Snežna Kugla

By Susanna D. Stark

Nema toga što bi Vuka moglo izvući iz kuće po tom pakleno vrućem vremenu. Iako je raspust on se radije zavukao u hladovinu i čežnjivo priželjkuje hladnoću i mraz. Dok je pretraživao po tavanu nije ni slutio da će mu jedna naizgled obična kugla okrenuti život naopačke Ali to je bila volja velikog Horagallesa i želja dečaka Iskka iz Laponije. Saamie su čekala teška vremena i velika odluka u kojoj Vuk ima ključnu ulogu. Došlo je vreme da se izbore za svoju rodnu grudu ili da zauvek nestanu sa lica zemlje. Ali saami su jedistveni, nesalomivog duha i učiniće sve da kao narod opstanu. Zato reše da prodaju skoro sve svoje sobove što nije nimalo lak zatadak. Jedini kupac koji nije podmićen se nalazi u nekoliko stotina kilometara udaljenom Jokkmokku gde treba oterati krdo. Divljina je prepuna opasnosti a za petama su im potplaćeni gradonačelnik Hegon i američki investitor Mr. Karter koji po svaku cenu hoće da osujete njihov plan. Uz to je stegla polarna zima a na tragu im je i kanadski traper Big Mike i strah i trepere čitave Laponije, crni vuk Askan.  

• Language: Српски језик
• Publisher: Susanna D. Stark
• Release date: Sep 2, 2023
• ISBN: 9798223952121

Susanna D. Stark

Susanna D. Stark is a Serbian author of children's books. She writes modern stories and fairy tales for children. In her early childhood she wrote only poetry, and in 2014 she finally started writing books for children. Her stories are very diverse, full of fantasy and unusual characters, and most of them are about nature conservation, especially endangered species, natural phenomena, mythical figures and legends. In her books, she skillfully combines real facts with legends and myths and fictional characters, so that reality and fantasy constantly merge. The reader is immersed in a fantastic world that seems more than real and brings imaginative and interesting characters very close to the reader.To date, she has published several children's books in different languages: The Tisa Flower Hatchi the Sock Monster Electric friends Peter goes to the village Bartolini Anka Birdee Galapagos is far away Baba Yaga - Malicious Travelers Baba Yaga - The Devil's Apprentice Magical Father Advent Calendar The King´s Letter Our Friend Alien Story collection for children  

Book preview

Još jedan vreo dan

Letnja žega ne posustaje već danima. Na pojedinim mestima se asfalt počeo otapati pa deca ubadaju u njega štapove i prave rupe. Prskalice rade skoro u svakoj bašti dok stariji ljudi polivaju prašnjavi put ispred kuće kako bi bar malo osetili olakšanje i zaustavili žutu prašinu koja se podiže u visinu čim ulicom projuri auto.

Ali olakšanja nigde ni na vidiku. Vrelina leluja iznad asfalta kao para iznad šporeta pa se gotovo čini da se u daljini ne prostire asfalt nego beskrajno jezero. Najbolje je sakriti se unutra i ne izlaziti napolje dok sunce ne zadje iza horizonta. Ali deca su to a eto i raspust je, ko će ih uspeti zadržati unutra?

Jedan dečak zgrabi starcu crevo iz ruke pa prska njime razdragano po ostaloj deci. Oni poskakuju i uvrću ledja kako bi izbegla mlaz hladne vode ali se naposletku ipak vraćaju pa mu uzvraćaju vodom iz svojih malenih kantica i vodenih pištolja. Kroz prozor sakrivena gustom čipkanom zavesom posmatraju dva začudjena oka čitav taj prizor.

Jedna devojčica ih ipak opazi pa mahne rukom dozivajući. Dečak poskoči kao oparen pa se umota u zavesu trudeći se da se što bolje prikrije.

Vuče! Šta si se tu umusio? 'Ajde, izadji napolje pa se i ti igraj! Ne moraš direktno na sunce već sedi negde u hladovinu. A možeš se i okupati u bazenčiću da se malo rashladiš od ove vrućine. Već je pola leta prošlo a ti nisi valjano ni kročio iz kuće., reče mu mati pa mahne srdačno rukom devojčici kroz prozor.

Neću! Ne prija mi ta žega! Dobro mi je unutra, što me teraš?, uzvrati joj dečak.

Ne teram te ja, samo mi je žao da celo leto sam provedeš unutra.

A šta ću kada je napolju nesnosna žega? Ne mogu izdržati na toj vrućini.

Dobro, kako ti hoćeš. Onda mi bar pomozi da pripremim ručak., pozva ga žena pa ode u kuhinju.

Vuk podje za njom pa zgrabi nož i poče ljuštiti krompir i šargarepu.

Ona ga pogleda podozrivim okom: Dobro je tako, samo malo sitnije.

Dečak pogleda na nju pa mu nož skliznu sa tvrde, oveće šargarepe i poseče palac.

Auh! Joj, što boli!, vrisne od bola pa baci nož i poče da skače usisavajući ranu na prstu.

