Suptilne promene u svetkovanju Pesaha

By Miloš Popadić

Pojavljuju se neke osobe koje sebe vide kao nove apostole tvrdeći da čuju šta Elohim govori i da su oni određeni da krenu i pokrenu proces uspostavljanja prvobitne vere jednom predate svetima, a koja je sada marginalizovana i gotovo iščezla sa ovoga sveta.
U ovoj mojoj knjizi obradio sam pitanje svetkovanja Pesaha (Pashe) sagledavajući šta se sa tim praznikom dešavalo kroz biblijsku istoriju. Držanje hrišćanskog Pesaha je veoma bitno zbog činjenice da je Ješua upravo za vreme tog Praznika uspostavio ceremoniju sećanja na Njegovu smrt. A pošto je evidentan trend vraćanja na biblijsku veru u obožavanju Jahvea, koji je jedini pravi Elohim, veoma je važno izvući pouke iz primera koji nam je ostavio Mesija, da bi znali kako svetkovati i sve druge praznike navedene u Tori, jer u Novom savezu aktivno je melhisedekovsko sveštenstvo, budući da u Pismu stoji da je naš Učitelj prvosveštenik po redu Melhisedekovom.

• Language: Српски језик
• Publisher: Miloš Popadić
• Release date: Apr 15, 2024
• ISBN: 9798224067015

Book preview

Tokom vremena u kojem je Isus bio na zemlji, izbila je polemika između sadukeja i fariseja o tome na koji dan u sedmici Pashe treba držati prvine (vidi: Lev. 23:11). Fariseji su smatrali da se reč „subota u tom stihu odnosi na prvi dan „beskvasnih hlebova (Pasha – 15 nisan), a ne na Jehovinu subotu koja bi padala u sedmici Pashe. Ovo se zasnivalo na ideji da su prvi i poslednji dan od sedam dana beskvasnog hleba bili izdvojeni kao dani odmora: iako se u Starom savezu nisu posebno nazivali „subotama. Prema tom verovanju, „sutradan posle subote uvek bi padalo na 16. nisan. Ovo je bilo od najveće važnosti jer se sledeći praznik „Šavuot (Pedesetnica) određivao brojanjem pedeset dana od „sutradan posle subote.

Reč koja se koristi za „šabat u 11. stihu je „Shabbawth, na hebrejskom (Strongs #7676). Ovo je ista reč koja se uvek koristi za označavanje Jehovine subote. Međutim, kada su fariseji došli do tumačenja Lev. 23:15-16, u vezi sa brojanjem pedeset dana od „sutradan posle subote do Pedesetnice; tumačili su istu reč, „shabbawth, koja se nalazi u ovim stihovima, da znači „sedmice. Pedesetnica je iz grčkog jezika, što znači „pedeseti. Kako je navedeno, hebrejska reč za taj festival je „šavout, što znači „period od sedam ili „sedmica. Dakle, prema farisejima, reč „subota, u 11. stihu, značila je određeni dan (15. nisan), ali je u stihovima 15-16 značila „sedmice. Prateći ovu liniju razmišljanja, stvara se očigledan sukob. Takvo rezonovanje navodi na zaključiti da reč „subota u 11. stihu; i ista reč, u 15. i 16. stihu imaju različita značenja? Čini se da je reči „shavout (sedmice), koja se ne nalazi u ovom biblijskom odlomku, data prednost nad rečju shabbawth, koja se nalazi; u određivanju „pravilne interpretacije koju treba ovde opservirati.

Dan odmora određen za Nisan 15 (prvi dan beskvasnih hlebova, koji se naziva i Pasha), ustanovljen je u Izl. 12:15-17; dok su sinovi Izrailjevi još bili u Egiptu. Kao što je navedeno, taj dan se u Svetom pismu nije izričito nazivao „šabatnim" danom: iako je narod dobio instrukcije da se toga dana ne sme raditi. Međutim, postojao je jedan izuzetak u ovoj zapovesti: ljudima je bilo dozvoljeno da pripremaju hranu koju su trebali jesti tog dana.

