Ogledi o starom Egiptu

By Tamara Babic

Kniga “Ogledi o Starom Egiptu” predstavlja značajnu studiju posvećenu analizi šireg spektra tema iz oblasti egiptologije koja u velikoj meri doprinosi kritičkom razumevanju različitih aspekata prošlosti staroegipatskog društva, ali i sagledavanju kompleksnih percepcija o Starom Egiptu u različitim vremenskim kontekstima. Autorka je knjigu koncipirala u dve odvojene celine koje se tematski višedimenzionalno prožimaju.

Koncipirajući sadržaj knjige u dve odvojene celine, autorka je na specifičan način sažela širok dijapazon različitih, ali međusobno isprepletanih tema koje se ne odnose isključivo na razmatranje različitih segmenata problematike vezane za prošlost staroegipatskog društva, nego i na kompleksnu problematiku vezanu za kreiranje specifičnih percepcija o Starom Egiptu u različitim vremenskim i prostornim kontekstima evropskih društava od antike do danas. Zahvaljujući ovakvom pristupu, knjiga Tamare Babić predstavlja značajno štivo kako za razumevanje konkretnih analiziranih problematika, tako i za egiptologiju u celini.

Kristijan Obšust (MA), socijalni antropolog i arheolog

• Language: Српски језик
• Publisher: Tamara Babic
• Release date: Sep 16, 2017
• ISBN: 9781386932338

Tamara Babic

Autorka je rođena u Beogradu (1986.). Na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu odbranila master rad 2010. godine nakon završenih osnovnih studija. Za sada objavila jednu stručnu monografiju (“Barke u svakodnevnom životu i religiji Egipta Starog carstva“, 2014.). Izvršna je urednica časopisa za društvene nauke, kulturu i umetnost CASCA.

Book preview

Tamara Babić

OGLEDI O STAROM EGIPTU 

RECEZENTI:  Kristijan Obšust

Ivana Živanović

Lektura i korektura: Bojan Dejanović

Dizajn naslovne strane: Aleksandra Nedović

Godina izdanja: 2017.

Ogledi o Starom Egiptu

Tamara Babić

SADRŽAJ

Predgovor

PRVI DEO : IZBOR TEKSTOVA IZ EGIPTOLOGIJE

1. Oziris-Nefertari: percepcija zagrobnog života kroz prizmu rodnog identiteta

2. Žene na brodu donose nesreću: o pojedinim odlikama egipatske umetnosti kroz perspektivu odsustva

3. Stari Egipat u hrvatskom kulturnom nasleđu sa posebnim osvrtom na baštinu grada Rijeke, Hrvatska

4. Egipatski kralj: opšta razmatranja i novi pogledi

DRUGI DEO: PERCEPCIJA EGIPTA I KULTURNI RAZVOJ EVROPE

UVOD

Percepcija Egipta u staroj Grčkoj

Egipćani kao „drugi" u očima Grka

Egipat kao izvor ideja

Egipat u grčkoj umetnosti i religiji

Nasleđe grčke percepcije Egipta

Egipat i Rimljani

Egipat kao „drugi" u rimskom svetu

Rimska fascinacija Egiptom

Pogled na Egipat u srednjem veku

Egipat i  srednjovekovni putnici

Hermetika i drugi tekstovi  u srednjovekovnoj imaginaciji

Egipatske teme u srednjovekovnoj umetnosti

Egipat u očima renesansne Evrope i nasleđe renesansne epohe

Egipat u renesansnoj literaturi i umetnosti

Uticaj renesanse i njeno nasleđe

Francuska buržoaska revolucija i Napoleonova ekspedicija

Description del' Egypt

Antikvari i počeci naučnih istraživanja

Egiptomanija u 19.veku

Pogled na Egipat u moderno doba

Egipatska umetnost u moderno doba

Odnos Egipćana prema svojoj prošlosti

Egiptomanija

Zaključak

Katalog

Izvori ilustracija

Literatura

Reč recezenata

PREDGOVOR

NASLOV KNJIGE KOJA je pred vama (prilično neodređeno) upućuje na oblast istraživanja, ali bez konkretnog tematskog okvira.  Razlog takvog izbora naslova je srazmerno širok spektar obrađenih tema, iako sva poglavlja pripadaju domenu egiptologije.

