Carstvo reči

By Dana Hill

Carstvo reči, zbirka priča koje predstavljaju stvaralački put autora bloga Pisac u pokušaju – Dane Hill a kako sama autorka navodi, knjiga nije cilj tog putovanja, već samo jedna njegova deonica.
Zbirku čine dvadeset dve kratke priče, sve prethodno objavljene na blogu Pisac u pokušaju, ali i u raznim zbornicima, zajedničkim zbirkama i časopisima. Iako, na oko tematski i žanrovski nepovezane, tema snova se prepliće kroz skoro sve priče.
U ovoj zbirci naći ćete priče koje će vas rastužiti, koje će vas nasmejati, ali i neke koje će vas naterati da se zamislite.

• Language: Српски језик
• Publisher: Dana Hill
• Release date: Sep 28, 2018
• ISBN: 9780463492611

Dana Hill

Dana Hill, pravim imenom Daniela Vrškova.Rođena 13. decembra 1975. godine u Bačkom Petrovcu. Osnovnu školu i gimnaziju pohađala je u svom rodnom mestu a 1997. godine diplomirala na Višoj školi za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu.Živi i radi u Bačkom Petrovcu kao administrativni radnik. Srećno je udata i majka dvoje dece.Intenzivnijim pisanjem se bavi od 2010. godine a 2013. pokreće blog Pisac u pokušaju gde objavljuje svoje radove.2016. godine objavila je svoj prvi e-roman „Srebrni vladar“ a 2017. svoju prvu zbirku priča "Carstvo reči", 2018. objavljeno je štampano i objedinjeno izdanje romana "Srebrni vladar" kao i prva zbirka pesama "Valcer života".Sa kratkim pričama i poezijom zastupljena sam u brojnim zbornicima, zajedničkim zbirkama i časopisima.

Book preview

Poštovani čitaoci,

Sa povećom dozom skromnosti predstavljam Vam moju prvu zbirku priča pod nazivom Carstvo reči.

Zbirku čine dvadeset dve, tematski nepovezane, kratke priče. Od toga, tri priče su fantastične tematike a tri su inspirisane bajkama. Sve priče su prethodno objavljene u mom stvaralačkom dnevniku - blogu Pisac u pokušaju (dana4hill.blogspot.rs). Pored bloga, neke od njih su se našle i u raznim zbornicima, zajedničkim zbirkama i časopisima a više podataka o tome naći ćete u napomenama na samom kraju.

Ove priče su moj stvaralački put, mrvice na putu sazrevanja mene kao pisca a ova knjiga nije cilj tog putovanja, već samo jedna njegova deonica.

Ukoliko Vam se zbirka svidi, preporučite je drugima i potražite i moje druge radove.

Nadam se da će Vam biti prijatno putovanje kroz moje Carstvo reči i da ćete mi oprostiti gramatičke greške na koje naiđete. Kakvo bi to putovanje bilo bez poneke rupe na putu. Nadam se da ću u nekoj boljoj budućnosti moći da priuštim sebi usluge lektora, ovako se uzdam samo u svoje znanje.

U mislima izgubljena,

u rečima nađena.

D.H.

CARSTVO REČI

Postoji jedna soba, neko bi rekao zagušljivi sobičak bez prozora, ali to će samo slepac reći koji ne vidi bogatstvo koje se u toj odaji skriva.

Naime, soba je sačinjena od knjiga a svaka knjiga su vrata u novi svet. U svakom od njih postoji ista takva soba sa knjigama, čineći tako beskonačno carstvo reči.

Svako ima pravo ulaska u magičan svet reči, ali mora biti svestan rizika, zato što se iz njega teško izlazi.

Reči, ta divna i divlja stvorenja, oštrije su od britve a snažnije od mača i poseduju veliku moć. Mogu da te zarobe i drže zatočenog godinama, da te drže budnog noćima i zavode te svojim čarima vukući u svoj svet sve dublje i dublje, sve dok sasvim ne izgubiš pojam o vremenu i svaku vezu sa spoljnim svetom.

Posebno moraju biti pažljivi oni koji poseduju moć reči. Nijedna moć ne dolazi bez odgovornosti i mora se koristiti mudro. Zato i postoje čuvari reči, oni koji ih skupljaju, čuvaju u knjigama, a knjige u sobama, za sve one koji su dovoljno hrabri ući u magično carstvo reči.

PUT

Crni asfalt proteže se u nedogled. Ne znam gde sam, niti kako sam se našla ovde, niti kuda sam pošla.

„Izdrži, dušo moja. Izdrži," reče glas. Poznajem taj glas. To je glas moje majke. „Borac si. Uvek si bila." Po glasu znam da plače, ali pokušava biti jaka. Ne vidim je, ali je osećam pored mene. Osećam toplinu kojom uvek zrači. Osećam njenu ruku u mojoj.

Posmatram put i pitam se na koju stranu poći. Osećam se izgubljeno, kao kad sam se sa šest godina izgubila na pijaci. Zagledala sam se u šarene jaglace na jednoj tezgi, mama ih je svakog proleća sadila u našoj baštici.

„Mama, kupi ove crvene," rekla sam, ali mame više nije bilo. Uplašila sam se i htela zaplakati a onda se setila tatinih reči, „ako se izgubiš, stoji na mestu i mi ćemo te naći. Uvek ćemo te naći." Tako sam i učinila i mama me je našla.

Znači i sada, bih trebala samo da stojim u mestu, ali ona me je već našla. Tu je, pored mene a i puta više nema, zamenila ga je livada prepuna crvenih jaglaca a usred nje utabana stazica i svetlo na kraju horizonta.

Više se ne plašim. Vidim put kojim treba da krenem. Put koji me vodi k njima.

NAPUŠTENA

Više ništa neće biti isto. Mojim hodnicima više neće odzvanjati njegovi teški koraci. Iz kuhinje se neće svakog jutra širiti miris prženih jaja i slanine. Svake večeri, u pola osam, dnevnu sobu neće ispuniti glas spikera kako bi čuo najnovije vesti i uverio se da penzija ovog meseca neće kasniti.

Jutros se sve promenilo.

Ostala sam sama i pusta, sa krovom koji prokišnjava, ispucalim zidovima u prizemlju i razbijenim prozorom u dečjoj sobi, onoj u koju niko nije voleo zalaziti.

A kad se samo setim srećnih dana, kad sam bila kuća za primer, kojoj se svaki prolaznik divio. Sa mojim plavim zidovima, belom drvenom ogradom, cvetnom lejom i zelenim travnjakom. Uvek mirisna, čista i nadasve živa. Onda su počeli da me napuštaju. Polako, jedan po jedan su odlazili, sve dok nismo ostali samo On i Ja. Stari i tužni.

Danas su izneli i Njega. Otišao je na svoje poslednje putovanje a meni su ostali samo golubovi na tavanu, miševi u podrumu i mačka što se zavukla u dečju sobu.

Možda jednom i nađem novog