Duhovna paljba I

By Miloš Popadić

S nadom da će mi Adonaj u tome pomoći, knjigom ovom otpočinjemem dugu duhovnu kampanju protiv elemenata lažnog hrišćanstva. Ako Elohim bude hteo rasvetliću mnoge zablude koje su se uvukle u najlepšu od svih vera, veru u Jahvea i Njegovog Sina Jehošuu.
Ukoliko moj rad, zapravo duhovni rat doprinese budućim generacijama istraživača Biblije da sprovedu u delo sve ono plemenito i uzvišeno što je u Elohimovoj Reči za koje ranije nisam znao, a mislim da ne znaju ni mnogi drugi, jer je bilo skrivano vekovima, verujem da mi trud neće biti uzaludan.
U ovom mom radu ulazio sam u mnoge aspekte ljudskog života koji su razmatrani i u Svetom Pismu. Ako uspem da uklonim bar jednu od antibiblijskih doktrina koje su uvedene da napakoste Bogu i čovečanstvu, biću neizmerno srećan.
Neobavešteni čitalac će verovatno biti zaprepašćen masom doktrina koje se danas naučavaju i isto toliko verskih rituala i praznika koji se praktikuju, a nisu deo Biblije i ne spadaju u ono što bismo nazvali ponašanjem u čast Jahvea.
Izaći na crtu silama koje dejstvuju u podnebesju, nije ni malo bezazleno ni jednostavno ni lako, ali je "slatko", kada se neka od istina, makar bila i od onih najmanjih, probije do površine i neko je ugleda, i shvati, i usvoji, i zavoli. To je cilj ovog mog pisanja na čemu hvala nebeskom Ocu u ime Isusa Hrista, Njegovog Sina.

• Language: Српски језик
• Publisher: Miloš Popadić
• Release date: Jan 27, 2024
• ISBN: 9798215107126

Book preview

Možda će struktura ovog mog rada nekim čitaocima delovati pomalo čudno, jer u svojim ranijim knjigama nisam ga koristio često, čini mi se samo jednom i to veoma simplifikovano. Stoga osećem potrebu da tu i takvu strukturu koja će se naći pred čitaocima, izložim i podrobno objasnim, jer je tematika takva da je preko potrebno da se štivo ne samo pročita nego i shvati u potpunosti, inače se može desiti da publika čitajući odluta u neke sfere razumevanja koje nisu ni na pola puta od onoga što sam želeo da iznesem. Na kraju krajeva ko je ikada u istoriji imao koristi od pukog čitanja?

Naime, planiram da sa ovim radom započnem pisanje jednog niza knjiga koje će u stvari biti komentari knjiga drugih autora. Elem, na Internetu primetih izvesne tekstove nekoga ili nekih osoba, teološkog karaktera, koja u glavnom nisu potpisana. Uvek su mi bili interesantni ljudi koji se ne potpisuju ispod svojih radova, a zapazio sam da je to gotovo uvek slučaj kada su u pitanju članci sa duhovnom tematikom. Zašto je to tako, to jest, zašto se kriju, ne bih znao reći? Do duše možda bih mogao da pretpostavim ko je autor, ali bi to bilo više nagađanje, a to nikada nisam voleo da radim. Ali hajde ovog puta ću protiv svoje volje to učiniti. Na sajtu na kojem sam se zaustavio da bih pročitao izvestan broj knjiga koje su me privukle pažnju svojom tematikom navodi se jedno ime čiji su inicijali: N. V. I taj gospodin se predstavio kao neko ko je glavni lik na toj stranici, te sam stoga i predpostavio da je on verovatno i autor svih ili većeg dela tamo navedenih članaka i knjiga i video zapisa.

