Kneževa Iskra

By Radoslav Chugaly

Vekovna potraga Demona koji želi postati nešto drugo, manje i istovremeno više od onoga što jeste. PRiča o trudu jednog bića da prevaziđe vlastita ograničenja te da bi nakon dovršene potrage, ustanovio da je cilj postigao uz tuđu pomoć. Uz pomoć onoga kome je nesebično darovao nadu i ljubav.
Knez je potomak vladara Demonije, jedino njegovo dete, princ naslednik. Upoznaje nemoguću ljubav koja ga vodi ka odricanju od vlastitog nasleđa i putu u nepoznatu budućnost. Na tom vekovnom putu, sasvim slučajno, upoznaje moćno ljudsko dete koje obučava i gradi u čarobnicu kakve nije bilo ranije. Uspevši u tome, stvara svoju jedinu šansu da ostvari vlastiti cilj, iako skoro nehotično.
Fantastična novela o odnosima ljudi, demona i anđela, kao i unutrašnjim i spoljašnjim borbama.

• Language: Српски језик
• Publisher: Radoslav Chugaly
• Release date: May 21, 2017
• ISBN: 9781370680641

Radoslav Chugaly

Radoslav B. Chugaly (a good query at google or any other net browser) - brick mason, carpenter, tile layer, concrete worker, poet, writer, performance artist, Dudeist, graduated as Bachelor with honors in economics. He is currently working as an accountant at public elementary school in Serbia. Artistic career: Conceptual artist, poet, performer, works with artistic objects and installation, participated on many collective art exhibitions and festivals in Europe, Asia and America. Works in Odzaci. Selected live participations: 2000. - IMAF 2000, Gallery MAS, Odzaci, Serbia / 2001. - Gallery Multimedia Arts, Novi Sad, Serbia - Artfort Festival, Komarom, Hungary - IMAF 2001, Gallery MAS, Odzaci, Serbia / 2002. - IMAF 2002, Gallery MAS, Odzaci, Serbia / 2003. - PerformaNS, Gallery Golden Eye Novi Sad, Serbia - IMAF 2003, Kamariste, Odzaci, Serbia / 2004. - IMAF 2004, Gallery MAS, Odzaci, Serbia / 2005. - Transformation, International Festival, Zrenjanin, Serbia - IMAF 2005, Gallery MAS, Odzaci, Serbia - IMAF 2005, Students Cultural Center, Belgrade, Serbia / 2006. - IMAF 2006 IZBA, Novi Sad, Serbia / 2007. - Performance Time, Museum of Contemporary Art, Istanbul, Turkey - INFANT, KCNS, Novi Sad, Serbia

Book preview

Kneževa Iskra

By Radoslav B. Chugaly

Copyright 2017 Radoslav B. Chugaly

Smashwords Edition

Smashwords Edition, License Notes

This ebook is licensed for your personal enjoyment only. This ebook may not be re-sold or given away to other people. If you would like to share this book with another person, please purchase an additional copy for each recipient. If you’re reading this book and did not purchase it, or it was not purchased for your use only, then please return to Smashwords.com and purchase your own copy. Thank you for respecting the hard work of this author.

Sadržaj

Priča prva

Priča druga

Priča treća

Priča četvrta

Priča peta

Priča šesta

Priča sedma

Priča osma

Priča deveta

Priča deseta

Priča jedanaesta

Priča dvanaesta

Priča trinaesta

Priča četrnaesta

Priča petnaesta

Priča šesnaesta

Priča sedamnaesta

Priča osamnaesta

Priča devetnaesta

Priča dvadeseta

Priča dvadesetprva

Priča dvadesetdruga

Beleška o autoru

Priča prva

Vatra je gorela prilično neraspoloženo, usiljeno i tiho. Plamičci su iskakali sa strane, ali nije tu bilo prave živosti na koju je navikao. Tako mu i treba, kad je upalio samo zato da bi mu pravila društvo u noći iako nije bilo stvarne potrebe za tim. Niti mu je bilo hladno, niti je bio gladan.

Uostalom, njemu ionako nikad nije bilo hladno, za to se brinula vatra iz koje je stvoren, a glad se povremeno javljala, mada je ono što je on jeo dolazilo uvek toplo i sveže, nije bilo potrebe za dodatnim zagrevanjem.

Takva je priroda demona, nije bio ponosan na tu činjenicu, ali je morao da je prihvati takvom kakva jeste. Iako se odavno odrekao svog porekla i svega što je uz to išlo, sila je u njemu bila prejaka i previše samostalna da bi mogao sebe nazvati ičim drugim osim demonom. Za održanje postojanja dovoljno mu je bilo da prosto želi biti i postojati, ali glad je bila tako užasna da joj je jednostavno povremeno morao popustiti. Naravno, starao se da to čini skriveno i uvek samo u funkciji uklanjanja većeg zla od sebe, ali nije mu svaki put uspevalo.

Kao, na primer, sa onim trolom ispod starog mosta koji je pre par dana prešao. Glupa zver je pokušala da mu naplati mostarinu ne znajući da su ga seljani zamolili da im pomogne. Naravno da je pristao, nije ni mogao drugačije. Videli su mladog viteza kako projahujje na silnom, belom konju dok mu oružje i oklop svetlucaju na jutarnjem Suncu, ko bi normalan pomislio da je u pitanju princ Demonije umesto običnog čoveka?