Ti smotanko! Daj da vidim. Nije nož za tebe šeprtljo jedna. Kad' ne znaš šta ćeš idi bolje da ponoviš geografiju za sledeći razred. Ionako ti slabo ide pa da se bar malo popraviš kad ponovo počne škola., reče mu ne gledajući ga dok mu je previjala flaster preko prsta.

Mama, zašto ponovo počinješ? Zar se nismo dogovorili da školu nećemo spominjati za vreme raspusta? A baš si mi obećala. Kao da ja želim da imam dvojku iz tako glupog predmeta., odbrusi joj pa se povuče pokunjeno u svoju sobu. Tu se baci na krevet zajedno u patikama koje nije skidao sa nogu.

I on bi se rado igrao ali baš nema volju da ponovo dobije sunčanicu. Nije mu bilo jasno zašto sva deca više vole leto i ovu nesnosnu vrućinu? On je oduvek više voleo zimu i sneg, pahuljice koje tiho padaju i svetlucaju poput zvezda. Na tu pomisao on se seti da je na tavanu hrpa starih knjiga i kutija sa raznim igricama za decu pa se ustrči uz drvene stepenice da vidi čega sve tamo ima.

Sa drvenih greda je visila gusta paučina a ispod njih su stajale razbacane kartonske kutije. On oprezno pridje jednoj jer je iz mreže iznad nje virio oveći pauk.

Čim je rukom rastvorio poklopac on spazi božične ukrase upakovane u prozirne plastične kutijice, sortirane po boji. Uz osmeh na licu izvuče dugu srebrnu lametu koja se obično uvijala oko jelke pa je obavi sebi oko vrata poput kakvog šala.

Oh, kako sam se ovim davno igrao!, uzviknu a osmeh mu ozari lice. Dečak zavuče ruku do dna kutije i odatle izvuče kutiju na kojoj je pisalo Lavirint.

Taman je hteo da pritvori kartonsku kutiju i krene kad' primeti da u kutiji nešto svetluca. Vuk ponovo zavuče ruku i izvuče jednu malu prozirnu kuglu. Podiže je naspram očiju pa stade detaljno ogledati unutrašnjost kugle. Bila je to obična snežna kugla koja se obično postavljala na komodu za vreme božića. U njoj se nalazila jedna jedina jelka, deda mraz i drvena koliba čiji je krov u potpunosti prekrio sneg. Ali onda iza kolibe spazi još nešto. Bila je to figura dečaka u neobičnoj plavoj narodnoj nošnji izvezenoj crvenim šarama. Pored njega je stajao vuk u beo kao sneg. Nije se mogao načuditi belini njegovog krzna a nije mu promaklo da je ovaj stajao pokraj dečaka kao da je kakvo verno pseto a ne divlja zver. Iza njih je stajao irvas razgranatih rogova okićen kićankama i crvenim trakama. Dečak tri puta snažno protrese kuglu a sneg se razleti po njoj kao da upravo pada sa neba. U toj paklenoj vrućini, njemu se to učini kao najlepši prizor koji je ikada video. Na dnu postolja opipa rukom malena metalna krilca pa poče da ih navija kao budilnik. Iz kugle se začu zvuk praporaca i božićna muzika. Istog tog trena Vuku se učini da mu je dečak namignuo pa odskoči od straha.

Pretoplo je ovde na tavanu, idem dok ponovo nisam dobio toplotni udar. Tu ispod crepa je toplo kao u furuni., promrmlja sebi tiho u bradu, zgrabi kutiju sa natipisom „Lavirint"  i snežnu kuglu pa otrči dole u svoju sobu.

Tamo uključi ventilator na najjače pa se spusti na krevet zajedno sa donetim stvarima.

Vuče, ako hoćeš možemo uveče svi zajedno otići na Palić na noćno kupanje, da se malo osvežimo na bazenu., doviknu mu mati iz kuhinje.

Ne znam još! Videću!, odgovori joj dečak mrzovoljno.

Misleći da će ona naići da ga još nešto priupita, Vuk zgrabi iz fioke knjigu iz geografije pa je otvori negde u sredini.

On ugleda zimski prizor sličan kao u snežnoj kugli pa zainteresovano stade čitati: Finska - život na polarnom krugu.

––––––––

Ispod slike sa deda mrazom koji je sedeo na sankama u koje beše upregnuto šest irvasa, stajalo je Napapiiri. Njemu se činilo da je taj naziv već negde video pa se doseti i okrene kuglu naopačke.

Dole, odmah ispod bar koda stajao je tekst: From Santa Claus workshop - Napapiiri.

Ni sam nije znao zbog čega Vuk stade tražiti po mapi koordinate tog finskog mesta. Iz fioke izvadi crni flomaster, zubima skine poklopac pa stade prepisivati brojeve na podlakticu.

Prva koordinata je glasila 66.5439841 dok je druga bila 25.84427089999997. Čim je prepisao sve brojeve on reši da proveri na mapi gde se to mesto tačno nalazi.