Normalno, takva aktivnost bi predstavljala kršenje sedmične subote, osim jedne stvari: subota (dan odmora), koju je Bog ustanovio na kraju sedmice stvaranja, nije bila ustanovljena kao zakon koji ljudi treba da drže, dok ne stignemo do Egzodusa 16:23-30. Tu je prvo pominjanje reči „subota u Svetom pismu. Za razliku od 15. nisana, gde je ljudima bilo dozvoljeno da spremaju hranu; „shabbawth ustanovljen u Egzodusu 16, zabranio je svaki rad, uključujući i pripremu hrane. Mogli bismo reći da je pripremanje jela na dan odmora (nisan 15) bilo „u knjigama" pre zabrane takvog rada po zakonu sedmične subote: čiju instituciju, nije ukidao, menjao ili poništavao, zakon ustanovljen za 15. nisan.

Sa Praznikom beskvasnih hlebova koji se sastojao od sedam dana, sadukeji su zauzeli stav da je „subota spomenuta u Lev. 23:11, zapravo bila nedeljna subota, koja se desila tokom te sedmice. Njihov stav je zahtevao da se prvine uvek slave prvog dana u sedmici (nedelja). Stoga, kada su pogledali Lev. 23:15-16, računali su brojeći pedeset dana od „sutradan posle subote do Šavuta (Pedesetnice) da uključuje „sedam subota" (nedeljnih subota). Ovim ne samo da su prvine padale prvog dana u nedelji, već je Pedesetnica, 50 dana kasnije, takođe padala na nedelju: tako su ova dva festivalska dana dala određeno vreme održavanja. Fariseji su, s druge strane, izjavom da se prvina mora pojaviti 16 nisana, davali Shavuotu promenljiv dan. I prvi plodovi i Šavuot, stoga, mogu pasti u ponedeljak, ili bilo koji drugi dan u nedelji, u zavisnosti od toga na koji dan u nedelji pada 16. nisan. Današnji karaiti Jevreji, prate razmišljanja sadukeja o ovom pitanju; dok rabinski judaizam nastavlja da se pridržava farisejskog shvatanja.

Dakle, da li su fariseji bili u pravu kada su rekli da, pošto reč shavuot znači „period od sedam ili „sedmica, onda reč „šabat u stihovima 15 i 16 treba tumačiti kao „sedmice? Nije nužno, pošto je postojao period od pedeset dana, trebalo je sedam nedelja, kao i subote, kako su računali sadukeji. Upotrebu reči „šavuot" za praznik sedmica, bilo koja grupa bi mogla da koristi u odbrani svog stava po ovom pitanju.

Ovde je vredno napomenuti da su i fariseji i sadukeji Isusovog vremena bili u suštini korumpirani. Njegov oštar ukor obema grupacijama je očigledan u Novom savezu. U Mat. 3:7, Jovan Krstitelj ih je nazvao, „leglo zmija!" (NKJV). Isus je učinio isto u Mt. 23:33. To ne znači da među korumpiranima nije bilo dobrih ljudi; jer je Isus našao takve (tj. Nikodima, Josifa iz Arimateje i druge). Iako je prilično dobro utvrđeno da su sadukeji bili veoma zanemarivani od strane naroda: zamisao da to što je većina Jevreja u Isusovo vreme sledila tumačenje fariseja, dokazuje da je ono bilo ispravno, veoma je nezdrava osnova na kojoj se mogu zasnivati nečija uverenja. Ovde se ne radi o partijskim pitanjima, već o praćenju istine onoga što nam je Sveto pismo namenilo da razumemo.

Dakle, da li je moguće utvrditi koje je gledište ispravno?

Možemo, barem, da otkrijemo malo svetla o ovoj temi vraćajući se u istoriju u vreme izlaska iz Egipta i ulaska dece Izraela u zemlju Hanan.

