Zamršena priča

By Luis Kerol

            Zamršena priča  je zbirka sastavljena od 10 duhovitih kratkih priča objavljivanih u nizu od aprila 1880. do marta 1885. u časopisu Mesečna pošiljka (The Monthly Packet). Za knjigu je izradio ukupno šest ilustracija Artur Frost (Arthur B. Frost). Priče, ili čvorovi, kako ih naziva Kerol, predstavljaju matematičke probleme: u svakom narednom broju, Kerol objavljuje rešenje i analizira odgovore čitalaca. Matematička tumačenja čvorova nisu uvek na prvi pogled jasna.

            Za neke, ovo je najpopularnija od svih Kerolovih knjiga, duhovita i neobična mešavina matematike i humora.  U skorije vreme, o ovim pričama je rečeno da poseduju „sav šarm i duhovitost njegovih poznatijih radova.“

• Language: Српски језик
• Publisher: Publishdrive
• Release date: Feb 9, 2017
• ISBN: 9788690328536

Book preview

Nikoletić

Mome đaku

Ljubljeno đače! Tebi podređeno,

Sabira-, oduzima-, množe-nje,

Deljenje, razlomci, pravilo trojno,

Pokaži sad vešto baratanje!

Potom napred! I neka glas slave

Kroz vekove tvoju priču pronosi,

Dok ime sebi ne izboriš posve

Što i slavi Euklidovoj prkosi!

Predgovor

Ova priča se po prvi put pojavila u časopisu Mesečna pošiljka, u nastavcima, počev od aprila 1880. godine. Piščeva namera bila je da svakim čvorom obuhvati po jedno ili više matematičkih pitanja (kao što su lekovi onako vešto, premda uzaludno, skrivani u pekmez našeg ranog detinjstva) – iz aritmetike, algebre ili geometrije, prema potrebi – na zabavu, a možda i pouku, čestitim čitaocima toga časopisa.

Decembar 1885.

L.K.

Čvor I

EXCELSIOR¹

Ðavolče, vodaj ih gore-dole.

Rumeni sjaj sunčevog zalaska već se gubio u tamnim senkama noći kada se pogledu ukazaše dva putnika, hitajući – brzinom od šest milja na čas² – niz vrletnu stranu planine; mlađi je skakutao sa stene na stenu, okretno kao lane, dok se njegov saputnik, čiji se vremešni udovi činjahu neugodno stešnjeni teškim mrežastim oklopom, uobičajenom nošnjom turista u tom kraju, s mukom trudio da održi korak.

Kao što je u takvim prilikama uvek slučaj, mlađi vitez prvi prekide ćutanje.

„Lepa brzina, rekao bih!, uskliknu. „Ne žurismo ovolʼko pri usponu!

„Lepa, zaista!, odvrati drugi stenjući. „Peli smo se tek tri milje na čas.

„A po ravnom naša brzina je..?", pokuša da izmami odgovor mlađi; jer, on beše slab u statistici i prepuštaše sve takve pojedinosti svom starom pratiocu.

„Četiri milje na čas, odgovori drugi umorno. „Ni unce više, dodade, s ljubavlju prema metafori tako čestom u postarijih ljudi, „i ni penija manje!"

„Beše tri sata posle podneva kad krenusmo iz krčme, reče mladić, zamislivši se. „Teško da ćemo stići na večeru. Može biti da domaćin glatko odbije da nam dȃ bilo kakvu hranu!

„Gunđaće zbog našeg odocnelog povratka, ozbiljnо odgovori drugi, „i koriti nas dok svega ne budemo siti.

„Divna zamisao!, povika mladić, smejući se razdragano. „A naložimo li mu samo da nam iznese još koje jestivo, pretpostavljam da će njegov odgovor biti kolač!

„Dobićemo baš ono što zaslužismo, uzdahnu stariji vitez, koji nikada u životu nije razumeo šalu, pomalo rasrđen nepriličnom lakomislenošću svoga druga. „Biće već devet ura, dodade poluglasno, „u vreme kad stignemo do krčme. Mnogu ćemo milju prevaliti do tada!"

„Koliko? Koliko?", uzvikivaše živahno mladić, uvek žedan znanja.

Starac je ćutao.

„Kaži mi, odvrati, razmislivši na tren, „koje je doba bilo kad zajedno stajasmo na onome visu. Ne tačno u minut!, dodade užurbano, opažajući prigovor na licu mladog čoveka. „Nekʼ tvoje nagađanje i za bedno pô ure promaši metu, pa je to sve što tražim od sina tvoje majke! A onda ću ja tebi reći, tačno do u inč,³ koliko smo otklipsali između trećeg i devetog sata."

Momak u odgovor samo jeknu, a zgrčene crte i duboke bore što su se vile više njegovih muževnih veđa otkrivahu bezdan aritmetičkog ropca u koji strmoglavce beše bačen ovim neočekivanim pitanjem.

Čvor II

SLOBODNI STANOVI

Pravo niz krivudavo sokače, a onda oko skvera.

„'Ajde da pitamo Balbusa", reče Hju.

„Važi", reče Lambert.

„On može da pogodi", reče Hju.

„Sigurno", reče Lambert.

Svaka bi dalja reč bila suvišna: dva brata su se savršeno razumela.

Balbus ih je čekaо u hotelu: putovanje ga je zamorilo, rekao je: tako su njegova dva učenika pošla u obilazak mesta, u potrazi za smeštajem, bez starog vaspitača koji im beše nerazdvojni pratilac još od detinjstva. Nadenuli su mu ime po junaku iz svoje latinske vežbanke prepunе zabavnih dogodovština tog mnogostranog i vanredno darovitog čoveka – dogodovština čijе je oskudne pojedinosti više nego nadoknađivala uzbudljiva iskričavost. „Balbus je savladao sve svoje neprijatelje, napisao je njihov učitelj na margini, „Pobedonosno junaštvo. Pokušavao je na taj način da izvuče pouku iz svake pričice o Balbusu – ponekad i upozorenje, kao u „Balbus je pozajmio zdravu aždaju, pored čega je stajalo „Brzopletost u rasuđivanju – ponekad ohrabrenje, kao u rečima „Uticaj saosećanja na združeno dejstvo, što beše napisano pored pričice „Balbus je pomagao tašti da pridobije aždaju – a nekad se, pak, ona svodila na jednu jedinu reč, kao što je „Oprez – sve što je mogao da izdvoji iz dirljivog zapisa o tome kako „Balbus otide, oprljivši prethodno aždajin rep. Njegovi su učenici ponajviše voleli kratka naravoučenija, pošto su im ona ostavljala više prostora za prigodne crteže na marginama, a u ovom slučaju beše im potreban sav raspoloživi prostor za