Knjiga Ogledi o starom Egiptu se sastoji iz dve veće celine. Prvi deo predstavlja četiri članka različite složenosti koji nisu tematski blisko povezani. Prva tri poglavlja su pisana tokom 2015. i 2016. godine. Stari Egipat u hrvatskom kulturnom nasleđu sa posebnim osvrtom na baštinu grada Rijeke, Hrvatska se izdvaja kao nova tema za geografsku odrednicu kojom se bavi, a fotografije su originalne i nikada objavljene. Prvo, drugo i četvrto poglavlje se bave teoretskim pitanjima, dok je u trećem pokazano na koji način se čak i van Egipta možemo praktično baviti njegovim temama. Ovaj deo se može svrstati među teme bliske istoriji umetnosti, jer obrađuje egipatske ideje u izmenjenom kontekstu (egiptomanija). Međutim, ako pogledamo bliže, praktično svaka tema koje se prihvatimo u savremenoj egiptologiji zahteva da se konsultuju i druge, manje ili više srodne discipline, čime se produbljuje razumevanje i dometi naših istraživanja. Četvrto poglavlje nastalo pred kraj autorkinih studija na Filozofskom falultetu u Beogradu, a tekst je delimično prerađen pre publikovanja.

Drugi deo knjige obuhvata autorkin diplomski rad, čiji su neki delovi objavljeni u časopisu CASCA, kao originalni naučni radovi, dok je ovde dat u celosti. Drug celina predstavlja hronološki pregled percepcije Egipta u Evropi, koja je posmatrana zbirno, bez posebnih osvrta na detalje njenih mnogostrukih identiteta u pojedinim trenucima već posmatrajući hronološkim redom najupečatljivije momente njene istorije od antičke Grčke i Rima, sve do modernog doba. U vremenu koje je usledilo nakon pisanja teksta (2009. godina) uvrštenog u drugi deo knjige se pojavilo još kvalitetnih radova na ovu temu, te se može reći da je tekst moguće dopuniti i svežijim podacima sa relevantnog polja istraživanja. Novi podaci bi mogli obogatiti pregled teme koji je ovde dat, ali u svakom slučaju ne umanjuju njegovu relevantnost za predmetnu oblast kada se ima na umu vremenski okvir u kome je tekst nastao.

Zahvalnost za publikaciju ovog rada autroka duguje Aleksandri Nedović, Kristijanu Obšustu, Ivani Živanović, Bojanu Dejanoviću, kao ljudima koji su nesebično doprineli svojim znanjima. Last, but not the least, doprinos Sanjina Babića ne treba posebno isticati, on je neupitan.

Rijeka, 2017.

PRVI DEO

Izbor tekstova iz egiptologije

1. Oziris-Nefertari: percepcija zagrobnog života kroz prizmu rodnog identiteta

INICIJALNO PITANJE u prvoj temi kojom ćemo se baviti je percepcija rodnih identiteta u likovnim predstavama grobnica ramezidskih kraljica i njihovim odgovarajućim predstavama o željenom zagrobnom životu. U cilju što temeljnijeg razumevanja problematike, dotaknuta su pitanja statusnih identiteta i percepcije egipatske umetnosti, kao i fragmentarnosti podataka koji do nas dolaze u nesrazmjernoj količini iz različitih konteksta. Svesni kompleksnosti društvenih fenomena u zajednici u kojoj su religija, politika i svakodnevica u dosta drugačijoj konstelaciji u odnosu na situaciju u našem društvu, pokušali smo ukazati na više mogućih uglova posmatranja problematike, svesni nemogućnosti da ih sve obuhvatimo. Crvena nit koja se provlači kroz ova pitanja je refleksivnost kao proces međusobnog konstruisanja slike koju vlasnik grobnice ili naručilac izgradnje hrama stavlja pred posmatrače (kako u svom društvu tako i pred moderne istraživače) i percepcije ostatka zajednice. Taj uroboros sa svim svojim čimbenicima uticaja je prisutan i u pitanjima prisustnosti/ odsutnosti supružnika u ikonografiji grobnice, normama ikonografije, identitetima i religijom koja ćemo pokušati da sintetizujemo kako bi sagledali bar deo složenog mozaika Egipatskog pogleda na svet. 

