-11).

Možemo sa sigurnošću reći da je ovo istorijsko putovanje alegorija koja oslikava duhovno putovanje duše od spasenja do zrelosti, sve dok ne dođe „do savršenog čoveka, do pune mere Hristovog rasta" (Efescima 4:13).

Da bi čovek stigao na duhovnu goru Sion, prvo mora da prođe kroz mnoga druga iskustva. Nakon što napusti Egipat (iskustvo spasenja), mora proći kroz Crveno more (vodeno krštenje). Zatim mora da ide na goru Sinaj, koja predstavlja krštenje Svetim Duhom. Nakon toga mora da izdrži veliko i strašno iskustvo pustinje, pređe reku Jordan (doživi obrezanje srca) i uđe u obećanu zemlju. Odatle, dok bude pobeđivao unutrašnje i spoljašnje neprijatelje, konačno će ući u pravi počinak Božiji, koji je u Božijoj Reči izjednačen sa duhovnim uzdizanjem na Sionsku goru. Bog kaže za Sion u Psalmu 132:14: „Ovo je mesto mog počinka doveka; ovde ću boraviti."

Za nas je večno obogaćivanje da razmišljamo o putovanju dece Izraela iz istorijske i iz perspektive večnosti. Sigurno je da je putovanje bilo začeto (a ne samo unapred poznato) u  Božijem umu i srcu pre postanka sveta. Jevrejima 4:3 jasno kaže da su „njegova dela završena još od stvaranja sveta".

Dakle, trebalo bi ukratko da razmotrimo Božiji plan za vekove od Adama do Avrama kako bismo shvatili pozadinu putovanja sinova Izraela. Avram je otac, ne samo sinova Izrailjevih, već i svih onih koji prizivaju ime Gospoda Isusa Hrista kao svog Spasitelja (Rimljanima 4:12,16).

Prvih deset generacija 

Prvi period od deset generacija, koja je pokrivala vremenski period od Adama do Noja i Potopa, trajao je otprilike 1,656 godina. Međutim, samo devet poglavlja Postanka posvećeno je ovom periodu. Bilo je to vreme dugovečnosti života. Tokom ovog vremena u ljudskoj istoriji postojao je ogroman proročki tok i skoro sve buduće istine su otkrivene.

Ovaj vremenski period je sadržao priču o stvaranju, padu čoveka, obećanje spasenja, prvo ubistvo, uvođenje poligamije i podelu čovečanstva na dva reda – sinove Božije i sinove čovečije (dobre i zle). Enoh, čovek koji je blisko hodao sa Bogom, prorekao je o Drugom Hristovom dolasku i njegovim sudovima koji su usledili (Juda 1:14-15). Prvo uznesenje dogodilo se kada je Enoh bio uznesen u nebo.

cover.jpg

Zatim je došlo do ukrštanja pobožnih i bezbožnih loza kroz mešovite brakove, što je donelo zle potomke i ugnjetavanja koja su zauzvrat donela prvu svetsku osudu u vidu potopa. Potop je bio velika opomena za otkupljene koji nisu živeli u svetlosti, ali je Bog takođe obezbedio barku da sačuva pravednike (1 Petrova 3:19-20).

Sledećih deset generacija

Drugi period, od Noja do Avrama, ponovo je deset generacija, obuhvatao oko 300 godina. Ovaj period obeležile su podele naroda na tri grane. On Noja je došao Sim, obećano seme, Ham, prokleto seme preko Kanana njegovog sina, i Jafet, kome je dato obećanje da će živeti pod Simovom zaštitom. Od ova tri čoveka potekle su sve rase sveta.

Čak i nakon što je Bog uništio sve prethodne stanovnike zemlje zbog njihove pobune (sačuvajući samo Noja, njegovu ženu , njegova tri sina i njihove žene), nova generacija, potomci pobožnog Noja , brzo je ponovo palo. Ham je začeo zlo seme; njegov unuk Nimrod je osnivač Vavilona (Postanje 10:6-10). U ovom gradu je zlo kulminiralo; postao je izvor svih lažnih religija. Stanovnici Vavilona ustali su protiv Gospoda i sagradili kulu da veličaju i proslave čovečanstvo. Kao rezultat ove otvorene pobune protiv Gospoda, Božiji sud je ponovo došao na zemlju. Bog je u to vreme podelio narode i pomešao njihove jezike.

