Poruka za naše vreme: 1 i 2 Poslanica Solunjanima

By Rev. Daniel G. Caram

Poslanice Solunjanima: Poruka za naše vreme je jedan potpuni komentar stih po
stih na Pavlovu poslanicu crkvi u Solunu. Sveštenik Caram detaljno govori o
borbama sa kojima se ova crkva suočavala tokom ere Rimskog carstva, kao i o
suprotnim porukama o Drugom Hristovom dolasku koje su kružile po crkvama.
Ova knjiga će ponuditi praktične savete o tome kako možemo biti spremni da
dočekamo Gospoda kada ponovo dođe.

• Language: Српски језик
• Publisher: Zion Christian Publishers
• Release date: Apr 19, 2024
• ISBN: 9781596657557

Book preview

Poruka za naše vreme

1 I 2 POSLANICA SOLUNJANIMA

Naslov originala na engleskom jeziku:

 A Message for Our Times: 1 & 2 Thessalonians

© 2001 Daniel G. Caram

Verzija 2.0 na engleskom jeziku (2012)

Poruka za naše vreme: 1 i 2 Poslanica Soljunjanima

© 2024 Daniel G. Caram

Verzija 1.0 na srpskom jeziku

Sva prava zadržana

Dizajn prednje korice:

© 2002 Zion Fellowship Inc.

Sva prava zadržana

Nijedan deo ove knjige ne sme se umnožavati na bilo koji način, bilo u elektronskom ili mehaničkom obliku bez prethodnog pisanog dopuštenja od strane izdavača, osim u slučaju kratkih citata u člancima i recenzijama.

Prevod: Emilija Kristina M.

Lektura i korektura: Danijela A.

Ukoliko nije drugačije naznačeno, svi citati iz Svetog Pisma

preuzeti su iz verzije Novi Savremeni Prevod

Objavio Sion Christian Publishers

Objavljeno kao e-knjiga  2024

u Sjedinjenim Američkim Državama

Za više informacija, molimo vas kontaktirajte:

Zion Christian Publishers

A Zion Fellowship ® Ministry

P.O. Box 70

Waverly, New York 14892

Telefon: [phone]

Fax: [phone]

www.zcpublishers.com

ISBN 978-1-59665-755-7

PRIZNANJA

Želimo da se zahvalimo:

• Mary H. – za njenu stručnost u uređivanju ove knjige.

• Jeremy K. – za njegovo stručno oblikovanje ove knjige.

UVOD

Jasno je da je jedna od glavnih tema u proučavanju Pavlovih poslanica Solunjanima, Drugi Hristov dolazak. U svakom poglavlju obe poslanice naći ćete ili direktnu referencu, ili aluziju na Drugi Hristov dolazak. Gospod još uvek ima crkvu u Solunu, a oni još uvek čekaju „Njegov dolazak. Glavna misao ovih poslanica je da svaki vernik bude spreman i da živi u očekivanju da: „Svet bi danas mogao da se završi, a ja ne želim da se stidim kada Ga sretnem!

Postoji još jedna fraza koju često povezujemo sa Drugim dolaskom: „Dan Gospodnji. Ovaj termin se nalazi u obe poslanice. Iako ovaj izraz možemo pripisati Hristovom povratku da sudi zemlji, on ima i druge primene. Ponekad se to odnosilo na Božji sud nad određenom generacijom, kao što je bilo vreme koje je dovelo do uništenja Jerusalima 586. pre Hrista. „Dan Gospodnji može se posebno odnositi na period nevolje koji prethodi Hristovom dolasku, kao i na poslednji dan obračuna na kraju Milenijuma ( 2. Petrova 3:10-14). Međutim, u svim slučajevima, „Dan Gospodnji" se odnosi na vreme suda: „Dan Gospodnji biće tama, a ne svetlost". (Amos 5:18).

Ovaj „dan tame je takođe upozorenje Crkvi o Njegovom dolasku. Učenje o vremenu pre Hristovog dolaska nosi u sebi notu opreza. Čini se da će postojati izvesna uspavanost i nemarnost koja će obuzeti taj dan. Upozoreni smo da budemo na oprezu i da ne budemo zatečeni! Pavle takođe upozorava na druge okolnosti koji će postojati u tom danu: „čovek bezakonja, „veliki pad" i povratak hramskom bogosluženju u Jerusalimu  (2. Solunjanima 2:1-17). Ove Pavlove poslanice su suštinski ključ zagonetke o poslednjem vremenu, i gotovo je nemoguće proučavati eshatološke (vreme kraja) istine bez uključivanja ovih Pavlovih poslanica.

Apostol rođen pre vremena

U 1. Korinćanima 15:8, Pavle je sebe nazvao „nedonoščetom" (rođenim pre vremena). Pavle uopšte nije bio zbunjen u vezi sa generacijom u kojoj je živeo, ili time što će se njegove poslanice proširiti daleko izvan svog vremena na zemlji. U svojim kasnijim poslanicama Pavle je ukazao da je njegovo vreme isteklo i da je završio svoju trku. Ipak, njegova nadahnuta pisma prevazilaze njegovu generaciju i opisuju uslove koji će biti u poslednjim danima. Pavle je bio čovek koji je doživeo ogromno otkrivenje na trećem nebu. Sigurno je u ovom carstvu Duha okusio moći koje dolaze. Čuo je i video Božije tajne, od kojih mnoge nije smeo da otkrije na zemlji, a to je bilo osam godina pre svog dolaska u Solun (2. Korinćanima 12:2-4).

Iz ovoga bismo mogli zaključiti da je apostol koji je bio rođen pre vremena zapravo više pisao generaciji koja će bukvalno videti svršetak svih ovih stvari. Pavle je pisao Crkvi poslednjih dana. (Ova tačka će se ponovo razmatrati u različitim intervalima ovog proučavanja)

Pavlov način pisanja u sadašnjem vremenu

Zbog Pavlovog pisanja u sadašnjem vremenu, mnogi od ovih hrišćana iz prvog veka pogrešno su protumačili ono što je Pavle govorio o Hristovom povratku. Išli su u takve krajnosti da su napustili posao i prestali sa obavljanjem svakodnevnih obaveza. Iako je Pavlova druga poslanica donela dodatna pojašnjenja, on im nije rekao ništa novo. On je jednostavno ponavljao stvari koje ih je već naučio tokom svoje kratke službe tamo (2. Solunjanima 2:5, 3:10, 1. Solunjanima 4:2).

Postoji određena tendencija kod novih vernika da uzmu istinu, ili deo istine, i trče sa njom. Oni postaju toliko uzbuđeni zbog dela A da ne čuju deo B.

Crkva u Solunu postoji i danas, iako je prošlo 1.950 godina. Oni još uvek čekaju Njegov dolazak. Ipak, u pravom smislu reči, Gospod dolazi za svaku generaciju, jer je čoveku dodeljeno samo 70-80 godina. Zato je glavni naglasak u ovim poslanicama biti svet. Moramo uvek biti spremni za susret sa Gospodom, jer ne znamo ni dan ni čas našeg odlaska iz ovog života. Kada izdahnemo poslednji dah, za nas je došao kraj sveta, a posle toga sledi sud. Stoga, prava poruka o Drugom Hristovom dolasku treba da donese svetost (1. Solunjanima 3:13).

Mnogo je dragocenih uvida koje se mogu steći iz solunskih poslanica. Hristov život, kako ga je živeo i podučavao apostol Pavle, posebno je relevantan za propovednike i za one koji su pozvani na rukovodeće položaje. Zato hajde sada da proučavamo ove knjige sa upijajućim srcem: „Znajući vreme, da je sada krajnje vreme da se probudimo iz sna: jer je sada naše spasenje bliže nego kada smo prvi put poverovali!"

Istorijsko okruženje Soluna

Glavni grad Makedonije

Solun je osnovan 315. pre Hrista. Prvo je nazvan Solun ( Solunika)  po ženi Kasandra, koji je bio jedan od četvorice Aleksandrovih generala. Pošto Aleksandar Veliki nije imao potomstvo, njegovo carstvo je podeljeno između njegovih četiri glavnih vojskovođa (Danilo 8:8, 22, 11:3-4). Solunika je zapravo bila Aleksandrova polusestra.

Lokacija ovog lučkog grada učinila je Solun veoma dragocenim trgovačkim centrom. Reka Vardar (savremeni naziv) koja se spušta sa severa, uliva se u Termaički zaliv (Solunski zaliv). Zbog toga je Solun postao jedan od glavnih trgovačkih puteva tog vremena. U stvari, današnji Solun je i dalje lučki grad i drugi je po veličini grad u Grčkoj.

Tokom makedonskih ratova, Rim je zauzeo Solun i učinio ga provincijom 146. pre Hrista. Rim je kasnije proglasio Solun slobodnim gradom i odgovoran samo rimskom prokonzulu koji je tamo bio stacioniran. Solun je i dalje bio glavni grad Makedonije, i dalje zadržavajući svoju grčku kulturu, a ipak je postojalo prilično kosmopolitsko stanovništvo zbog statusa slobodnog grada.

