Plavo Sunce

By Saša Mihajlović

Malo pesničke slobode u zemlji gde je nema ako pišeš o njoj u negativnoj konotaciji, kao i u svim ostalim zemljama na svetu kada je reč o tome, ali ako sereš po ostalima onda si jako, jako dobrodošao.
Sada mi se ceo život odvija u kamionu i na drumu.
Ceo svet su mi volan i točkovi... u kamionu živim, jedem, spavam, razmišljam, pišem, slušam, pričam ponajviše sam sa sobom... naravno da ne drkam, jer nikada nisam bio drkadžija u životu, uvek sam bio prava faca po merilima drugih, mada u toj džaki ima još uvek dobrog duvana... ponekad samo kresnem, ali upaljač da pripalim lulu, koja je još jedini topli i užareni deo mene, preostalo je sasušeno ko konjska balega i Boga mi može dobro poslužiti baš za tu finu duvansku džaku hi hi hi
U mojim godinama sve je patetika, protetika i plastika...

ko ima novaca, veštaćki je lep...
a ko nema prirodno je ružan...

Mada je teško o tome divaniti jer bi otišli daleko u raspravu sa gospodinom umbertom ekom koji je moj književni, estetski i filozofski uzor...
No, sadašnji način života mi omogućava da pišem neuporedivo više nego do sada, da fotografišem sve što prođem, a za poslednjih 37 dana, od 27. Januara do 04. Marta 2011. godine sam prošao 25 USA država, uz skoro 20.000 samostalno odvozanih kilometara i napravio 1357 fotografija... i nastavljam dalje, sledeća tura mi traje 180 dana...
U TOM PERIODU JE NASTALA ZBIRKA ,,PLAVO SUNCE,,
Saša Ž. Mihajlović, paor, pomorac, pesnik i profesionalni vozač...
Pa šta još u 62-goj????? Da odem na mesec?
Možda će se i to desiti jednog dana al kad majkam...

• Language: Српски језик
• Publisher: Saša Mihajlović
• Release date: Oct 3, 2012
• ISBN: 9788691592523

Saša Mihajlović

Saša Ž. Mihajlović (1949) Zemunac, Sremac, paor po rođenju, pomorac po opredelenju, svetski putnik, čergar i pesnik po vokaciji duše i srca, mogući praunuk Don Kihota...Rođenjem u Zemunu – najlepšoj varoši na svetu, staroj osam milenijuma, odrastao na obalama Dunava – tog najvećeg putnika, kršten u Kalandri na Halkidiki, bio sam valjda samim tim predodređen za putovanja, ta večno moderna lutanja diljem sveta.Kao sportista, turizmolog i turista, pomorac na naftnim platformama i raznim brodovima, detinje snove sam pretvarao u javu. Imjući takve prilike proputovao sam ne samo svojom domovinom uzduž i popreko već i većim delom zemljine kugle.Sva ta putovanja su predstavljala inspiraciju za moje poetsko stvaralaštvo. I ne samo ona. Moja predivna porodica moja je najlepša inspiracija.U svim tim prilikama sretao sam nove svetove, nove kulture, imao nova druženja i tkao život poznanstvima i prijateljstvima. Svaki novi kontakt je inspiracija za pesme koje sam uvek od srca poklanjao svojim putovanjima, svojim poznanicima, prijateljima i naravno svojoj porodici i sebi, obeležavajući njima svaki svoj korak u nepoznato koje postaje poznato i drago, blisko i milo kao zavičaj, kao majčin topli skut, kao dečiji zagrljaj i supružanski topli pogled, kao topli i čvrsti stisak prijateljske ruke.

Book preview

PREDGOVOR

U poslednje vreme sve manje podnosim ljude oko sebe. Ne znam koje više, nadređene ili podređene? Postao sam osobenjak. I to za primer.

Kako bih se rešio nepoželjne okoline promenio sam život i zanimanje za 360 stepeni. Uspešno sam posle šest meseci učenja i prakse završio školu za profesionalne vozače. Imam dozvolu da vozim kamione sa jednom, dve i tri prikolice, sa jednom ili dve cisterne i za prevoz opasnih materija, eksploziva, radioaktivnih materija, otrova itd... blago meni...

Sada sam konačno sam sa sobom, svojim mislima i Gospodom.

Vozim teške kamione još težim drumovima Amerike i Kanade, i često pri vožnji zapevam:

ameriko, ameriko

jebaću te uzduž i popreko

ups

proći ću te uzduž i popreko...

Malo pesničke slobode u zemlji gde je nema ako pišeš o njoj u negativnoj konotaciji, kao i u svim ostalim zemljama na svetu kada je reč o tome, ali ako sereš po ostalima onda si jako, jako dobrodošao.

Sada mi se ceo život odvija u kamionu i na drumu.

Ceo svet su mi volan i točkovi... u kamionu živim, jedem, spavam, razmišljam, pišem, slušam, pričam ponajviše sam sa sobom... naravno da ne drkam, jer nikada nisam bio drkadžija u životu, uvek sam bio prava faca po merilima drugih, mada u toj džaki ima još uvek dobrog duvana... ponekad samo kresnem, ali upaljač da pripalim lulu, koja je još jedini topli i užareni deo mene, preostalo je sasušeno ko konjska balega i Boga mi može dobro poslužiti baš za tu finu duvansku džaku hi hi hi

U mojim godinama sve je patetika, protetika i plastika...

ko ima novaca, veštaćki je lep...

a ko nema prirodno je ružan...

Mada je teško o tome divaniti jer bi otišli daleko u raspravu sa gospodinom umbertom ekom koji je moj književni, estetski i filozofski uzor...

No, sadašnji način života mi omogućava da pišem neuporedivo više nego do sada, da fotografišem sve što prođem, a za poslednjih 37 dana, od 27. Januara do 04. Marta 2011. godine sam prošao 25 USA država, uz skoro 20.000 samostalno odvozanih kilometara i napravio 1357 fotografija... i nastavljam dalje, sledeća tura mi traje 180