Svetla Sarajeva

By Goran Vracar

Moja prva kniga. Nagrađena na Vidovdanskim pjesničkim susretima 1997.godine kao najbolja neobjavljena knjiga.

• Language: Српски језик
• Publisher: Goran Vračar
• Release date: Aug 3, 2018
• ISBN: 9781386236603

Goran Vracar

goran vračar, rođen u sarajevu oktobra 1964.godine završio sve što je trebao a započeo još mnogo više započeo i završio zbirke poezije svetla sarajeva, s ove strane drine i let iznad lukavičijeg gnijezda što je jako bitno za svoju poeziju višestruko nagrađivan što je manje bitno po zanimanju nije srbin ali je to po rođenju sa suprugom i dva sina živi i radi u srpskom sarajevu član je udruženja književnika srpske što danas nije za hvalu ali zato odavno nije član omladine što je veoma loše. zaljubljenik u lik i djelo josipa broza tita i iskreni poštovalac sfrj. ostao bez domovine ali zato dobio otadžbinu. i dan danas vjeruje da je prije bilo mnogo bolje a srce mu još uvijek zaigra na hej sloveni vjeruje u bolje sutra no mu se čini poprilično daleko zahvalan svima koji su ovu knjigu pročitali a i onima koji su je stavili pod regal s poštovanjem,

Book preview

Svetla Sarajeva

Goran Vracar

Published by Goran Vracar, 2018.

While every precaution has been taken in the preparation of this book, the publisher assumes no responsibility for errors or omissions, or for damages resulting from the use of the information contained herein.

SVETLA SARAJEVA

First edition. August 3, 2018.

Copyright © 2018 Goran Vracar.

ISBN: 978-1386236603

Written by Goran Vracar.

Posvećeno mom ocu koji je poginuo u ratu u Bosni 1995.godine.

SVETLA

SARAJEVA

VRAČAR GOJKU

1936-1995

S ljubavlju

Nisi živ da vidiš moj dar tebi, oče,

Niti kako suzom ljubim uspomene

Samo strpljiv budi, doći će siroče

Da zajedno s tobom ka zvezdama krene.

MOLITVA

Bože, daj mi snage da ubedim oči,

Pre no ko zna koje povečerje mine,

Da nije sloboda kada noga kroči

Po krvavoj travi tuđe očevine.

Bože, daj mi snage da objasnim duši

Što toliko bola mora da preživi,

I kada se nebo na dušmane sruši

Da ne krivi one koji nisu krivi.

Nevinog da prođe ruka osvetnika,

Umorno od bola grlo da zaćuti

Da prestane pesma čizama vojnika,

Jecaja ni krika da ne mogu čuti.

Bože, daj mi snage da uspravan stojim

Ispod kanonada, kraj krvavih reka,

Da i posle svega još uvek postojim

Naslonjen na bedne ostatke čoveka.

Jer ja sam taj koji ne veruje nožu.

Mene, samo mene jecaj dece guši.

Ja sam taj što trga odeću i kožu

Da otvori nove putokaze duši.

A još crne pesme riču vrele cevi.

Čelikom su plodna polja preorana.

Ja slobodu čekam da me oduševi

Pre no me preseče zvižduk jatagana.

Bože, daj mi