Dotični je po svemu sudeći pokrenuo web stranicu pod nazivom „Nazarene Israelˮ koja zagovara uspostavljanje prvobitne (izvorne) vere hrišćanstva kako je oni ili on vidi. Dakle, na toj stranici se mogu naći mnogobrojne knjige u vezi sa navedenom tematikom. Ja ću citirati pojedina poglavlja i odmah ispod njih slediće moji komentari. Pošto neću moći da se pozovem na autora, jer je nepoznat, kada budem komentarisao pasuse, nazivaću ga „nepoznati autorˮ. Time ću otkloniti bojazan gospodina, koji je on izrazio u jednoj od svojih knjiga, bar što se mene i mog pisanja tiče, naime, da će njihova istraživanja mnogi pokušati da pripišu sebi. Evo citiraću šta je nepoznati autor napisao po tom pitanju: „Takođe znamo, kao što je to bilo u prošlosti, da postoje ljudi koji će koristiti naše studije i onda propovedati svoje stvari. Ima puno ljudi koji to rade, ljudi koji nas potkradaju, da tako kažem. I, dobro, pustićemo Jahvea da se pozabavi njima. Ali, jedna od stvari koju bismo savetovali svakom svešteniku koji se nada uspostaviti nazarećansku izraelsku zajednicu na svom području je da jako pazi koga pušta u zajednicu. Mislim da smo o tome razgovarali, ali vredi ponoviti. Život u kibucu ili život u odvojenoj zajednici nije ono što svi misle da jeste.ˮ

Evo ja ovim umesto da kradem, na neki način promovišem delo nepoznatog autora, jer ga citiram, doduše bez traženja dozvole da to činim, ali se ne osećem odgovornim za korišćenje tekstova sa pomenute stranice Weba, jer ne nalazim potpise autora osim na nekoliko mesta kod izvesnog broja članaka, ali oni neće biti ovde korišćeni to jest citirani u ovoj mojoj knjizi. Držim da time ne kršim ničija autorska prava.

Što se tiče citiranih poglavlja oni će biti žestoko iskritikovani ukoliko nisu u skladu sa Biblijom, dok ću snažno pohvaliti one koji su u skladu sa Svetim pismom.

Utvrdeo sam da su vlasnici sajta iz Sjedinjenih Američkih Država. Ja, sa druge strane Velike bare došao sam do sličnih ili istovenih stavova po mnogim pitanjima kao i oni, ali ipak ima više tačaka gde se moja gledišta ili verovanja dijametralno razlikuju. Verujem da će upravo to biti interesantno svetskoj čitalačkoj armiji.

To što postoji vremenska podudarnost u otkrićima u raznim oblastima nauke nije ništa neobično. Imamo u tom pogledu na primer lepu ilustraciju po pitanju otkrića radeo aparata. Svojevremeno Svetska organizacija inženjera je na zasedanju u Parizu dodelila Aleksandru Popovu, Rusu, medalju za otkriće radija. Italija i Engleska to otkriće pripisuju Markoniju. Američki sud je doneo odluku da to otkriće pripada Nikoli Tesli, Srbinu. Naime, Tesla je nezavisno od Popova razvio sve elementa radija. Velika je to zagonetka univerzuma, ta pojava da istraživači na raznim stranama sveta koji se i ne poznaju lično i koji rade nezavisno, dolaze do istih ideja takoređi istovremeno.

Dalje, radi što manjeg opsega knjige, neće biti citirani stihovi iz Biblije koje je nepoznati autor naveo, nego ću jednostavno navoditi reference za te stihove, pa oni koji budu zainteresovani mogu ih pročitati u svoji Biblijama. Slike i tabele koje je autor postavio takođe neću unositi, niti definicije Strongove konkordance. Zbog jasnoće i jednostavnosti neki delovi teksta su preuređeni. Naslov knjige koja će ovom prilikom biti iskomentarisana je „Nazarećanske Studije Svetog Pisma: Prvi svezakˮ.

Smatram da je za uvod sasvim doboljno rečeno. Stoga krećem na posao.

Poglavlje 1: O Predestinaciji

„Jedna od prvih lekcija Svetog pisma je da, prepušteni sami sebi, mi ljudi imamo inherentnu tendenciju da donosimo pogrešne izbore. Mi biramo ono što će našem telu biti dobro, a ne ono što je ispravno. (Vidi: B’reisheet (Postanak) 3:6)

Pored toga što je istorijska, bukvalna žena, veliki matrijarh čitavog čovečanstva je takođe simbol Izraela. Iako je žena prevarena, takođe se čini jasnim da je koristila pravo slobodne volje da bira. Jasno je da muškarci i žene imaju slobodu izbora. Međutim, zar muškarci nemaju ništa više od slobodne volje? Kefa (Petar) nam govori da je Ješuina služba bila unapred određena pre osnivanja sveta. (Vidi:Kefa Alef (1. Petrova) 1:20-21)

Ako je Ješuina uloga u istoriji bila predodređena još pre osnivanja sveta, onda ostala dela čovečanstva moraju biti više od rezultata slobodne volje. Iako je Ješua bio na pravom mestu u pravo vreme da bi ispunio proročanstva, ako ostali postupci čovečanstva nisu zapisani, kako onda Jahve može znati da će Njegov narod biti tamo gde treba da bude, kada je trebalo da bude tamo , da bi se ispunile Njegove proročke reči? (Vidi: Efesima (Efešanima) 1:3-6)

Nema smisla da je Jahve ispunjenje Njegove reči prepustio slučaju. Šaul (Pavle) nam čak kaže da je naše usvajanje kao sinova predodređeno. Međutim, ako je naše usvajanje kao sinova predodređeno, onda na najvišem nivou niko od nas zaista ne bira da prihvati ili odbaci Ješuu. Na najvišem nivou naš izbor da prihvatimo spasenje mora biti nešto što nam je dato kao dar, tako da ga ne možemo odbaciti. (Vidi: Korintim Alef (1. Korinćanima) 4:7)

Znamo da je Sveto pismo puno paradoksa, ali kako Sveto pismo može govoriti i o čovekovoj slobodnoj volji, i o čovekovoj predodređenosti da bude usvojen kao sin? Ako čovek teoretski može da bira između ispravnog i pogrešnog, kako onda njegovo predodređenje može biti izvesno? Rešenje je u tome što Jahve sedi van vremena i već zna sve što će se dogoditi pre nego što se desi. On je već zapisao događaje naših dana u Svojoj knjizi. (Vidi: Tehillim (Psalmi) 139:16)

Da bi bio siguran da će se njegova proročanstva ispuniti, Jahve je unapred odredeo sve što će se ikada dogoditi. Ovo je toliko da On čak zna kada će jeleni i divlje planinske koze roditi svoje mlade. (Vidi: Ijob (Jov) 39:1-2)

Neki ljudi misle da postoji logičan sukob između predodređenosti i izbora slobodne volje, ali u stvarnosti nema sukoba. To je zato što je predodređenje dovoljno veliko da objasni čovekov izbor slobodne volje. Ova teorija kaže da Jahve već zna ko je i ko nije predodređen za usvajanje kao sinovi, jer On sedi van vremena i već je video svaku odluku koju ćemo ikada doneti. On je dozvolio da stvari idu određenim putem, da bi ispunio svoju savršenu volju. (Vidi: Romim (Rimljanima) 8:28-30 (iz NASU)

Jahve je unapred znao da će Judin dom odbaciti Ješuu. On je unapred znao da će Juda biti zaslepljen za neko vreme i sa svrhom. Čak je unapred znao da će Jevreji jednog dana prihvatiti Ješuu, jer je Njegov poziv na Njegov narod neopoziv. (Vidi: Romim (Rimljanima) 11:28-32)

Iako su naša jevrejska braća iskoristila svoju slobodnu volju da odbace Ješuu, to nije bilo iznenađenje za Jahvea Elohima. On ne samo što je unapred znao da će Judin dom napraviti pogrešan izbor, već je to i dozvolio, da bi se ispunila Njegova proročka reč. Sve se dogodilo baš onako kako je Jahve Elohim planirao pre nego što je Zemlja uopšte stvorena, a ipak nas to ne oslobađa naših ličnih odgovornosti. (Vidi:Rimljanima 9:16-28 (preuzeto iz NASU)

Međutim, dok je Jahve predodredeo šta će se desiti sa Judom, On je takođe predodredeo šta će se desiti među jefremskim narodom.