Sreća njihova pa je taj princ bio otpadnik od svoje vrste, prisetio se tužno. Mrzeo je i sebe i svoje poreklo još od trenutka kad ga je njegov otac oblikovao iz plamenih jama Demonije u osnovnu, čudovišnu formu. Nikad se nije sasvim prilagodio i potpuno uklopio u ono što bi morao biti. Boleli su ga višestruki zglobovi, smetale su mu kljove kojih je bilo suviše za samo jedna usta, a glava mu je stalno udarala u dovratke i zidove. Prvih godina nije ni bio svestan šta mu zapravo smeta jer je bio jednak svima ostalima. Pa, jednak po čudovišnosti, ne po izgledu, jer je bilo nemoguće sresti dva potomka Demonije istog izgleda. Tek, jednom prilikom je lutao hodnicima Dvora, kao princu carstva sve mu je bilo dozvoljeno. Pažnju su mu privukla obična vrata bez ukrasa, sačinjena od drveta što je samo po sebi bilo neobično, pa ih je i otvorio. Urođena sposobnost promene oblika mu je pomogla pri provlačenju, tek unutra je uspeo da se razvije u svoj redovni oblik. A tamo, na prostom krevetu sa baldahinom u praznoj prostoriji, ležalo je najlepše biće koje je ikad video. Mlečnobele kože, svetle kose i uplašenih očiju, sa haljinom koja je delovala kao da je od paučine istkana.

- Ko si ti? - prozborio je hrapavim glasom, retko korišćeno grlo se isprva opiralo. S ostalim demonima nije bilo potrebe za govorom.

- Kći sam cara, princeza Oblaka - prošapta ona uplašeno, dok se skupljala u gužvicu svilenkaste mase. - Šta si ti?

- Ja sam princ Demonije, nevoljno ali obavezno - sad već sigurnije siđe glas sa njegovih usta bez usana - otkud ovde?

- Ne znam ni sama - prošapta - u jednom trenutku sam se ogledala u novom, poklonjenom ogledalu, a u sledećem sam bila ovde i ogromna zver slična tebi me je posmatrala ćutke. Hoćeš li me proždrati?

- Neću - odgovorio je - ti si nešto najlepše što sam ikad video.

- Ovo su prve reči koje s nekim progovaram od onda - rekla je vidno se opuštajući - da si barem čovek...

U to je trenutku počela da bledi i nestaje, kao izmaglica nad jezerom. Uzaludno je pokušao da je zadrži, njegove su kandže zahvatile samo izmaglicu i pramen dima. Kasnije je saznao od oca da je namerno držana sama jer je njen otac mogao pronaći samo kroz tuđi pogled, a on je pružio tu šansu. Oh, kako je samo bio ljut car Demona! Jedino ga je spasio njegov status princa jer, iako za života svaki viši demon može sazdati mnoge sluge, samo jednom može stvoriti sebi naslednika. Još više je bio ljut kad je mladi princ, spoznavši da sme menjati oblike, malo po malo promenio svoj lik da sliči nestaloj princezi. Nestali su višestruki zglobovi, istopile se kljove i suvišni udovi, lice i telo se umanjili na proporcije ljudskog bića. Naravno, bilo je potrebno nekoliko usklađivanja, ali tela je bilo mnogo, demoni su stalno dovlačili žrtve za potrebe hrane ili zadovoljenja drugih potreba.

Kad je konačno uskladio i odabrao stalni oblik, otac ga je pozvao na razgovor.

- Vidim da si odlučio da budeš drugačiji?

- Jesam, oče - odgovorio je - nemam pravi razlog, sem očiglednog, ali osećam potrebu i želju da budem ovakav.

- Drugi se već bune, nisam ja jedini velikaš u Demoniji - mirno reče stari monstrum na prestolu - moraš otići odavde.

- Na koliko dugo? - upitah ujednom preplašen - Smem li se ikad vratiti?

- Smeš - odgovori mu otac - ako na svom putu spoznaš da je bolje biti ono što jesi nego nešto drugačije. Idi sad, u oružarnici uzmi sebi mač i nož, u stajama odaberi ata. Neka te dobro služe na tvom putu i neka te dobro vrate meni. Ako tako sudbina odluči.

- Oče... - započeo je, ali stari vladar samo odmahnu rukom i umorno spusti glavu.

I tako je lutao svetom, njegov at je uzeo lik običnog konja, iako je bio sve samo ne običan. On zadrža svoj, a svet mu je postavljao nebrojene prepreke na putu. Taman dovoljno da se o njemu već počne stvarati legenda, kao da je heroj iz bajke. Taman dovoljno da za svoj opstanak ne mora uzimati obične ljude nego da može živeti od monstruma i čudovišta. Taman dovoljno da ga njegova ljubav izmeni u nešto novo, nešto različito od onog za šta je stvoren.

Taman dovoljno da, kad sretne svoju princezu, konačno bude čovek.

Priča druga

Godine su prolazile, decenije, čak i poneki vek je prohujao pored njega. Sve mu to nije predstavljalo neku posebnu pojavu, sneg je pred njim kopneo, kiša ga nje previše doticala, sunčano vreme je voleo ali izbegavao, baš kao i sva bića njegovog porekla.

Protokom vremena je uspeo da savlada urođeni