Duhovna paljba II

By Miloš Popadić

U ovoj knjizi nastavljam da komentarišem tema koje su od velikog značaja za ponovno uspostavljanje religije koja će proizvesti civilizaciju na diku i slavu Elohimovu. Dosadašnje ljudske religije su samo proizvodile ratove, očaj i jad. Naime, da bi se izgradio novi svet po meri čoveka kakvog ga je Jahve zamislio, potrebno je uspostaviti elemente prvobitne vere u obliku koji je primeren okolnostima našeg doba.
Na tom putu mi ne treba samo da znamo šta nam je činiti, nego je potrebno stalno biti u akciji, to jest, raditi na tome svim silama našeg bića. Tada ćemo primiti darove odozgo kojima nikakva protivna sila neće moći parirati. Sanjamo o carstvu slobode, ona nam je na dohvat ruke samo ako svoje ruke izpružimo ka Elohimu koji čeka da to učinimo već hiljadama godina.
Isprobali smo skoro sve društvene sisteme, samo jedan nismo, a to je Elohimovo kraljevstvo. Danas se mnogo priča o novom svetskom poretku koji podrazumeva jednu svetku vladu, jedan parlament i jednu religiju. To je ništa drugo nego zadnji pokušaj neprijatelja Božijeg da kroz imitaciju Božijeg kraljevstva prevari mnoge. Po svemu sudeći mi ćemo iskusiti i taj poredak, koji će biti globalan, ali neće biti zasnovan na Elohimovim načelima, zbog toga nam predstoji kolaps svega iza kojeg stiže Božiji Sin kome globalna vlast i pripada.

• Language: Српски језик
• Publisher: Miloš Popadić
• Release date: Mar 2, 2024
• ISBN: 9798224281350

Book preview

Naslov knjige koja će ovom prilikom biti iskomentarisana je „Nazarećanske Studije Svetog Pisma: Drugi svezakˮ od nepoznatog autora. Neće sva poglavlja biti propuštena kroz moju „prizmu" razumevanja, ali ne zato što nisu relevantna, već zbog toga da bi se izbegla nepotrebna ponavljanja, pošto sam zapazio da je nepoznati autor često koristio u svojim tekstovima upravo tu metodu suvišnog repetitovanja, verovatno misleći da je to produktivno u smislu ubeđivanja drugih u vlastite stavove, ali ja smatram da to može biti i kontraproduktivno. Neka poglavlja će biti prilagođena iz tehničkih razloga.

Komentari na pojedina poglavlja koje ovde pišem biće duži ili kraći u zavisnosti od toga da li su više ili manje podržani Svetim Pismom.

Poglavlje 1: Slušanje, stani

„Danas bih želio govoriti o tome šta specijalne snage američke vojske imaju zajedničko i s ovcama i s nama.

U specijalnim snagama trenirali smo za mnoge različite vrste misija, ali jedna od naših misija zahtevala je ubacivanje 800 do 1200 milja iza neprijateljskih linija (obično padobranom). To je nekako rizična situacija. Kada ste samo jedan od 12 momaka otprilike 1000 milja iza neprijateljskih linija, morate biti mudri. Neprijatelja morate izbegavati, gotovo pod svaku cenu. Ako vas neprijatelj pronađe, ne možete trčati dovoljno brzo pešice (natovareni teškim ruksacima i opremom) da pobegnete od njegove artiljerije, njegovih psećih timova i/ili njegovih helikoptera. Ako naletite na neprijatelja, mrtvi ste ljudi. Vaša jedina nada za preživljavanje je otkriti neprijatelja pre nego šta on otkrije vas, tako da ga možete u potpunosti izbeći.

Kako ćete izbeći neprijatelja uvelike ovisi o situaciji. Kada je vidljivost dobra (kao u pustinji) morate se zaustaviti na svim grebenima i vizualno pogledati dole u dolinu pre nego šta krenete u nju. Kada je vidljivost dobra, izviđate ispred sebe vizijom. Ali kada je vidljivost loša, ne možete videti teren ispred sebe pogledom: umesto toga morate koristiti svoj sluh.

Kada je vidljivost bila loša (kao šta je u džungli, ili čak u šumama), jedno od sredstava koje smo koristili za izbegavanje problema zvalo se slušanje stani. Obično smo pokušavali biti tihi koliko je razumno, ali kada je vidljivost bila loša, otprilike svakih 15 minuta bismo stali, sedili potpuno tihi i slušali. Ovo nije bilo vreme za vrpoljenje ili sanjarenje, već za slušanje šta je moguće pažljivije.