Lev. 23:14

„I ne jedite ni hleba, ni pečenog žita, ni klasja, sve do istog dana kada prinesete žrtvu svome Bogu;

Stih 14 iznad kaže da Izrailj neće jesti plodove zemlje koju im je Bog dao, sve dok mu prvo ne prinesu žrtvu. Nalazimo da je „omer" prvina prvi put prinesen Gospodu u Gilgalu, blizu Jerihona. Kog dana te godine se to dogodilo?

U Isusu Navinu 5:10-11 nalazimo:

10) „I sinovi Izrailjevi ulogoriše se u Galgalu, i održaše Pashu četrnaestog dana u mesecu uveče u ravnicama Jerihona.

11) I oni su jeli staro žito zemlje sutradan posle Pashe, beskvasne kolače i sušeno žito u istom danu."

Direktan prevod sa hebrejskog kaže:

i oni jedu od uroda zemlje od sutrašnjeg dana Pashe beskvasne hlebove. I jeli su od starog žita zemlje sutradan nakon Pashe, beskvasne kolače i prženo [žito] u isti dan i pečeno... (Isus Navin 5:11).

Dakle, omer je donesen „sutradan posle Pashe (15 Nisan) i prinesen Gospodu (Lev. 23:10-11). Zatim su jeli „staro žito zemlje... i pečeno žito, istog dana. Mana koju su jeli četrdeset godina prestala je dan nakon što su jeli „stari žito (Isus Navin 5:12 ). Proizvod (ili „prinos zemlje) koji je požnjeven te godine bio je „staro žito zemlje". Znamo to zato što deca Izraela nisu prešla reku Jordan, u obećanu zemlju, sve do 10. dana nisana (Jos. 4:19), četiri dana pre Isusove Pashe 5:11, slavilo se. Nije bilo vremena, te godine, da sami zasade žetvu, iz koje bi se snop prvina njihovih useva mogao prineti Bogu; stoga su jeli staro žito u godini svog ulaska. U narednim godinama, oni bi zasejali svoje seme kako bi mogli da prinesu snop prvina u određeno vreme od svojih useva.

Da li je „sutradan posle Pashe, ili „sutra Pashe (na hebrejskom), bio 16. nisan, kako su fariseji kasnije tvrdili? Neka Sveto pismo odgovori na pitanje.

Izlazak 12:30-39

30) „I ustade faron u noći...

31) I pozva Mojsija i Arona noću i reče: Ustanite i iziđite iz naroda moga...

33) I Egipćani su bili hitni na narod da bi ga mogli brzo poslati iz zemlje;...

37) I sinovi Izrailjevi otputovaše iz Ramzesa u Sukot...

39) I ispekoše beskvasne kolače od testa koje su izneli iz Misira, jer ne beše kvasno; jer su bili izbačeni iz Egipta, i nisu mogli da ostanu, niti su sebi pripremili hranu".

Brojevi 33:1,3

„Ovo su putovanja sinova Izrailjevih, koji su izašli iz zemlje egipatske sa svojim vojskama pod Mojsijevom i Aronovom rukom...

„I odoše iz Ramzesa prvog meseca, petnaestog dana u mesecu, sutradan posle Pashe, iziđoše sinovi Izrailjevi sa visokom rukom pred očima svih Egipćana."

Prema ovom poslednjem pasusu, „sutradan posle Pashe je zapravo bio dnevni deo 15. nisana: shvatajući da jevrejski dan teče od večeri do večeri! Ovo potvrđuje pasus u Izlasku 12 gde nam se kaže da ljudi nisu imali vremena da stave kvasac u testo za hleb, jer su bili „izbačeni iz Egipta. Pasha [pesah] jagnjad su žrtvovana u „sumrak" (NKJV) 14. nisana (Izl. 12:6-8). Jeli su jagnje, sa beskvasnim hlebom, te večeri (početak 15. nisana). Prvorođence Egipćana smrt je stigla u ponoć, a sledećeg jutra, deca Izraela su „u