Ako Jahve ima planove koje treba da ispuni Njegov narod, onda ima smisla samo da je izbor slobodne volje koji nam daje izbor slobodne volje koji savršeno funkcioniše u Njegovim planovima. (Vidi:Efesima (Efešanima) 1:11)

Sve stvari koje Jahve Elohim čini samo su deo skrivene mudrosti koju je On predodredeo pre početka vekova. (Vidi:Korintim Alef (1. Korinćanima) 2:6-7)

Ako je naše nasleđe bilo predodređeno prema Jahveovoj velikoj nameri, onda naši izbori moraju biti u skladu sa Njegovom voljom. U stvari, Šaul nam kaže da su svi naši izbori slobodne volje, uključujući naš izbor da prihvatimo ili odbacimo Ješuu, bili uspostavljeni prema Jahveovim namerama čak i pre nego što je vreme počelo. (Vidi: Timoteus Bet (2. Timoteju) 1:8-9)

Ako smo voljni da to prihvatimo, Jahve je tako potpuno suveren da ni vrabac ne pada na zemlju osim ako On to ne želi. Čak nam je i broj dlaka na glavi unapred određen. (Vidi: Matitijahu (Matej) 10:29-30)

Kada je prvi put izložen predodređenju, koncept može izgledati uznemirujuće, pa čak i zastrašujuće. Međutim, kada se naviknemo na tu ideju, onda možemo početi da se opuštamo u saznanju da je Jahve potpuno suveren nad univerzumom. Ništa što se dešava nikada se nije dogodilo slučajno, već samo po Njegovoj volji. Kada to shvatimo, onda možemo početi da se opuštamo u saznanju da Jahve ima sve u savršenoj kontroli i da se Njegova savršena volja uvek vrši, kako na zemlji tako i na nebu. (Vidi: Jeshaiahu (Isaija) 46:9-10)

Ako je Jahve tako potpuno zadužen za svet da se ništa ne dešava mimo Njegove volje, onda je naša dužnost da Ga slavimo; jer nam je On samo svojom milošću i savršenom voljom dao divni deo i nasledstvo koje ima. (Vidi: Devarim (Ponovljeni zakoni) 32:8-9)

Mogao je isto tako lako da nam da naš deo u narodima. Međutim, On nas je izabrao, i najpre nas voli, i dao nam je život večni. Dakle, koliki je naš dug prema Njemu? Jednom kada shvatimo koliko je Jahve potpuno odgovoran, prava poniznost postaje mnogo lakša. Takođe, postaje jasno da kada se suočimo sa ogromnim problemima, bilo kao pojedinci, bilo kao nacija, prva stvar koju treba da uradimo jeste da se obratimo Njemu u molitvi. ( Vidi: Divre HaIamim Bet (2 Chron.) 7:13-14)

Dok je Satana taj koji uzrokuje sve probleme, problem ne postoji, ali Jahve naš Elohim to dozvoljava. I zato, da bismo otklonili probleme, treba da se obratimo Njemu, i da ga prvo tražimo. Kada shvatimo koliko je život skriptovan, onda možemo zahvaliti za sve stvari. (Vidi: Thessalonikim Bet (2 Sol.) 2:13-14)ˮ

Moji komentari 1

Kada sam pre dosta godina posećivao crkvu „Adventista sedmoga danaˮ, sećam se jednog predavanja koje je održao njihov uvaženi teolog profesor sa Adventističkog teološkog fakulteta Jovan Mihaljčić. Na kraju te večernje propovedi kada je došlo vreme za pitanja posetilaca, seo sam u prve redove i postavio dotičnom sledeće pitanje: „Šta Biblija uči o predodređenju?ˮDrugim rečima: Da li je Bog predodredeo naše sudbine ili je sve prepustio našoj odluci, što podrazumeva da posedujemo slobodnu volju? Pri tome sam se pozvao na jedan stih iz Pisma ali se sada ne sećam tačno o kom odlomku se radilo. Zatražio sam da ga da pročitam i pošto sam dobio odobrenje za to i pročitao ga, usledilo je profesorovo tumačenje.