Jahve nas uspoređuje s ovcama. Ovce su možda poput timova specijalnih snaga na slabo vidljivom terenu, jer nemaju baš dobar vid: ne vide jako daleko napred. Oni su takođe možda poput specijalnih snaga po tome šta ako naiđe neprijatelj, lako bivaju savladani. Ako ovcu sustigne vuk ili medved, više je nego verojatno da će ta ovca uginuti. Ovce, dakle, preživljavaju tako šta pažljivo slušaju neprijatelja i slušaju glas svoga pastira, da ih odvede od opasnosti.

Malo smo poput timova specijalnih snaga jer živimo u sotoninom svetu. Sve dok nas Jahve ne pozove da se vratimo da živimo u njegovoj zemlji, svi smo na neki način iza neprijateljskih linija. Nitko od nas ne može si priuštiti da se neprijatelju suprotstavi. Neprijatelj ima prednost domaćeg terena, a puno je jači od nas. Iz tog razloga trebamo izbegavati kontakt s neprijateljem, baš kao šta nam Ješua govori da se molimo da ne budemo odvedeni u napast, nego da budemo izbavljeni od zloga.

Matityahu (Matej) 6:13

13 „I ne uvedi nas u napast, nego nas izbavi od zloga.

Jer tvoje je kraljevstvo i moć i slava zauvijek. Amein."

Jedno od naših najboljih načina da izbegnemo da postanemo plen neprijatelju je vježbanje slušanje stoj. Šta time želimo reći?

Kad su naši preci nakon prve Pashe napustili Egipat, Jahve je rekao da ćemo mu, ako budemo slušali njegov glas i poslušali njegov savez, biti posebno blago i da ćemo mu takođe biti kraljevstvo sveštenika i odvojeno narod.

Šemote (Izlazak) 19: 5-6

5 „Sada, dakle, ako doista budeš poslušan Moj glas i držiš Moj savez, tada ćeš mi biti posebno blago iznad svih ljudi; jer je sva zemlja Moja.

6 I bit ćeš mi kraljevstvo svećenika i izdvojeni narod.’ Ovo su reči koje ćeš govoriti sinovima Izraelovim."

Poslušati Jahvin glas i držati Njegov savez nije lako. Nije to mala stvar. Pre nego šta učinimo bilo šta drugo, prvo moramo istinski voleti i Jahvu Oca i svoje bližnje (barem onoliko koliko volimo sebe). Bez ove ljubavi, nijedna od drugih zapovesti ne znači ništa.

Matityahu (Matej) 22:35-40

35 Tada ga jedan od njih, odvjetnik, upita, iskušavajući ga i govoreći:

36 „Učitelju, koja je najveća zapovest u Tori?"

37 Ješua mu reče: „Ljubi Jahvu, svoga Boga, svim srcem svojim, svom dušom svojom i svim svojim umom."

38 Ovo je prva i velika zapovest.

39 I druga je slična: ’Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.’

40 O ovim dvjema zapovestima visi sva Tora i proroci."

Nakon šta imamo iskrenu, trajnu ljubav prema Jahvi i prema bližnjemu, postoje i neke specifičnosti koje moramo učiniti. Ješua nas podseća da, iako imamo pravdu, milosrđe i veru, ipak bismo trebali činiti ove pojedinosti.

Matijahu (Matej) 23:23

23 „Teško vama, književnici i farizeji, licemjeri! Jer plaćate desetinu od metvice, anisa i kima, ali ste zanemarili važnije stvari Tore: pravdu, milost i vjeru. Ovo ste trebali učiniti, a da ne ostavljate ostale neučinjene."

Ali kad jednom imamo ovo trajno srce ljubavi, i kad se setimo učiniti sve ostalo šta Tora kaže da treba učiniti, šta Jahve misli u Izlasku 19:5, kada kaže da kako bi za Njega bio „posebno blago", trebamo li poslušati Njegov glas?

Šemote (Izlazak) 19: 5

5 „Sada, dakle, ako doista budeš poslušao Moj glas i držiš Moj savez, tada ćeš mi biti posebno blago iznad svih ljudi; jer je sva zemlja Moja."

Sveto pismo je pisani zapis o Jahvinim izjavama iz prošlih vremena. Zasigurno se trebamo pokoravati zapisu Jahvinih reči u Svetom pismu, baš kao šta dete treba činiti ono šta su mu mama i tata rekli prošle godine; a ipak postoji i nešta drugo. Izaija 30:21 govori o tihom glasu koji postoji uz Sveto pismo.

