Poza, presek i stav

By Bojana Nikoletić

Dvadeset jedna kratka priča i jedan esej: Trbusi vremena (umesto predgovora)/Tri kruga - Jedan, dva, i pola jesu... tri!/Plaču varvari/Black Call d.o.o./Treba zaboraviti na sebe i odskakutati u susret drugima/Stakalce: dikolon, dikobraz, dikirion/Lica/Okolo naokolo/Žarka želja, usrdna molba/Iskušenja/Kandže/U autobusu/Pošast/S druge strane događaja/Jedan neobičan stari upitnik/Zašto ne?/Put za groblje/Postupak/Bezrazložni susreti/Tri upozorenja/Niko još nije Boga za bradu uhvatio/Zid, paravan i prozor

Štampano izdanje: Privaut, Beograd 2016   ISBN: 978-86-903285-2-9

• Language: Српски језик
• Publisher: Publishdrive
• Release date: Mar 15, 2017
• ISBN: 9788690328543

Book preview

Privaut .2002.

knjiga 5 

novo, elektronsko izdanje

recenzenti:

Milutin Ž. Pavlov

Draško Miletić

ISBN 978-86-903285-4-3

Bojana Nikoletić

Poza, presek i stav

kratke priče

Beograd

2017

Trbusi vremena 

(umesto predgovora)

Periodi sasvim izdeljeni, sasvim različiti, završavaju se dramatično i to, kad pomislite da ćete umreti, kroz niz dramatičnih događanja nađete se u novom trbuhu, u sasvim novom periodu, u nečemu što nema mnogo veze sa prethodnim. Kao da ste jedina veza vi sami i vaše uspomene – iako je sve u vašem životu izmenjeno, sve okolnosti, ljudi, čak osnovno raspoloženje i osećaj da idete u pravcu  sreće – nesreće  – smrti – života.

Kad dođete negde na polovinu, međutim, ili tako izgleda, kao da izgubite tlo pod nogama i svaku kontrolu nad događajima, kao da vas talasi tumbaju i okreću levo i desno, ništa više ne liči na ono od ranije, i sva ta vaša raspoloženja i sve što ste mislili da je sigurno, da je određeno kao pravac, ne važi.

Sve se izmeni i vodi vas do samog kraja, neminovno. Borite se, jer drugačije ne može biti, iako je vaša volja skoro sasvim nebitna. I kraj je neminovnost, ali onda, kao što je rečeno, nastaje nešto drugo.

(Mislim da je poslednji kome je to palo na pamet pre mene izumitelj dušeka na naduvavanje.)

Kao šinobus, kao tramvaj...

Prilika da se posmatra kako vreme protiče – iznutra: kad nemate posao, nemate izvor prihoda, imate ograničenu količinu novca ali dovoljno da vam to omogući relativno spokojan život u jednom ne sasvim kratkom periodu: možete povremeno i da se opustite, kao da je to redovno stanje stvari, kao da će tako biti zauvek: kao kad letite avionom – udobno je i bezbedno, sve je nepomično kao u tapaciranoj sobi iako jurite neverovatnom brzinom kroz vazduh (čak, ako gledate kroz prozor, krajolik se menja, ali mnogo sporije nego ako putujete automobilom).

Slično: dešava se u braku; u detinjstvu kad ne idete u školu; u različitim vanrednim stanjima. Osećaj je varljiv, vreme ipak protiče iako bez vas.

Obično jašete na vremenu, da tako kažem, idete po površini vremenskog toka kao šinobus, tramvaj... nešto slično.

Vreme na fotografijama

Kada upoznate nekoga kao starijeg, može vam, kao mlađi, na starim fotografijama, izgledati pomalo smešan, kao da nije on sam ili nije sasvim ono za šta važi.

Kada upoznate nekog mladog, pratite ga kroz život, iznenadite se promenama koje njegovom liku donesu godine ali on ne izlazi iz karaktera, samo se menja. Neobično.

Isto, kad vidite staru fotografiju na kojoj je pas, čak i fotografiju staru petnaestak godina, pas na njoj izgleda kao da ne može više biti živ, izgleda nekako kao iz prošlog vremena iako se na njegovoj pojavi ne mogu videti promene mode niti se rase tako brzo menjaju. Misterija.

Kraj

Na kraju sve splasne i sve se vrati na svoje. Ostane samo koža da visi – možete da je okačite o dovratak.