Ono je bilo veoma slično ovom što smo gore upravo pročitali, ali na potpuno drugačiji način iskazano. Ipak ima i nekih suptilnih razlika Mogu reći da interpretacaciji nepoznatog autora „fali i glava i repˮ, ali da je profesor dao tumačenje koje je po meni bliže istini. Zašto tako mislim? Jednostavno, ni jedno ni drugo tumačenje ne daje konačan odgovor na pitanje da li je Elohim (Bog) predodredeo sudbine ljudi ili nije?

Gospodin Mihaljčić je rekao da Bog nije predodredeo ljudske sudbine, to jest da li će oni verovati ili ne, ili šta će se dogoditi sa njima, ili kakvi će oni biti u psihofitičkom pogledu ili da li će biti siromašni ili bogati i tako dalje, nego je predodredeo kriterijume za spasenje ljudi. Takođe je rekao da On, Stvoritelj, frontalno posmatra celokupnu realizaciju u univerzumu i tačno zna šta će se desiti o bilo čemu da se radi.

Mislim da ovde imamo problem sa pojmom vremena. Mi ne znamo šta je to vreme. Vreme je fenomen koji je izgleda izvan domena ljudskog razumevanja stvarnosti. Jer, ako je Elohim izvan prostora i vremena, onda za Njega ne važe reči kao što su: pre, sada posle. Ako bi dali odgovor koji glasi da je Elohim sve predodredeo pa čak i to da li će neko verovati u Njega ili ne, a zatim čitamo u Bibliji da On traži od nas poslušnost, što bi ukazivalo da smo od Tvorca dobili moć odlučivanja iliti slobodnu volju, kako onda jedno uskladiti sa drugim?

Imam utisak da nepoznati autor na postavljeno pitanje odgovara sa „daˮ i „neˮ. Sa „neˮ, jer kaže: „Jahve sedi van vremena i već zna sve što će se dogoditi pre nego što se desiˮ. Dakle, na osnovu egzistencije van prostora i vremena On zna sve ishode i zato je siguran u pogledu sudbine Njegovog plana i spasenja čovečanstva.

Sa „daˮ jer kaže: „Da bi bio siguran da će se njegova proročanstva ispuniti, Jahve je unapred odredeo sve što će se ikada dogoditi.ˮ Ja sam sada malo zbunjen, a vi? Zato, mislim da je profesor dao mnogo smisleniji odgovor na pitanje o predestinaciji. Naime, čovek ima slobodnu volju, i može da bira, ali Bog koji je izvan vremena zna sve ishode i na osnovu toga je siguran šta će se desiti u globalnom smislu. Ukoliko bi Stvoritelj video da taj ishod vodi u propast, sigurno bi intervenisao sa određenim okolnostima i time izmenio tok događaja. Slično kao što ljudi obično pod izrazom „sudbinaˮ podrazumevaju okolnosti u kojima žive, a ne to da li će biti ili ne spašeni u večnom pogledu. Drugim rečima, faktori u kojima živimo, društvena situacija, geografski položaj, naše ponašanje, odnos drugih prema nama, nasleđena genetika i ko zna šta sve još dejstvuje na to kako ćemo mi proći u ovom životu. Mislim da su to neki od mehanizama kojim se Bog služi u upravljanju ovim svetom. Naše odluke svakako utiču na to kako će Bog odgovoriti na njih. Ako su dobre i u skaladu sa Njegovom voljom on će upotrebiti svoj mehanizam na odgovarajući način, ako nisu takođe će upotrebiti isti mehanizam, ali na drugačiji način. To je neko moje razumevanje problematike predestinacije.