Ješajahu (Izaija) 30:21

Tvoje će uši iza tebe čuti reč koja govori:

Ovo je put, hodajte njime

Kad god se okrenete na desnu ruku

Ili kad god skrenete ulijevo.

Taj mirni tihi glas je ono šta proroci čuju: moraju utišati svoje telo i svoje razmišljanje, da bi ga čuli. Hvalimo proroke šta su bili tako disciplinovani i šta su bili poslušni Jahvi čak i pred velikim kušnjama, a ipak ironično, čak od najranijih vremena, naše telo nikada nije volelo slušati Jahvin glas.

Celim putem u Edenskom vrtu, Havvah (Eva) je znala šta treba učiniti, ali je umesto toga odlučila slušati Neprijateljski glas, koji je implicirao: „Ne, ne trebaš činiti ono šta Jahve kaže! Samo učini ono šta misliš da je ispravno! Sledite svoje misli! To je zato šta VI možete biti poput Elohima, znajući šta je dobro, a šta zlo, putem vlastitih misli!"

B’reisheet (Postanak) 3:4-5

4 Tada zmija reče ženi: „Nećeš sigurno umrijeti.

5 Jer Elohim zna da će ti se onog dana kad jedeš od toga otvoriti oči, i bit ćeš kao Elohim, znajući dobro i zlo."

I naravno, zato šta je Havvah bila čovek, pala je na to, jer je priroda ljudi da žele raditi ono šta želimo, i opravdati to koristeći svoj razumni intelekt (umesto da samo slušamo Jahvu i da mu se pokoravamo).

U svom telu, svako bi dete radije činilo ono šta misli da je ispravno, nego da sluša svoje roditelje: deca su tako građena. Potrebni su trening i samodisciplina da bi dete shvatilo da će mu biti puno bolje ako sluša savete svojih roditelja, nego ako krene napred s vlastitim neiskusnim mislima i porivima. (Nažalost, mnogi zapravo nikada ne nauče tu lekciju.)

Jahve je oduvek želio da tražimo Njegovo lice, čujemo Njegov glas i poslušamo pisani zapis njegovih reči (tj. Sveto pismo). Ipak, kada se papinstvo pojavilo, rimski biskup (tj. papa) nas je poučio da ne tražimo Jahvino lice, niti slušamo Njegov glas. Papa nam je takođe rekao da ne proučavamo pisani zapis Jahvinih reči, jer bismo ih mogli pogrešno protumačiti. Umesto toga, papa je učio naše pretke da slede katolički katehizam (tj. papinu toru).

Iako dolazi iz drugačijeg ugla, sekularni svet naučio nas je otprilike istu stvar. Prosvetiteljstvo 16. i 17. stoleća poučilo nas je da se okrenemo od Svetog pisma, i da se umesto toga oslonimo na svoj razum (tj. naše misli). Naučio nas je pronaći rešenja za sve probleme putem vlastitog ljudskog intelekta. Ovom obrazcu takođe se uče naša deca u državnim školama. Umesto da se mole i slušaju Jahvu i traže od njega da nam pokaže put, državne škole uče našu decu da se pouzdaju u vlastitu desnu ruku (ili u vlastite prednje režnjeve). To je jasno protiv onoga šta Sveto pismo uči, a to je da verujemo Jahvi svim svojim srcima i da se ne oslanjamo na vlastito razumevanje.

Mishle (Izreke) 3:5-8

5 Uzdaj se u Jahvu svim srcem svojim i ne oslanjaj se na vlastiti razum;

6 Na svim svojim putovima priznaj Ga, i On će upravljati tvojim stazama.

7 Ne budi mudar u svojim očima; Bojte se Jahvea i klonite se zla.

8 To će biti zdravlje tvojemu tijelu i snaga tvojim kostima.

Nedugo nakon šta je Jahve rekao našim precima da će oni biti Njegovo posebno blago ako samo slušaju Njegov glas i poslušaju ga, naši su preci rekli Mošeu da je previše strašno slušati Jahvu; stoga su hteli da Moshe služi kao posrednik.

Šemote (Izlazak) 20:19

Tada rekoše Mošeu: „Govori s nama, a mi ćemo čuti; ali neka Elohim ne govori s nama, da ne umremo."