2016

Tri kruga

    Jedan, dva, i pola jesu... tri!

"

- Ti su ljudi uništeni. I, šta je time dokazano? Zašto je to bilo potrebno?

- Dokazano je ono što je bilo neophodno dokazati: kada se izađe na ulicu, po danu, i kada vidite da su ulice sa obe strane oivičene banderama ulične rasvete, shvatite da nije čudo što one ne svetle jer za tim i nema potrebe; čudo su svi oni drugi zakoni i zakonitosti koji u tom čudu učestvuju, od zakona gravitacije i Njutna do dalekovoda i Tesle, pa i dalje, do današnjih proizvođača lampi i bandera i naučnika i naučnih dostignuća koja im čine pozadinu; isto i prateće ekonomske zakonitosti koje dovode do zamene običnih Edisonovih sijalica halogenim.

- A, veza...

- A veza uništenja sa pomenutim nije direktna: ona leži u samoj činjenici da su uništeni ljudi – ljudi koji vrište, ljudi koji pate, ljudi koji...

- Ljudi koji nešto vrede?

- To je diskutabilno!

"

2009

Plaču varvari

Novi Beograd je jedno vreme izgledao kao nuklearna pustoš. Zatim se u jezivom podzemnom prolazu kod Šest kaplara pojavila radnja sa opremom za pecanje i pecaroše – mamci, udice, mrežice, štapovi, varalice…

- Jedno vreme je u nečijem životu čitava mladost – njegova ili njena. Droga.

- Hoćete da kažete, da je devojka, ili mladić, recimo, dovoljno rano video radnju sa opremom za pecaroše, ne bi se odao-la drogi?

- Ne. Ali nikad se ne zna šta će vas navesti da krenete u ovom ili onom pravcu, zar ne? Recimo, glup, sujetan i ambiciozan čovek ima visoku prodornu moć, uz pogrešne izbore i neobične rezultate. U mrtvom čoveku nema đavola – to je činjenica. To je druga činjenica. A zatim, na primer, ima ljudi koji realnost ne vide nikako osim kroz staklenu kuglu – kroz oči nekog drugog. Uhvate ga, prosto, za uši i gledaju ga u oči. Rad proizvodi smisao tamo gde ga nema.

- U ulozi posmrtnog crva…

- Znate, malograđani su najgluplja masa koja je – ikad – stupila na istorijsku pozornicu. Ti principi i ti kriterijumi jesu ono što njima osigurava bezbednost. Inače, to jest, ako niste mnogo bistri i ako imate informacija, tako ste sigurni u svoj status – bezbedni ste. Oni kao da kažu: iza mene ide milijarda uništitelja i to, ima ih toliko da su i ovo desetoro iza mene što se vide nevini, jer iza njih ima još desetoro a iza ovih još desetoro i tako sve do Indije. Uostalom, zemlja je okrugla i to se ne može kontrolisati. Otud taj stav potpune nevinosti združen sa krajnjim bezobrazlukom.

- A zašto sve do Indije?

- Ah, do Indije, do daleke… Sećate se toga? Nije važno, do Amerike. Bilo je vreme kada je to bilo isto. Izgleda da je to opet. Sad ima i nešto novo: učiti nekoga, ne dok nešto ne nauči, nego dok učitelj ima snage da govori. Učenik uvek kreće od nule, kao da ništa prethodno rečeno nije shvatio niti naučio, odvali nešto iz čega se vidi da ne zna o čemu govori osim što barata „ključnim rečima" ali lupeta slobodno kao da je to stvar stila i raspoloženja. Užas! Hitna poduka! Do iscrpljenja!

- Znate, slušam vas, i jedino što mogu da kažem jeste da je vrlo neobično što ljudi zapravo žele da ostare. Oni čine sve što mogu u tom pravcu: trude se da budu umereni u svemu, da budu razumni, da odustaju od iluzornog. Jedino ne razumem čemu se nadaju, tako sve slabiji i slabiji. Ljubavi?

2015

Black Call d.o.o.

Broj 296. Tu je. Dva stepenika od grubo tesanih kamenih ploča, novih, svedočila su o novcu i o nedostatku ukusa. Sve je na terasi bilo ćoškasto i preteći oštrih ivica; ipak, sve čisto i uredno, spremno za iznajmljivanje: