КОД ПИСЦА

By Goran Kljajich

ENGLISH DESCRIPTION:
This is a dramatic text. The action takes place inside the apartment of the main character, who is called "Writer". In addition to that character, six more characters and two voices appear. The action of the play is more verbal and more thoughtful than there is any moving action of the actors. Some general themes of existence are discussed, as well as philosophical settings. Questions, which also appears, is: "What is Russia?" (The three characters are Russians, who suddenly appear in the Writer home.) The drama is broader, but also narrower. It is broader in the sense that it can be translated, just as it can be played for some decades to come. It is narrower because it recognize, it notices, some issues that are now "moving through the air of politics, ideology and history."
The work was written in Serbian - Belgrade-Novi Sad -, with few added words and pronunciations specific to Krajina / Krajina and Bosnia. Also, during the entire text, our (Orthodox, Serbian, Slavic) old "v" is introduced instead of Stefanović-Kopitar's "u".
The play was written and published, in two letters, in this one book. The first part is written in the letters of Jernej Kopitar (alias Vuk Stefanović), and the same text was published in this book in Slavic Cyrillic.
The text itself, as a drama, is a great challenge to the times, and writing in the Slavic Cyrillic alphabet is an opposition to the Union and the Unian's Cyrillic alphabet.
Cheers and Cheers!
Goran Kljajić, author
+
ОБЈАШЊЕЊЕ НА СРПСКОМ:
во је драмски текст. Радња се одвија унутар стана главне личности, која се назива "Писац". Осим тог лика, појављују се још шест ликова и два гласа. Радња драме је више говорна и мисаона, него што ту има некакве акције од стране глумаца. Расправљају се неке опште теме битисања, као и филозофске поставке. Додирују се питања око тога: "Шта Русија јест?" (Три лика су Руси, који се ненадано појављују код Писца.) Драма је, шира, али и ужа. Шира је у смислу да може бити преведена, као што може бити играна и неких наредних деценија. Ужа је зато што тематизује, уочава, нека питања која се сада "крећу кроз ваздух политике, идеологије и историје".
Дело је писано на српском језику - београдско-новосадском -, са мало додатих речи и изговора специфичних за Краину/Крајину и Босну. Такође, током читавог текста, уводи се наше (православно, сербско, славјанско) старо "в" наместо Стефановић-Копитаровог "u".
Драма је написана и објављена, на два писма, у овој једној књизи. Први дио је писан словима Јернеја Копитара (алиас Вука Стефановића), а исти тај текст, објављен је, у овој књизи, и на словенској ћирилици/кирилици.
Сам текст, као драма, је велики изазов времену, а писање на словенској ћирилици је противстав Унији и унијатској ћирилици.
Живели и Живили!
Горан Кљајић, автор

• Language: Српски језик
• Publisher: Goran Kljajich
• Release date: Feb 5, 2021

Goran Kljajich

Very short: I live in city Banja Luka, Balkan peninsula, Europe. I am artist and writer. I have some success, not so big, but important especially in satire writings. I publish 49 book (till 2020) and established international magazine for satire, humor and cartoons "Nosorog", which I am the editor. Magazine last over 20 years. And so on, other time more.

Book preview

КОД ПИСЦА

Издавач:

ТАЛЕ, Цара Душана 4, Бања Лука

За Издавача: Живко Вујић

Рецензент: Мића М. Тумарић

Лектура и Коректура: Г.Кљајић

Техничко урећење: Г. С. К.

Дизајн и Припрема: Г-Десигн

Штампа: МикроПринт,

Јеврејска бб, Бања Лука

Тираж: 100

Прво издање:

Бања Лука, Мај 2019.

Mob: [phone]

Email: [e-mail]

Корице: Горан Кљајић и плакати Фестивала „Златни Рис"

Горан Кљајић

КОД ПИСЦА

(драма)

Лица:

Писац – необичног понашања

Пријатељ – нетипичног понашања

Пријатељица – окретна и весела

Девојка – секретарица и послуга

Три посетиоца: Први Човек, Други Човек, Трећи Човек

*

ПРВИ ЧИН

Прва појава

Писац. Радна соба.

Сто, столица, књиге, рукописи...

Писац седи, пише.

Пише дуже време.

Устане, протегне се.

Писац: Ух! Не иде. Штета папира.

Згужва папир, и баци га в корпу.

Промаши.

Писац: Ах, какав дан! Ни смеће не могу где му је место! (направи окрет, и значајно подигне прст) Мада, то није често. (настави са необичним покретима) Појава ова, скоро да је код мене нова. Саблазан или страву, кад пишем страницу нову, или стару.

(Засмије се.)

Јесте било ономад, читав комад, мислио да је цвеће, а све бацио в смеће.

Хе, хе. То је прича стара, нова има да се ствара.

(Уз два окрета, и један поскок, сједне на столицу, - која се измнакне.

Писац тресне.)

Писац (уздигнутих руку, сједи на поду): Ево сам се стресо, - в дебело месо. Мора бити, нешто ће ми се силно збити.

Друга појава

Исто.

Писац сједи на поду крај стола.

На сцену – ускаче Пријатељ.

Пријатељ (подругљиво): Око моје дал' ме вара, ил' сте ви то Пишче, жртва удара?

Писац (диже се): Ништа вас не вара, жртва сам простачког судара.

Пријатељ (дубоко се наклони, уз француски покрет руком): Моје руке би вас дигле, само да су пре вашег дизања стигле.

Писац (мало се врпољи, масира болно место, и намешта одећу): Хтео сам да пишем...

Пријатељ (настави): ... а подове бришем!

Писац (одмахне руком): Погледах оком, а треснух скоком.

Пријатељ: Писање је вештина стара, ал' зна и да разара.

Писац (диже руку и поглед): Као да ми идеја сину.

Пријатељ: Па се расплину!

Писац: Да, баш, искрено да знаш.

Пријатељ (лукаво се замисли): И шта сад?

Писац: Да. Шта написати?

Пријатељ (весело): Напиши нешто против!

Писац (погледа га): Јел'?

Пријатељ: Али не баш скроз.

Писац (заинтересовано): И?

Пријатељ (уноси се): И, тако, не баш директно.

Писац: И шта још?

Пријатељ (хвата дах): Ако може, партија да се не помиње. Име, никако! Време – избегни. Пребаци негде у далеку прошлост, или још даљу будућност.

Писац (знатижељно): Види, види.

Пријатељ: Не дужи, али све изокола. Конкретност не долази у обзир. Све битне податке – уклони. Анализе препусти историји. Закључке не доноси. (подиже глас) Расуђивање заборави!

Писац (пљешће весело): То, то!

Пријатељ (полагано): Не прави се паметан. (уобичајено) Стани кад мислиш да треба да искорачиш. (дигне руку) Иницијативу препусти непромишљенима. (викне) Стани! (викне) Реци: Доста!

Писац (збуњено): Доста.

Пријатељ (не слуша га, не види га, креће се в круговима по сцени; дигне прст): Зашто се уопште залетати? Ко сам ја? Чему све ово? Размисли. Стави прст на чело. (при томе он стави прст на чело) Зашто?

Писац (збуњен): Да, зашто?

Пријатељ (в заносу): Па нисам луд!

Писац (за себе): Нисам.

Пријатељ (не обраћа пажњу на њега): Умем да мислим нормално.

Писац (за себе): Умем.

Пријатељ (гледа Писца, али говори као некоме, тамо негде): Само полако. (ухвати Писца, који не мрда) Не треба наглити. (носи Писца, вуче га, овај посрће) Све ће то проћи. Ако боли, ал' барем не мене. (испусти Писца, овај посрне, па падне) Нико ми ништа неће.

Писац (са пода): Вала, 'оћу ја!

Пријатељ (говори и даље): Само да не начиним погрешан корак.

Писац (и даље на поду): Већ си.

Пријатељ (нежно; шири руке, смешка се; в трансу): Зато опрезно.

Писац (изнервиран): Шта сад, опрезно?

Пријатељ (и даље прича своју причу): Полако. Осврни се.

Писац (зачуђен, осврће се): А што?

Пријатељ: Не жмири.

Писац (дрекне са пода): Не жмирим!

Пријатељ (сам са собом): Погледај још једном.

Писац (изнервиран): Шта да погледам?

Пријатељ (гура своје): Право.

Писац: Где право?

Пријатељ: Не зверај.

Писац (зачуђен): Не зверам.

Пријатељ: Не скрећи.

Писац: Где да скрећем?

Пријатељ (прича своје): Шта те брига.

Писац: Како ме није брига?

Пријатељ (своју причу): Напиши нешто против.

Писац (подсмешљиво): Је ли?

Пријатељ: Али не баш скроз.

Писац: Ти ћеш да ми кажеш.

Пријатељ (врати се в стварност): Да, као пријатељ и уредник.

Писац (опет подсмешљиво): Савети уредника.

Пријатељ: Ја тако, ти како 'оћеш. Одох сад. (нагло се окрене, направи пуни окрет, а онда журно крене са сцене, и задња два-три корака трком, па искочи)

Трећа појава

Исто..

Писац, сам. Још сједи на поду.

Писац: Изем ти ове посете. (застане) Где ме нашао, ту ме оставио. При том ме носио, па треснуо. Прави уредник: дигне те, па те спусти.

(одмахне руком; дигне се)

Ах.

(шути)

Писац: А хтео сам да му причам о мом малом сестрићу. Како је ишао у Грчку, на море.

(уживи се у две улоге, малог дечака и његовог оца; мења места, и боју гласа док говори)

Писац – сестрић (дечије, пискаво): Тата, где је Грчка?

Писац – тата (дубоко): Знаш сине, тамо где смо гледали онај филм о Одисеју.

Писац – сестрић (започне): Онај...

(уто на сцену утрчава Пријатељица)

Пријатељица (шумно дишући, виче при уласку): Знам, знам, све знам!

Писац (в недоумици): Шта знаш?

Пријатељица: Знам свашта, а о том путовању све, као да сам тамо била лично, баш тада.

Писац: Када?

Пријатељица: Кад су и они били.

Писац (иронично): Ма, немој!

Пријатељица: Ма, мој! (показује му прст)

Писац (као тата): А који филм?

Пријатељица (као сестрић): Онај са кентаурима.

Писац (зачуђено, својим гласом): Стварно, јесте. А како знаш?

Пријатељица (својим гласом): Знам, јер је дете хтело да види кентауре кад оде в Грчку.

Писац: Да, хтио је, ал' опет, како то знаш?

Пријатељица: Дете није јурило в море, него трчало наоколо, да ухвати кентауре.

Писац (зблануто): Какве кентауре?

Пријатељица: Па, те, о којима ти причаш.

Писац: Али, то је прича.

Пријатељица (заједљиво): Је ли?

Писац (збуњен): Јесте.

Пријатељица (уноси му се в лице): А не можеш кроз град проћи од кентаура.

Писац (затечен): Каквих кентаура?

Пријатељица: Оних што ржу за женама, покушавајући на њих да наскоче.

Писац (искрено му се отме): Их!

Пријатељица (мазно): А висуљци им до земље.

Писац (сад згранут): Јел'?

Пријатељица (подигне главу; подсмешљиво): Па, жене баш и не беже много.

Писац (рашири руке, као: шта се може): Лепа земља та Грчка.

Четврта појава

Исто.

Улази Пријатељ. Као да нешто тражи.

Писац: Тражиш нешто.

Пријатељ (не обазире се на питање, креће се по сцени).

Пријатељица (значајно). Траже који изгубе, траже који немају.

Писац: Ти то као неку пословицу?

Пријатељица: Свако тражи, ништа ново, ни тешко запажање.

Писац (са осећањем надмоћне памети): Не тражи ко има.

Пријатељица (подругљиво): Ти као имаш?

Писац (као, збуни