Uzmite u obzir ironiju u tome šta se ovo odbijanje čuti Jahvin glas dogodilo prilikom predaje Tore, koja je bila preteča izliva Duha u Delima 2; i baš kao šta su naši preci bili previše uplašeni da čuju Jahvin glas izravno u Sinajskoj pustinji, danas se mnogi naši ljudi još uvijek boje dopustiti da Njegov Duh vlada njihovim životima. Je li to zato šta se boje onoga šta bi im Njegov Duh rekao da učine?

Tokom celog dana, često se zaustavljajte slušajući. Otprilike svakih 15 minuta, odvojite samo minutu da se zaustavite, razbistrite svoj um i poslušajte šta vam On možda pokušava reći. I onda, pazite da se ne pobunite protiv onoga šta vam Njegov glas govori da učinite. Ovo je uvek izazov, jer će nam Njegov Duh gotovo uvek reći da činimo nešta šta naše telo ne voli činiti, kao šta je da nešta damo siromašnima ili da budemo ljubazni prema nekome ko je okrutan prema nama. Njegov glas bi nam mogao reći da podržimo službu koja nas duhovno hrani, ili da ne odgovaramo u ljutnji (jer ljudski gnev ne čini pravednost Elohimovu).

Jakov (Jakov) 1:19-20

19 Dakle, braćo moja ljubljena, neka svatko bude brz na slušanje, spor na govor, spor na gnjev;

20 jer ljudski gnjev ne proizvodi pravednost Elohimovu.

Znat ćemo Njegov glas jer je to miran, tihi glas. Ne osporava se. Možemo to čuti samo kada discipliniramo svoje srce i um da budu tihi. Da bismo to čuli, moramo zaustaviti svoje srce i svoj um da ne jure.

A kada čujemo Njegov glas, onda bez obzira na to šta nam kaže da učinimo, moramo biti radosni da ga čujemo. Moramo biti oprezni da ne otvrdnemo svoja srca protiv toga, jer to je put pobune.

Ivrim (Hebrejima) 3:15-19

15 dok se kaže: Danas, ako budete čuli njegov glas, nemojte otvrdnuti srca svoja kao u pobuni.

16 Jer tko se, čuvši, pobunio? Doista, zar nisu svi izašli iz Egipta, predvođeni Mošeom?

17 Na koga se ljutio četrdeset godina? Nije li to bilo s onima koji su sagriješili, čija su tijela pala u pustinji?

18 I kome se zakleo da neće ući u njegov počinak, nego onima koji nisu poslušali?

19 Dakle, vidimo da nisu mogli ući zbog nevjere.

I kad god se nađemo u tesnoj tački (ili na „uskom mjestu", kako ga Sveto pismo naziva), umesto da razmišljamo, odvojimo trenutak da stanemo, pomolimo se, a zatim umirimo svoj um i svoja srca, i slušaj. Disciplinirajmo se da odvojimo vreme i dopustimo da nam Jahvin odgovor dođe. To ne znači da uopšte ne trebamo razmišljati: to samo znači ne dopustiti da naše razmišljanje stane na put slušanju Jahvine jasnoće.

Jasnoća koju Jahve daje kad god čujemo i poslušamo njegov glas je ono šta Sveto pismo naziva mudrošću. Ova vrsta mudrosti vodi do velike sreće.

Mišle (Izreke) 8:34

34 Blago čovjeku koji me sluša,

Gledajući svakodnevno na mojim vratima,

Čekajući na stupovima mojih vrata.

Kada neprestano slušamo Jahvin glas i činimo sve šta On kaže, naći ćemo blagoslove i istinsku sreću. Ova vrsta mudrosti i sreće Njegov je pravi cilj za sve one koji svoju pažnju neprestano usmeravaju na Njega."

Moji komentari 1

Ranije kada sam počinjao da se bavim istraživanjem Biblije. Smatrao sam da je Bog oskrbio čoveka dovoljno jakim intelektom da može bez pomoći odozgo, da shvati sve probleme i da prevaziđe sve izazove kako intelektualne tako i fizičke. Mnogo puta sam se u prešao u tome, ali sam osetio da kada nešta ne mogu da razumem, a obratim se u mislima nebeskom Ocu, da posle izvesnog vremena ili neposredno odmah stiže odgovor ili rešenje koje mi je potrebno. Obično se to odnosilo na probeme vezane za predmete mog studiranja, ali sam kasnije proširio opseg traženja pomoći i na verske stvari. To je išlo malo teže i bila je potrebna usrdnija molitva i duže vreme da bi se neka stvar ili pojam ili učenje ili stih iz Svetog pisma pravilno razumeo, ali kada bi se to dogodilo, oduševljenje je bilo tim veće šta je čekanje na odgovor bilo duže.