Ključne reči: rodni identitet, Oziris, Ra, dualizam, Nefertari, ikonografija

Uvod

O društvu dinastičkog Egipta najviše saznajemo iz funerarnog konteksta i posredstvom hramova,  dok su nam naselja manje poznata. Zbog ovakve konstelacije pitanja vezana za mnoge aspekte svakodnevnog života Egipćana gledamo kroz dvostruko zamagljene naočari: prvo kroz naočari obojene idealizovanom predstavom stvarnosti u funrarnom kontekstu i drugo kroz vizuru merila sopstvenog društva. Za mnoga društva iz prošlosti važi da su grobnice i grobovi predstava idealne slike koju porodica umrlog želi da prikaže zajednici, ali u slučaju dinastičkog Egipta je situacija drugačija jer je česta praksa da individua sama počne da gradi grobnicu za života (Alexanian 2006: 1). U grobnicama se susrećemo s predstavama kakve su njihovi vlasnici želeli da stave pred zajednicu, ali je njihov izbor bio sužen pravilima ikonografije primerene njihovom statusnom i rodnom identitetu. Identiteti pokojnika su uticali na faktore od dozvoljenih sredstava koje mogu uložiti u grobnicu, pa do očekivanog zagrobnog života koji je, najpre, sasvim različit za određene statusne grupe, ali se to postepeno menja (Allen 2006, 9). Vlasnik grobnice je imao mogućnost da bira predstave koje će oslikavati njegov željeni zagrobni život, ali iz tačno određenog dijapazona dopuštenih za njegovo mesto u društvu. Granice tog spektra su, generalno gledano, na početku dinastičkog razdoblja dosta rigidne, da bi Srednje kraljevstvo donelo demokratizaciju zagrobnog života kao proces koji kulminaciju doživljava u Novom kraljevstvu. U Starom kraljevstvu je pokazatelj određenog mesta u mreži društvenih odnosa koji nazivamo statusom bio povezan, između ostalog, sa relativnom blizinom kraljevom pogrebnom kompleksu, dok se u vremenima kada slabi središnja moć zapažaju obrasci koji oslikavaju društvenu nestabilnost oličenu u posebnim sahranjivanju elite kojoj više nije važna blizina kralja (Babić 2005). S tim u vezi je i problematika tumačenja svakodnevice Egipćana u esencijalističkim maniru, koji podrazumeva određivanje stalnih karakteristika nekog entiteta, bez razumevanja dinamike i mnogostrukosti identiteta koje treba posmatrati kao proces. Identiteti se formiraju u odnosu na neki referentni sistem pa iz tog razloga nije opravdano posmatrati ih kao jednu zaokruženu, jasno definisanu informaciju već kao refleksivni proces konstantnog redefinisanja (Babić 2005). U tom smislu je neophodno za svaki konkretan slučaj imati u vidu ko pravi grobnicu, kakvu sliku želi predsaviti o sebi, kakva su religiozna ubeđenja u tom istorijskom periodu, različite identitete te osobe kao i mnoge druge faktore. U ovom poglavlju akcenat je na problematici ikonografije u grobnicama kraljica iz doba Ramezida, ali je često neophodno pozvati se i na druge periode kako bi objasnili procese koji su doveli do neke određene prakse u ikonografiji. Važno je naglasiti da religija i religioznost imaju presudan uticaj na izgled grobnice, a upravo su one u najužoj vezi s trenutnom političkom i ekonomskom situacijom kao i institucijom kralja. Religija je posebno problematično polje, jer samo o nekolicini bogova možemo rećiviše od nekoliko rečenica, a mitove poznajemo dosta fragmetrano i često posredstvom grčkih pisaca (npr. Plutarhov tekst „O Ozirisu i Izidi"). Mitovi su se protokom vremena menjali, a i inicajalno su se razlikovali u različitim gradovima, tako da često nije lako uhvatiti vezu između određene predstave u grobnici ili u hramu i ideje koja je navela naručioca da se odluči baš za tu predstavu.

