Putevi snova

By Udruzenje Nezavisnih Pisaca

Poštovani,
dugo i pažljivo smo iščitavali vaše radove i, iako je selekcija nezahvalan posao i uvek ima nezadovoljnih, odvažili smo se da proberemo i stojimo iza svake pesme koja je prošla konkurs. Čestitamo i hvala na velikom odzivu!

Vaši Vladimir Vuković i Julijana Balaban.

• Language: Српски језик
• Publisher: Udruzenje Nezavisnih Pisaca
• Release date: Apr 1, 2018
• ISBN: 9781370713943

Book preview

Putevi snova

Udruženje Nezavisnih Pisaca

Smashwords Edition

Copyright 2018

Odabir i sortiranje pesama

Julijana Balaban i Vladimir Vuković

Tehnička priprema i obrada

Marat M’saev Daan

Korice

Marat M’saev Daan

Uvodna reč

Poštovani,

dugo i pažljivo smo iščitavali vaše radove i, iako je selekcija nezahvalan posao i uvek ima nezadovoljnih, odvažili smo se da proberemo i stojimo iza svake pesme koja je prošla konkurs. Čestitamo i hvala na velikom odzivu!

Vaši Vladimir Vuković i Julijana Balaban.

Sadržaj:

Alfabetni spisak objavljenih autora u zborniku „Putevi snova"

Zoran Tankosić - Propuštena šansa

Prhnu dan iznenada ko plašljiva `tica,

Ispred mlade noći koja svud obvlada,

Rasipajući zvezde ozarena lica,

Koje ko da vide kako buja nada;

Da ću opet sresti tebe usred puta,

Sa iskrom u oku što na mene gledi,

I da stane srce, moje koje luta,

I nevolja svaka odmah da izbledi.

Eto, s tom sam mišlju korak pokren`o,

Obilazeći gradom svetinu i lica,

Al bi isto svukud, gde god bi se den`o-

Zamiranje duša i praznih ulica.

Ne ostavi traga nikud noga tvoja,

Svedočanstva nema da si ikad bila

Od mesa i krvi, od pesme i boja,

Od čednoga smeha i strastvenog ognjila.

Zar protekla noć tek sanjanje bi?

Da l` ludilo želje iluziju dade?

Život uzaludan da zaveštam tebi,

Zar je samo borba na samrti nade?

Ne! Sve to stvarno beše,

Kraj tebe stojim, gledam sada kao-

Haljetak cvetni pod strukom ti pleše,

Da ti priđem, kako, sinoć nisam znao.

Eh, nesreće, tuge i golemih jada!

Sad sam svestan svoje šanse propuštene,

Bolje neka jednom srce hrabro strada,

Zoran Tankosić - Put kući

U svakome ćošku, pri koraku svakom,

Duž ulice koja vijuga uz prugu,

U vetrovnom piru koji sa mrakom

Vreba na mene noseći tugu;

Ja mogu da vidim zaspale snove,

Kako se bore u bici zaludnoj,

Dok crvi dube, glođu i rove,

I postaju samo sukrv i gnoj;

Ja mogu da spoznam da izlaza nema.

Mrtvo lišće pod nogama šumi,

Ko beskrajno more što burno drema.

Lome se mnome slabašni razumi.

A nigde nikog, bandere ne sjaje,

Ni prolaznik slučajni da putem hodi,

Ni zvuk da se prolomi, ni pas da laje.

Ni nagoveštaja života, slobodi.

Samo noć, nadmoćna, alava,

Samoća srasla sa mojom srži.

Sećanje avetno sa mnoštvom glava

Čvrsto me steže, muči i drži.

I kao da haotično tumaram,

Duž kuća, senovitih crnina,

Noseći spoznaju za vratom- ko jaram-

Na cilju me čeka samo praznina.

Ljiljana Vujić Tomljanović - u vozu bez klase

putujem

u vozu bez klase i

bez utjehe za uplakane i sirote

koje malobrojna aristokratija

regrutuje da paradiraju

ispred grobova

svojih sinova i očeva

djedova i pradjedova

iako žele bolji svijet

u kome više neće biti vozova

niti sentimentalne