Iz ovog haosa i zlobe, Bog je pozvao Avrama iz Ura Haldejskog. Gospod se obratio Avramu i rekao mu da napusti svoj rodni grad i ode u zemlju koju će mu pokazati  - Hanaansku zemlju koja će kasnije postati njegovo nasleđe i nasleđe njegovog potomstva.

Avramov zavet 

Bog je sklopio zavet sa Avramom (Postanje 15), i obećao mu je da će preko njegovog sina Isaka njegovo seme naslediti Hanaansku zemlju od egipatske reke do velike reke Eufrat, zemlja koju su naseljavali deset naroda Kuša. Hanaanska zemlja se odnosi na ono što danas poznajemo kao Palestinu. Palestina je Božija zemlja, i On ju je dao Izraelu, a ne Palestincima (ili kako su u Svetom Pismu poznati kao Filistejci).

Da bi se sklopio zavet, obično postoje uslovi koje treba da ispuni svaka zainteresovana strana. U to vreme bilo je uobičajeno da se zaveti zapečate tako što se životinja podeli, a zadim hoda između podeljenih delova životinja. Međutim, ovaj zavet je bio zapečaćen na veom neobičan način. Umesta da dva učesnika (Bog i Avram) prođu između podeljenih životinja, neko drugi je prošao tim mestom.

Čitamo u Postanju 15:12: „Kada je sunce bilo na zalasku, Avram zapade u dubok san i obuze ga gusta i jeziva tama." U mom sopstvenom iskustvu ovog fenomena, imao sam osećaj potpune bespomoćnosti, potpune očajničke nesposobnosti da bilo šta učinim. To je upravo ono što Bog želi da iskusimo pre nego što nam da veoma značajno obećanje, ili pre nego što uđemo u novu fazu našeg hrišćanskog hoda.

Takav je bio slučaj sa Avramom, koji je stajao na pragu novog iskustva koje će uticati na bezbroj života. Bog mu je dao obećanje koje će uticati ne samo na budućnost miliona njegovih potomaka, već i na čitavo čovečanstvo. U stvari, obećanje Hanaanske zemlje ni na koji način nije zavisilo od Avrama ili njegovog potomstva, jer su se Otac i Sin zajedno složili da im daju Hanaansku zemlju u večno posedovanje.

Avram je bio u ovom dubokom snu kada ga je obuzeo užas velike tame. Dok je bio u ovom dubokom snu između podeljenih delova su prošle druge dve stranke. „Kada je sunce zašlo i pao mrak, pojaviše se zadimljen žeravnik i plamteća baklja i prođoše između rasečenih delova životinja. Toga dana GOSPOD sklopi savez sa Avramom i reče: Tvojim potomcima dajem ovu zemlju, od Egipatske reke, reke Eufrat" (Postanje 15:17-18).

Žeravnik je simbol Boga Oca, za koga se kaže: „Naš Bog je oganj koji proždire (Jevrejima 12:29). Plamteća baklja koja gori nije niko drugi do Gospod Isus Hrist, koji je izjavio: „ Ja sam svetlost svetu (Jovan 8:12; 9:5). Avram nikada nije prošao između podeljenih životinja. Dakle, zavet je nepromenljiv i ne može se raskinuti, jer je sklopljen između Oca i Sina.

Mnogo godina pre nego što je Avram dobio sina, Bog je prorekao da će deca Izraela boraviti u Egiptu rekavši da će biti stranci u zemlji koja im nije obećana, i da će biti podvrgnuti ropstvu i okovima dok budu tamo (Postanje 15:13). Međutim, ovaj boravak u Egiptu nije bio Božiji krajnji plan za njih. Oni će biti tamo samo oko 400 godina, jer je Bog obećao da će oni izaći iz Egipta.

Gospod je takođe govorio o deset pošasti koje će Mojsije poslati na Egipćane kao osudu nad nacijom koja ih je držala u ropstvu. Gospod je tada govorio o budućem putovanju iz Egipta na koje će krenuti deca Avramovog unuka, Jakova (Izraela) (Postanje 15:14). Dakle, vidimo da je Bog organizovao Izraelovo putovanje od Egipta do Siona pre postanka sveta (Jevrejima 4:3). U stvari, On je projektovao celu sudbinu Izraela.

Od Avrama do Mojsija

Posle Avramove smrti, njegov sin Isak je živeo u Hananskoj zemlji sa svojim sinom Jakovom. Jakov, čije je ime kasnije promenjeno u „Izrael", imao je dvanaest sinova, od kojih je poteklo dvanaest izraelskih plemena. Jakovljevog omiljenog sina, Josifa, njegova braća su prodala u ropstvo, a kasnije je on bio zatvoren u Egiptu. Iz očaja egipatske zatvorske ćelije, Bog je trijumfalno podigao Josifa da bude premijer Egipta, drugi čovek posle faraona.