Dok je zapisivao brojeve ventilator se neprestano poigravao sa stranicama knjige ali strujanje vazduha ipak nije bilo dovoljno jako da ih prelista. Stranice su se samo podizale nekoliko centimetara sa svog mesta i ponovo se spuštale kada bi se ventilator okrenuo na drugu stranu. Vuk nehotice šutne nogom kuglu a ova se stade kotrljati po podu. On poskoči za njom munjevitom brzinom od straha da se ne razbije pa u toj nesmotrenosti udari snažno glavom u stolić. Uspeo je zgrabiti kuglu pa je stade ogledati sa svih strana. Osećaj sreće ga je preplavio što je ostala u potpunosti čitava. Dok je podozrivo posmatrao kuglu opet mu se učini da mu dečak namiguje i maše. Istog trena oseti vrtoglavicu pa se uhvati za bolno mesto na glavi. Imao je još toliko snage da se odvuče do kreveta i tu prilegne. Iako je imao zatvorene oči tih nekoliko sekundi su mu se činili kao čitava večnost. Bio je to trenutak kakav još nikada do tada nije doživeo. Nije se mogao odupreti osećaju da čuje glasove sa različitih strana. Bilo je nečeg nerealnog u tome što mu je ulivalo strah u kosti jer su ti glasovi dolazili iz dva potpuno različita sveta. Iako je još uvek žmurio bio je uveren da se dešava nešto sasvim neobično. Prestravljen tim saznanjem njega napusti i poslednji tračak snage pa najzad klone iznemoglo na svoj jastuk. Glasovi su se mešali sve više i brže a dok su jedni nestajali u daljini i bivali sve tiši i slabiji oni drugi su bivali sve glasniji i sve bliži.

Vučica Tuula i saami dečak

Dok je još ležao tako zatvorenih očiju, dečak oseti da mu je neobično hladno.

Nisam trebao toliko pojačati ventilator., pomisli on dok je polako dolazio k'sebi.

Iako je još uvek bio u nekom polusnu on začu čudne, nepoznate zvuke iz daljine. Iako je još uvek imao sklopljene oči nije se mogao osloboditi osećaja da ga neko posmatra pa ga to konačno dozva nazad k'svesti.

Čim je otvorio oba oka Vuk ugleda iznad sebe crno-bele krošnje drveća i belo nebo. Sve je bilo neobično tiho, mirno i blještavo belo.

Gde sam? Da li je ovo raj?, upita naglas.

Sasvim blizu sebe začu potmulo režanje što ga sasavim razbudi. Preplašen, pridigne se oprezno i sedne.

Dok se držao za mesto gde je udario glavu nije se usudjivao prozboriti ni reči. Samo dva koraka ispred njega sedeo je i režao vuk potpuno bele dlake sa pretećim izrazom u očima kao da će ga svaki čas zaskočiti.

Iz crne vlažne sluzokože čeljusti virila su mu dva požutela, šiljata očnjaka. Dečak pokuša da ustukne dalje od zveri ali mu se činilo kao da se zalepio zadnjicom za sneg ispod sebe. Bela zver ga je fiksirala svojim svetloplavim očima i sitnim zenicama znajući da dečak pokušava da beži. Hitro podiže trup sa snegom zavejane zemlje pa podiže desnu šapu sa namerom da zakorači.

Mir, Tuula! Sedi!, opomene jedan glas vuka. Zver čuvši poznati glas osvrne se pa mu kao poslušno kuče pritrči.

Promrznut Vuk bojažljivo okrene glavu ka mestu odakle je dolazio glas pa spazi dečaka obučenog u onu istu narodnu nošnju kao dečak iz snežne kugle.

Na sebi je imao tamno plavu tuniku i pantalone od istog materijala i neki smotuljak od kože vezan vrpcom na nogama. Tunika je bila izvezena crvenim šarama oko vrata i grudi a isto takve su bile i na visokoj kapi koja ga je podsećala na trubu od odsečenih hulahopki. Beli vuk se spusti na zadnje noge do tog neobičnog dečaka pa ga oboje počeše ljubopitljivo promatrati.

Pošto je donekle bio uveren da ga beli vuk kojeg je dečak nazivao Tuulom neće napasti, Vuk se ispravi polako na svoje noge.

Tek sada je uočio da se još uvek nalazi u svojoj letnjoj garderobi koja nije bila nimalo primerena mestu gde se našao. Bio je negde u dalekoj tajgi, prepunoj četinara prekrivenih debelim slojem snega.

On se obgrli rukama oko golih ruku pa poče glasno da cvokoće.

Dečak u plavom odelu mu mahne rukom da krene za njim pa se bez reči okrene i uputi kroz sneg.  Tuula ga je pratila slepo u stopu koračajući korak iza njega. Videvši da nema drugog izbora Vuk se uputi za njima stisnutih ruku oko tela, zgrčen od hladnoće. Pokušavao je da ide po tragovima dečaka kako mu sneg ne bi upadao u obuću ali to se činilo težim no što je zamislio. Nakon samo nekoliko koraka patike su mu se