Prisutnost/ odsustvo supružnika u ikonografiji grobnice

Dosta polemike u se u stručnim krugovima vodilo u vezi sa prisutnošću, odnosno odsustvom žene u grobnici muža i obrnuto. Često se na ovu problematiku gleda dosta pojednostavljeno, bez posmatranja više faktora koji su u jednačini društvanih odnosa doveli do konačnog proizvoda koji mi tumačimo. Prisustvo/ odsustvo žene u dekoraciji i tekstu grobnice njenog supruga je sasvim sigurno povezano sa njenom važnošću u njegovom postizanju regeneracije i željenog zagrobnog života (Roth 1999: 40), a ne samo sa relacijama muških i ženskih odnosa. Prema tumačenju koje je dala Gej Robins, izbegavanje prikazivanja muža je bilo posledica suprotstavljenih interesa u dekorumu: na taj način se izbegavalo s jedne strane da se muž pokaže u podređenoj poziciji u odnosu na suprugu, a sa druge je postignuto da žena ostane glavni akter u svojoj grobnici (Roth 1999: 50). Međutim, ovim objašnjenjem se previđa  kompleksnost faktora koji se ne mogu svesti na samo jednu ravan oličenu u disonanci u željenom prikazu razlika između muških i ženskih rodnih identiteta.

Od vladavine Snofrua mali broj kraljevskih žena ima svoje zasebne grobnice i u većini njih nema prikaza muškaraca (Roth 1999: 45). Od sredine 4. dinastije prestaje prikazivenje muževa u grobnicama žena, dok se očevi javljaju u nekim grobnicama (Roth 1999: 46). Ovde sasvim sigurno nije reč o izbegavanju prikazivanja muževa iz razloga hijerarhijskih normi ikonografije, jer postoje primeri predstava muškaraca višeg ranga u grobnicama žena ili dece nižeg ranga. Počeci istorije dinastičkog Egipta ne beleže pojavu žena u dekoraciji muževljeve grobnice i obrnuto i takva situacija se menja u 4. dinastiji u privatnim grobnicama Mejduma (Roth 1999: 38), što govori u prilog činjenici da su religiozna shvatanja zagrobnog života bila dominantan faktor u donošenju odluke o prisustvu odnosno odsustvu supružnika u grobnici. U 4. i prvoj polovini 5. dinastije procentualna zastupljenost žena u muževljevim grobnicama prilično je  velika (ca 90%), dok ona znatno opada u dobu Izezija do Unasa (ca 13%) (Roth 1999: 40). Izezi je prvi vladar 5. dinastije koji ne gradi solarni hram – dakle solarni kult gubi na važnosti. Kako je Roth zapazila, u sličnom trenutku kada se događa nestanak žena iz muževljevih grobnica se pojavljuje Oziris u većoj mjeri (Roth 1999: 40). Jačanje solarnog kulta vodi većem uključivanju žena u muževljeve grobnice (Roth 1999: 40). Ova korelacija se možda može objasniti na sledeći način: Oziris sa svojim specifičnim rodnim identitetom (o kome ćemo nešto više reći u nastavku) ne zahteva prikazivanje supruge, dok je u periodima kada jača solarni kult veći naglasak na regeneraciji kroz ponovno rođenje nakon seksualnog čina boga sunca i boginje neba Nut.  Najraniji prikaz Ozirisa u ljudskoj formi se nalazi na kamenom bloku kralja Izezija iz 5. dinastije (Hart 2005: 114).

Još u 6. dinastiji su žene dobijale titulu Ozirisa (Roth 1999: 51; Cooney 2010: 228). Primera radi, kraljica Nefertari je u svojoj grobnici (QV 66) sama predstavljena kao Oziris i nije joj bio potreban kralj da pomogne u njenom ostvarivanju zagrobnog života. Boja kože Nefretari je smeđa –   tipična za muške figure, dok su boginje u grobnici predstavljene s kožom žućkaste boje tipičnom za žene. U nekim hramovima posvećenim kraljicama (npr. Nefertari u Abu Simbelu) njihovi muževi zauzimaju istaknuto mesto – što govori u prilog činjenici da je izostanak muževa tipičan za funerarni kontekst, a ne generalno (Roth 1999: 51). Od ključne važnosti za razumevanje potrebe da se kralj prikaže u grobnici svoje žene su religijske specifičnosti konkretnog razdoblja i sa tim povezana percepcija kralja koja se menjala.