Očigledno da iz gore citiranog poglavlja nepoznatog autora provejava stav da ukoliko osoba ne živi u skladu sa Torom ne može dobiti odgovore koji su mu potrebni za život i razvoj, jer Otac ne baca svoje znanje tek tako. Ono je namenjeno samo posvećenim ljudima i ženama koji rade na tome da se uspostvavi večno carstvo Elohimovo. Načela tog Kraljevstva su skrivena za čoveka koji živi nemoralno, jer takav je zaslepljen i ne da mu se da otvori riznice božanskog znanja pošta bi je on zloupotrebio.

Istorija nam puno priča o civilizacijama koje su ranije postojale i dosegle zavidne rezultate u oblasti nauke i umetnosti koje današnja civilizacija nije ustanju da ponovi. Verujem da je glavni razlog šta mnoga znanja nisu sačuvana nego ih je Otac predao uništenju taj šta bi ona ubrzala samouništenje našeg sveta da su kojim slučajem dospele u ruke neposvećenih ljudi u kasnijim vremenima. To je više nego jasno kada se pogleda ponašanje velikih sila koje raspolazu visokim otkrićima na polju tehnologije. Ta se znanja gotovo i ne koriste za dobrobit ljudi, ali se masovno koriste kada treba druge odvesti u smrt.

Poglavlje 2: Jednom spasen, uvek spasen?

„Popularna hrišćanska doktrina „jednom spasen, uvek spasen" kaže da kada jednom prihvatimo Ješuinu žrtvu za naše grehe, više nije važno šta radimo. To kaže da zato šta smo sada pod milošću, da možemo svesno da prekršimo (ili zanemarimo) Toru, i da ćemo i dalje ući u Njegovo kraljevstvo.

„Jednom spasen, uvek spasen" je oblik zamenske teologije, zbog čega je crkva zamenske teologije tako željno prihvaćena. U njemu se (u suštini) kaže da je Ješua došao da ukine ne samo Toru, već i sve kazne za kršenje Tore—i stoga da dokle god verujemo u Njega, nikada nećemo trpeti kaznu za greh.

Veoma je ironično da neki Mesijanci uče „jednom spasen, uvek spasen". To je direktno u suprotnosti sa Ješuinim rečima u Mateju 5:17-19, gde nam On jasno kaže da ne mislimo da je došao da ukine čak i najmanji deo Tore.

Matijahu (Matej) 5:17-19

17 „Ne mislite da sam došao da uništim Toru ili proroke. Nisam došao da uništim nego [samo] da ispunim.

18 Jer zaista, kažem vam, dok nebo i zemlja ne prođu, ni jedna jota ili jedna sitnica neće proći iz Tore dok se sve ne ispuni.

19 Ko dakle prekrši jednu od ovih najmanjih zapovesti i tako pouči ljude, najmanji će se nazvati u Carstvu nebeskom; a ko ih čini i poučava, veliki će se nazvati u Carstvu nebeskom".

„Jednom spasen, zauvek spasen" takođe krši 1. Jovanovu 3:4-6, koja nam kaže da svako ko čini greh čini i bezakonje, i da je greh bezakonje.

Johanan Alef (1. Jovanova) 3:4-6

4 Ko čini greh, čini i bezakonje, a greh je bezakonje.

5 I znate da se On javio da uzme naše grehe, i u Njemu nema greha.

6 Ko ostaje u Njemu ne greši. Ko greši, niti ga je video niti poznao.

Ako je greh bezakonje, onda je bezakonje (bestore) greh. Stoga, kada nam neko kaže da možemo namerno da prekršimo Toru (jer smo „prekriveni Njegovom krvlju"), oni ne samo da uče protiv Tore, već uče i protiv Jevreja 10:26-31, koji kaže da se ne gazi krv.

Jevrejima 10:26-31

26 Jer ako dobrovoljno grešimo pošta smo primili poznanje istine, više ne ostaje žrtva za grehe,

27 nego izvesno strahovito iščekivanje suda i ognjeni gnev koji će progutati protivnike.

28 Svako ko je odbacio Mošeovu Toru umire bez milosti na osnovu svedočenja dva ili tri svedoka.

29 Šta mislite, kolike će se gore kazne smatrati dostojnim onaj ko je pogazio Sina Božijeg, krv saveza kojim je osvećen smatrao uobičajenom stvari i uvredeo Duha milosti [blagodat]?