Poglavlje 2: Drvo znanja, drvo života

„Otkrivenje 22:14 nam govori da će oni koji izvršavaju Njegove zapovesti imati pravo na Drvo života, da mogu ući na vrata grada (Obnovljeni Jerusalim). (Vidi: Hitgalut (Otkrivenje) 22:14-15)

Ali šta simboliše ovo Drvo života? I, zašto bi to bilo važno? Da bismo saznali, pogledajmo Drvo života u Rajskom vrtu. Jahve Elohim je zasadeo vrt na istoku u Edenu, i tamo je postavio čoveka koga je stvorio.U ovom vrtu, Jahve Elohim je učinio da raste svako drvo koje je prijatno za pogled i dobro za hranu. Drugim rečima, Adam i Hava (Eva) bi tamo imali sve što im je potrebno. Pored toga, Jahve je postavio dva posebna drveta usred Edenskog vrta. Ova dva posebna drveta zvala su se Drvo života, i Drvo poznanja dobra i zla. (Vidi: B’reisheet (Postanak) 2:8-9)

Jahve je rekao Adamu da može slobodno da jede sa svakog drveta (uključujući i Drvo života), ali da ne može da jede sa Drveta poznanja dobra i zla, jer bi u danu kada ga jede sigurno umro. (Vidi: B’reisheet (Postanak) 2:15-17)

Međutim, Protivnik je iskušao ženu, pokazujući joj da je drvo dobro za hranu, da je prijatno za oči, i da je bilo poželjno da se jedno mudri. Tako je, iako je Jahve stavio drvo van granica, ta ideja izgledala dobro u njenim očima, pa je ugrizla. B’reisheet (Postanak) 3:6a 6a Kada je žena videla da je drvo dobro za jelo, da je prijatno za oči i da je drvo poželjno učiniti čoveka mudrim, uzela je od njegovih plodova i jela. Umesto da se povinuje Jahveovoj zapovesti, Hava (Eva) je jela sa Drveta poznanja dobra i zla odlučivši da učini ono što se činilo dobrim u njenim očima. To je upravo ono što nam Sveto pismo zapoveda da ne činimo, iznova i iznova. (Vidi: Bemidbar (Brojevi) 15:39-40

Umesto da činimo ono što se čini dobrim ili ispravnim u našim očima (ili u očima drugih ljudi), prvo moramo tražiti Jahvea, našeg Elohima, i činiti ono što se čini dobrim u Njegovim očima. Moramo paziti da ne koristimo svoj ograničeni intelekt da shvatimo šta nam se čini ʼispravnimʼ ili da slušamo svoje srce, jer nam Jahve kaže da je srce očajnički zlo i sebično i da će nas odvesti do pravi pogrešne izbore svaki put. (Vidi: Jirmejahu (Jeremija) 17:9)

Umesto da čuje i posluša Jahveove naredbe, žena se oslanjala na svoje razumevanje i činila ono što se činilo ispravnim u njenim očima, baš kao što Izrael neprestano čini. (Vidi: Mišle (Poslovice) 3:5-6)

Upravo je čin korišćenja sopstvenog ljudskog intelekta da odluči šta je „dobro a šta „ne dobro doveo do velikog pada naklonosti (milosti). Drugim rečima, greh je bio čin donošenja odluka mimo Jahvea. Ako je naš posao kao Izraelaca Nazarećana da naučimo kako da pobedimo svet, šta je onda svet? Johanan (Jovan) nam govori da sve što je na svetu predstavlja požudu tela, požudu očiju i ponos života. (Vidi: Johanan Alef (1. Jovanova) 2:16-17)

Ako je sve što je u svetu požuda tela, požuda očiju i gordost života, onda su upravo to stvari koje treba da pobedimo, uz Njegovu pomoć. Postoje paralele između onoga što je Havva želela na Drvetu znanja i onoga što nam Johanan kaže da je u svetu.

Drvo spoznaje dobra i zla je, dakle, simbol užitaka i zadovoljstava materijalnog svijeta. Dok su stvari u svetu poželjne i dok nam Jahve želi dati sve te dobre stvari, važno je da idemo oko toga da ih dobijemo na pravi način.(Vidi:Matitijahu