Uočeno je da u tebanskim grobnicama od Novog kraljevstva činovnici koji su radili za kraljice u svojim grobnicama izbegavaju prikazivanje supruga (Roth 1999: 44). Hator je bila izuzetno važna za vladavine Hatšepsut – što je povezano sa legitimizacijom kraljice kao majke kralja. Moguće da u grobnicama činovnika koji rade za Hatšepsut i druge kraljice nema prikaza žena, jer pokojnici žele da ukažu na aspekt veze između majke oličene u Hathor i sina koja se može smatrati važnijom za pokojnikovu regeneraciju u zagrobnom životu. Hator je kroz svoj aspekt seksualnosti povezana sa bogom iz čijeg se semena rađa prva generacija bogova. Kraljevi su se smatrali „sinovima Hathor" što se dovodi u konflikt sa idejom o Izidi kao majci Horusa (Hart 2005: 62). Hathor, zaštitnica zapada se pridružuje bogu sunca na njegovom putu kroz Duat  i ona može imati ulogu u muškom principu samoregeneracije kroz prikazivanje majke.

Dualizam Oziris - Ra i fluidnost identiteta

Percepcija zagrobnog života kod Egipćana je u uskoj vezi s poimanjem vremena koje je nešto drugačije od našeg. Jedan način podele kontinuuma vremena u manje, lakše razumljive odsečke kod Egipćana je nhh koje se može razumeti kao ciklično vreme, povezano sa solarnim ciklusom i ciklusom rođenja i smrti, kao dinamički aspekt (Meskell 2002; Servajean 2008). Drugi oblik postojanja vremena je dt koji predstavlja linearno vreme, statično, povezano s Ozirisom i trajanjem, odnosno kontinuitetom (Meskell 2002; Servajean 2008). U razdobljima kada jača kult sunca naglasak je na ciklusu ponavljanja rođenja i važno je istaći supružnika, roditelje ili potomke koji ilustruju ovaj princip. Kada jača kult Ozirisa, naglasak je na linearnom kontinuitetu u kome je istaknuta jednolinijska transformacija pokojnika. Ovakvo tumačenje je dosta rigidno i očito je da se kao ni za jedan drugi aspekt stvarnosti Egipćana ne može govoriti o striktnoj podeli već samo o isticanju pojedinog aspekta. Nhh se može povezati sa vremenom po meri čoveka, a dt je po meri bogova (Servajean 2008: 3).

Na ovom mestu ćemo se osvrnuti na neke aspekte mita o Ozirisu i bogu sunca. Bez ulaženja u različite varijante mita, osnovna ideja je da je Set pokušao da ubije Ozirisa zatvorivši ga u kovčeg koji je bacio u Nil, nakon čega ga je isekao na komade, a Izida pronašla sve delove svog brata-muža (osim falusa) i spojila ih. Oziris je pasivan u tom procesu. Da bi osigurala ponovno rađanje kralja u svetu živih, Izida je načinila od gline falus i sa njim začela Horusa – živog kralja. Oziris je bez falusa imao neutralni rodni identitet, a njegova sestra-supruga je učinila da se oživi njegov maskulinitet. Sličnu logiku je moguće zapaziti u scenama gde su poraženim neprijateljima odstranjeni falusi čime želi da se istakne kako im je porazom oduzeta životna kreativna snaga. Zbog toga je muškom pokojniku potrebna ženska intervencija u cilju pokretanja procesa regeneracije kroz ponovno rođenje. Pokojnici, s druge strane, nije potrebna muška intervencija da bi se odigralo ponovno rođenje: ona sama inicira odnos u kojem prima gotov plod. Oziris je prikazan najčešće sa zelenom kožom koja nije tipična ni za ženu ni za muškarca. Oziris je, dakle, božanstvo koje je muško, zatim neutralno dok mu je odstranjen falus, i opet muško tokom odnosa sa Izidom. S obzirom na činjenicu da je Oziris ostao bez falusa, on se u jednoj etapi mita, a prema mišljenju Roth, može smatrati androginim božanstvom, što olakšava poistovećivanje ženskih pokojnika sa Ozirisom (Roth 2000: 199). Međutim, pre bi se o Ozirisovom rodnom identitetu u tom trenutku moglo govoriti kao o neutralnom, a ne kao o androginom. Androgini rodni identitet bi trebalo da objedinjuje i ženski i muški rod, a Oziris u trenutku kastracije nije ni žensko ni muško već bi se najbliže mogao smatrati neutralnim. Summa summarum, muški pokojnik prolazi kroz shemu: muško, zatim je neutralan (u smislu da u je smrću oduzeta snaga za kreaciju novog života oličena u falusu, a ne poseduje ni ženski regenerativni princip oličen u materici), nakon čega uz pomoć prisutnih ženskih likova u grobnici i njihove