30 Jer znamo Njega koji je rekao: „Moja je osveta, ja ću uzvratiti, govori Gospod. I opet: „Jahve će suditi svom narodu.

31 Strašno je pasti u ruke živog Elohima.

Ono šta Jevrejima 10:26-31 kaže je da ako dobrovoljno grešimo nakon šta spoznamo istinu, više nema iskupljenja za naše grehe, jer mi ne gazimo samo slovo Tore, mi gazimo Ješuino žrtvovanje.

Pomaže ako razumemo šta je zapravo bila Ješuina žrtva. Kao šta smo videli u „Jahveovom srcu u braku" (u zbirci zavetnih odnosa), Jahve se razveo od svoje neveste Jefrema zbog činjenja idolopoklonstva (šta je duhovna preljuba).

Jirmejahu (Jeremija) 3:8

8 „Tada sam video da sam je otpustio i dao joj potvrdu o razvodu zbog svih razloga zbog kojih je odmetnuti Izrael počinio preljubu; ali se njena izdajnička sestra Juda nije uplašila, nego je otišla i takođe se bludela."

Na Zapadu, kada se razvedemo od supružnika, smatramo da smo zauvek završili sa njim ili njom. Ovo je veoma različito od Jahvea, koji je toliko voleo svoju suprugu da je poslao svog sina Ješuu da je otkupi od njenih prijašnjih greha, otkupivši je po ceni i opravši je svojom krvlju.

Korintim Alef (1 Korinćanima) 6:20

20 Jer ste kupljeni po ceni; zato proslavite Boga u telu svom i u duhu svom, koji su Elohimovi.

Problem sa „jednom spasen, uvek spasen" je u tome šta pretpostavlja da zato šta je Ješua platio kaznu za naše prethodne grehe, sada imamo dozvolu da grešimo. Ovo se ponekad naziva masna milost ili neuredna agapa, i iako smo to očekivali od crkve, to je takođe uobičajeno u mesijanskom pokretu.

Dakle, šta nije u redu sa masnom gracioznošću i aljkavim agapeom? Pa, zabranjuje Jahve da se to dogodi, ali zamisli da tvoja snaja počini zločin. Ako odeš i platiš joj kauciju (da je izvučeš iz zatvora), da li to znači da ona može da ode i počini još zločina? Ili to ne znači (pre) da ona sada zaista treba da pazi kako ide, pošta je napolju samo uz kauciju?

I (ne daj Jahve), ako tvoja snaha ode i počini još zločina, da li će ona i dalje biti u tvojoj naklonosti (milosti)? Ili bolje rečeno, da li to znači da ona još uvek ne ceni žrtvu koju ste dali za nju i potrebu da se povinuje zakonu (tj. Tori)?

O tome detaljnije raspravljamo u „O žrtvama (koji je deo Nazarećanskih studija Pisma, prvi tom), ali suprotno doktrini „jednom spasen, uvek spasen, znamo da je vrlo moguće reći da sledimo Ješuu, a ipak ne naslediti večni život. To je zato šta nam u Mateju 7:21-23 Ješua kaže da će, kada se vrati, reći mnogim svojim sledbenicima da će ih On odbaciti, pošta se nisu pridržavali Tore. On će reći da ih nikada nije poznavao jer su praktikovali bezakonje (Toralessness).

Matijahu (Matej) 7:21-23

21 „Neće svako ko mi kaže: Učitelju, učitelju, ući u carstvo nebesko, nego onaj koji vrši volju mog Oca koji je na nebesima.

22 Mnogi će Mi reći u taj dan: Učitelju, Učitelju, zar nismo u Tvoje ime prorokovali, u Tvoje ime demone izgonili i u Tvoje ime mnoga čuda činili?

23 I tada ću im reći: ’Nikad vas nisam poznavao; idite od Mene vi koji činite bezakonje!"

Kao šta objašnjavamo u Nazarećanskom Izraelu, razlog zašta Ješua kaže da će odbaciti one koji se ne pridržavaju Tore je taj šta je Tora svadbeni ugovor, kojim se mlada (Izrael) mora oplemeniti. Ko ne ispoštuje svadbeni ugovor, nije deo neveste.

Ono na šta se mnogi ljudi vezuju jeste činjenica da je Ješua umro za sve naše grehe, prošle, sadašnje i