Da bi ispunio svoju reč koju je dao Avramu, Gospod je poslao Josifa u Egipat da pripremi mesto za svoju braću i donese izbavljenje (Postanje 45:5-8). Nakon što je Josifa uspostavio u Egiptu, Bog je poslao glad da podstakne Jakovljeve sinove da siđu u Egipat gde su se ponovo ujedinili sa Josifom. U Božje savršeno vreme, Jakov i njegova porodica, koja je brojala 70 ljudi, preselili su se u Egipat.

Postoji zakon biblijskog tumačenja koji se zove zakon prvog pominjanja. Prvo pominjanje nečega u Bibliji vrlo često sadrži ključ za njegovo duhovno tumačenje. U Postanju 46:27, gde se broj 70 prvi put pominje u vezi sa grupom ljudi, bilo je 70 ljudi u Jakovljevom društvu koji su na kraju postali očevi i majke osnivača mnoštva Izraelaca u Egiptu. Na drugom mestu u Svetom Pismu, broj „sedamdeset" predstavlja vođstvo u obliku starešine, jer je bilo 70 starešina sinova Izrailjevih (4 Knjiga Mojsijeva 11:16, 24-25; 2 Knjiga Mojsijeva 24:1). Vredno je napomenuti da je u Jakovljevom prvobitnom društvu od 70 ljudi bilo i muškaraca i žena. Na osnovu ovog i drugih stihova (npr. Sudije 4:4, Rimljanima 16:3), vidimo da Sveto Pismo jasno potvrđuje žene kao sveštenice i vođe .

Nastavljajući sa pregledom Božjih postupaka od Avramovog do Mojsijevog vremena, vidimo da je Bog pripremio put za Jakova da ide u Egipat. Psalam 105:17-24 kaže:Pred njima posla čoveka – Josifa, prodatog u roblje. Noge mu sputaše okovima, vrat mu staviše u gvožđe, dok se ne ispuni ono što je prorekao, dok reč GOSPODNJA ne pokaza da je u pravu. Car naredi da ga puste, vladar nad narodima ga oslobodi. Postavi ga za gospodara nad svojim domom i za upravitelja nad svim svojim imanjem, da njegove poglavare obučava po svojoj volji i da njegove starešine uči mudrosti. Onda Izrael uđe u Egipat, Jakov se kao došljak naseli u Hamovoj zemlji. GOSPOD svoj narod učini silno plodnim i jačim od njegovih dušmana.

Postoji precizno napredovanje u Božjem planu. Nakon što je Bog rekao Avramu da će poslati svoje potomstvo u Egipat, Josif je odveden u Egipat kao rob. Bog je tada uzdigao Josifa da bude najviši vladar Egipta pod faraonom. To je omogućilo Jakovu i njegovim sinovima da se presele u Egipat, gde se Josif brinuo o njima.

Izraelski narod se umnožio i napredovao u Egiptu, a to je izazvalo ljubomoru u srcima Egipćana. Kasnije je na vlast došao drugi faraon (koji nije poznavao Josifa) i učinio Izraelce robovima. Bog je okrenuo srca Egipćana „da mrze njegov narod, da lukavo postupaju s njegovim slugama" (Psalam 105:25). Zapamtite, Bog nikada ne otvrdne srca koja su dobra; On samo otvrdne srca koja su zla (2 Knjiga Mojsijeva 9:34, 10:1).

Kvalifikacije Božijih izabranih vođa 

Bog je postavio sve na svoje mesto kako bi se izvršio Njegov savršeni plan. Izraelcima je bio očajnički potreban otkupitelj. Ovo je pripremilo put Mojsiju da dođe kao njihov osloboditelj (Psalam 105:26). Gospod je izabrao Mojsija da oslobodi svoj narod od egipatskog ugnjetavanja i ropstva.

Za svaku fazu svog plana iskupljenja, Bog je obdario određene ljude velikom milošću i mudrošću. Ove božanski postavljene vođe pojavile su se u određenim epohama u istoriji da bi ostvarile Božje određene namere i dovele Njegov narod u specifičnu fazu nasledstva koja je određena za njihovu generaciju. Adam, Noje, Avram, Mojsije, Isus Navin, David, Solomon, proroci i Gospod Isus Hrist, svi su se pojavili u vreme koje je Bog odredio na platnu istorije da bi ispunili Božji veliki plan za vekove.