Zapis iz Soluna

Luka daje biblijski izveštaj o Pavlovoj poseti Solunu u knjizi Dela apostolskih u 17. poglavlju. U mogućnosti smo da zaključimo iz vremena događaja zapisanih u knjizi Dela apostolskih da je Pavle to mesto posetio 52. godine nove ere. Pavle je krenuo iz Antiohije 51. godine sa svojim novim saputnikom, Silom. Te godine su posetili Kilikiju, Likaoniju i Galatiju; a 52. bili u Troadi, Filipima, Solunu, Veriji, Atini i Korintu. Pavle je ostao u Korintu osamnaest meseci i dok je bio tamo napisao je svoje dve poslanice Solunjanima. Solun je bio veoma važno mesto Pavlovog drugog misionarskog putovanja (Dela 17:1-10).

cover.jpgimg1.png

Da bismo u potpunosti razumeli drugo Pavlovo misionarsko putovanje (Dela apostolska 15:36 do 18:22), moramo da počnemo u Delima apostolskim 15. poglavlje. Posle sastanka u Jerusalimu, Pavle i Varnava su se vratili u Antiohiju, Siriju, gde su nastavili da podučavaju i propovedaju. Datum Jerusalimskog sastanka potvrđen je 50. godine nove ere. Bilo je to u vreme kada se vratio kući u Antiohiju kada je nova inspiracija došla u Pavlovo srce da ponovo poseti ovo polje: „Posle nekog vremena Pavle reče Varnavi: Hajde da se vratimo i obiđemo braću u svim gradovima gde smo propovedali Gospodnju reč, da  vidimo kako su" (Dela apostolska 15:36).

U ostatku 15. poglavlja vidimo razdvajanje između Pavla i Varnave. Razlog zašto ovo uključujem u proučavanje je zato što ovo ima posebnu primenu za one koji uče da postanu propovednici. Varnava je trebao da bude suosnivač dela u Solunu, ali se veoma uvredio Pavlovim oklevanjem da sa sobom povede Jovana. Jovan je bio mlad i vratio se tokom njihovog prvog putovanja ( Dela apostolska 13:13 ). Takođe ćete primetiti u istoj priči da se činilo da Pavle preuzima vođstvo. U tom odeljku čitamo: „Pavle sa svojim saputnicima" (Dela apostolska 13:13).

Možda je Varnava negodovao zbog Pavlove dominacije. Možda je činjenica da je Jovan bio u srodstvu sa Varnavom pridonelo uvredi. Pavle je smatrao da je Jovan previše nezreo za drugo misionarsko putovanje, pa je ceo incident rezultirao razlazom. Zapravo, ovo drugo putovanje bi naišlo na mnogo progona i nevolja. Da li bi Jovan podbacio i u ovoj misiji?

Propovednici se posebno moraju čuvati takvih uvreda. Ne smemo dozvoliti da naša lična osećanja upravljaju nama. Zaista ne postoji takva stvar kao što je „zajedničko rukovođenje. Jedna osoba mora da preuzme vođstvo u timu, a mi moramo da radimo u zajedništvu sa tim vođstvom. Varnava je mnogo izgubio zato što se naljutio zbog Jovana. Neko je jednom rekao: „Nema milosti prema onom ko se uvredi zbog treće osobe. Često smo uvređeni zbog načina na koji je tretirana druga osoba. Zbog ovog oštrog neslaganja, Varnava više ne bi bio glavni lik u Svetom Pismu; i što je zanimljivo, Jovan će se kasnije vratiti. Dela apostolska se fokusiraju na centar onoga što je Bog radio, a Varnava je napustio centar aktivnosti.

Poziv iz Makedonije

Tokom drugog putovanja, Pavle i njegovi saputnici su došli u Troadu, grad u Maloj Aziji. Dok je bio u Troadi, Pavle je imao viziju čoveka koji je vapio za pomoć u Makedoniji (Dela apostolska 16:8-10). U to vreme Luka se pridružio timu. Timotej je već postao jedan od njih (Dela apostolska16:1-3). Tako je tim propovednika otputovao na zapad u Makedoniju; i tu je Pavle osnovao dva glavna crkvena centra: jedan u Filipima i jedan u Solunu. (Pročitati Dela apostolska 17:1-15.)

Solun

Pavlova poseta Solunu bila je vrlo kratka; bio je samo tri subote sa njima (Dela apostolska 17:2). To je samo po sebi misao vredna razmatranja. Mnogo se može učiniti za vrlo kratko vreme kada se Božija sila pokaže. Kada radimo sa Božijom silom, Bog može prouzrokovati da se dogode velike stvari. Jona je učinio više za Ninivu za nekoliko dana nego što je većina misionara mogla da učini vekovima. Kao što je rekao William Carrie, treba da verujemo Bogu u velikim stvarima i da očekujemo velike stvari od Njega.

Pavle je bio tip osobe koja je ceo svoj život i dušu izlio drugima. Kada služimo u napetoj atmosferi, moramo dati sve od sebe dok su nam vrata mogućnosti otvorena.