U novozavetnoj eri, Bog je koristio apostole da postave temelj Crkve. Apostol Pavle je bio posebno pomazan i dobio je zadatak da propoveda neznabošcima (Dela Apostolska 9:15). Pavle je bio taj koji je uspostavio glavne doktrine i načela naše vere na kojima je Crkva utemeljena. Kasnije u crkvenoj istoriji, imali smo Božje ljude poput Viklifa, Lutera i Veslija da izvedu Crkvu iz mračnog veka i da je izvedu iz beznadne dekadencije u koju je upala. Ova knjiga se, međutim, uglavnom koncentriše na Mojsijev život.

Da bismo skupili neke veoma važne istine, moramo detaljno proučiti Mojsijev život jer je on izbavitelj, čovek koga je Bog podigao da izvede svoju generaciju iz egipatskog ropstva. Mojsijev život se deli na tri različita perioda:

1. Pozvan—od rođenja dok nije pobegao iz Egipta (40 godina)

2. Izabran—u pustinjskoj divljini Arabije (40 godina)

3. Veran — kada mu je poverena služba (40 godina)

Razlog zašto smo koristili ova tri naslova je taj što je Mojsije, kao verni vođa, primer koji treba da sledimo. Mnogi koji čitaju ove reči pozvani su da budu lideri na različitim nivoima. Otkrivenje 17:14 kaže: „a s njim (Jagnjetom) će biti njegovi pozvani , izabrani i verni."

Bog je dao poseban poziv i službu svakome od nas. Međutim, nije dovoljno biti pozvan od Boga; mi takođe moramo biti izabrani od Boga. Isus je jasno rekao u Mateju 22:14: „Jer mnogo je zvanih, a malo odabranih."

Razmatrajući razliku između biti pozvan i biti izabran, bilo bi veoma korisno pogledati Davidov život, čiji je život jasno pokazao ove tri faze.

Božji poziv je Davidu dat kada je imao oko 17 godina. Prorok Samuilo, rodom iz Vitlejema, došao je i pomazao Davida uljem. Ovo je bilo prvo od tri Davidova pomazanja. Na ovom pomazanju pozvan je da bude kralj Izraela. On je primio svoje drugo pomazanje u Hevronu, kada je izabran za kralja nad Judom kada je imao 30 godina. Kada je David primio drugo pomazanje, postavljen je u svoju službu. Biti izabran od Boga je čin uspostavljanja ili postavljanja od Boga u našu službu ili poziv.

Treći korak u našem hrišćanskom životu je da budemo verni u službi ili položaju koji nam Bog daje. Mojsije nije bio samo pozvan i izabran, već je bio veran, kao što čitamo u Jevrejima 3:5: „Mojsije je, doduše, bio veran kao sluga u svoj Božijoj kući, svedočeći o onome što će biti rečeno." Da bismo pokazali da smo verni, moramo da činimo tačno ono što nam je Bog dao da radimo, a da ne skrećemo sa Njegovog puta koji je namenio za naše živote.

Još jedan važan aspekt ove istine je da je ona progresivna. U službi postoje progresivni koraci. To vidimo jasno ilustrovano u Davidovom životu. Sa 17 godina David je pozvan i pomazan u Vitlejemu. Zatim ga je Bog izabrao i postavio za kralja Jude na sedam i po godina (2. Samuilo 5:5). Međutim, Davidov prvobitni poziv je bio da bude kralj nad celim Izraelom, a ne samo kralj Jude. Bog nas prvo stavlja na jedan nivo službe i tamo nas kuša. Nakon što se David pokazao vernim kao kralj Jude, bio je pomazan po treći put i ušao u punoću svoje službe kao kralja nad celim Izraelom.

Često postoji dug vremenski period između Božijeg poziva i Božijeg izbora, kao što vidimo u izveštaju o Davidovom životu. Kada nas Bog u početku postavi u naš poziv ili službu, On nas obično postavlja na niži nivo službe. Nakon što smo dokazali da smo verni na tom nivou, ulazimo u punoću onoga što nam je On odredio. Tako vidimo da postoje nivoi službe. U svom životu ćete možda otkriti da će vas Bog možda postaviti za pomoćnika pastira, zatim za pastira manje crkve. Jednom kada se pokažete verni u ovim imenovanjima, On će vas unaprediti do punoće onoga što je odredio za vaš život.

Pregled putovanja

 Ovo putovanje je počelo u egipatskoj zemlji.

Tri glavne podele putovanja

1. Od Egipta do reke Jordana (pod Mojsijem).

2. Prelazak u Hanaan (pod Isusom Navinom).

3. Potpuno posedovanje Hanaana i planine Sion (pod Davidom).

Tri glavne vođe putovanja

1. Mojsije je poveo Izrael iz Egipta do reke Jordan.

2. Isus Navin je poveo Izrael od reke Jordan u Obećanu zemlju.

3. David je poveo Izrael u njihovo puno nasledstvo, na goru Sion.

Mojsije je izveo sinove Izraela iz Egipta i odveo ih do reke Jordan, do granice njihovog nasledstva. Isus Navin je poveo sinove Izraela u Obećanu zemlju, ali ih nije doveo u potpuni počinak (Jevrejima 4:8). Narod je bio nemaran i ostavio je mnogo neprijatelja u zemlji (Isus Navin 13:1; 18:2-3 ).

Nekoliko generacija kasnije, David je zauzeo tvrđavu Sion, koja je postala Božje počivalište (Psalam 132:13-18). Izrael nije završio svoje putovanje od Egipta do Siona sve do sedme godine Davidove vladavine (2 Samuilo 5:1-7). Nakon što je David bio pomazan po treći put, u dobi od 37 godina, zauzeo je Sion i tamo stavio Kovčeg Zaveta koji je predstavljao jasno prisustvo Boga. Jerusalim i gora Sion bili su poslednja uporišta u Izraelu. Tako je David dobio puno nasledstvo koje je Bog imao za Izrael.

Putovanje je trajalo ukupno 443 godina da bi se dostigao krajnji cilj gora Sion. Započeto je 480 godina pre izgradnje Solomonovog hrama (1. Carevima 6:1), koja je počela četvrte godine Solomonove vladavine. Gora Sion je osvojena u sedmoj godini Davidove vladavine kada je bio pomazan za kralja Izraela. David je vladao ukupno 40 godina (2 Samuilo 5:4).

Da bismo matematički došli do ovog zaključka, moramo pogledati sledeće: 480 godina minus prve 4 godine Solomonove vladavine je 476 godina; 476 minus 33 godine Davidove vladavine nakon što je zauzeo planinu Sion iznosi 443 godina. Stoga je kompletno putovanje Izraela od Izlaska do planine Sion trajalo otprilike 443 godina (pogledajte grafikon na sledećoj stranici). Danas će Božji Duh omogućiti Njegovoj Crkvi da završi ovo čitavo putovanje unutar naše generacije.

img1.png

Sedam Izraelskih praznika

Postoji sedam jevrejskih praznika koje je Bog naredio u 3. Knjizi Mojsijevoj 23. da ih Izrael drži u čast Njegovog imena. Ovi praznici sadrže duhovne istine koje su važne ne samo za Izraelski narod, već i za Crkvu – duhovni Izrael (Galaćanima 6:16). Praznici simbolizuju različite faze našeg hoda sa Gospodom koje su, zauzvrat, povezane sa događajima zabeleženim na putovanju Izraela od Egipta do Sionske gore.

Značaj Praznika

1. Pasha—predstavlja spasenje. Izrael je spašen krvlju jagnjeta u Egiptu. Na isti način smo mi spaseni krvlju Jagnjeta Božijeg.

2. Praznik beskvasnih hlebova — predstavlja hranjenje čistom Božijom Rečju. Izrael je počeo da jede beskvasni hleb čim su bili iskupljeni krvlju pashalnog jagnjeta. Moramo neprestano da se hranimo čistom  Božijom Rečju nakon što nas spase naš Gospod.

3. Prinošenje prvina—predstavljaju krštenje u vodi i život uskrsnuća. Kada je Izrael prešao Crveno more, odvojio ih je od prošlosti i uništio zle sile koje su pokušavale da ih povuku nazad u Egipat. Kada smo kršteni vodom, mnoge sveze su prekinute u našim životima.

4. Pedesetnica—predstavlja krštenje Svetim Duhom. Izrael je došao na goru Sinaj u trećem mesecu, mesecu praznika Pedesetnice. Na Sinaju je bilo mnogo znakova koji prate krštenje Svetim Duhom. Izraelci su videli Božji oganj, čuli Božji glas, imali su opskrbu, čuda, isceljenje i bili su svesni Božjeg prisustva.

5. Praznik truba—predstavljaju novi poziv da se krene dalje. Bog je